Мазкур мақола сўнгги йилларда жаҳон ҳамжамиятини ташвишга солаётган миграция муаммоси, унинг юзага келиш сабаблари ҳамда мавжуд муаммонинг бевосита давлатимиз тараққиёти ва ижтимоий-сиёсий ҳаётига таъсири, шунингдек, ташқи меҳнат миграциясини тартибга солишга қаратилган давлат сиёсати ва истиқболлари таҳлилига бағишланган. Мақолада сўнгги йилларда бу борада олиб борилаётган ислоҳотлар, хусусан, қонунчилик базасининг такомиллаштирилиши ва давлатлараро муносабатлар доирасида унинг ечимига қаратилган саъй-ҳаракатлар ва уларнинг истиқболлари хусусида фикр юритилган.
Ушбу мақолада совет ҳокимияти ва мустақиллик йилларида Фарғонада мевали дарахтлар янги навлари кириб келиши, яратилиши ва иқлимлаштирилиши тарихи манбалар ва адабиётлар таҳлили орқали очиб берилган. Шунингдек, мевали боғлар ташкил ташкил этишдаги муаммолар, уларнинг ҳосилдорлиги, касалликларга чидами, нарх-навоси ва маҳаллий иқлимга мослашуви тарихи ҳам атрофлича келтирилган
Соғлом диний таълим-тарбия олган, иймон-эътиқод ва ибодат муҳаббати билан ўсиб улғайганёшлар ҳеч қачон адашмайди. Ўсмирлик - инсон қони қайнайдиган фаол ёшлик вақти ҳисобланади. Бу йиллар давомида ёшлар аниқ ўйламасдан шошилинч қарорлар қабул қилади, чунки унинг ҳис-туйғулари ва ҳис-туйғулари устунлик қилади. Бундай ҳолда, ёшларнинг хатога йўл қўйиш эҳтимоли кўпроқ. Биз ёшларимизни ватанга муҳаббат руҳида тарбиялашимиз керак. Чунки иймон-эътиқод муҳаббати билан улғайган ёшлар ёшлик йилларини муаммосиз ўтказади. Демак, ёшларни муаммосиз ўтказиш учун болаликдан зарур диний билимларни бериш, ёшларга ибодатнинг аҳамиятини етказиш зарур. Ўзбекистонда ёшлар маънавий-ахлоқий дунёқарашини юксалтиришда ислом маданиятининг ўзига хослиги анъаналарининг қайта туғилиши сифатида «ҳақиқий» миллий ва диний қадриятларга қайтиш тенденцияси ва унинг замонавий контекстда қабул қилиниши ёшлар маънавий-ахлоқий дунёқарашини юксалтиришда ислом маданиятига алоҳида эътибор қаратилган.
Узбекистан является одной из самых быстроразвивающихся стран Центральной Азии. За последние годы
страна добилась значительных успехов в области экономики, социальной сферы и международных отношений. Эти достижения делают Узбекистан показателем центральноазиатского феномена развития. В данной статье автор показывает всю историю развития Республики Узбекистан за годы незавивисимости, делая акцент на то, что ее интенсивная внутренняя и внешняя политика делают ее феноменом региона.
В последние годы внимание исследователей всё больше привлекает проблема коморбидности, под которой понимают сочетание у одного больного нескольких хронических заболеваний. Следует подчеркнуть, что влияние коморбидной патологии на клинические проявления, диагностику, прогноз и лечение многих заболеваний многогранно и индивидуально. В последние годы еще одним признанным компонентом МС является неалкогольная жировая болезнь печени (НАЖБП). НАЖБП охватывает спектр состояний от стеатоза печени до цирроза печени и гепатоцеллюлярной карциномы. Результаты последних исследований подтверждают гипотезу о том, что НАЖБП приводит к более высокому риску сердечно-сосудистых заболеваний независимо от других прогностических факторов риска.
Мазкур мақолада муаллиф мустақиллик йилларида Ўзбекистон Республикасида суғурта фаолиятининг ривожланишини муайян мезонларга асосан босқичларга ажратган ҳолда тадқиқ этишга ҳаракат қилган. Бунда асосий эътибор суғурта фаолиятини тараққий эттириш ва тартибга солиш борасида қабул қилинган қонунчилик ҳужжатлари ҳамда статистик маълумотларнинг таҳлилига қаратилган. Шунингдек, мақолада ўтган қарийб 30 йил мобайнида суғурта фаолиятини ислоҳ қилиш ва ривожлантириш бўйича эришилган ютуқлар ва йўл қўйилган камчиликлар тўғрисида фикр- мулоҳазалар юритилган.
Jahon sog„liqni saqlash tashkiloti ma‟lumotlarga ko„ra «...qorin old devorining churrasi bir vaqtning o„zida qorin bo„shlig„i a‟zolarining kasalliklari bilan birgalikda keng tarqalgan jarrohlik kasalliklaridan biri bo„lib, aholining 3-7% ida uchraydi va asosan mehnatga layoqatli yoshdagi odamlarni tashkil qiladi» 1 . Adabiyot ma‟lumotlariga ko„ra, gerniotomiya qilingan bemorlarning 15-20% i operatsiyadan keyin boshqa jarrohlik kasalliklari sababli takroriy jarrohlik aralashuvlarga duchor bo„ladi. Bu bir vaqtda bajariladigan jarrohlik amaliyotlari muammosining dolzarbligini belgilaydi. Bemorda qorin bo„shlig„i a‟zolarining birga keladigan kasalligi bo„lsa, ventral churrada faqat gerniotomiya qilishning mantiqsizligiga e‟tibor qaratish lozim. Qorin bo„shlig„ining boshqa patologiyasi bo„lgan bemorlarda faqat gerniotomiya qilingan taqdirda, takroriy jarrohlik amaliyoti ko„pincha gernioplastika natijalarini bekor qiladi. Dunyo miqyosida qorin devorida va qorin bo„shlig„i a‟zolarida bir vaqtning o„zida bajariladigan jarrohlik amaliyotlari ko„plab bajarilgan bo„lib, jarrohlik aralashuvining murakkabligi e‟tirof etilgan, tadqiqotlar natijasida davolanish muddati kamayishi, churra tuzalgandan keyin yuzaga kelishi mumkin bo„lgan asoratlar rivojlanish xavfi kamayishiga erishilgan hamda qayta jarrohlik amaliyoti sababli takroriy og„riqsizlantirish jarayonida yuzaga kelishi mumkin bo„lgan qo„shimcha hissiy zo„riqish xavfi kamaytirilgan. Churralari bo„lgan bemorlarda xoledoxolitiaz ko„p uchrashi, ayollar orasida esa kichik chanoq bo„shlig„i patologiyalari, qorin bo„shlig„ida chandiqli kasalliklar, surunkali va o„tkir osti ichak tutilishi, abdominoptoz aniqlanishi to„g„risida ma‟lumotlar keltirilgan.
Mazkur muammolar oshqozon-ichak traktining turli soxalarida joylashgan chandiqli kasallik, chandiqli ichak tutilishi va fistulalar mavjudligi bilan bog„liqligi isbotlangan. Bularning barchasi churrani bartaraf etish etapida, qorin bo„shlig„i etapida va qorin bo„shlig„ini yopish etapida jarrohlik jarayonini batafsil o„rganishni talab qiladi. Hozirgi kunda mamlakatimizda aholini ijtimoiy muhofaza qilish va sog„liqni saqlash tizimini takomillashtirish borasida keng ko„lamli ishlar amalga oshirilmoqda. Ushbu yo„nalishda, xususan, morbid semizligi bo„lgan bemorlarda ventral churralarni jarrohlik yo„li bilan davolashni yaxshilashda ijobiy natijalarga erishilmoqda. Shu bilan birga, ushbu bemorlarga ko„rsatiladigan yordamni yaxshilash uchun perioperativ asoratlarning oldini olish va kasallikning qaytalanishining uzoq muddatli oldini olishni hisobga olgan holda jarrohlik
aralashuv samaradorligini baholash uchun dalillarga asoslangan natijalar talab qilinadi. Bu borada 2022-2026 yillarga mo„ljallangan Yangi O„zbekiston taraqqiyot strategiyasining yettita ustuvor yo„nalishiga muvofiq aholiga tibbiy xizmat kuratish darajasini yangi bosqichga ko„tarishda «...birlamchi tibbiy-sanitariya xizmatda aholiga malakali ximzmat ko„rsatish sifatini yaxshilash...» 22kabi vazifalar belgilangan. Ushbu vazifalarni amalga oshirish, diagnostika va jarrohlik taktikasini maqbullashtirish orqali semizligi bo„lgan bemorlarda ventral churralarni jarrohlik yo„li bilan davolash natijalarini yaxshilash,
jarrohlik davolash usullarini takomillashtirish ustuvor yo„nalishlardan biridir.
Mazkur dissertatsiya tadqiqoti O„zbekiston Respublikasi Prezidentining 2020 yil 12 noyabrdagi PF-6110-son «Birlamchi tibbiy-sanitariya yordami muassasalari faoliyatiga mutlaqo yangi mexanizmlarni joriy qilish va sog„liqni saqlash tizimida olib borilayotgan islohotlar samaradorligini yanada oshirish chora-tadbirlari to„g„risida» gi va 2022 yil 28 yanvardagi PF-60-son «2022-2026 yillarda Yangi O„zbekistonni rivojlantirish strategiyasi to„g„risida» gi Farmonlari, 2020 yil 10 noyabrdagi PQ-4887-son «Aholining sog„lom ovqatlanishini taminlash bo„yicha qo„shimcha chora tadbirlar to„g„risida» va 2020 yil 12 noyabrdagi PQ-4891-son «Tibbiy profilaktika ishlari samaradorligini yanada oshirish orqali jamoat salomatligini ta‟minlashga oid qo„shimcha chora-tadbirlari to„g„risida»gi Qarorlari
hamda mazkur faoliyatga tegishli boshqa me‟yoriy-huquqiy hujjatlarda belgilangan vazifalarni amalga oshirishga muayyan darajada xizmat qilgan.
Tadqiqot respublika fan va texnologiyalari rivojlanishining ustuvor yo‘nalishlariga mosligi. Dissertatsiya tadqiqotlari respublika fan va texnika taraqqiyotining VI «Tibbiyot va farmakologiya» ustuvor yo„nalishiga muvofiq olib borilgan.
Мустақиллик йилларида миллий адабиётимиз шиддат билан ривожланиб, сўнгги йилларда адабий жараёнларнинг турли босқичларини босиб ўтмоқда. Исажон Султон, Хуршид Дўстмуҳаммад, Улуғбек Ҳамдам, Зулфия Қуролбой қизи, Абдуқаюм Йўлдош, Назар Эшонқул каби адиблар ижодида бугунги кун муаммолари, инсон ва жамият мавзуси, оилавий ришталар, шахс ва унинг руҳияти масалалари, инсон экзистенцияси каби масалалар қаламга олиниб, модернизм ва постмодернизм элементлари билан йўғрилган ҳолда баён этилмоқда. Мазкур мақолада атоқли араб адибаси, “Ҳикоянавислик шоираси” дея эътироф этилувчи Сурия-Ливан ёзувчиси Ғада ас-Самман (1942 йилда Дамашқ шаҳрида таваллуд топган) ва ўзбек ёзувчиси Зулфия Қуролбой қизи (1966 йилда Жиззах шаҳрида таваллуд топган) ҳикояларининг қиёсий таҳлилига бағишланган бўлиб, унда ёзувчиларнинг услуби ва психологик таҳлил маҳоратлари, “Она” образи ва руҳиятининг икки миллат адибалари ҳикояларидаги талқини, она қисматида фарзанд ва унинг аҳамияти, шунингдек, бефарзанд аёл тақдири ва бефарзандликнинг аёллар тақдирига таъсири ва шу вазиятга тушиб қолган образлар таҳлили масаласи, образлар руҳиятини очиб беришдаги ёзувчининг услуби ва маҳорати, шунингдек, икки миллат адибалари ижодидаги муштараклик ва ғоялар тўқнашуви тадқиқ этилган.