Мазкур мақола Замонавий Сурия адабиётининг ёрқин намояндаларидан бири бўлмиш Закария Тамернинг услубий маҳоратига бағишланган бўлиб, унда ёзувчи қаламига мансуб “Ранда” ҳикояси таҳлилга тортилади ва шу орқали адибнинг ўзига хос бадиий услуби, айнан шу ҳикояда қўллаган композицион уддабуронлиги ва асарнинг рамзий тил хусусиятлари очиб берилади. Ҳикоя ичида ҳикоя қолипида яратилган “Ранда” ҳикояси шаклан болалар учун мўлжалланган эртакнамо асарни эслатса-да, аслида моҳир ёзувчининг жамиятдаги долзарб мавзуларни содда жумлалар ичига яширган маъно кўлами кенг бадиий асари ҳисобланади. Бош қаҳрамон Ранда исмли қизча образи орқали муаллиф универсал Аёл қиёфасини яратади ва унинг жамиятда тутган ўрни, айниқса, араб аёли қисмати, унинг шахс сифатида шаклланиш жараёнларини нозик чизгилар орқали кўрсатиб беришда рамзлардан усталик билан фойдаланади.
В настоящее время проблемы перевода привлекают огромное внимание, что вызвано, прежде всего, быстрым ростом значения переводческой деятельности. Сегодня Интернет-технологии являются неотъемлемой частью повседневной жизни во всех ее сферах и проявлениях, в особенности их доминирующая роль проявляется в акселерации процессов межкультурной коммуникации. В процессе перевода язык изменяется согласно контексту и цели использования,именно поэтому приоритетной задачей переводчика является корректное обеспечение коммуникации, сохраняя при переводе эквивалентность сообщения и гарантируя эквивалентное восприятие адресатом текста оригинала
Маҳмуд Кошғарий “Девону луғатит-т-турк” асарида туркий тилда мавжуд сўз ва атмаларга изоҳ берган ва илмий ёндашган. Saw сўз-атамаси ҳам шулар жумласидандир. Ушбу мақолада мазкур сўзнинг туркий ёдномалардаги маънолари ҳамда уларнинг атама сифатида шаклланиши тадқиқ этилган.
Kelajak uchun har tomonlama etuk mutaxassis kadrlar tayyorlashning mohiyati, zamonaviy fan va texnikaning rivojlanish talablariga mos barkamol avlodni tarbiyalash masalalari izchillik bilan tashkil etilib, bu boradagi dolzarb masalalar va ularni amalga oshirish chora tadbiri milliy dasturda belgilab berilgan.
Ushbu maqolada imkoniyati cheklangan bolalarni o‘qitishda texnologiya fanining dolzarbligi aniqlandi, Texnologiya darslarida o‘quvchilarning xotirasini, nutqini, diqqatini, tafakkurini, dunyoqarashini rivojlantirish uchun amaliy mashg’ulotlar muhimligi ma’lum bo‘ldi. Imkoniyati cheklangan o‘quvchilarning shaxsiy bilim faollik darajasi yetarli emas va uni oshirish uchun o‘qituvchi ta’lim faoliyatini faollashtirishga yordam beradigan vositalardan foydalanishi kerakligi ma’lum bo‘ldi. Imkoniyati cheklangan o‘quvchilarning motivatsiyasi bo‘yicha o‘tkazilgan tadqiqotlar qiziqarli ma’lumotlarni aniqladi. Ma’’lum bo‘lishicha, muvaffaqiyatli o‘qish uchun motivatsiyaning qiymati o‘quvchining aql-zakovatidan yuqoriroqdir. O‘quvchining qobiliyatlari yetarli darajada yuqori bo‘lmagan taqdirda yuqori ijobiy motivatsiya kompensatsiya qiluvchi omil rolini o‘ynashi mumkin, ammo bu tamoyil teskari yo‘nalishda ishlamaydi - hech qanday qobiliyat o‘quv motivining yo‘qligini yoki uning past jiddiyligini qoplay olmaydi va muhim akademik ta’sirni ta’minlay olmasligi tavsiflandi hamda imkoniyati cheklangan bolalarga texnologiya fanini o‘qitish jarayonida ta’limning, pedagogik va axborot-kommunikatsiya texnologiyalaridan foydalanishning o‘ziga xos jihatlari, yangi informatsion pedagogik texnologiyalarni tadbiq qilishning muhim ahamiyatlari ko‘rib chiqilgan.
В данной статье рассматриваются вопросы, связанные с развитием предпринимательской деятельности в сельском хозяйстве. Вывод заключается в том, что для развития предпринимательской деятельности в сельском хозяйстве необходимо разработать механизмы и реализовать прогрессивные методы поддержки предпринимательства в сельских районах, оказания помощи в трансферте технологий, улучшения доступа к долговременным кредитам для реконструкции, приобретения оборудования и производства новых конкурентоспособных товаров.
Мазкур мақолада Миср Араб Республикасида юз берган ва ҳозирда “Араб баҳори” номи билан тилга олинадиган инқилобий давр ҳақида сўз боради. Бу давр муаммоларини ёритишда мақола ёзиш жараёнида Л.Л. Фитуни, Б.Г.Сейранян, А.О. Филоник, А.Д. Богатуровларнинг илмий тадқиқотларидан фойдаланилди. Маълумки, «Араб баҳори» Мисрда, шунингдек, Шимолий Африка мамлакатларида миллий хавфсизликни таъминлашда ёшлар сиёсати билан боғлиқ масалалари билан аҳамиятлидир. Сўз бораётган даврда Мисрнинг юқори сиёсий раҳбарияти бўлиб ўтган воқеалардан сабоқ олди ва ёшлар билан боғлиқ муаммоларни ички сиёсатда асосий масалалардан бири эканлигини англаб, ижтимоий ҳаётга татбиқ этди. Намойишчилар Миср Араб Республикаси Президентининг истеъфосидан ташқари, фавқулодда ҳолатни бекор қилишни, ишсизликка қарши курашни, энг кам иш ҳаққининг кўпайиши, уй-жой танқисилиги муаммоларини ҳал қилишни, озиқ-овқат нархларини кўтарилишини, сўз эркинлиги ва турмуш даражасини яхшилашни, шунингдек, умумий жиҳатдан тўлиқ демократияни талаб қилдилар. Шу билан бирга Миср аҳолиси бу хатти-ҳаракати билан шубҳасиз, адолатли ва эркин сайловда сайланган мамлакатнинг биринчи Президенти ҳаётни яхши томонга ўзгартиради деб кутган. Бироқ Мурсининг такаббурлиги ва исломий бўлмаганлар билан иттифоқ тузишни истамаслиги халқ норозилигига сабаб бўлган. Миср мудофаа вазири, генерал Aбдулфаттоҳ ас-Сиси, бошланиб бораётган можаро "давлатнинг қулашига олиб келиши мумкин", деб очиқчасига огоҳлантирган. Мурсийнинг сиёсий ҳаракатлари шу қадар ноаниқ эдики, ҳатто бошқа исломчиларни ҳам ундан юз ўгиришга мажбур қилди. Масалан, салафийлар 2013 йил 3 июлдаги ҳарбий тўнтаришни қувонч билан кутиб олишди. Мурсий ҳокимиятдан четлатилди ва "Мусулмон Биродарлар" террорчилик ташкилоти сифатида тан олинди, унинг аъзолиги жиноий жавобгарликка тортилди. Минглаб исломчилар ва бошқа сиёсий фаоллар ҳибсга олинди ва улардан юзлаблари ўлим жазосига ҳукм қилинди. Мақолада ушбу жиҳатлар фактик материаллар асосида исботли таҳлил этилади.
Мақолада келишув битимининг ҳуқуқий
хусусиятлари, келишувдаги томонларнинг субъектив ҳуқуқлари ва мажбуриятлари шаклидаги субъектив қоидалар қонунийлигини баҳолаш, келишув битимини
тасдиқлаш масалалари муҳокама қилинган.
Ушбу изланишда осесимметрик цилиндрсимон бир биридан физико-механик хоссалари ва қалинликлари бўйича фарқ қилувчи композит материалларданташкил топган икки қатламли қобиқларни мустахкамлиги ва деформациялари, силжиш диформацияларни ва физико-механик хоссаларини таъсирини тадқиқотлари келтирилган.
В статье рассматривается трансформация языка в язык Интернета, компьютерные технологии, математическая лингвистика, ее продолжение и становление и развитие компьютерной лингвистики, в частности вопрос моделирования естественных языков для искусственного интеллекта. В частности, исследуется вопрос лингвистического и экстралингвистического разделения специальных тегов для маркировки текстов и их компонентов. Определены требования к кодированию важной текстовой информации. В статье рассматривается основное назначение корпуса как сложного лингвистического источника, а также тот факт, что он в основном содержит два вида информации и ее типы. Национальный корпус, образовательный корпус и параллельный корпус обсуждаются в рамках предмета компьютерной лингвистики. Было подчеркнуто, что их лингвистическая и экстралингвистическая маркировка, разработка алгоритмов формирования корпусов и создание корпусной лингвистической поддержки являются общественной потребностью.
Yangi axborot-kommunikatsiya texnologiyalari (AKT) va raqamli texnologiyalarning rivojlanishi jamiyat taraqqiyotining hozirgi bosqichida raqamlashtirish dav- rining rivojlanishiga olib keldi. Ushbu maqolada AKT va fundamental texnika fanlari darajasidagi bilimlarni o‘zaro integratsiyalash zarurligini asoslagan holda muhandisliktexnik turdagi zamonaviy mutaxassisni tayyorlashda fanlararo yondashuvning ahamiyati ochib berilgan.
Мақола шиаликдаги исмоилийлик оқими ва унинг фирқаларининг тарихдаги ўрнига бағишланган. Мақолада исмоилийлик оқимининг вужудга келиши, ақидаси ва фирқаларининг мусулмон мамлакатлари тарихидаги ўрни ҳақида айрим тарихий маълумотлар келтирилган.
Маълумки, ўзбек халқи қадимдан дарёларнинг оралиғи ва ён-бағрида қўниб топиб, ўтроқ ва янги ерларни ўзлаштириб, халқ хўжалигининг барчасоҳаларидан унумли фойдаланган ҳолда, уни янада такомиллаштириб ҳаёт тарзини давом эттирганига олиб борилган тадқиқотлар гувоҳлик беради
The article discusses the theoretical and practical problems of the courts applying the law on adoption cases, the participation of the prosecutor and the guardianship authority, the requirements and basis for the cancellation of adoption.