Статья посвящена демографическим проблемам Японии. По расчетам будущей численности населения, которые каждые пять лет осуществляет Национальный институт исследований демографии и социального обеспечения, основываясь на результатах переписи населения, общая численность населения Японии, достигнув пикового значения в 128 миллионов человек в 2010 году, начала снижаться, и предполагается, что в 2040 году она составит 107 миллионов 280 тысяч человек. По расчетам Министерства земли, инфраструктуры, транспорта и туризма, в 2050 году численность населения сократится до 97 миллионов человек, упав ниже планки в сто миллионов. Снижение численности населения несет угрозу развитию общества с различных точек зрения, даже если не забегать так надолго вперед. Из-за уменьшения численности работоспособного населения (от 15 до 64 лет) исчезают скрытые возможности роста, сокращается ВВП. Сложно становится поддерживать систему социального обеспечения, и, в частности, пенсионную систему. Возникают опасения снижения уровня жизни населения. Автор рассматривает такие специфические тенденции демографического развития Японии, как быстрое старение населения, падение коэффициента рождаемости, а также воздействие указанных процессов на количественные и качественные характеристики рабочей силы и возможные пути ее пополнения. В ходе анализа рассмотренных в статье проблем, делается вывод, что демографический кризис, с которым столкнулась Япония, безусловно, окажет ощутимое негативное влияние на развитие экономики, но есть вероятность того, что правящие круги страны смогут мобилизовать нацию и смягчить последствия демографических сдвигов.
Ушбу мақолада туризм индустрияси ва хизмат кўрсатиш соҳасининг долзарб муаммолари, туристик хизматлар, фан ва ишлаб чиқаришни модернизация қилиш механизмлари ва шакллари, туризм соҳаси стандартлари асосида юқори малакали, рақобатбардош кадрлар тайёрлаш масалалари муҳокама қилинди. Жумладан, туристик таълим ва ишлаб чиқаришга янги технологияларни жорий этиш ва ҳоказолар ўрганилди.
Covid-2019 пандсмияси пайтида дунёнинг куплаб машхур музсйларига уйдан чикмасдан ташриф буюриш имконияти яратилди. Музейларга онлайн сасхатлар имконияти Париждаги Лувр, Амстсрдамдаги Ван Гог, Лондондаги Британия музейи, Ватикандаги Секстин капелласи каби музейлар томонидан хам таклиф килинди. Эндиликда маданият муассасалари аста-секин пандсмиядан олдинги одатий иш таквимига кайтган булсада, бирок янги хавфсизлик коидалари туфайли улар куп сонли ташриф буюрувчиларни кабул кила олмайди. Факат онлайн платформаси мавжуд булган музейлар бундай муаммога дуч келмайди. Онлайн-лойихалар туфайли маданият сохасига кизикувчи барча одамлар яшаш жойи ва молиявий имкониятидан катъи назар, тарих ва моддий маданият ютуклари билан танишиш имкониятига эга булмокдалар.
Mazkur maqolada O‘zbekistonning ekoturizm salohiyati va uning samaradorligini oshirishda xorij tajribasini tatbiq etish masalalari ilmiy tadqiq etilgan. Shu jumladan, ekologik turizm, ekomarkazlar, innovatsiyalar, «Yashil iqtisodiyot» innovatsion tur mahsulotlarni tatbiq etish hamda ekoturizm barqarorligini ta’minlash maqsadida elektron ekoturizm innovatsion platformalarni optimallashtirish masalalari tahlil qilingan.
Хитойнинг Ухан шаҳрида биринчи марта аниқланган ва COVID-19 номини олган коронавирус инфекциясининг қисқа муддат ичида глобал миқёсда тарқалиши деярли барча мамлакатлардаги ижтимоий-иқтисодий ҳолатнинг ёмонлашувига олиб келмоқда. Коронавирус COVID-19 глобал пандемияси нафақат кўплаб одамларнинг ўлимига олиб келди, балки у Буюк Депрессиядан бери мисли кўрилмаган миқёсда глобал иқтисодиётга зарар етказмоқда. COVID-19 шахсий ҳаётни, бизнесни, саноатни ва бутун иқтисодиётни йўқ қилишга қодирлиги дунё оммасига маълум бўлди. Ушбу мақолада дунё иқтисодиётининг индивидуал жиҳатларига COVID-19нинг
ижтимоий-иқтисодий таъсири ва уни оқибатларини бартараф этиш бўйича жаҳон
мамлакатлари амалга ошираётган чора-тадбирларни умумлаштирган ҳолда ўрганиш ва уларнинг аҳамиятини ҳамда кенг иқтисодий ривожланишдаги ролини таҳлил қилиш илмий тадқиқот мавзумизнинг асосий мақсади ҳисобланади.
Хитойнинг Ухан шаҳрида биринчи марта аниқланган ва COVID-19 номини олган коронавирус инфекциясининг қисқа муддат ичида глобал миқёсда тарқалиши деярли барча мамлакатлардаги ижтимоий-иқтисодий ҳолатнинг ёмонлашувига олиб келмоқда. Коронавирус COVID-19 глобал пандемияси нафақат кўплаб одамларнинг ўлимига олиб келди, балки у Буюк Депрессиядан бери мисли кўрилмаган миқёсда глобал иқтисодиётга зарар етказмоқда. COVID-19 шахсий ҳаётни, бизнесни, саноатни ва бутун иқтисодиётни йўқ қилишга қодирлиги дунё оммасига маълум бўлди. Ушбу мақолада дунё иқтисодиётининг индивидуал жиҳатларига COVID-19нинг
ижтимоий-иқтисодий таъсири ва уни оқибатларини бартараф этиш бўйича жаҳон мамлакатлари амалга ошираётган чора-тадбирларни умумлаштирган ҳолда ўрганиш ва уларнинг аҳамиятини ҳамда кенг иқтисодий ривожланишдаги ролини таҳлил қилиш илмий тадқиқот мавзумизнинг асосий мақсади ҳисобланади.
Earlier 20 century, sociologist Pitirim Sorokin suggested a theory of socio-cultural dynamics as follows: development of social systems and their transition from one state into another occurred under the influence of values prevailing in society. Note that social and cultural values are generating one or another type of society (even civilization) while evolution of values leads society to a turning point of development where these values compulsorily disintegrate or go to a new level of functioning. Cited as example may be the collapse of the USSR and radical transformation of the Chinese economy.