Этапы подготовки пациентов к ортогнатическим операциям в амбулаторных условиях

ВАК
elibrary
inLibrary
Google Scholar
doi
 
Выпуск:
CC BY f
84-91
4
0
Поделиться
Абдукадиров, А., Бахриев , У., Курбанов, Ф., & Абдукадыров, Д. (2023). Этапы подготовки пациентов к ортогнатическим операциям в амбулаторных условиях. Стоматология, 1(4), 84–91. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/stomatologiya/article/view/21711
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

На основании анализа научной литературы показано, что наиболее частыми осложнениями ортогнатических операций являются воспалительные процессы и рецидивы деформаций челюстей. Для профилактики и уменьшения количества таких осложнений рекомендуется создание алгоритма диагностики и лечения патологических процессов челюстно- лицевой области перед ортогнатическими операциями с участием орального хирурга, ортодонта, ортопеда-стоматолога, лор и других специалистов по показанию.

Похожие статьи


background image

Компьютерные

технологии

могут

применяться на всех этапах оказания
стоматологической

помощи.

Своевременная подготовка специалистов, в
полной

мере

владеющих

такими

технологиями, является важным условием
широкого

внедрения

современных

информационных технологий во все сферы
стоматологии. В научных исследованиях
последних лет есть работы, в которых
рассматриваются

компьютерные

программы, используемые в стоматологии.

Ключевые

слова:

внутриротовая

камера,

стоматология,

цифровая

технология.

Hozirgi

kunda

stomatologik

yordam

ko’rsatishning barcha bosqichlarida kompyuter
texnologiyalaridan

foydalanish

mumkin.

Bunday texnologiyalar bilan mukammal ishlay
oladigan

mutahasislarni

o’z

vaqtida

tayyorlash, stomatologiya sohasida zamonaviy
axborot texnologiyalarini keng targ’ib qilishda
muhim o’rin egallaydi. Quyida oxirgi
yillardagi ilmiy izlanishlar ko’rib chiqilganda
stomatologiyada

qo’llanilib

kelayotgan

kompyuter dasturlari ko’rib chiqib taxlil
qilindi.

Kalit

so’zlar:

intraoral

kamera,

stomatologiya, raqamli texnologiya.

Computer technologies can be used at all

stages of dental care. Timely training of
specialists fully proficient in such technologies
is an important condition for the widespread
introduction

of

modern

information

technologies in all areas of dentistry. In the
scientific research of recent years, there are
works in which computer programs used in
dentistry are considered.

Key words:

intraoral camera, dentistry,

digital technology.

АМБУЛАТОР ШАРОИТДА ПАЦИЕНТЛАРНИ ОРТОГНАТИК

ОПЕРАЦИЯЛАРГА ТАЙЁРЛАШ БОСҚИЧЛАРИ

Абдуқодиров А., Бахриев У.Т., Қурбонов Ф.Р., Абдуқодиров Д.А.

Тиббиёт ходимларининг касбий малакасини ривожлантириш Маркази

Охирги

йилларда

жағлар

деформацияларини ташхислаш ва даволаш
жараёнида

энг

замонавий

тиббиёт

технологияларининг

қўлланилиши

ортогнатик хирургиянинг катта ютуқларига
эришишига олиб келди. Аммо лекин илмий
адабиётларда ортогнатик операцияларнинг
асоратлари 40% гача бўлган ҳолатларда
кузатилаётганлиги

тўғрисидаги

маълумотларнинг

пайдо

бўлиши

олимларни уларнинг сабабларини излашга
ва даволаш-профилактика тадбирларини
ишлаб

чиқишга

ундамоқда.

Баъзи

мутахасислар

фикрига

кўра

бу

асоратларнинг асосий қисмини яллиғланиш
жараёнлари

(11,7-17,1%)

ва

деформацияларнинг рецидивлари (22,5-
27,1%) ташкил қилмоқда ва уларнинг
асосий

сабаби

сифатида

жағлар

деформациялари

бор

пациентларнинг

амбулатор

шароитда

ортогнатик

операцияга тайёрлаш усулларининг етарли
даражада

ишлаб

чиқилмаганлиги

кўрсатилмоқда [1,2,7,20,29]. Келтирилган
далиллар

пациентларни

амбулатор

шароитда

ортогнатик

операцияларга

тайёрлаш усулларини такомиллаштириш
юз-жағ

хирургиясининг

долзарб

муаммоларидан бири эканлигидан далолат
беради.

Шу туфайли бу илмий мақоланинг

мақсади ва вазифаси бўлиб

жағлар

деформациялари

бор

пациентларини

амбулатор

шароитда

ортогнатик

операцияларга тайёрлашга бағишланган
илмий ишларнинг хронологик таҳлил
қилиш ва хулоса чиқариш ҳисобланади.

Ортогнатик хирургия пайдо бўлиши

XIX-асрнинг ўрталарига тўғри келиб у
шакилланиш ва ривожланиш даврларидан
ўтиб,

бугунги

кунда

гуллаб-яшнаш

босқичини бошидан кечирмоқда. Биз


background image

таҳлил қилган илмий адабиётлардаги
маълумотларга

кўра

ортогнатик

хирургиянинг шакилланиш даври бу XIX-
аср ўрталаридан бошланиб ва 20-чи
асрнинг 30-йилларигача бўлган вақтни ўз
ичига олган. Бу давр тиш-жағ соҳаси
аномалиялари

ва

деформацияларини

даволаш

усуллари

тарихига

қисқача

тўхталсак, улар асосан хирурглар ва
ортодонтлар томонидан алоҳида-алоҳида
амалга оширилганлиги маълум бўлди.
Операциялар асосан тишловни тиклаш
мақсадида фақат пастки жағнинг турли
соҳаларида ўтказилган холос. Шу туфайли
бу шакилланиш босқичини пастки жағ
остеототомиялари даври деб атаса бўлади.
Kevin C. Lee, Sung-Kiang Chuang

[30]

ёзишларича биринчи ортогнатик операция
пастки жағ деформациясини тўғирлаш учун
америкалик хирург Hullihen томонидан
1849 йил ўтказилган. Ортогнатик хирургия
алоҳида мақомга эга бўлмагани учун аввал
умумий хирурглар кейинроқ эса умумий
хирург ва дантист дипломига эга бўлган
мутахасислар

операцияларни

амалга

оширишганлар. 1906 йилда хирург Вилори
Блэр ортодонт Эдвард Энгел ҳамкорликда
пастки прогнатияни тўғирлаш учун пастки
жағ танаси ва шохлари соҳаларида
остеотомия ва остэктомия операциясини
амалга оширишган. Улар биринчи бўлиб
тиш-жағ деформацияларни тўғрилишда
ортодонтик ва хирургик усулларнинг
ҳамкорлик қилиши тўғрисидаги фикрни
илгари сурганлар ва ортогнатик хирургия
асосчилари деб тан олинганлар [27]. Бу
давр

илмий

адабиётида

ортогнатик

операциялар

олдидан

ўтказиладиган

тадбирлар

тўғрисида

маълумотлар

учрамайди. Асептика ва антисептика
усулларининг кенг тарқалмаганлиги ва
антибиотикларнинг

йўқлиги

туфайли

операциядан

сўнгги

даврда

кўплаб

яллиғланиш жараёнлари кузатилган. Булар
тўғрисида аниқ маълумотлар йўқлиги учун
умумий хирургиянинг асоратларидан келиб
чиққан ҳолда билвосита фикр юритишимиз
мумкин. Ўша пайтдаги умумий хирургия
хабарларига кўра яллиғланиш асоратлари
50-80% беморларда кузатилган бўлиб улар
кўпчилик ҳолларда даволаш жараёнинг
ўлим билан тугашига олиб келган.
Операциялардан аввалги ва сўнгги даврда
ортодонт билан ҳамкорликнинг деярлик
йўқлиги ва унинг фақат битта пастки жағда
ўтказилганлиги

рецидивларга

асосий

сабаби бўлган. Келтирилган фактлар бу

давр ортогнатик хирургиясининг асосий
мақсади

нотўғри

тишловни

тиклаш

бўлганлиги ва операциядан олдинги даврда
юз-жағ

соҳасидаги

патологик

ўзгаришларни ташхислаш ва

уларни

даволаш

тадбирларининг

ишлаб

чиқилмаганлигидан

далолат

беради.

Ортогнатик хирургиянинг ривожланган ва
оёққа турган даври XX-чи асрнинг 30-
йилларидан то 60-йилларнинг ўрталаригача
давом этган ва битта жағда ўтказиладиган
операциялар даври деб аталади. Ортогнатик
операциялар пастки ёки юқори жағларда
алоҳида-алоҳида бажарилган. Бу даврда
ортогнатик

хирург

ва

ортодонтлар

томонида

тиш-жағ

аномалиялари

ва

деформациялари ва юз-жағ соҳасидаги
патологик ўзгаришлар чуқурроқ ўрганилиб
уларнинг тиш-алвеоляр, гнатик ва скелетли
турлари борлиги аниқланган ва янги
таснифлар

таклиф

қилиниб

клиник

амалиётга

киритилган.

Бу

мувафаққиятларга ташхислаш ва даволаш
жараёнига

антропометрия,

телерентгенография, жағлар моделларни
биометрик ўрганиш, функционал текширув
усулларининг киритилиши олиб келган.
Илғор текширув усулларини қўллаш
жағлар деформациялари қўшни анатомик
соҳаларга ҳам тарқалганлигини, оғиз
бўшлиғида, бурун ва униниг аторфи
синусларида

ва

ютқунда

сурункали

патологик

ўзгаришлар

борлигини

кўрсатган. Шуларни ҳисобга олган ҳолда
баъзи мутахассислар операциядан аввал
бундай патологик ўзгаришларни даволаш
кераклиги тўғрисидаги фикрларни олдинга
суришган [4,11,16,26,31,32,34-36]. Бизнинг
фикримизча мутахасислар ҳамкорлигида
юз-жаг соҳасидаги сурункали яллиғланиш
ўчоқларининг

батараф

этилмаслиги

кўпчилик ҳолларда операциядан сўнгги
асоратларнинг юз беришига олиб келган ва
даволаш нитжаларининг сифатига салбий
таъсир

кўрсатган.

Шу

даврдаги

операциядан

сўнгги

яллиғланиш

асоратларнинг

35-40%

ҳолатларда

кузатилиши

бизнинг

фикримизнинг

тасдиғи ҳисобланади [17,18]. Ортодонтлар
тиш-жағ

аномалияларини

ва

деформацияларини даволаш учун кўпчилик
ҳолларда ечилидиган ва ечилмайдиган
ортодонтик

конструкциялардан

фойдаланишган. В.Ф. Рудько [17] ва В.А.
Сукачевнинг [19] маълумотларига кўра бу
давридаги ортогнатик операцияларнинг
турли хил асоратлари ичида рецидивлар 41-


background image

75% ташкил қилган. Р.М. Фадеева ва
ҳаммуаллифлари

[23]

кузатилган

рецидивлар

жағларни

скелетли

деформацияларида

бор

пациентларда

кузатилган бўлиб даволаш жараёни орал
хирурглар

билан

ҳамкорликда

ўтказилмагнлиги туфайли келиб чиққан деб
ҳисоблайдилар.

Ортодонтик

мосламаларнинг

таъсирини

самарали

бўлиши учун хирурглар А.А. Лимберг [11],
А.Т. Титова [21] бошқалар томонидан
жағларнинг турли анатомик соҳаларида
ўтказиладиган

компактостеотомия

операциялари ишлаб чиқилган. Аммо орал
хирурглар ва ортодонталр ҳамкорлигида
ўтказилган ҳамкорлик ишлар натижалари
тўғрисида маълумотлар биз таҳлил қилган
илмий

адабиётларда

йўқлиги

ва

асоратларнинг кўплиги бу ҳамкорликнинг
шакилланмаганлигини билдиради. Ҳозирги
давр тиббиёти нуқтаи назаридан баҳо
берадиган бўлсак бу даврда кузатилган
турли асоратлар хирурглар ва ортодонтлар
ўртасида операция олди ҳамкорлигига
замин яратганлигни ва унинг тўлақонли
амалиётга киритилмаганлигидан далолат
беради.

Ортогнатик хирургиянинг замонавий

гуллаб яшнаётган даври ўтган асрнинг 60-
йиллари

ўрталаридан

то

бугунги

кунларгача бўлган вақтни ўз ичига олади.
Замонавий телерентгенография, МСКТ (3-
Д технологиялари) нинг турли хиллари,
МРТ, УТТ, ангиография ва бошқа аниқ
текширув усулларининг пайдо бўлиши
тиш-жағ

аномалиялари

ва

деформацияларининг хар-хил турларини
қиёслама ташхислаш имкониятини берди
[3]. Бу даврдан бошлаб операцияларнинг
асосий мақсади тишлов ва юзнинг эстетик
балансини тиклаш бўлган. Операциялар
бир вақтнинг ўзида иккала жағларда ва юз-
жағ

соҳасининг

ҳамма

анатомик

соҳаларида биологик асосланган кесувлар
ўтказиш асосида амалга ошириш йўлга
қўйилди. Бундан ташқари краниохирурглар
билан биргаликда бош мия қутиси
соҳаларида ҳам улар бажарила бошлаган
[5,6,13,19]. Бу даврда ҳам операциядан сўнг
энг кўп учрайдиган асораталардан бири
яллиғланиш жараёнлари ҳисобланиб улар
40% гача бўлган пациентларда кузатилган.
В.М. Безруков ва ҳаммуллифларнинг [5]
маълумотларига кўра улар кўпчилик
ҳолларда бимаксилляр операциялардан
сўнг кузатилиб ярали-некротик кератит,
фарингоэтмоидит, юқори жағ дўмбоғи ва

қанотсимон ўсиқлар оралиғига қўйилган
трансплантатларни

некрозга

учраб

силжиши, синуситлар, жағлар аторфидаги
ёғ

клетчаткаларининг

абсцесс

ва

флегмоналари каби кўринишда намоён
бўлган.

Охирги

вақтларда

илмий

адабиётларда инфекция бошқарувининг
мувафаққиятлари

туфайли

ортогнатик

операцияларининг

яллиғланиш

асоратларининг 35-40% дан 11,7 дан 17,1%
гача

камайганлиги

туғрисида

маълумотларни учратиш мумкин [20].
Клиницистлар маълумотларига кўра бу
асоратлар ҳам операциялар натижаларига
сезиларли салбий таъсир кўрсатмоқда ва
уларнинг асосий сабаблари бўлиб операция
олди

тайёргарлиги

даврида

юз-жағ

соҳасидаги

сурункали

инфекция

ўчоқларининг бартараф этилмаслиги ва
жағлараро иммобилизация вақтидаги оғиз
бўшлиғида

микрофлора

муносабатларининг бузилиши ҳисболанган
[7].

В.В. Рогинскийнинг [15] фикрига кўра

бу асоратларни олдини олиш учун суяк-
реконструктив операцияларини ўтказишдан
аввал

пациентлар

ичида

қалтислик

гуруҳини яни операциядан сўнгги даврда
турли

асоратлар

кузатилиши

мумкинлигини аниқлаш керак. Бу гуруҳга
танасининг ривожланиши орқада қолган,
аллергияга мойиллиги бўлган, юқумли
касалликлар билан оғриган ва юқори нафас
йўллари сурункали касалликлари бор
пациентлар киритилган.

А.Р. Андреишвнинг [2] тавсиясига кўра

беморга ортогнатик операция олдидан
комплекс текширув ўтказилши билан
биргаликда оғиз бўшлиғи санациясини
ўтказиш ва даволашнинг иложи бўлмаган
тишларни суғириб ташлаш мақсадга
мувофиқдир. Бу муолажалар операциядан
сўнгги инфекцион асоратларни келиб
чиқишини

олдини

олади

ва

жароҳатларнинг

оптимал

битишини

таъминлайди. Лекин клиник амалиётда биз
жағлар

деформациялари

бор

пациентларнинг

оғиз бўшлиғида кўплаб

пародонтит, пародонтит ва пародонтоз каби
сурункали инфекция ўчоқлари борлигини
кузатмоқдамиз.

Уларнинг

амбулатор

шароитда

бартараф

этилмасдан

қолдирилиши операциядан сўнгги даврда
яллиғлланиш асоратларга олиб келиши
исбот талаб қилмайдиган ҳақиқат десак
хато бўлмайди. Бошқа авторларнинг
фикрига қараганда тиш-жағ аномалиялари


background image

ва деформациялари бор болаларда лор
органлари касалликлари тенгдошларига
нисбатан икки маротаба кўпроқ кузатилади.
Шу билан биргаликда бурун бўшлиғида ва
ютқунда

сурункали

яллиғлиниш

жараёнлари ва аллергик касалликлар ҳам
кузатилади

[12].

Илмий

адабиёт

маълумотларига

кўра

жағлар

деформациялари бор пациентларнинг 50%
дан ортиғида нафас олиш жараёни
қийинлашганлиги аниқланган. Ўтказилган
илмий текширувлар натижалари бурундан
нафас олиши қийинлашувининг асосий
сабаби бурун скелетининг торайганлиги,
пастки чиғаноқларининг гиперплазияга
учраганлиги, унинг ўрта деворининг
қийшайганлиги ва тубининг гумбазсимон
бўртиб

қалинлашганлигини

исботлади

[1,12]. Юқорида келтирилган фактлар катта
ёшдаги пациентларнинг оғиз бўшлиғи ва
қўшни анатомик соҳаларида сурункали
инфекция ўчоқларининг ва патологик
жараёнлар қай даражада тарқалганлигини
ўрганилмаганлигидан

ва

даволаш-

профилактика

тадбирларининг

ишлаб

чиқилмаганлигидан

далолат

беради.

Пациентларинг кўпчилиги бу патологик
жараёнлар бартараф этилмаган ҳолда
стационарга келишади. Кўпчилик ҳолларда
эса оғиз бўшлиғи ва қўшни анатомик
соҳалардаги патологик ўзгаришлар ҳам
биргаликда келади ва шу туфайли
пациентларни

оротгнатик

операцияга

тайёрлаш жараёнини қандай тартибда олиб
борилиши ва мутахасисларнинг қайси
босқичда ва тартибда иштирок этиши
муаммоли масала бўлиб қолмоқда.

Бу даврда ортодонтияда ҳам тиш-

алвеоляр ва жағлар деформацияларини
даволаш ва операция олдидан тиш
ёйларини тайёлрашда янги аппаратларнинг
турли хиллари пайдо бўлиши функционал
ва эстетик натижаларини янада ошувига
олиб

келди.

Бу

даво

усуларининг

киритилиши баъзи ортодонтларда скелетли
деформацияларни ҳам аппаратлар ёрдамида
даволаса бўлади деган хулосага ҳам олиб
келди. Шу билан биргаликда операциядан
сўнгги

жағларнинг

скелетли

деформацяларнинг рецидивлари 22,5-27,1%
гача

ҳолатларда

кузатилганлигининг

адабиётларда қайд этилиши ортодонтик
усулнинг ҳамма ҳолатларда ҳам ёрдам бера
олмаслигини тасдиқламоқда ва олимлар
ўртасида баҳсларга сабаб бўлиб турибди
[20].

Бундан

ташқари

тиш-жағ

аномалиялари

ва

деформацияларига

чалинган пациентларда кўпчилик ҳолларда
тишларнинг ретенцияси, дистопияси, тил ва
лаб

юганчаларининг

калталиги,

тиш

қаторларининг

суғурилгандан

сўнгги

иккиламчи деформациялари кузатилади
[1,2,8]. Кўпчилик илмий мақолаларда
бундай асоратлар сабаблари сифатида
операция олдидан тиш қаторларининг
ортодонтик даво натижасида тўлиқ
конструктив

тишлов

ҳолатига

келтирилмаганлиги,

бурундан

нафас

олишнинг,

оғиз

бўшлиғида

тиш

қаторлари,

юмшоқ

тўқималари

соҳасидаги бирламчи ва иккиламчи
патологик

ўзгаришларнинг

бартараф

этилмаганлиги, тил ҳажми ва ютқун
ўлчамлари

баҳоланмаганлиги

кўрсатилган

[1,2,5,6,14].

Аммо

замонамизнинг таниқли мутахасислари
Х.А. Каламкаров ва ҳаммуллифларининг
[19] ўз вақтидаги илмий хулосаларига кўра
жағларининг

скелети

соҳасидаги

деформацияларига

ортодонтик

конструкциялар

деярлик

таъсир

кўрсатмайди.

Ортодонтик

аппаратлар

билан тўғриланган скелет соҳасидаги
деформацияларнинг кўпчилиги рецидив
беришини

ўз

илмий

ишларида

такидлашган.

Уларнинг

фикрларига

қараганда тиш катакчаларига уларнинг
пайлар

билан

бирикиши

ва

суяк

тўқимасининг эгилувчанлиги ортодонтик
аппарат таъсири тугаганидан сўнг уларни
ўз ҳолати ва шаклига қайтишига олиб
келади.

Лекин

клиник

амалиётда

оротдонтлар рецидивларнинг олдини олиш
учун ретенцион аппаратларни уч йил ёки
керак бўлган ҳолларда ундан ҳам узоқ вақт
тақишини тавсия этадилар. Лекин улар ҳам
ҳар доим ёрдам бера олмаслигини
исботловчи илмий ишлар ўтказилганлиги
ҳам аниқланди. Бу фикирмизнинг тасдиғи
сифатида

А.К.

Иорданишвили,

Л.Н.

Солдатова [9] ўтказган клиник кузатувлар
натижасини келтиришимиз мумкин. Улар
310-та

20-27

ёшдаги

ҳарбийларга

ортодонтик даво ўтказилганидан сўнг
уларни уч гуруҳга бўлиб рецидивни олдини
олиш мақсадида уч хил ретенцион
аппаратлар тайёрлаб беришган ва уч йил
кузатишган.

Улар

кузатув

давомида

биринчи гуруҳда 61,11%, иккинчи гуруҳда
45,45% ва учинчи гуруҳда 15,46 %
ҳолларда рецидивлар кузатилган. Бу каби
илмий ишлар натижалари ортогнатик
хирурглар ва ортодонтларни ҳамкорликка
чорлайди десак хато бўлмайди. Қўшимча


background image

қилиб шуни қайд қилишимиз жоизки бу
аппаратлар оғиз бўшлиғи гигиенасига
салбий таъсир кўрсатади, қўпол ва
ноқулайликлар туғдиради шу туфайли
пациентларнинг

кўпчилиги

бу

аппаратларни тақишмайди ва давони
охирига етказишмайди. Бу фактлар жағлар
скелети

соҳасидаги

деформацияларни

фақат ортодонтик йўл билан тўғирлаб
бўлмаслигидан ва унинг операциядан
олдинги ва сўнгги даврда ёрдамчи даво
эканлигидан далолат беради. Шу сабабли
В.М. Безруков [5] ва В.И. Гунько [6] ва
бошқа кўпчилик олимлар деформациянинг
бундай турларида “ортодонтия-ортогнатия-
ортодонтия”

протоколи

асосида

реабилитация ўтказиш даволаш сифатининг
ошувига олиб келади деб хулоса қилишган.
Бу

протокол

бўйича

бу

турдаги

деформацияларнинг реабилитациясининг
биринчи босқичда ортодонтлар томонидан
тиш ёйларини операция ўтказиш учун
оптимал ҳолатга келтириш ва иккинчи
босқичда

ортогнатик

операцияларни

ўтказиш ва ундан сўнг учинчи босқичда яна
ортодонтик давони давом эттириш кўзда
тутилган. Бундан ташқари ортодонтик
аппаратлар

таъсир

қилмайдиган

деформацияларнинг скелетли турларини
ортогнатик

операцияга

тайёрлаш

жараёнида

ортодонтик

мосламанинг

таъсирини самарали бўлиши учун орал
хирурглар томонидан жағларнинг турли
анатомик соҳаларида ўтказиладиган янги
технологияларни

қўллаган

ҳолда

компактостеотомия операциялари ишлаб
чиқилган. Скелет соҳасидаги ҳирургик
таъсир тиш катакчаси, альвеоляр ўсиқ ва
суякдаги ортодонтик таъсирдан сўнгги
эластикликни

мувозанатлайди

ва

рецедивни

олдини

олувчи

фактор

ҳисобланади.

Бундай

ҳамкорлик

ортодонтик аппаратлар таъсирига чидамли
бўлган деформация турларини даволаш
вақтини қисқаришига ва скелет соҳасидаги
деформацияларда эса тиш ёйларининг
ортогнатик

операция

ўтказиш

учун

оптимал

ҳолатга

келтиришини

таьминлайди [37]. Лекин амалда орал
хирург-ортодонт биргаликда ишлашининг
камдан-кам

ҳолларда

кузтилиши

бу

ҳамкорлигининг кенг тарқалмаганлигини
билдиради. Охирги йилларда ортодонтик
давонинг узоқ вақт давом этиши ва
натижаларнинг

қониқарли

эмаслиги

кўпчилик катта ёшдаги пациентларининг
эьтирозига

ва

давони

охирига

етказмаслигига сабаб бўлган. Келтирилган
бу ноқулайликлар олимларни бундай
камчиликлардан ҳоли бўлган ва қисқа
муддатда натижа берадиган даво усулларни
излашга дават этди.

Heon-Mook Park

ва

бошқ. [33] маълумотларига кўра 2009-
йилда Нагасаки томонидан «Surgery-first-
бирламчи хирургия протоколи таклиф
қилинди. Бу протокл бўйича ортогнатик
давога мухтож бўлган пациентларга аввал
операция ва сўнгра ортодонтик даво
ўтказилиши кўзда тутилган. Уларининг
маълумотларига кўра бу протоколнинг
қўлланилиши ортогантик пациентларни
даволаниш муддатини 26-ойдан 15-ойгача
қисқартирган. Ҳозирги пайтда бу икки
протоколларнинг қандай турдаги жағ
деформациялари

бор

пациентларга

кўрсатилганлиги

охиригача

ечилмаган

муаммо бўлиб клиницистлар ўртасида
баҳсларга сабаб бўлиб турибди. Юқоридаги
таҳлил

қилинган

илмий

адабиётлар

маълумотларига хулосани қилишдан аввал
ортогнатик

хирургиянинг

ҳолати

тўғрисидаги

С.

Щербаковнинг

[23]

фикрини

келтириш

ўринли

деб

ҳисоблаймиз. У шундай деб ёзган “тишлов
аномалияларининг хирургик даволашнинг
хозиргача кенг оммалашмаганлига хирург
стоматологларнинг

ортодонтлар

билан

ҳамкорлиги

йўқлиги

туфайли

келиб

чиқаётган

рецидивлар

сабабдир”.

Операциядан

олдинги

тайёргарлик

кўпчилик ҳолларда юз-жағ соҳасининг
комплекс текшируви ва жағларнинг ўзаро
муносибатларини

аниқлашдан

иборат

бўлиб қолмоқда. Операциядан олдинги
таёргарликка

бағишланган

илмий

мақолаларда бу тоифадаги беморларни
реабилитациясида

ортопед

стоматологларнинг ҳам иштироки кўзда
тутилганлиги

келтирилган.

Уларнинг

вазифасига операциядан сўнгги даврда
окклюзияни тўғирлаш учун ўтказиладиган
протезлаш ва ретинцион аппарат тайёрлаб
бериш кирган холос. Аммо лекин А.М.
Дибовнинг [8] фикрига кўра жағлар
деформациялари

бор

катта

ёшдаги

пациентларда кўпчилик ҳолларда кўп сонли
адентия ва тишларнинг бузилганлиги
туфайли операция вақтида аниқ окклюзияга
эришиб бўлмайди. У операция вақтида ва
ундан сўнг окклюзион стабиллика эришиш
учун бузилган тишларни ва тиш қаторлари
дефектларини замонавий технологияларни
қўллаган ҳолда операциядан олдин бартарф
этиш кераклигини такидлайди. Бу илмий


background image

ахборот

жағлар

деформацияси

бор

пациентларни операцияга таёрлашдаги
мутахасислар

ҳамкорлигида

ортопед

стоматологнинг

роли

ҳам

охиригача

аниқланмаганидан

далолат

беради.

Келтирилган маълумотлар асосини катта
илмий-амалий

марказларда

фаолият

юритган ва юритаётган таниқли бўлган
олимларнинг ишларининг таҳлили ташкил
қилди. Лекин биз ўрганган илмий ишлар
ичида бирон бир амалий стоматологик
ёрдам

кўрсатаётган

ташкилотларнинг

илмий

ёки

амалий

семинарлари

программасида ёки ҳисобатларида юз-жағ
деформациялари

бор

пациентларни

реабилитациясида яқин мутахасисларнинг
ҳамкорлиги амалий йўлга қўйилганлиги
тўғрисида ахборотлар топилмади. Илмий
адабиётлар таҳлиллари натижаларидан
кўринб турибдики ортогнатик хирурглар ва
ортодонтлар ва ортопед-стоматологларнинг
операциядан олди даврдаги ҳамкорлиги
кўпроқ илмий ишларда таклиф қилинган
бўлиб ҳали амалий тиббиётга кенг
тарқалмаган. Пациентларини ортогнатик
операцияларга

амбулатор

шароитда

таёрлашга бағишланган адабиётлар таҳлили
асосида қўйидаги хулосаларга келдик;

1.

Ортогнатик

хирургиянинг

шакилланиш даврида операциядан олдинги
даврда оғиз бўшлиғи ва қўшни анатомик
соҳалардаги

патологик

ўзгаришларни

ташхислаш ва даволаш тадбирлар ишлаб
чиқилмаган;

2.

Ортогнатик

хирургиянинг

ривожланиш ва ҳозирги даврида жағлар
деформациялари бор пациентларда оғиз
бўшлиғи ва қўшни анатомик соҳалардаги
сурункали яллиғланиш ўчоқлари, бирламчи
ва иккиламчи патологияларнинг қанчалик
тарқалганлигини

ўрагнилмаган

бўлиб

уларни ҳамкор мутахассислар иштирокида
ортогнатик

операциялар

олдинда

амбулатор

шароитда

босқичма-босқич

ташхислаш ва даволаш кетма-кетлиги
ишлаб чиқилмаган;

3.

Ортогнатик

хирургиянинг

ривожланган ва ҳозирги даврида жағлар
деформациялари бор пациентларнинг оғиз
бўшлиғи ва тиш қаторларидаги бирламчи
ва

иккиламчи

аномалия

ва

деформацияларнинг

қанчалик

тарқалганлиги ўрганилмаган ва уларни
ҳамкор

мутахассислар

иштирокида

ортогнатик

операцияларга

амбулатор

шароитда босқичма-босқич ташхислаш ва
даволаш кетма-кетлиги ишлаб чиқилмаган;

4.

Мутахассислар

иштирокида

амбулатор

ортогнатик

операцияларга

тайёрлаш алгоритмининг ишлаб чиқилиши
ва

амалиётга

киритилиши

улар

ўтказилганидан

сўнгги

асоратларнинг

олдини олишга ёки улар сонининг кескин
камайишига олиб келди;

Адабиётлар

1. Абдукадыров А. Усовершенствование

реконструктивных операций у больных с
сочетанными деформациями челюстей:
Дис. ... д-ра мед. наук. – Ташкент, 2007. –
201 с.

2.

Андреищев

А.Р.

Сочетанные

зубочелюстно-лицевые

аномалии

и

деформации: руководство для врачей. –
М.:ГЭОТАР-Медиа, 2008. – 456 с.

3.

Аржанцев

А.П.,

Методика

рентгенологического

исследования

и

рентгенодиагностика в стоматологии. – М.,
2015. – 258 с.

4.

Аржанцев П.З., Сукачев В.А.

Хирургические лечения сочетанных форм
аномалий прикуса // Стоматология. – 1974.
– №3. – С. 38-42.

5. Безруков В.М. Клиника, диагностика и

лечение врожденных деформаций лицевого
скелета: Дис. … д-ра мед. наук. – М., 1981.
– 329 с.

6. Гунько В.И. Клиника, диагностика и

лечение

больных

с

сочетанными

деформациями челюстей: Дис. … д-ра мед.
наук. – М., 1987. – 525 с.

7. Дробышев А.Ю. Осложнения в

ортогнатической хирургии // Основы
ортогнатической хирургии: Матеиралы
науч. конф. – СПб, 2016. – С. 175.

8. Дыбов А.М. Междисциплинарная

реабилитация пациентов с врожденными и
приобретенными

челюстно-лицевыми

деформациями

на

основе

протокола

трехмерного компьютерного планирования:
Дис. ... д-ра мед. наук. – М., 2021. – 338 с.

9. Иорданишвили А.К., Солдатова Л.Н.

Профилактика рецидива зубочелюстных
аномалий у военнослужащих // Вестн. ДК.
– 2017.

10. Каламкаров Х.А., Рабухина Н.А.,

Безруков В.М. Деформации лицевого
черепа. – М.: Медицина, 1981. – 239 с.

11.

Махсудов

С.Н.

Клинико-

биометрические

и

рентгенологические

показатели

ринофарингогенных

зубочелюстных

аномалий

и

методы

комплексного ортодонтического лечения
этих аномалий: Дис. ... д-ра мед. наук. –
Ташкент, 2002.


background image

13. Нигматов Р. Н., Рузметова И. М.,

Нигматова Н. Р. Распространенность
аномалии и деформации зубочелюстной
системы у детей сменного прикуса города
Ташкента

//Приоритеты

фармации

и

стоматологии: от теории к практике: Сб.
материалов

IV

научно-практической

конференции с международным участием.
Алматы, (Казахстан).- 2015.- С. 16-17.

14. Нигматов Р. Н., Шомухамедова Ф.

А., Нигматова И. М. Ортодонтия./Учебник
(на русском и на узбекском языке) Для
студентов Стоматологических факультетов
медицинских институтов.-2-том //Т.-2021.-
451 с.

Рабухина

Н.А.,

Аржанцев

А.П.,

Абдукадыров

А.А.

О

значении

комплексной схемы рентгенологического
исследования при диагностике деформаций
лицевого черепа // Труды 3-го съезда
стоматологов Узбекистана. – Ташкент,
1992. – С. 218-221.

15. Рогинский В.В., Арсенина О.К.,

Рабухина Н.А. Комплексное лечение детей
с

врожденными

и

приобретенными

дефектами

и

деформациями

нижней

челюсти // Стоматология. – 1998. – №4. – С.
32-36.

16.

Рудько

В.В.

Клиника

и

хирургическое

лечение

деформаций

нижней челюсти: Дис. … д-ра мед. наук. –
М., 1967. – 485 с.

17. Рудько В.В. Хирургическое лечение

чрезмерного развития нижней челюсти
методом плоскостной остеотомии ее
ветвей: Автореф. дис. … канд. мед. наук. –
М., 1976. – 16 с.

18. Сукачев В.А., Гунько В.И., Таиров

У.Т.

Методы

диагностики

аномалий

прикуса у взрослых: Метод. рекомендации.
– М., 1980. – С. 12.

19.

Сукачев

В.А.

Атлас

реконструктивных операций на челюстях. –
М., 1984. – 118 с.

20. Сорвин В.А., Дробышев А.Ю.,

Куракин

К.А.

и

др.

Осложнения

хирургического лечения пациентов с
врожденными

аномалиями

челюстей:

клиническая

характеристика

и

профилактика // Пласт. хир. и эстет. мед. –
2020. – №2. – С. 21-32.

21. Титова А.Т. Хирургическое лечение

микрогении и юношеском возрасте. –
Москва; Ленинград: Медицина, 1975. – 96
с.

22. Фадеева Р.М., Ли П.В., Румянцев

Е.Е.,

Савельев

Е.С.

Применение

компактостеотомии

при

реабилитации

пациентов с зубочелюстными аномалиями
и деформациями // Вестн. Новгродского гос
ун-та. – 2021. – №3 (101).

23. Щербаков А.С. Аномалии прикуса у

взрослых. – M.: Медицина, 1987. – 191 с.

24.

Angle

R.H.

Classification

of

malocclusion // Dental Cosmos. – 1899. – Vol.
41. – P. 240-245.

25. Caldwell J.B., Letterman G.S. Vertical

osteotomy in the mandibular rami for
correction of mandibular prognathism // J.
Oral Surg. – 1954. – Vol. 12. – P. 185-193.

26. Dal Pont G. Retromolar osteotomy for

correction of prognatism // J. Oral Surg. –
1961. – Vol. 19, №1. – P. 42-47.

27. Graham E.A. Memoir of Vilray Papin

Blair // Trans Amer. Surg. Assoc. – 1956. –
Vol. 74. – Р. 491.

29.

Jędrzejewski M., Smektała T.,

Sporniak-Tutak K., Olszewski R. Preoperative,
intraoperative,

and

postoperative

complications in orthognathic surgery: a
systematic review // Clin. Oral Invest.

2015.

– Vol.

19.

– P.

969-977.

30. Lee K.C., Chuang S.K.

History of

innovations in oral and maxillofacial surgery //
J. Oral Maxillofac. Med. – 2022.

Vol. 4.

31. Kufner J. Experience with a modified

procedure for correction of open bite //
Transactions of the Third International
Conference of oral surgery. – L.: E.S.
Livingstone, 1970.

32. Obwegesser H.L. Der operation’s

technic bei der Progenia und anderen
Kiferanomalien // Dtsch Zahn. Mund, Kifier-
helkund. – 1955. – Bd. 23, №1. – S.1-8.

33.

Park

H.-M.,

Lee

Y.K.,

Choi

J.-Y.,

Baek

S.-H. Maxillary incisor inclination of

skeletal Class III patients treated with
extraction of the upper first premolars and
two-jaw surgery: conventional orthognathic
surgery vs surgery-first approach // Angle
Orthod. – 2014. – Vol. 84, №4. – Р. 720-729.

34. Schwarz A.M. Practical evaluation of

cephalometrics // Int. Dent. J.

1958.

Vol. 8,

№2.

P. 204-286.

35. Schuchardt K. Experiences with the

surgical treatment of some deformities of the
jaws: prognatia, micrognatia and open bite //
Trasactions of the International Soviety of
Plastic surgeons. – Edinburgh; London, 1960.
– P. 73.

36.

Wassmund

H.

Fraekturen

und

Luxationen des Gesichsschadels.

Berlin,

1927.


background image

37. Wilcko W.M., Wilcko T., Bouquot J.E.,

Ferguson D.J. Rapid orthodontics with
alveolar reshaping: Two case reports of de-
crowding // Int. J. Periodont. Rest. Denristry. –
2001. – Vol.21. – P. 9-19.

АННОТАЦИЯ.

На основании анализа

научной

литературы

показано,

что

наиболее

частыми

осложнениями

ортогнатических

операций

являются

воспалительные процессы и рецидивы
деформаций челюстей. Для профилактики
и

уменьшения

количества

таких

осложнений

рекомендуется

создание

алгоритма

диагностики

и

лечения

патологических

процессов

челюстно-

лицевой области перед ортогнатическими
операциями с участием орального хирурга,
ортодонта, ортопеда-стоматолога, лор и
других специалистов по показанию.

Ключевые

слова:

ортогнатия,

ортодонтия,ортопедия,

остеотомия,

реабилитация алгоритм.

ANNOTATSIYA.

Ilmiy

adabiyotlarni

tahlil

qilish

asosida

ortognatik

operatsiyalarning

eng

ko'p

uchraydigan

asoratlari yallig'lanish jarayonlari va jag'ning
deformatsiyasining

takrorlanishi

ekanligi

ko'rsatilgan. Bunday asoratlarning oldini olish
va

ularning

sonini

kamaytirish

uchun

ortognatik operatsiyalardan oldin og'iz jarrohi,
ortodontist, protezolog, LOR mutaxassisi va
boshqa ko'rsatilgan mutaxassislar ishtirokida
maxillofacial

mintaqadagi

patologik

jarayonlarni

tashxislash

va

davolash

algoritmini yaratish tavsiya etiladi.

Kalit so'zlar:

ortognatiya, ortodontiya,

ortopediya,

osteotomiya,

reabilitatsiya

algoritmi.

SUMMARY:

Based on the analysis of

scientific literature, it has been shown that the
most common complications of orthognathic
operations are inflammatory processes and
recurrences of jaw deformities. To prevent and
reduce the number of such complications, it is
recommended to create an algorithm for
diagnosing and treating pathological processes
in the maxillofacial region before orthognathic
operations with the participation of an oral
surgeon, orthodontist, prosthodontist, ENT
specialist, and other indicated specialists.

Key words:

orthognathia, orthodontics,

orthopedics,

osteotomy,

rehabilitation

algorithm.

УДК: 616.314-77-024.14-026;661.727.1-06:66.095

ОЛИБ ҚЎЙИЛАДИГАН ПРОТЕЗЛАР ТАЙЁРЛАШДА ЗАМОНАВИЙ

МАТЕРИАЛЛАРНИНГ АФЗАЛЛИКЛАРИ

Зиядуллаева Н.С., Омонова Н.А.

Тошкент давлат стоматология институти


Ортопедиянинг

энг

қийин

йўналишларидан бири оғиз бӯшлиғида
маҳкамлаш учун махсус шартларни талаб
қиладиган олинадиган протезлар билан
протезлашдир.

Қисман

олинадиган

протезлар

қолган

таянч

тишларга

бириктирилиши мумкин, тӯлиқ олинадиган
протезлар эса муқобил усулларни излашни
талаб қилади.

Маълумки,

аҳолининг

ортопедик

даволанишга бӯлган эҳтиёжи камаймайди
ва ҳатто ӯсиш тендентсиясига эга.
Ўзбекистон аҳолисининг 70 фоизида 20-50
ёшда қисман ёки тўлиқ иккиламчи адентия
бор. Қисман ва тӯлиқ олинадиган протезлар
билан протезлаш керак бӯлган одамларнинг

фоизи сезиларли даражада ошди ва ёшариш
тендентсиясига эга. Кӯпгина тадқиқотларни
таҳлил қилиш беморларнинг 30-40 фоизида
протезлаш учун ноқулай шароитларни
аниқлади. Қайта тайёрланган олинадиган
протезлардан фойдаланишнинг мумкин
эмаслиги текширилган беморларнинг 20
фоизида кузатилган, бу ортопедик даволаш
учун сифатсиз дастлабки тайёргарлик
билан боғлиқ [4,6,19].

Стоматологик ва соматик ҳолатнинг

индивидуал хусусиятларини ва бемор оғиз
бӯшлиғининг микроекологиясини ҳисобга
олган ҳолда, олинадиган протез тайёрлаш
учун конструктион материални танлашга
ўзига хос ёндашув зарурлиги э'тироф
этилади [9]. Бу протез материалларнинг

Библиографические ссылки

Абдукадыров А. Усовершенствование реконструктивных операций у больных с сочетанными деформациями челюстей: Дис. ... д-ра мед. наук. – Ташкент, 2007. – 201 с.

Андреищев А.Р. Сочетанные зубочелюстно-лицевые аномалии и деформации: руководство для врачей. – М.:ГЭОТАР Медиа, 2008. – 456 с.

Аржанцев А.П., Методика рентгенологического исследования и рентгенодиагностика в стоматологии. – М., 2015. – 258 с.

Аржанцев П.З., Сукачев В.А. Хирургические лечения сочетанных форм аномалий прикуса // Стоматология. – 1974. – №3.С. 38-42.

Безруков В.М. Клиника, диагностика и лечение врожденных деформаций лицевого скелета: Дис. … д-ра мед. наук. – М., 1981. 329 с.

Гунько В.И. Клиника, диагностика и лечение больных с сочетанными деформациями челюстей: Дис. … д-ра мед. наук.М., 1987. – 525 с.

Дробышев А.Ю. Осложнения в ортогнатической хирургии // Основы ортогнатической хирургии: Матеиралы науч. конф. – СПб, 2016. – С. 175.

Дыбов А.М. Междисциплинарная реабилитация пациентов с врожденными и приобретенными челюстно-лицевыми деформациями на основе протокола трехмерного компьютерного планирования: Дис. ... д-ра мед. наук. – М., 2021. – 338 с.

Иорданишвили А.К., Солдатова Л.Н. Профилактика рецидива зубочелюстных аномалий у военнослужащих // Вестн. ДК. 2017.

Каламкаров Х.А., Рабухина Н.А., Безруков В.М. Деформации лицевого черепа. – М.: Медицина, 1981. – 239 с.

Махсудов С.Н. Клинико-биометрические и рентгенологические показатели ринофарингогенных зубочелюстных аномалий и методы комплексного ортодонтического лечения этих аномалий: Дис. ... д-ра мед. наук. – Ташкент, 2002.

Нигматов Р. Н., Рузметова И. М., Нигматова Н. Р. Распространенность аномалии и деформации зубочелюстной системы у детей сменного прикуса города Ташкента //Приоритеты фармации и стоматологии: от теории к практике: Сб. материалов IV научно-практической конференции с международным участием. Алматы, (Казахстан).- 2015.- С. 16-17.

Нигматов Р. Н., Шомухамедова Ф. А., Нигматова И. М. Ортодонтия./Учебник (на русском и на узбекском языке) Для студентов Стоматологических факультетов медицинских институтов.-2-том //Т.-2021.-451 с. Рабухина Н.А., Аржанцев А.П., Абдукадыров А.А. О значении комплексной схемы рентгенологического исследования при диагностике деформаций лицевого черепа // Труды 3-го съезда стоматологов Узбекистана. – Ташкент, 1992. – С. 218-221.

Рогинский В.В., Арсенина О.К., Рабухина Н.А. Комплексное лечение детей с врожденными и приобретенными дефектами и деформациями нижней челюсти // Стоматология. – 1998. – №4. – С. 32-36.

Рудько В.В. Клиника и хирургическое лечение деформаций нижней челюсти: Дис. … д-ра мед. наук. – М., 1967. – 485 с.

Рудько В.В. Хирургическое лечение чрезмерного развития нижней челюсти методом плоскостной остеотомии ее ветвей: Автореф. дис. … канд. мед. наук. – М., 1976. – 16 с.

Сукачев В.А., Гунько В.И., Таиров У.Т. Методы диагностики аномалий прикуса у взрослых: Метод. рекомендации. – М., 1980. – С. 12.

Сукачев В.А. Атлас реконструктивных операций на челюстях. – М., 1984. – 118 с.

Сорвин В.А., Дробышев А.Ю., Куракин К.А. и др. Осложнения хирургического лечения пациентов с врожденными аномалиями челюстей: клиническая характеристика и профилактика // Пласт. хир. и эстет. мед. – 2020. – №2. – С. 21-32.

Титова А.Т. Хирургическое лечение микрогении и юношеском возрасте. – Москва; Ленинград: Медицина, 1975. – 96 с.

Фадеева Р.М., Ли П.В., Румянцев Е.Е., Савельев Е.С. Применение компактостеотомии при реабилитации пациентов с зубочелюстными аномалиями и деформациями // Вестн. Новгродского гос ун-та. – 2021. – №3 (101).

Щербаков А.С. Аномалии прикуса у взрослых. – M.: Медицина, 1987. – 191 с.

Angle R.H. Classification of malocclusion // Dental Cosmos. – 1899. – Vol. 41. – P. 240-245.

Caldwell J.B., Letterman G.S. Vertical osteotomy in the mandibular rami for correction of mandibular prognathism // J. Oral Surg. – 1954. – Vol. 12. – P. 185-193.

Dal Pont G. Retromolar osteotomy for correction of prognatism // J. Oral Surg. – 1961. – Vol. 19, №1. – P. 42-47.

Graham E.A. Memoir of Vilray Papin Blair // Trans Amer. Surg. Assoc. – 1956. – Vol. 74. – Р. 491.

Jędrzejewski M., Smektała T., Sporniak-Tutak K., Olszewski R. Preoperative, intraoperative, and postoperative complications in orthognathic surgery: a systematic review // Clin. Oral Invest. – 2015. – Vol. 19. – P. 969-977.

Lee K.C., Chuang S.K. History of innovations in oral and maxillofacial surgery // J. Oral Maxillofac. Med. – 2022. – Vol. 4.

Kufner J. Experience with a modified procedure for correction of open bite // Transactions of the Third International Conference of oral surgery. – L.: E.S. Livingstone, 1970.

Obwegesser H.L. Der operation’s technic bei der Progenia und anderen Kiferanomalien // Dtsch Zahn. Mund, Kifier-helkund. – 1955. – Bd. 23, №1. – S.1-8.

Park H.-M., Lee Y.K., Choi J.-Y., Baek S.-H. Maxillary incisor inclination of skeletal Class III patients treated with extraction of the upper first premolars and two-jaw surgery: conventional orthognathic surgery vs surgery-first approach // Angle Orthod. – 2014. – Vol. 84, №4. – Р. 720-729.

Schwarz A.M. Practical evaluation of cephalometrics // Int. Dent. J. – 1958. – Vol. 8, №2. – P. 204-286.

Schuchardt K. Experiences with the surgical treatment of some deformities of the jaws: prognatia, micrognatia and open bite // Trasactions of the International Soviety of Plastic surgeons. – Edinburgh; London, 1960. – P. 73.

Wassmund H. Fraekturen und Luxationen des Gesichsschadels. – Berlin, 1927.

Wilcko W.M., Wilcko T., Bouquot J.E., Ferguson D.J. Rapid orthodontics with alveolar reshaping: Two case reports of decrowding // Int. J. Periodont. Rest. Denristry. – 2001. – Vol.21. – P. 9-19.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов