The article analyzes the current state and future development of railway transport, presents an econometric model of the development of investment activity in the context of strategic changes in the transport system. The article is devoted to the substantiation of approaches to the development of an algorithm for assessing the impact of railway transport on the country's economic security. The proposals on the use of econometric modeling to develop a simulation model of the railway system are justified. The stages of the implementation of the economic feasibility of management decisions in the railway system are considered. Therefore, the priority tasks of the structural reform of the industry is to create conditions for the development of competition in the field of transportation of goods and passengers, repair of rolling stock, as well as increasing investment attractiveness. As a result of the implementation of the planned infrastructure projects, there is an acute problem of a lack of investment funds, and even escalates due to the growing physical depreciation of fixed assets. Currently, there is a big gap between the level of investment existing in the industry and the level necessary to ensure sustainable development.
Мамлакатимиз ёшларида тадбиркорликка бўлган интилишини қўллаб-қувватлаш учун мамлакатда кенг кўламли меёрий-ҳуқуқий ва ташкилий ишлар амалга ошириб келинмоқда. Узбекистан Республикаси Президента Ш.М.Мирзиёевнинг таклифига биноан Узбекистонда ёшлар иттифоқи ташкил этилди
Maqolada mamlakatimizda xotin-qizlar tadbirkorligining tashkil topishi va uning davlat tomonidan qo‘llab quvvatlanishi to‘g‘risida ijtimoiy-falsafiy va tadrijiy-tarixiy jihatdan ochib berishga harakat qilingan. Shuningdek bugungi globallashu va integratsiyalashuv sharoitida O‘zbekistonda amalga oshirilayotgan ijtimoiy, iqtisodiy hamda siyosiy sohalardagi olib borilayotgan islohotlarda gender tengligi masalasi alohida ahamiyat kasb etadi, uning xotin-qizlar tadbirkorligiga ta‘siri ham ilmiy-nazariy tahlil qilingan.
Мазкур мақолада давлат бошқаруви тизиминини модернизациялаш масалалари ва ислоҳотлар шароитида номарказлаштириш концепциясининг мазмун-моҳияти, ушбу тушунча тўғрисида турлича ёндашувлар ҳамда давлат бошфқарувини демократлаштиришда замонавий бошқарув методларини самарали қўллаш масалалари таҳлил этилган.
Hududiy boshqaruv amaliyotida qo‘llaniladigan modellar markaziy hokimiyatdan mustaqil ravishda siyosiy qarorlar qabul qilish uchun hududiy darajadagi boshqaruvning avtonomligi va zarur resurslarning yetarliligi bilan farqlanadi.
Mahalliy o'zini o'zi boshqarishning ideal avtonom modeli - bu gorizontal boshqaruv tizimi bo'lib, unda har bir hududiy darajadagi hokimiyat hokimiyatning yuqori bo'g'inlari bilan vakolatlari va majburiyatlari bilan kesishmaydigan o'ziga xos, mutlaq vakolatlarga ega.
Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурияти. Жахонда сўнгги йилларда травматизмни структураси ўзгарди, оғир ксчадиган кўшма жарохатларнинг сони кескин ортди. Уч ёки тўрг анатомик сохаларнинг биргаликда жароҳатга учраши, юз скелета суякларининг қўшма жароҳати (ЮССҚЖ) олган беморларга ёрдам кўрсатиш тартиби ва жарроҳлик даволаш чораларини аниклашда бир канча кийинчиликлар туғдирмоқда. Ҳар хил анатомик тузилмаларни биргаликдаги жарохатларида бир бирига узвий боғлиқ бўлган оғирлашув синдроми ривожланади. Ушбу турдаги жаро-хатларни хилма хиллиги, патологик жараёнларни жадал ва оғир ксчиши ЮССҚЖга учраган беморларга ташхис кўйишни кийинлаштиради. Жаро-хатнинг клиник белгиларини мураккаблиги, жарохагдан кейинги ривож-ланадиган шокнинг ўзига хос кечишини, жароҳат касаллигининг ривож-ланиши бсморларни текширув жараёнида кийинчиликлар келтириб чиқаради ва мутахассислардан ЮССҚЖда диагностика ал1 оритмларини ва даволашда эрга жаррохлик усулларини ишлаб чикишни такозо этади.
ЮССҚЖлар 34,8 фоиздан 63,3 фоизгача учрайди. Юз скелета суяклари кўшма жароҳатларининг (ЮССҚЖ) аксариятида (98%) кўз косасининг синиши кузатилади. Кўз косаси синиши 66% ҳолларда кўз олмаси ва уни ёрдамчи аъзоларининг жароҳати билан бирга кечади. Кўриш аъзоларининг жароҳати ногиронликнинг асосий сабабларидан бўлиб, 50% ҳолларда кўришнинг батамом йўқолишига олиб келиши мумкин. Аҳоли орасида ўлим сабаби бўйича кўшма жароҳатлар кон томир ва онкологик касалликлардан кейин учинчи ўринни эгаллайди. ЮССҚЖ 12-57% ҳолатда юзни хунук-лаштирувчи нуксон ва шакл бузилишлари, 23% ҳолатда ногиронлик, бош мия жароҳати (БМЖ) қўшилган ҳолатларда эса 60%гача ўлимга сабаб бўлади.
Кўшма жарохатлардан ксйинги салбий оқибатларининг кслиб чиқиш сабаблари ЮССҚЖга учраган бсморларни тскширишда бир нсча мутахас-сисларни ўзаро ва кетма - кет бажарадиган вазифаларини белгилайдиган аник маълумот бсрувчи тскширув усулларини ўз ичига олган диагностик алгоритмларининг мавжуд эмаслигидир. Шу нуқтаи назардан, баъзи холлар-да яъни бир нсча анатомик сохаларни биргаликдаги жарохатларида хаст учун хавф туғдирадиган оқибатларни олдиндан объектив бахолаш мезонларини, жарроҳлик муолажаларини характерный, ҳажмини ва кстма кетлигини, бажариш вақтини белгилашда аникликлар киритиш талаб килинади.
Ушбу илмий-тадқикот иши Узбекистан Рссиубликаси Прсзидснтининг 2011 йил 28 ноябрдаги «Соғлиқни сақлаш тизимини ислох килишни янада чукурлаштириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги №ПҚ-1652 сонли карорида бслгиланган вазифалар, яъни замонавий талаблар ва стандартларга мувофиқ аҳолига юкори сифатли тиббий ёрдам кўрсатишни таъминлашга хизмат килади. Шу жихатдан ЮССҚЖ бсморларни диагностика алгоритмларини ва эрга жарроҳлик даволаш усулларини ишлаб чикиш диссертация мавзусининг заруратини изоҳловчи муҳим омиллардан бири хисобланади.
Тадкикотнинг мақсади: бсморларда юз-жағ суяклари ўткир қўшма жароҳатларининг оғирлиги ва жойлашишига кўра диагностика ва даволаш усулларини такомиллаштириш.
Диссертация тадқиқотининг илмий янгилиги куйидагилардан иборат:
юз скелети кўшма жароҳати бўлган беморларни структураси ва Узбекистан Рсспубликаси шароитида кстма кет кўрсатилган тиббий ёрдам-нинг ўзига хослиги аникланган;
“АДИЛ” компьютер дастури ёрдамида ЮССҚЖ олган беморларнинг умумий холатига боғлиқ холда диагностика ва даво чораларини амалга оши-риш кетма-кетлиги аникланган;
ЮССҚЖларда суяк синикларини эрга репозиция ва фиксация килиш-нинг инновацион усуллари ишлаб чикилган;
ЮССҚЖ олган бсморларда жароҳатни кечишига таъсир килувчи эндоген омиллар таҳлили асосида жароҳатдан кейинги асоратларни ривож-ланиш механизми сритилган;
бсморларда жарохагдан кейинги иккинчи - учинчи кунлари конда ҳужайравий ва гуморал иммунитет кўрсаткичларини иасайиши, яллиғланиш олди цитокинларни ошиб кетиши(огир ахволдаги бсморларда уларни микдорини 2,8 баробар ошиши) ва яллигланишга карши цитокинларни камайиб кстиши исботланди. Яллигланиш олди цитокинларининг ошиб кстиши ва яллигланишга карши цитокинларнинг камайиб кстиши яллигланиш асораглари (суяк жарохатини йиринглаши, жагларнинг остеомиелита, юмшок тўктма абсцссслари) ривожланишининг аниклаб бсрадиган башорат омиллардан эканлиги аникланди;
ЮССҚЖ олган бсморларда жарохагдан кейинги иккинчи - учинчи кунлари конда умумий оксил ва микроэлементлар (кальций, фосфор ва калий) микдорининг ксскин камайиши асоратларнинг ривожланишини башорат омили эканлиги аникланди;
жарохагдан кейинги асоратларни ривожланишига олиб кслувчи эндоген омилларни дори воситалари билан комплекс тузатиш чизмаси ишлаб чикилган.
1. ЮССҚЖ 100% ҳолатда БМЖ, 27,7% тана скелета ва ички аъзолар жарохати билан бирга ксчади. ЮССҚЖ беморларга ташҳис кўйиш ва даво-лашда реаниматолог, юз-жағ жарроҳи, нсйрожаррох, офтальмолог, оториноларинголог иштирок этиши зарур. Умумий холати комиснсацияланган бс-морларга дастлабки 3 соат, субкомпенсация ҳолатадагиларга 1 кун, декомпенсация ҳолатдагиларга эса 3 кун давомида жароҳатни БЖИ, суяк синиқ-ларининг репозицияси ва фиксацияси амалга оширилиши лозим.
2. «АДИЛ» компьютер дастури ердамида киска вақт ичида бсморлар-нинг умумий ҳолатини аниқлаш мумкин. Эс-хуш даражаси, гемодина-миканинг турғунлиги, шок индскси ва ҳарорат 1радиснти беморларнинг умумий ҳолатини аниқлаш имконини бсрувчи энг ахборий диагностик мезон ҳисобланади. Бсмор ҳолатининг оғирлик даражаси юз жарохатларининг жойлашишига тўғридан-тўғри боғлиқцир. Энг оғир жароҳатлар юзнинг юкори ва ўрта кисмини кўп сонли шикастларида кузатилади.
3. ЮССҚЖни олган, умумий ахволи компенсация ва субкомпенсация ҳолатида бўлган беморларга биринчи кунданок суяк синиқлари репозицияси ва фиксациясини камраб олган ҳолда тўлиқ ҳажмда (юз-жаг жарроҳи, травматолог, нсйрожаррох, жаррох, офтальмолог ва оториноларинголог) кечиктириб бўлмайдиган ердам кўрсагилиши лозим. ЮССҚЖ олган умумий ахволи декомпенсация холатида бўлган беморларга минимал даражада диагностик муолажалар бажарилиб, шошилинч ёрдам чегараланган хажмда амалга оширилиши лозим. Суяк синиқларининг репозицияси ва фиксацияси хает учун зарур бўлган аьзо ва тизимларнинг функцияси гиклангандан сўнггина амалга оширилиши ксрак.
4. Юз суякларининг қадалган йирик синиклари репозицияси учун тиган дис зрак гори дан фойдаланиш юкори клиник ва функционал натижаларга эришишни таъминлайди.
5. Ёнок ёйининг кадалган синишларида гаклиф этилган мосламанинг кўлланилиши суяк синикларини эрга (дастлабки биринчи кун) репозиция ва фиксация килиш имконини бсради ва яхши космстик натижаларга эриши-лади.
6. ЮССҚЖ олган бсморларда жарохагдан кейинги даврда (7-14-кун) СДЗ, СД4 хужайралар. иммун тизимининг гуморал ва сскрстор омилларини чукур пасайиши, CD95 некроз омили микдорининг ошиши, яллигланиш олди (ИЛ-6) цитокинларининг ошиши ва яллигланишга карши (ИЛ-10) цитокин-ларнинг камайиши кузатилади. 9-10-кунлари конда умумий оксид, кальций, калий ва фосфор микдорининг камайиши кайд этилади.
7. Ҳужайравий ва гуморал иммунитет кўрсаткичларининг пасайиши, яллиғланишолди цитокини ва ўсма некроз омили микдорининг оишиши, яллигланишга карши цитокин, конда оксил, кальций, калий ва фосфор микдорининг камайиши асорагларнинг ривожланишини башораг омили хисобланади.
8. Дастлабки 1-3-кундан бошлаб даволаш мажмуига иммуннологик (иммуномодулин, рибомунил), фермент (вобэнзим) воситалари, остеопластик материалларни киритиш бузилган гомеостаз кўрсаткичларини тўғирлаш имконини бсради ва асорагларнинг олдини олиш учун хизмат килади.
The development and implementation of new therapeutic measures in the field of dentistry as a level of work on "Reform of the medical field and the application of modern technologies and methods of treatment" is a pressing issue today. Nowadays, prosthetics of secondary adenomas present in the upper and lower jaws are one of the current problems facing dentists.
Ушбу мақолада Андижон вилояти қишлоқ хўжалиги тармоғини иқтисодий ривожланиш ҳолати, уларга таъсир қилувчи омиллар, соҳаларнинг ривожланиш динамикаси, макроиқтисодий кўрсаткичларда вилоят
иқтисодиётининг тутган ўрнига баҳо берилган
Мақолада Хитойда қишлоқ хўжалигини ислоҳ этиш ва озиқ-овқат бозорларини ривожлантиришнинг асосий йўналишлари мамлакатда озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлаш нуқтаи назаридан таҳлил этилган.
Жамиятимиз ва иқтисодиётимизнинг шиддат билан ўзгариб ва ўсиб бораётган эҳтиёжларини қондириш ўз навбатида ер ислоҳотини амалга оширишни тақозо қилади. Зеро, бугунги кунда дунёда ер ислоҳоти билан боғлиқ кўплаб муаммолар кузатилмоқда. Масалан, ерларни қайта тақсимлашнинг кескинлашиши, ерлар иқтисодий унумдорлиги пасайишининг олдини олиш ва инвестицияларнинг тақчиллиги, ерлар деградациясини бошқаришда иқтисодий услубларнинг камлиги, қишлоқ хўжалиги ерларининг оборотдан чиқиб кетишининг олдини олиш шулар жумласидандир. Ерлар мелиоратив ҳолатининг бузилиши, эрозия, қурғоқчилик ва қум босиши, шўрланишнинг кучайиши, саноат ва транспорт қурилишлари, фойдали қазилмаларнинг очиқ тарзда ўзлаштирилиши, техноген омиллар натижасида ерларнинг оборотдан чиқарилиши жадаллашиб бормоқда. Натижада кўплаб мамлакатлардаги каби мамлакатимизда ҳам ер фондини сақлаб қолиш ва унинг таркибини тартибга солиш бўйича чора тадбирлар амалга оширилмоқда.
Мазкур мақолада мустақиллик йилларида мамлакатимизда суд-ҳуқуқ ислоҳотлари шароитида фуқаролик процесси босқичларини оптималлаштириш, фуқароларнинг ҳуқуқ ва эркинликларини самарали ҳимоялаш мақсадида суд ишларини юритишни соддалаштириш ва ихчамлаштиришнинг долзарб масалалари ва бу борада муаллифнинг таклифлари ўз ифодасини топган.
Ўрта муддатли харажатларни режалаштиришга ўтиш Ўзбекистон Республикасида ҳам амалга оширилиш арафасидадир. Албатта, ушбу жараён ҳозирги вақтда тажриба даражасида бўлиши мумкин. Лекин унга ўтиш муқаррардир. Бу борада Туркия тажрибасини ўрганиб таҳлил этиш ва ундан ўз амалиётимизда ижобий фойдаланиш ўз натижаларини беради, деган умиддамиз.
Мақолада Ўзбекистонда адвокатура институтининг ҳозирги ҳолати таҳлил қилинди. Адвокатурани ислоҳ қилишга тўсқинлиқ қилаётган муаммолар ўрганилди. Адвокатура ривожланиш босқичлари бўйича муаллифнинг классификацияси келтирилди, ва адвокатурани такомиллаштириш истиқболлари ва йўналишлари муҳокама қилинди.
Шунингдек, мақолада адвокатлар ва талабалар ўртасида ўтказилган ҳамда соҳадаги муаммоларни аниқлаш ва уларни бартараф этиш бўйича таклифларни шакллантиришга ёрдам берган социологик сўров натижаларини ўрганишга алоҳида эътибор қаратилди
Мақолада маъруза ва семинар каби синф фаолиятининг шакллари кўриб чиқилади, уларнинг тарихий ривожланиш хусусиятлари ажратиб кўрсатилади ва тавсифланади. Маъруза ва семинар машғулотларини такомиллаштиришда замонавий ахбороткоммуникация технологияларининг моҳияти ва ўрни таҳлил қилинади.
Мақолада XIII аср охири – XIV асрнинг биринчи ярмига тегишли Бухоро вақф ҳужжатлари орқали бу ҳудуднинг ижтимоий ва иқтисодий аҳволи ёритилади. Ушбу ўрганилган ҳужжатларда келтирилган маълумотлар чиғатойлар даврида Бухорода мавжуд ижтимоий қатламлар, аҳоли томонидан тўланган солиқлар ва улардан айримларининг номлари, мўғуллар олиб борган сиёсатнинг бу воҳа ҳаётига кўрсатган таъсири ёритиб берилади. Шунингдек, иқтисодий ҳаётнинг асоси бўлган деҳқончиликнинг аҳволи ва ер эгалиги билан боғлиқ айрим атамаларнинг ишлатилиши ҳужжатлардаги маълумотларга асосланиб изоҳлаб ўтилган.
Мазкур мақолада ХХ аср бошларида Туркияда Республика тизими ўрнатилгандан
кейин хотин-қизларга кўплаб хуқуқларнинг берилиши ва шу масалаларда олиб борилган ислоҳотлар масаласи ёритилган. Шунингдек, Мустафо Камол Отатуркнинг “Анадолу аёли” модели хақида маьлумотлар берилган.