Юрак ишемик касаллиги ва артериал гипертонияси бор бўлган беморларнинг хавф омиллари ва клиник гемодинамик кўрсаткичларини тахлил килиш. Текшурувга олинган ЮИК+AГ беморларда учрайдиган хавф омиллардан чекиш+семизлик+алкогол биргаликда келиши 50% ни, семизлик+гиподинамия 23,6%, алкогол+чекиш 17%, ирсият+алкогол+чекиш 9,44% ташкил қилди. Беморлар 75% ҳолатда бош оғриғига, 64% қулоқдаги шовқинга, 59% ҳолсизликга, 45% тахикардия ва 41 % бош айланиши кузатилди. ВЭМ синамаси иккала гуруҳ беморларда олиб борилди, ЮИК+АГ ли беморларда зўриқиш кучи (пороговая мощность (99,8±2,3) Wt, АГ сиз ЮИК ли беморларда эса (109±3,8) Wt 10,9% га тенг бўлди. Шу билан биргаликда (нагрузка) зўриқиш давомийлиги дастлабки кўрсатгичи ЮИК+АГ ли гуруҳда (8,3±1,8) га тенг бўлган бўлса, АГ сиз ЮИК ли беморларда эса 9,2±2,3 ни 10,8% ташкил этди.
Tajribada keng tarqalgan peritonit bilan 0,05% konsentratsiyali fotosensitizator metilenli ko'k yordamida qorin bo'shlig'ini fotodinamik sanitariyasini qo'llash natijalari keltirilgan. 640 ± 20 nm to'lqin uzunlikdagi "FDU 1" moslamasidan LED nurlanish manbai sifatida foydalanilganda quyidagi parametrlar talab etilishi aniqlandi: har bir nurlanish maydoni uchun ta'sir qilish vaqti 3-5 minut, uzluksiz chiqadigan nurlanish quvvati rejim 100 mVt / sm2, energiya zichligi 25 dan 35 J / sm2 gacha. Eksperimental hayvonlarda qorin bo'shlig'ini ishlab chiqilgan sanitariya usulidan foydalanish operatsiyadan keyingi o'limni 25% dan 7,5% gacha kamaytirishga imkon berdi.
В документе описывается, как был измерен уровень шума на фасаде многоэтажного жилого здания в городе Ташкенте. Здание имеет две стороны, параллельные железной дороге, расположенной на расстоянии около 25 м от него. Из-за небольшого расстояния уровень шума, производимого поездами, значительно превышает допустимый предел на фасаде здания, Цель акустического исследования, представленного в документе, заключалась в обеспечении того, чтобы уровень шума, измеряемый на расстоянии 2 м от фасада здания, соответствовал стандартам шумоизоляции Узбекистана и СП 353.1325800.2017, которые полностью соответствуют международным нормам [1].
Ushbu mаqоlаdа Fargʼona vodiysi viloyatlarida oʼzbek millatiga mansub aholi salmogʼidan soʼng yuqori turuvchi tojik va qirgʼiz millatiga mansub aholi istiqomat qiluvchi mahalla fuqarolar yigʼinlarida «Inson kapitalining etnosotsial guruhlar turmush sifatini oshirishdagi imkoniyatlarini baholanishi» mavzusida sotsiologik tadqiqot olib borildi. Etnosotsial guruhlarning turmush sifatini oshirishning bir qator indekslarini tahlil qilish asosida mazkur tadqiqotning mohiyatini yanada chuqurroq oʼrganishga harakat qildik. Shuningdek, etnosotsial guruhlar daromadining bugungi kun talabiga mosligi darajasi, salomatlik, dam olish va boʼsh vaqt masalalari, mahalladagi ijtimoiy muhit sotsial munosabatlar, etnosotsial guruhlarning jamiyatda boʼlayotgan jarayonlardan qoniqish darajasi, ijtimoiy tarmoqlarning ijtimoiy turmush tarzdagi ahamiyati, ijtimoiy himoyalanganlik holati va uning etnik identifikatsion xususiyatlari tadqiq etilib bir qator xulosa, taklif va tavsiyalar ishlab chiqildi.
Each region of the Fergana Valley is characterized by its strong management centers, the diversity of natural resources, the general agro-climatic factors, the availability and the potential for the creation of a finished product production system. For this reason, it is advisable to work out prospective directions for the deployment and development of productive forces. At the same time, it is important to fully utilize the capabilities of the main sector in the organized economic system of the region. The future development of productive forces in this area is inseparably linked with agro-industrial production and its sectoral and regional improvement. In addition, the interregional production system, which is based on the continuous growth of food production in the regions, the intensification of intersectoral communications, the expansion of the role of intensive factors, in turn, will increase the demand for complex scientific forecasts. At this stage, the scientific forecasting should reflect the activities of the food market and facilitate the expansion of foreign markets. The region's participation in the world economy opens the way for further stages of social and economic development. At the same time, the emphasis should be on the sustainable improvement of the elastic business structure, adapted to the changing competition inherent to the market economy. The main task of the food market in the Ferghana Valley in the near and long-term perspective is to increase production efficiency and bring the level of material welfare of the population to the world's leading countries on the basis of equalizing social and economic development in the regions. This, in its turn, is a very complex and urgent issue, not only with the radical changes in the economy, but also with a change in the lives of the whole society and, consequently, the acceleration of its development. In this regard, this article elaborates the forecasts of the food market in the Ferghana Valley
for 2020-2030 and its alternative scenarios. The first scenario is based on a retrospective analysis of food production in the Ferghana Valley. In the second scenario, the population's food supply is calculated based on the minimum consumer budget, while the third scenario provides the regions' food supply coefficients and supply estimates. On the basis of the analysis of the forecast parameters of the Ferghana Valley Food Market and its results, scientific-practical conclusions have been developed.
Мақолада Ўзбекистон Республикасида иссиқлик ва енергетика саноатининг ривожланиш истиқболлари ҳақида сўз боради. Ўзбекистон Республикасининг 2035 йилга қадар ривожланиш консепсиясига кўра, Республикада електр енергияси истеъмолининг кутилаётган ўсиши тахминан 2000 йилдан 3156 квтсоат/кишига тенг бўлиши қайд етилди. Електр енергияси ишлаб чиқаришдаги бу ўсишга 12.7% дан 19.7% гача қувватларни ишлаб чиқариш тузилмасида қайта тикланадиган енергия манбаларини (ТЕМ) ишлаб чиқаришни кўпайтириш, мавжуд заводларни янгилаш, янги буғ-газ қурилмаларни (БГҚ) қуриш ва атом електр стансияси (АЕС) ни янада қуриш орқали еришиш режалаштирилмоқда.
Республикадаги иссиқлик ва електр енергиясининг 85% га яқин йилларда табиий енергия ресурсларидан фойдаланадиган иссиқлик електр станцияларида табиий газ, кўмир ва ёқилғи ёғи ишлаб чиқарилади, шунингдек, ускуналар станцияларининг катта қадрсизланиши ва натижада уларнинг паст самарадорлиги ҳисобга олинса, муаллифлар ушбу турдаги енергия ишлаб чиқариш учун фойдаланишнинг муҳимлигини таъкидлашади замонавий комбинацияланган цикл технологияси.
Ҳозирги кунда дунёда асосий хорижий газ турбинаси ишлаб чиқарувчиларининг кенг техник ва саноат ҳамкорлиги мавжудлиги кўрсатилган. Дунёда бундай ускуналарнинг асосий ишлаб чиқарувчилари учта компания – General Electric (АҚШ), Siemens – Westinghouse (Германия - АҚШ) ва Alstom (Франсия, Швейцария, Швеция).
Комбинацияланган буғ ва газ турбинаси агрегатлари (БГТнинг) вариантлари ишлаб чиқилган. ГТУ операцияси натижасида ўрнатишда ишлатиладиган газларни буғ кучи сиклида ишлатиш таклиф қилинди.
БГҚ афзалликлари: Бирлашган-давр ўсимликлар 60 дан ортиқ % електр самарадорлигини еришиш мумкин. Таққослаш учун, алоҳида фаолият буг ъ електр стансиялари самарадорлиги газ турбинаси ўсимликлар учун, 33-4% оралиғида одатда — 28-42% оралиғида; ўрнатилган қуввати бирлигига паст баҳо; Бирлашган-давр ўсимликлар буг ъ електр станциялари нисбатан ҳосил електр бирлигига сезиларли даражада кам сув истеъмол; қисқа қурилиш вақти (9-12 ой); темир йўл ёки денгиз транспортида томонидан доимий таъминлаш учун ҳеч қандай еҳтиёж бор; compact ўлчамлари електр линиялари ва електр енергия ташиш харажатларини камайтиради истеъмол (завод ёки шаҳар ичида), тўғридан-тўғри қуриш имконини беради; буғ-електр станциялари нисбатан кўпроқ екологик.
БГҚнинг камчиликларига қуйидагилар киради: ёнилғининг ёниши учун ишлатиладиган ҳавони филтрлаш зарурияти; ишлатиладиган ёнилғининг турлари бўйича чеклашлар. Одатда, табиий газ асосий ёқилғи сифатида, дизел ёқилғиси еса захира ёқилғиси сифатида ишлатилади. Кўмирни ёқилғи сифатида ишлатиш фақат циклдаги кўмир газлаштирилиши билан боғлиқ қурилмаларда мумкин, бу еса бундай електр стансияларини қуриш нархини анча оширади. Бу қиммат ёқилғи ташиш алоқа қуриш зарурлигини назарда тутади-қувурлари; мавсумий қуввати чекловлар. қишда максимал ишлаш.
Бироқ, БГҚнинг санаб ўтилган камчиликларига қарамай, республика тараққиётининг бу босқичида комбинат-цикл заводлари юқори samara билан електр енергияси ишлаб чиқариши, шу билан бирга табиий газни сезиларли даражада тежаши мумкин. Тахминий ҳисоб-китоблар шуни кўрсатадики, дунёда ишлаб чиқилган газ-турбина ва комбинасиялашган технологиялар ва атроф-муҳитни муҳофаза қилиш ускуналаридан фойдаланиб ички иссиқлик електр саноатининг техник қайта жиҳозланиши табиий газни ҳар йили тахминан 1010 м3 миқдорида тежаш имконини беради, бу еса пул ҳисобида 3 трлн. сўмни ташкил етади. Умуман олганда,
3. модернизациялаш ва реконструксия қилиш вазифаларини амалга ошириш, хусусий секторни давлат-хусусий шериклик асосида енергетика соҳасига жалб етиш. Зарур меъёрий-ҳуқуқий база ва техник инфратузилмани яратиш
Мазкур мақола такрор стилистик воситасининг турли тил сатҳларидаги структур-семантик таснифи ва уларнинг ўзига хос хусусиятларини аниқлашга бағишланган. Тил – маданият кўзгуси, унинг асосида нафақат инсон атрофидаги реал дунё, нафақат инсон ҳаётининг реал шарт-шароитлари, балки, бутун бир халқнинг ижтимоий ўз-ўзини англаши, унинг менталитети, миллий характери, ҳаёт тарзи, анъаналари, урф-одатлари, руҳияти, қадриятлар тизими, дунёни ҳис этиши, дунёқараши ўз аксини топади. Тил – маданият воситаси, қуроли. У тил соҳибининг лисон билан бевосита боғлиқлиги орқали унинг замиридаги дунёқарашни, менталитетни, инсонлар билан мулоқотни, яъни миллат маданияти орқали, шу бирга, алоқа бирлиги сифатида фойдаланилаётган мазкур тил воситасида инсон шахсиятини шакллантиради. Инсоний фаолиятнинг бир кўриниши сифатида тил маданиятнинг таркибий қисми ҳисобланиб, инсон ҳаётининг ишлаб чиқаришга оид, ижтимоий, маънавий каби жабҳаларидаги инсоний фаолиятнинг умумий натижаси сифатида аниқланади. Аммо тафаккур оламининг шакли сифатида, энг муҳими, муомала бирлиги сифатида тил маданият билан ёнма-ён туради. Айнан тилнинг ёрдами билан алоҳида шахслардан олинган билимлар бир-биридан фарқли бир неча тажриба ва билимларнинг турли-туманлигига қарамасдан, бир халқ ва бир маданият кишиларининг бир-бирларини тушунишлари имконини берадиган жамоа тажрибасига айланади. Инсон қадимдан атроф муҳитда рўй бераётган воқеа-ҳодисаларга ўз муносабатини билдирган. Бу муносабат, аввало, турли хатти-ҳаракатлар, овозлар, эҳтирослар воситасида амалга ошган. Кейинчалик ҳис-туйғуларни сўзлар, сўз йиғиндиси, рақслар ифодалаган. Яна кейинроқ одамлар ўзларича дунёнинг, табиатнинг, ҳайвонлар, ўсимликлар, тоғлар, сувларнинг пайдо бўлишини изоҳловчи тўқима ҳикоялар ўйлаб топадилар. Йигитлар, қизлар муҳаббат қўшиқларини тўқийдилар. Қабила-уруғнинг мард ва жасур йигитлари ҳақида, уларнинг ғаройиб қаҳрамонликлари ҳақида афсона ва ривоятлар пайдо бўлади. Буларнинг ҳаммаси ҳали ёзув маданияти вужудга келмасдан олдин жамоа-жамоа бўлиб яшаётган аҳоли ўртасида шуҳрат топади. Бугунги кунда биз уларни “халқ оғзаки ижоди” деб аташга одатланганмиз. Тил, маданият ва фольклорнинг уйғунлиги доимо изланувчилар эътиборини тортиб келган.