Мақолада Фарғона водийсида ўзбек тилида нашр этилган биринчи газета - "Садои Фаргона" газетасининг муҳаррири ва ношири Обиджон Маҳмудовнинг ҳаёти ва фаолияти тасвирланган. Мақолада Фарғонада миллий матбуотнинг пайдо бўлиши, шаклланиши ва ривожланиш тарихи таҳлил қилинган, "жадид газеталари ва журналлари", "хусусий босмахона" ва "Кенгаш" тушунчалари очиб берилган. Мақолада О.Маҳмудовнинг сиёсий ва ижтимоий фаолиятига катта эътибор берилган. Обиджон Махмудов (1871-1936), нафақат муҳаррир ва ношир, балки халқ ичидан чиқган биринчи кон муҳандиси деб ҳам ҳисоблаган. У нафақат ўз ҳуқуқларини, балки ўз халқининг манфаатларини ҳам ҳимоя қила оладиган кам сонли кишилардан бири эди. Мақолада олдин эълон қилинмаган архив маълумотлари хам келтирилган
Маълумки, болаларда қорин пардани йирингли яллиғланиши - улимга сабаб булувчи оғир асоратлардан бири хцсобланади. Болалар жаррохдиги йуналишида уткир аппендицитни даволашга бағишланган жуда куп адабиётлар чоп этилиши ва илмий изланишлар олиб борилганига қарамасдан, уткир аппендицитда йирингли асоратлар оқибати долзарб муаммолардан бири булиб қолмоқда. Шу боис, ушбу муаммога бағишланган, шифохоналарда йирингли нозокомиал инфекцияларни олдини олишга ижобий таъсир этувчи, самарали усулларни тадбиқ этиш ва уларни натижаларини тахлил қилиш, катта амалий ахамият касб этади.
Суд-ҳуқуқ ислоҳотларини амалга ошириш жараёнида жиноятпроцессуал қонунчилигини либераллаштириш ҳамда такомиллаштириш устувор вазифалардан бири ҳисобланади. Мазкур вазифани ҳаётга татбиқ этиш ҳамда жиноят ва жиноят-процессуал қонунчилигини такомиллаштиришнинг мутлақо янги устувор йўналишларини ишлаб чиқиш ва амалга ошириш мақсадида Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 14 майдаги ПҚ3723-сон қарори билан тасдиқланган Ўзбекистон Республикасининг Жиноят ва жиноят-процессуал қонунчилигини такомиллаштириш КонцепциясиCLXXI CLXXII қабул қилинди.
Болаларда билак суягинин бошчаси ва буйни соқасида синишини уз вақтида диагностика қилиш ва даволаш хозирги замон травматологияси амалиётида долзарб муаммолардан бири хисобланади (Никифоров В.И., Шаманён Х.Ю. 1998 й.).
Maqolada Aqlli shahar boshqaruvining O’zbekistonga tadbiq qilish jarayonlari haqida so’z yuritiladi. Tadqiqot natijalariga ko’ra, Aqlli boshqaruvning bir qancha komponentlari aniqlandi. Xususan, Aqlli ta’lim tizimi komponenti O’zbekiston tajribasi misolida batafsil ko’rib chiqilgan. Bugungi kunda zamonaviy ta’lim tizimini tashkil etishdagi dolzarb vazifalar hamda ularning muqobil yechimlari xususida muhim vazifalar aniqlangan. Shuningdek, dunyo tajribasi asosida milliy andozalarga moslashtirib kelinayotgan ta’lim tizimlari va ularning joriy holatiga urg’u berib o’tilgan. Muallif mustaqillik yillarida integatsion ta’lim sohasida qo’lga kiritilgan salmoqli natijalarning fundamental asoslari haqida so’z yuritib, tizimning innovatsion o’zgarishlarni joriy etishdagi ahamiyatiga amaliy misollar orqali to’xtalib o’tgan. Zamonaviy ta’limni joriy etishda qo’lga kiritilayotgan yutuqlar Aqlli ta’lim tizimi atributlari kesimida tavsiflab berilgan. Shuningdek, O’zbekistonda Aqlli ta’lim tizimini joriy etish yo’lidagi chora-tadbirlar real statistik ma’lumotlar asosida tahlil qilinib, yakunda umumiy xulosalar taqdim etilgan
Kelajak uchun har tomonlama etuk mutaxassis kadrlar tayyorlashning mohiyati, zamonaviy fan va texnikaning rivojlanish talablariga mos barkamol avlodni tarbiyalash masalalari izchillik bilan tashkil etilib, bu boradagi dolzarb masalalar va ularni amalga oshirish chora tadbiri milliy dasturda belgilab berilgan.
Мазкур мақолада давлат фуқаролик хизматчиларининг одоб-ахлоқ, этика ва хизмат интизоми билан боғлиқ илмий-ҳуқуқий масалалар таҳлил қилиниб, таҳлил натижасида одоб-ахлоқ қоидаларига амал қилинишини таъминлаш самарали давлат хизматини ташкил этиш ҳамда тизимда коррупция ва манфаатлар тўқнашувини бартараф этишнинг мақбул механизми эканлиги маълум бўлди.
Шунингдек, давлат фуқаролик хизматчилари томонидан одоб ахлоқ қоидаларига амал қилиш борасидаги муаммолар аниқланиб, назарий-ҳуқуқий жиҳатдан таҳлил қилинди. Одоб-ахлоқ ва касбий сифатларнинг давлат фуқаролик хизматини ташкил этиш ва манфаатлар тўқнашувини ҳал этишдаги аҳамиятига бугунги кун амалиёти ва амалга оширилаётган ҳуқуқий ислоҳотлар асосида баҳо берилди.
Миллий ва хорижий олимларнинг қарашлари асосида одоб-ахлоқ қоидалари ва уларга амал қилишнинг аниқ ечимлари кўриб чиқилди. Ривожланган мамлакатларнинг тажрибалари ўрганилиб, манфаатлар тўқнашувини бартараф этиш ва этика қоидаларини самарали бошқариш юзасидан аниқ таклифлар илгари сурилди