Maqolada muallif komponentli tahlil usulini qo'llash orqali rus tilidagi qo'shimcha frazeologik birliklarni semantik tasniflashga harakat qiladi.
«Hibatul haqoyiq» dostonida qadimgi turkiy tilga doir qator so‘zlar qo‘llanishda bo‘lgan. Maqolada mana shu so‘zlarning semalari, etimologiyasi yoritilgan. «Hibatul-haqoyiq»dagi leksik birliklar qadimgi turkiy til, Oltun yorug‘, Turfon matnlari, O‘rxun-Yenisey manbalari, qoraxoniylar davri hamda XIV asr manbalarida qo‘llanilgan so‘zlar bilan qiyosiy tahlil qilingan.
Maqolada ingliz tili leksikografiyasi, lug‘atlarning yaratilishi, leksikografiyaning asosiy tamoyillari xususida so‘z yuritilgan. Shuningdek, til tizimida leksik birliklar xususan leksema va ularning semalari haqida atroflicha fikr yuritilgan. Hamda leksikografiyaning asosiy tushunchalari haqida so’z boradi
Ushbu maqolai ngliz va o’zbek tillarida gradual sintaksemalarning o’rni, ishlatillishi hamda qo’llanilishi haqida ma’lumotlar keltirilgan
Сўз маъно англатишга хизмат қилади. Бир сўз асл маъносидан ташқари турли маъноларни англатиши мумкин. Бу маъноларнинг биринчиси асл луғавий маъно бўлса, қолганлари кўчма ёки қўшимча маънолардир. Бу ҳолат барча тилларда учрайди. Сўзнинг кўчма маъноси нутқнинг жозибадорлигини, таъсирчанлигини ошириш, воқеа-ҳодисалар моҳиятини ёритиш, унга бадиий уйғунлик бағишлаш учун хизмат қилади ва кўпроқ адабий матнлар, бадиий асарларда реаллашади. Предметнинг белги-хусусиятини билдирувчи лексемалар нутқда, айниқса, бадиий матнда кенг қўлланади ва халқнинг бой меросини, ижтимоий-маиший ҳаёти тўғрисидаги маълумотларни авлодларга етказиб беришга хизмат қилади. Ранглар оламнинг бадиий манзарасини яратишда фаол иштирок этади. Пашту тилидаги ранг билдирувчи сифатлар ҳам семантик сермаънолик хусусиятига эга. Ранг-тусни ифодаловчи сифатлар орасида энг кўп маъно кўчиши ёки маъно йўқолиши каби ҳодисалар نیپس (оқ) ва روت (қора) сифатларида кузатилади ва булар кўпроқ адабий матнлар, бадиий асарларда ўз аксини топади. Мақолада ранг-тусни билдирувчи оқ ва қора сифатларининг мажозий маъно хусусиятлари келтирилиши билан бир қаторда мазкур сифатларнинг сўз бирикмалари, қўшма сўзлар ва турғун бирикмалар таркибида келиши манбалардан тўпланган мисоллар орқали лексик-семантик жиҳатдан таҳлилга тортилди. Оқ ва қора сифатлари жой, денгиз, тоғ, йўл каби атоқли отларни ясашда фаол иштирок этиши, шунингдек, мазкур сифатлар отлашиши ва булардан феъллар ясалиши мақолада ёритиб берилди. Хулоса қисмида оқ ва қора сифатларининг кўчма маъноларда келиши ва қўшма сўз ва фразеологик бирикмаларда иштирок этиши рақамларда кўрсатилди.
Ushbu maqolada axborot-psixologik xavfsizlik tahdidlaridan bo‘lgan– bulling va kiberbulling hodisalari psixologik muammo sifatida yoritilgan. Kiberbullingni yuzaga keltiruvchi omillar, sabablar, kiberbullingni an'anaviy zo‘ravonlikdan farqlovchi holatlar, o‘zaro bog‘liqligi, hodisa ishtirokchilarining psixologik holati, oqibatlari yoritilgan.