Language learning strategies have often been taught to ESL students to help them become more effective learners. However, formal strategy instruction has most often been taught to either intermediate or advanced proficiency students, where English can be used easily for communication, or to students with the same language background, where the students' native language can be used. The purpose of this research was to find effective methods for modifying language learning strategy instruction, specifically in reading and vocabulary skills, in order to make it more accessible and usable for lowproficiency high school ESL students when the native language cannot be used for instruction. Fifteen high
school ESL students from varying language backgrounds, who were classified as high beginning English
proficiency, participated in this thirteen-week action research study. Lesson plans, anecdotal records, and
unit self-evaluation forms provided information about how instruction was conducted and how students
responded to it. Pre- and post questionnaires were also used to determine if the instruction was effective. The
results of the study suggest that a number of teaching strategies are helpful for making strategy instruction
accessible and usable for low-proficiency ESL students
Кўпчилик болалар касалхонага хароратсиз мурожаат қилишган, лекин юкори харорат билан мурожаат қилган болаларни иккала гурухда хам асосий симптоми йўтал хисобланган: 1- группада 56% ва 2- группада 24%. Нам йўтални учраши бронхообструктив синдром билан кечган гурухда икки баробар кўпроқ кузатилган, бронхообструктив синдромсиз кечган гурухга нисбатан. 40% болаларда экспиратор хансираш, колганларида аралаш хансираш, нафас чикаришни кийинлашуви билан кечган. Хуштаксимон нафас (wheezing) бронхообструктив синдром билан кечган болаларни хаммасида кузатилган. Хансираш 1- гурух 35% болаларда кузатилди. Хансирашни ўртача давомийлиги 5,25±3,4 кунни ташкил қилди. Бурун орқали нафас бузилиши 1-гурух беморларни 53,9% ида кузатилди. Динамикада кун давомийлиги 6,25±2,9 га тенг
Ушбу мақолада Ўзбекистонда Covid-19 глобал пандемия шароитида масофадан ишлашнинг ходимларнинг меҳнат унумдорлиги ва корхонанинг бошқарувига таъсири қандай эканлиги баҳоланган. Covid-19 инқирозининг эпидемиологик ва динамик характери ташкилотларда масофадан ишлаш сиёсатини қабул қилишга мажбур этиши ушубу тадқиқот ишининг аҳамиятини оширди. Бу масаланани янада кенгроқ изоҳлайдиган бўлсак, ушбу эмпирик тадқиқот Ўзбекистонда карантин вақтида ташкилотларнинг масофадан ишлаш жараёнининг иккита муҳим жиҳатини ўрганади. Биринчи ҳолатда, масофадан ишлаш жараёни ходимларнинг меҳнат унумдорлиги ва корхона самарадорлигига ижобий таъсир этиши ҳамда иккинчи ҳолатда эса масофадан ишлаш жараёни корхоналар бошқарув фаолиятини мураккаблаштириши ва нтижада меҳнат жамоасининг ижтимоий-руҳий муҳитига салбий таъсир этишини асослайди. Тадқиқотнинг мақсади – масофадан ишлаш жараёни ташкилотнинг ҳозирги меҳнат жараёнларига ижобий ёки салбий таъсир кўрсатадими ёки йўқлилигини аниқлаш ҳамда Ўзбекистонда кадрларни бошқариш соҳасидаги истиқболли меҳнат муносабатларини тартибга солишда масафадан ишлаш механизмини такомиллаштириш бўйича тавсиялар беришдан иборатдир. Ушбу мақсадга эришиш учун тадқиқот ишининг структураси тузиб олинди. Олинган маълумотларни таҳлил қилишда “Pearson” ўзаро боғликлик коэффициенти ҳамда таҳлил этишнинг миқдорий ва тавсифий усулларидан фойдаланилди. Олинган натижалар шуни кўрсатдики, масофадан ишлаш ходимларнинг меҳнат унумдорлиги ва корхонанинг фаолият самарадорлиги билан агар у фаолият жараёни эмас балки, натижага қаратилган бўлса, кучли ва ижобий боғлиқликка эгадир. Бундан ташқари, тадқиқот натижаси масофадан ишлаш жараёнининг корхонанинг бошқарув фаолиятини мураккаблаштириши ва натижада жамоада салбий ижтимоий-руҳий муҳитини келтириб чиқариши аниқланди