Тадқиқот объекта: оммавий ахборот воситалар тили.
Тадқиқот мақсади: оммавий ахборот воситалари тилининг нутқ маданиятини меъёрий, коммуникатив ва этик аспектларда тадқиқ килишдан иборат.
Тадқиқот методлари: диссертацияда куйидаги методлардан фойдаланилди: лингвистик тавсиф методи, семантик-стилистик метод, компонент тахлил методи, матн билан боғлиқ тахлил, киёсий метод, акустик анализ (радио ва телевидение) методи, ижтимоий сурок методларидан фойдаланилган.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: нутк маданиятининг меърий, коммуникатив ва этик аспектларида оммавий ахборот воситалари ( газета, телевидение ва радио) тили илк бор монографик тадқиқот объекта сифатида тадқиқ этилди; оммавий ахборот воситалари тили ва нутқ маданияти масалаларини тилшуносликда ўрганиш принциплари аниқланди; нутқ маданиятининг замонавий концепцияси ёритилди ва оммавий ахборот воситалари талида нутк маданияти намоён бўлишининг ўзига хос хусусиятлари кўрсатилди; замонавий ОАВ тилининг хусусиятлари тахлил этилди; оммавий ахборот воситалари тилининг миллийлиги очиб берилди; газета тилининг социопсихолингвистик ва функционал-коммуникатив хусусиятлари ўрганилди; газета тилининг экспрессивлиги ва ундаги нутқий-маданий баҳоси аниқланди; телевидение ва радио тилининг хусусиятлари ёритилди ва уларнинг экспрессивлиги, нутқий-маданий баҳоси аникланди; оммавий ахборот воситаларида нутк маданиятининг меъёрийлик аспектида тадқиқ қилинди; оммавий ахборот воситаларида нутк маданиятининг коммуникативлик аспекта ёритилди; оммавий ахборот воситаларида нутк маданиятининг этик аспекта тахлил этилди; оммавий ахборот воситалари талида нутк маданияти аспектларининг ўзаро боғликдик жиҳатлари очиб берилди.
Амалий ахамияти: тадқикот натижаларидан умумий ва ўзбек тилшунослиги, нутк маданияти, услубият ва матн тахлили, социолингвистика, психолингвистика, риторика ва журналистика йўналиши бўйича машғулотлар ўтказишда, диссертациялар, монографиялар, дарсликлар, ўқув қўлланмалар ёзишда фойдаланиш мумкин.
Татбиқ этиш даражаси: Диссертация иши натижалари ва материалларидан Ўзбекистон давлат жаҳон тиллари университетининг халқаро журналистика факультета, Ўзбекистон Милий университетининг ўзбек тилшунослиги (нутқ маданияти ва нотиқлик санъати йўналиши) кафедрасида “ОАВ тили, услуби”, “Матбуот тили, услуби”, “Электрон ОАВ тили, услуби”, “Оммавий онгни шакллантиришда ОАВ тилининг ўрни”, “Нутқ сифатлари”, “Нутқ маданияти асослари” фанлари ва курслари бўйича маъруза ва амалий машғулот дарсларини олиб боришда кенг фойдаланилмоқда.
Қўлланиш сохаси: умумий ва ўзбек тилшунослиги, социолингвистика, психолингвистика, услубият, нутк маданияти асослари, нотиқлик санъати.
Мазкур мақола такрор стилистик воситасининг турли тил сатҳларидаги структур-семантик таснифи ва уларнинг ўзига хос хусусиятларини аниқлашга бағишланган. Тил – маданият кўзгуси, унинг асосида нафақат инсон атрофидаги реал дунё, нафақат инсон ҳаётининг реал шарт-шароитлари, балки, бутун бир халқнинг ижтимоий ўз-ўзини англаши, унинг менталитети, миллий характери, ҳаёт тарзи, анъаналари, урф-одатлари, руҳияти, қадриятлар тизими, дунёни ҳис этиши, дунёқараши ўз аксини топади. Тил – маданият воситаси, қуроли. У тил соҳибининг лисон билан бевосита боғлиқлиги орқали унинг замиридаги дунёқарашни, менталитетни, инсонлар билан мулоқотни, яъни миллат маданияти орқали, шу бирга, алоқа бирлиги сифатида фойдаланилаётган мазкур тил воситасида инсон шахсиятини шакллантиради. Инсоний фаолиятнинг бир кўриниши сифатида тил маданиятнинг таркибий қисми ҳисобланиб, инсон ҳаётининг ишлаб чиқаришга оид, ижтимоий, маънавий каби жабҳаларидаги инсоний фаолиятнинг умумий натижаси сифатида аниқланади. Аммо тафаккур оламининг шакли сифатида, энг муҳими, муомала бирлиги сифатида тил маданият билан ёнма-ён туради. Айнан тилнинг ёрдами билан алоҳида шахслардан олинган билимлар бир-биридан фарқли бир неча тажриба ва билимларнинг турли-туманлигига қарамасдан, бир халқ ва бир маданият кишиларининг бир-бирларини тушунишлари имконини берадиган жамоа тажрибасига айланади. Инсон қадимдан атроф муҳитда рўй бераётган воқеа-ҳодисаларга ўз муносабатини билдирган. Бу муносабат, аввало, турли хатти-ҳаракатлар, овозлар, эҳтирослар воситасида амалга ошган. Кейинчалик ҳис-туйғуларни сўзлар, сўз йиғиндиси, рақслар ифодалаган. Яна кейинроқ одамлар ўзларича дунёнинг, табиатнинг, ҳайвонлар, ўсимликлар, тоғлар, сувларнинг пайдо бўлишини изоҳловчи тўқима ҳикоялар ўйлаб топадилар. Йигитлар, қизлар муҳаббат қўшиқларини тўқийдилар. Қабила-уруғнинг мард ва жасур йигитлари ҳақида, уларнинг ғаройиб қаҳрамонликлари ҳақида афсона ва ривоятлар пайдо бўлади. Буларнинг ҳаммаси ҳали ёзув маданияти вужудга келмасдан олдин жамоа-жамоа бўлиб яшаётган аҳоли ўртасида шуҳрат топади. Бугунги кунда биз уларни “халқ оғзаки ижоди” деб аташга одатланганмиз. Тил, маданият ва фольклорнинг уйғунлиги доимо изланувчилар эътиборини тортиб келган.
Глобаллашув шароитида халқ дипломатиясининг халқаро муносабатлардаги, тинчлик ва барқарорликни таъминлашдаги, халқлар ўртасида ўзаро ҳамжиҳат алоқаларни мустаҳкамлашдаги роли ва ўрни мунтазам ошиб бормоқда. Ўзбекистоннинг халқаро майдонда дўстона алоқаларининг шаклланишида сиёсий, дипломатик ва иқтисодий алоқалар билан бирга муҳим ўринни халқ дипломатияси эгаллайди. Халқ дипломатияси ривожланишида олимлар, фан ва маданият вакиллари, таълим муассасалари, жамоат ва диний ташкилотлар, шу билан бирга, хорижда ватандошлар томонидан ташкил этилган жамоат бирлашмалари асосий роль ўйнайди. Мақолада халқ дипломатияси доирасида Ўзбекистон Республикасининг Германия билан ҳамкорлиги тарихи тизимли тарзда ёритиб бериш мақсад қилинган. Бундан келиб чиққан ҳолда, қуйидаги вазифалар белгиланган: Ўзбекистоннинг ташқи сиёсатида халқ дипломатиясининг ўрни; Халқ дипломатияси доирасида Ўзбекистон Республикасининг Германия билан ҳамкорлик алоқаларининг асосий йўналишларини очиб бериш; Ўзбекистон Республикасининг Германия билан халқ дипломатияси доирасидаги ҳамкорлигида жамиятларнинг ўрнини очиб бериш. Илмий тадқиқотда анализ, синтез, тарихийлик, мантиқийлик тадқиқот усулларидан фойдаланилган. Халқ дипломатияси билан боғлиқ ҳолда шаклланган ташқи маданий ҳамкорлик қисқа вақтда ўз самарасини берди. 1992 йилда Ўзбекистон Республикаси Маданият ишлари вазирлиги 9 та мамлакат (Англия, Германия, Исроил, Ҳиндистон, Малайзия, Туркия, АҚШ, Франция ва ЖАР)дан 36 та вакилларни қабул қилди. 1993 йилда Ўзбекистон мустақиллигини 160 га яқин давлат тан олиб, 60 та давлат билан дипломатик алоқалар ўрнатилди. Ўзбекистон Республикасининг Биринчи Президенти Ислом Каримов 1993 йилда ГФР, Франция, Англия, Голландия, Япония ва Ҳиндистонга ташриф буюрди. Ташрифлар натижаси ўлароқ, Ҳиндистон, Туркия, ГФР, Франция, Буюк Британия, ХХР билан маданий ҳамкорлик тўғрисида келишув имзоланди. Халқ дипломатиясининг ривожланишида Германияда Ўзбекистон маданияти кунларининг, Ўзбекистонда Германия маданияти кунларининг ўтказилиши муҳим аҳамиятга эга бўлди. Шу билан бирга, икки мамлакатнинг маданий соҳадаги ҳамкорлик алоқалари ривожланишида давлатларда бўлиб ўтган санъат ва театр кунларининг ўрни алоҳида бўлди. Евроосиёда жойлашган икки давлат – Ўзбекистон ва Германия ўртасидаги ўзаро алоқаларнинг ривожида дўстлик жамиятлари ва маданий марказларнинг роли ҳам беқиёс. Давлатлар ўртасида халқ дипломатияси доирасида ҳамкорлик алоқаларининг ривожида икки миллат вакилларини бирлаштирган “Ўзбекистон-Германия” дўстлик жамияти ҳамда “Германия- Ўзбекистон” жамиятларининг ўрни ўзига хос ҳисобланади.
Россия ва Хитойни нафақат уч ярим минг километрлик масофа, балки ўзаро манфаатли сиёсий, иқтисодий ва маданий ҳамкорлик ҳам боғлайди. Ҳар йили хитой тилига ва шунга кўра хитой маданиятига қизиқиш ортиб бормоқда. Претседент ҳодиса ҳар қандай мамлакат маданиятининг ажралмас қисми бўлиб, у характер ёки вазиятнинг экспресив характеристикасини яратади. Претседент ҳодисаларни билиш тилшунос шахс саводхонлигининг кўрсаткичидир. Ушбу мақолада биз претседент ҳодиса нима ва унинг маълум бир мамлакатнинг лингвистик маданиятида аҳамияти қандай деган саволга жавоб қидирамиз. Хитой эртакларини кўриб чиқсак, бу Хитойнинг беш минг йиллик маданияти ҳақидаги билимларни янгилашга ёрдам берадиган манбадир. Шунингдек, замонавий хитойликлар томонидан оғзаки нутқда ишлатилган (ҳазиллар) ни таҳлил қиламиз, унда 故事дан олдинги (эртаклар, афсоналар, анъаналар) мавжуд. Эртакларни, қаҳрамонларни ва вазиятларни тушуниш одамларнинг фикрлаш тарзини, эътиқодини, қадриятларини тушунишга ёрдам беради. Эртак одамларнинг миллий хусусиятларини акс эттиради. Эртакнинг қадр-қиммати шундаки, эртак миллий хотиранинг ташувчиси ҳисобланади. Хитой маданиятининг олдинги ҳодисаларини англаш хитой маданиятини чуқурроқ ўрганишга ёрдам беради; алоқани осонлаштиради. Мақолада биз Хитой ҳалқига хос бўлган миллий хусусиятни акс эттирувчи претседент ҳодисаларга мисоллар келтирамиз. Ўтказилган таҳлил Хитой маданиятини ўрганишда ҳам, маҳаллий хитой тилида сўзлашувчилар ва чет элликлар ўртасидаги мулоқотни яхшилашда, шунингдек, хитой тилини ўрганиш принципиал ҳодисалари ва улардан фойдаланиш усуллари тўғрисида тушунчани ривожлантириш орқали фойдали бўлиши мумкин. Бу каби масалаларни ўрганиш орқали хитой миллатининг анъанавий маданиятини англаш хитой тили ва хорижий талабалар учун хитой маданиятини билиш ва тушунишни такомиллаштириш учун жуда қўл келади.
Ushbu tezis sog'lom turmush tarzini shakllantirishga qaratilgan jamiyatimiz, ommaviy turlar bilan muntazam shug'ullanish uchun zamonaviy sharoitlar yaratish sport, ayniqsa yosh avlod, Iroda, kuch va ishonchga bo'lgan ishonchni mustahkamlash sport orqali yoshlarning imkoniyatlari Vatanga sadoqat. rivojlanish, shuningdek yoshlar orasida iqtidorli sportchilar va raqobat, jasorat va vatanparvarlik, tanlovni tizimli tashkil etish muddatni oshirishning dolzarb muammolari jismoniy tarbiya va ommaviy madaniyatni yanada rivojlantirishga qaratilgan metodologiyaning harakatlari sport.
Тадқиқот предмети - глобаллашув, маданиятлар диалоги жараёнларида кўриб чиқиладиган Хитойнинг эстетик маданий анъаналари, дунёни рамзий идрок этиш. Тадқиқот мавзусининг долзарблиги: биринчи навбатда, замонавий дунё ривожланиш динамикаси, интеграция жараёнлари, очиқ дунё тамойилларини мустаҳкамлаш, ахборот-коммуникация маконини кенгайтириш билан боғлиқ; иккинчидан, Хитойнинг эстетик маданияти доирасида дунёнинг рамзи ва рамзий инъикосини англашнинг турли моделларини таҳлил қилиш билан боғлиқ муаммоларга ижтимоий ва гуманитар билимларнинг қизиқиши ортди, ҳам назарий жиҳатдан, ҳам ўзига хос синишларга; учинчидан, замонавий Хитойнинг ишбилармон доиралари билан маданиятлараро алоқаларни кучайтириш, уларни миллий маданиятнинг ўзига хос хусусиятлари ҳақидаги ғояларни ҳисобга олмасдан самарали амалга ошириш мумкин эмас. Тадқиқотнинг қиймати Хитой фалсафасининг дунёдаги рамзий ва рамзий инъикосининг асоси бўлиб хизмат қиладиган услубий ролини асослаш билан белгиланади. Тадқиқотнинг мақсади ва муаммони ўрганиш даражаси. Белгининг назарий асосларини тизимли таҳлил қилиш, дунёни рамзий идрок этиш, фалсафанинг эстетик қадриятларининг моҳиятини очиб беришда услубий ролини асослаш, хитой маданияти анъаналари доирасида рамзий фикрлаш, унинг Шарқ-Ғарб диалогидаги ўрнини аниқлаш. Хитой фалсафасининг рамзийликнинг, анъанавий эстетик маданиятнинг методологик асоси сифатида тутган ўрни А.М.Карапетянтс, А.И.Кобзев, В.В. Малявин; рамзнинг фалсафий ва онтологик жиҳатлари Р.А. Борисенко, А. Лосев, Т. Протс; рамзларни талқин қилишнинг културологик, фалсафий ва ҳерменевтик моделлари Э. Кассирер, Г. Гадамер асарларида ишлаб чиқилган; рамзийликнинг семиотик парадигмаси Ю.М. Лотман, Н.С. Лебедев тадқиқотларида концепция қилинган. Мақсадга эришиш учун қуйидаги вазифалар қўйилди: эстетик маданий анъаналарнинг фалсафий ва услубий базаси эволюциясини, тарихийлик, узлуксизлик ва логизм тамойилларига асосланган Хитойнинг рамзий дунёқарашини кўриб чиқиш; Конфутсийлик ва даосизм таъсири остида гўзаллик, инсон ва табиат уйғунлиги ҳақидаги эстетик ғояларнинг ўзгаришини кўрсатиш; шахснинг маънавий ҳолатининг ички контсентратсияси шарти сифатида "бўшлиқ", "тарқоқлик" тоифаларининг асосий ролини асослаш; хитойликларнинг дунёқарашида сезги ўрнини аниқлаш; қадимги Хитой рамзийлигидаги хаттотлик ва иероглифлар жараёнининг шахсий моҳиятини тушунишни ўрганиш. Тадқиқот усуллари. Тадқиқотнинг асосий усуллари - бу уларнинг бирлигидаги герменевтик, мантиқий ва тарихий усуллар, таққосланган таҳлил қилиш усуллари, янги нуқтаи назардан изоҳланган материалларнинг комбинацияси сифатида умумлаштириш ва синтез, бу эса баъзи хулосалар чиқаришга имкон беради. Тадқиқот натижалари. Ўтказилган тадқиқотлар натижалари қуйидаги хулосаларни чиқаришга асос беради: Хитой - конфутсийлик, даосизм ва буддизм таъсири остида ўзига хос эстетик ва ахлоқий қадриятларни яратган цивилизатсия ва маданиятнинг ўзига хос тури. Ушбу детерминантлар махсус миллий характерни, шахснинг ўзига хос турини, рамзлар ва белгиларга асосланган ғайриоддий дунёқарашни шакллантириш ва шакллантиришга ҳисса қўшди. Хитой фалсафаси фалсафа, фан, адабиёт, эстетика ўртасидаги чегара бузилганлиги сабабли рамзий маънога эга эди. Бу рамзий дунёқараш "ексенел вақт" давомида емириланмаганлиги айнан Хитой маданиятининг бой рамзий тили, хаттотлик ва иероглиф ёзувлари туфайли исботланган.
Ушбу илмий мақола Японияни замонавий халқаро муносабатлардаги ролини таҳлил қилишга бағишланган. Глобализация шароитида ҳар қандай давлат ўзининг манфаатларини илгари суришда мавжуд ресурсларга таянади , шу муносабат билан мақолада Япония ташқи сиёсатининг ўзига хослиги сифатида замонавий япон жамиятининг цивилизацион, маданий, технологик асосларининг намоён бўлишига эътибор қаратилган. «Қаттиқ куч» билан бир қаторда «ақлли куч»нинг шаклланиш хусусиятларига алоҳида эътибор қаратилган. «Ж.Най «қаттиқ куч деганда сиёсий, иқтисодий ва ҳарбий қудрат йиғиндисини назарда тутиб, «юмшоқ куч»ни асосан маданият, қадриятлар ва сиёсий мафкура билан таърифлаб, «ақлли куч»ни-ташқи сиёсий вазифаларни ҳал этишда ва миллий хавфсизлик таъминлашнинг механизми сифатида замонавий шароитда энг кўп ишлатиладиган ҳолат яъни «қаттиқ куч» ва «юмшоқ куч»ни» биргаликда ишлатилишини назарда тутади. Ж. Най фикрича, «бошқа акторларга таъсир этишнинг учта йўли мавжуд: 1) мажбурлаш ва ўз томонига оғдириб олиш, 2) ўзининг жозибадорлигидан фойдаланиш яъни «юмшоқ куч», ушбу тушунчаларнинг ривожланиши 3) «ақлли куч»ни яъни «қаттиқ куч» ва «юмшоқ куч»дан биргаликда фойдаланишни келтириб чиқарди». Япониялик машҳур олим Д.Т. Судзуки дзэн таълимотини япон маданиятининг таркибий қисми сифатида таъкидлайди. Унинг фикрича, «дзэн нафақат японияликларнинг диний хаётига туғридан туғри таъсир қилди балки уларнинг маданиятига яхлит таъсир утказди». Буни япон маданиятининг ривожида кузатиб ишонч ҳосил қилиш мумкин. Япония ҳукумати сиёсатида «юмшоқ куч»нинг аҳамиятини тадқиқ қилишда у бошқа давлатларга қараганда япон маданияти ва қадриятларининг ўзига хосликларига таянишини таъкидлаш жоиз. «Юмшоқ куч»нинг концептуал асосларини ишлаб чиқиш мақсадида 2004 йилда «Хосэй» университети профессори Тамоцу Аоки бошчилигида маданий дипломатияга ёрдам буйича Маслаҳҳат кенгаши тузилган бўлиб унинг асосий вазифаларидан бири сифатида Япониянинг дунёдаги имижини яхшилаш бўлган. Тузилган Маслаҳат кенгаши замонавий глобал ривожланишнинг хусусиятларидан келиб чиққан ҳолда ўзининг эътиборини «Японияни билишдаги илк қадам сифатида оммавий маданиятни тарғиб қилиш»га қаратди. Манга (комикслар) ва анимэ (анимацион фильмлар маданий маҳсулотлар сифатида ўзида эстетик туйғулар ва бадиий маҳоратни намоён қиладилар.
Лингвокультурологиянинг асосий бирлиги маданий концептдир. Маданий концепт бу ментал бирлик бўлиб, онгдаги ментал ва психик ресурслар бирликларини ифодалашга ҳизмат қилувчи, ҳамда инсон тажрибаси ва билимларини акс эттирувчи информацион тузилма (Е.С.Кубрякова), маданиятнинг асосий бирлиги (В.И.Карасик), инсон онгидаги маданиятнинг ҳужайраси (Ю.С.Степанов). Концептга бўлган лисоний-маданий ёндашув концептни маданиятнинг таянч бирлиги сифатида қабул қилишни тақозо этади ва маълум бир маданият учун муҳим бўлган тушунчаларни ўзида акс эттиради.
Концептнинг тузилиши мураккаб. Ю.С.Степанов концептнинг уч таркибий қатламини ажратади: (1) асосий, бош белги; (2) қўшимча, ёки бир неча кўшимча, “пассив" белгилар: (3) ташқи, лисоний шаклда акс эттириладиган, одатда, умуман эътиборга олинмайдиган ички шаклни. Олимларнинг кўпчилиги (С.Г. Воркачев, В.И. Карасик, Маслова В.А.), концептнинг мураккаб тузилма эканлигини қайд этишади ва уни асосини куйидагилар ташкил этади деб таъкидлайдилар: 1) маъно; 2) образ; 3) қадриявий.
Концепт тузилишидаги конституентлар концепт майдонини ёки концептосферани ҳосил қилади. Миллий концептосфера - бу конкрет миллат учун характерли ҳисобланган концептларнинг йиғиндисидир, Концепт ўзида концептуал бўлак, элементларни тақдим этади. Унинг элементлари конкрет коммуникатив жараёнларда ўзларини намоён килади.
Fire/Water концептларининг лексик сатҳда вербаллашувини таҳлил қилиш натижасида биз қуйилагиларни аниқладик:
1) Fire/Water концепти лексик сатҳда лексик бирликлар, синонимлар ва антонимлар, қўшма сўзларда орқали ифодаланади;
2) ‘Fire’ концептининг ядровий концептуал маънолари қўйидагилардан ташкил топади: а) олов – иссиқлик ва ёритиш қуроли; б) олов – офат, улим, халокат, синов, азоб, ҳавф; в) олов – ёнғин; г) олов – хис туйғу;
‘Water’ концептининг ядровий концептуал маънолари қўйидагилардан ташкил топади: а) сув – таъмсиз, рангсиз ва хидсиз суюқлик; б) сув – водород ва кислороддан ташкил топган; в) сув – ичимлик суви ва сув таъминотини амалга оширувчи система; г) сув – индустрияда қўлланувчи модда.
3) ўрганилган барча тил бирликларда асосан олов концептининг иккита концептуал маъноси ифодаланади: а) олов – ёнғин; б) олов – уруш қўроли, отиш қўроли. Сув концепти эса асосан а) бефойда ва б) сув – офат маъноларини ўзида мужассам этади.
‘Fire’ концептининг фразеологик бирликларда вербаллашувини таҳлил қилиш натижасида fire компонентли фразеологик бирликларда асосан Fire концептининг образлилик ва қадриявий қисмлари ўз ифодасини топишини кўриш мумкин. Ижобий эстетик баҳо қўйидаги концепуал белгиларда ўз аксини топган: олов бу 1) ижобий ҳис туйғулар (севги, дўстлик, ёктириш); 2) интилувчанлик, тиришқоқлик; 3) мотивация қўроли. Салбий эстетик баҳо вайронагарчилик, ёнғин, уруш тушунчаларини ифодаловчи тил бирикмаларинингконцептуал белгиларида ўз аксини топган. Олов бу 1) ёнғин, офат, халокат; 2) уруш ва отишқўроли; 3) салбий хис-туйғулар: жаҳлдорлик; 4) қийин синов, азоб; 5) вақт танқислиги; 6) танқид қўроли ва хк.
‘Water’ компонентли фразеологик бирликларда, сув 1) ҳаётдаги турли вазиятларни ифодаловчи хосса; 2) бошқа суюқликларга нисбатан фойдасиз ва арзон; 3) муқаддас суюқлик сифатида изоҳланади. Шу билан бирга, сув ва олов вайронагарчилик, табиий офат каби концептуал белгиларни ўз семантикасида акс этади.
Шундай қилиб, инглиз лингвомаданиятида олов асосан салбий буёқдорликга эга бўлиб, вайронагарчилик, азоб, уруш, ёнғин каби тушунчалар билан боғлиқ. Бу оловнинг табиий офат эканлиги, чўғ олганда уни тўхтатиб бўлмаслиги, уруш қўроллари асосан ўтга алоқадорлиги (ўқ, снаряд, пушка, бомба) билан боғлиқ. Олов тушунчасининг инсон хис-туйғулари билан боғлиқ эканлиги, кишининг физиологик хусусиятлари билан боғлиқ (инсоннинг жаҳли чиққанда, уялганда, севиб қолганда қизариши, бадан хароратининг кўтарилиши ва ҳк.).
Ushbu maqola globallashuv jarayonlarining milliy madaniyatlarga ta'siri va etnik madaniyatlarning bunday jarayonlarga munosabatini muqobil taraqqiyot nazariyalari nuqtai nazaridan tushuntirishga harakat qiladi. Globallashuv va etnik-madaniy xilma-xillik o‘rtasidagi immanent bog‘liqlik, muqobil rivojlanishning milliy-madaniy modellarining yaqinligi va milliy-madaniy modellari tadqiqotimiz ob’ekti hisoblanadi.Hozirgi davrda madaniyatning kommunikativ funksiyasi keskin kengaydi, unda mos ravishda transformatsiya jarayonlari sodir bo‘lmoqda. global o'zgarishlar bilan. Xususan, bilvosita aloqa shakllari (mobil telefon, Internet) bu funktsiyada tub o'zgarishlar kiritmoqda. Hozirda madaniyatlarning jadal yaqinlashuvi, tajriba almashish va o‘zaro boyitish kuzatilmoqda. Shu bilan birga, kommunikativ funksiya etnomadaniyatlar xilma-xilligiga zarar keltirmasligi, milliy manfaatlarga mos ravishda madaniyatlararo muloqotga xalaqit bermasligi, ayniqsa, G‘arb ommaviy madaniyati qarorlarini qabul qilishga e’tibor qaratmasligi zarur. Xalqaro muloqot va integratsiya umuminsoniy qadriyatlar va me’yorlarni qaror toptirishga qanchalik yordam bermasin, kengayish kayfiyatidagi madaniyatning hukmron kuchga aylanishiga xizmat qilmasligi kerak. Demokratik islohotlar davrida uni tiklash bo‘yicha ilmiy-amaliy izlanishlar boshlab yuborildi. o‘zbek etnik madaniyati, uning tarixiy, tarbiyaviy va badiiy-estetik imkoniyatlaridan foydalanish. Davlat xalq ijodiyoti va san'atining ko'plab turlarini rivojlantirishga rahbarlik qilmoqda. Biroq, o‘zbek etnik madaniyati, genezisi, sotsiologik va akseologik asoslari, qardosh xalqlar madaniyati bilan integratsiya aloqalarini har tomonlama tadqiq etish, bu munosabatlar tizimida boshqa etnik madaniyatlar bilan qiyoslash oldimizda turgan vazifalardan biridir. Hozirgi kunda olib borilayotgan falsafiy tadqiqotlar asosan empirik xarakterga ega, ularda falsafiy umumlashmalar kam uchraydi. Shuning uchun globallashuv ta’sirida etnik madaniyatlar o‘rtasidagi hamkorlik, aloqa va integratsiyani etnik madaniyatning allogenezi va ideogenezini unutmasdan, falsafiy nuqtai nazardan o‘rganishga ilmiy-nazariy ehtiyoj bor. U nafaqat falsafiy umumlashmalarni amalga oshirishga, balki badiiy-estetik imkoniyatlar, vositalar va artefaktlardan samarali foydalanish yo‘llarini izlashga ham qaratilishi kerak.
Мазкур мақола бадиий матнда этномаданий маъноларнинг шаклланиши ва уларнинг ифодасига бағишланган. Мақоланинг объекти бадиий матн таҳлилидан келиб чиқадиган турғун маданий маънолар. Ясунари Кавабатанинг “Минг қанотли турна” романидаги этнонконцептлар ишимизнинг асосий материали бўлиб ҳисобланади. Мақоланинг мақсади Ясунари Кавабатанинг “Минг қанотли турна” романидаги этнонконцептларнинг аниқланган маъноларини намоён қилиш. Ишда асосан интегратив таҳлил ва концептуал таҳлил усулларидан фойдаланилди. Матн орқали япон халқи маданий ҳаётининг ҳам анъана, ҳам янгилиги ўрганилиб, персонажларнинг “чой маросими”га боғлиқ ҳар бир маълумотлари, фикрлари мазкур тушунчанинг ҳажмига қўшимча бўёқдорлик берган жиҳатлари кўрсатилган. Шунингдек, ХХ асрнинг йирик насрий ёзувчиларидан Ясунари Кавабата ижоди орқали япон маданиятининг ўзига хос хусусиятларидан бири бўлган чой маросими “тядо” мисолида миллий тафаккур акс эттирилган. Япон маданияти тизимидаги қадриятлар, чой маросими билан боғлиқ лингвомаданий концепт майдон кузатилган. Таъкидлаш жоизки, чой маросими концептига ҳар бир япон ўзидан келиб чиқиб маъно сингдиради. Асарда чой маросими, кимоно, маросимлар ва шу каби этноконцептлар бадиий концептлар сифатида композицион асос, миллий эстетика ва табиий фон вазифаларини ўташи аниқланган. “Кимоно” концепти чой маросими концептининг бир бўлаги бўлганлиги ҳолида мавсум концептини бирлаштириши кузатилган. Шунингдек, Кавабата Ясунари чой маросими орқали миллий макон яратиш ва маросим билан боғлиқ муаммоларни кўрсатибгина қолмай, миллий характерлар яратишда ҳам фойдаланганлиги аниқланган. “Минг қанотли турна” романида ифодаланган руҳий, эстетик ва маданий анъаналар, “тядо”-чой маросимининг асосий тамойиллари: уйғунлик, хушмуомалалик, покизалик ва тинчлик, муаллифнинг матнда замон ва макон яратиш маҳорати таҳлилга тортилган. Чой маросими фонида роман асосий қаҳрамонлари Кикужи ва Юкиконинг характерлари очиб берилганлиги кўрсатилган. Ёзувчининг детал яратиш маҳорати, интерьер ва нарсаларнинг мустақил композицион, маъновий аҳамиятлари ўрганилган. Кузатилган натижалар асосида Кавабата Ясунари чой маросими “тядо” орқали япон миллий тафаккурини маҳорат билан ифодалай олган деган хулосага келинган.
Лингвокультурологиянинг асосий бирлиги маданий концептдир. Маданий концепт бу ментал бирлик бўлиб, онгдаги ментал ва психик ресурслар бирликларини ифодалашга ҳизмат қилувчи, ҳамда инсон тажрибаси ва билимларини акс эттирувчи информацион тузилма (Е.С.Кубрякова), маданиятнинг асосий бирлиги (В.И.Карасик), инсон онгидаги маданиятнинг ҳужайраси (Ю.С.Степанов). Концептга бўлган лисоний-маданий ёндашув концептни маданиятнинг таянч бирлиги сифатида қабул қилишни тақозо этади ва маълум бир маданият учун муҳим бўлган тушунчаларни ўзида акс эттиради.
Концептнинг тузилиши мураккаб. Ю.С.Степанов концептнинг уч таркибий қатламини ажратади: (1) асосий, бош белги; (2) қўшимча, ёки бир неча кўшимча, “пассив" белгилар: (3) ташқи, лисоний шаклда акс эттириладиган, одатда, умуман эътиборга олинмайдиган ички шаклни. Олимларнинг кўпчилиги (С.Г. Воркачев, В.И. Карасик, Маслова В.А.), концептнинг мураккаб тузилма эканлигини қайд этишади ва уни асосини куйидагилар ташкил этади деб таъкидлайдилар: 1) маъно; 2) образ; 3) қадриявий.
Концепт тузилишидаги конституентлар концепт майдонини ёки концептосферани ҳосил қилади. Миллий концептосфера - бу конкрет миллат учун характерли ҳисобланган концептларнинг йиғиндисидир, Концепт ўзида концептуал бўлак, элементларни тақдим этади. Унинг элементлари конкрет коммуникатив жараёнларда ўзларини намоён килади.
Fire/Water концептларининг лексик сатҳда вербаллашувини таҳлил қилиш натижасида биз қуйилагиларни аниқладик:
1) Fire/Water концепти лексик сатҳда лексик бирликлар, синонимлар ва антонимлар, қўшма сўзларда орқали ифодаланади;
2) ‘Fire’ концептининг ядровий концептуал маънолари қўйидагилардан ташкил топади: а) олов – иссиқлик ва ёритиш қуроли; б) олов – офат, улим, халокат, синов, азоб, ҳавф; в) олов – ёнғин; г) олов – хис туйғу;
‘Water’ концептининг ядровий концептуал маънолари қўйидагилардан ташкил топади: а) сув – таъмсиз, рангсиз ва хидсиз суюқлик; б) сув – водород ва кислороддан ташкил топган; в) сув – ичимлик суви ва сув таъминотини амалга оширувчи система; г) сув – индустрияда қўлланувчи модда.
3) ўрганилган барча тил бирликларда асосан олов концептининг иккита концептуал маъноси ифодаланади: а) олов – ёнғин; б) олов – уруш қўроли, отиш қўроли. Сув концепти эса асосан а) бефойда ва б) сув – офат маъноларини ўзида мужассам этади.
‘Fire’ концептининг фразеологик бирликларда вербаллашувини таҳлил қилиш натижасида fire компонентли фразеологик бирликларда асосан Fire концептининг образлилик ва қадриявий қисмлари ўз ифодасини топишини кўриш мумкин. Ижобий эстетик баҳо қўйидаги концепуал белгиларда ўз аксини топган: олов бу 1) ижобий ҳис туйғулар (севги, дўстлик, ёктириш); 2) интилувчанлик, тиришқоқлик; 3) мотивация қўроли. Салбий эстетик баҳо вайронагарчилик, ёнғин, уруш тушунчаларини ифодаловчи тил бирикмаларинингконцептуал белгиларида ўз аксини топган. Олов бу 1) ёнғин, офат, халокат; 2) уруш ва отишқўроли; 3) салбий хис-туйғулар: жаҳлдорлик; 4) қийин синов, азоб; 5) вақт танқислиги; 6) танқид қўроли ва хк.
‘Water’ компонентли фразеологик бирликларда, сув 1) ҳаётдаги турли вазиятларни ифодаловчи хосса; 2) бошқа суюқликларга нисбатан фойдасиз ва арзон; 3) муқаддас суюқлик сифатида изоҳланади. Шу билан бирга, сув ва олов вайронагарчилик, табиий офат каби концептуал белгиларни ўз семантикасида акс этади.
Шундай қилиб, инглиз лингвомаданиятида олов асосан салбий буёқдорликга эга бўлиб, вайронагарчилик, азоб, уруш, ёнғин каби тушунчалар билан боғлиқ. Бу оловнинг табиий офат эканлиги, чўғ олганда уни тўхтатиб бўлмаслиги, уруш қўроллари асосан ўтга алоқадорлиги (ўқ, снаряд, пушка, бомба) билан боғлиқ. Олов тушунчасининг инсон хис-туйғулари билан боғлиқ эканлиги, кишининг физиологик хусусиятлари билан боғлиқ (инсоннинг жаҳли чиққанда, уялганда, севиб қолганда қизариши, бадан хароратининг кўтарилиши ва ҳк.).
В статье анализируются современные трактовки информационной культуры, рассматривается процесс формирования информационной культуры у студентов гуманитарных специальностей. Предлагается авторская рабочая интерпретация понятия «информационная культура». Намечены пути формирования информационной культуры у студентов – гуманитариев, такие как создание ресурсной базы научных исследований и учебной деятельности в режиме онлайн, изучение в рамках гуманитарных дисциплин методов междисциплинарного синтеза, освоение средств проектирования педагогического дизайна. Рассмотрены такие понятия: информационная культура, информационная среда, методы междисциплинарного синтеза, педагогический дизайн.
В данной статье освещаются вопросы воспитания совершенной личности в демократическом государстве, дальнейшей демократизации и либерализации страны, воспитания нравственно зрелой молодежи в социально-экономической сфере. Также изучены экономические реформы, направленные на развитие молодежного предпринимательства и укрепление его нормативно-правовой базы в условиях либерализации экономической жизни общества. Изучена роль непрерывного образования в обеспечении духовной зрелости молодежи нашей страны и повышении правовой культуры, вопросы воспитания нравственно зрелых, всесторонне развитых людей в социально-экономической сфере. В частности, формирование знаний об основных понятиях, необходимых для дальнейшего повышения правовой грамотности молодежи, приобретение правовых знаний, позволяющих успешно работать в избранной сфере деятельности, формирование у них таких личностных качеств, как организованность, трудолюбие, ответственность, толерантность, что может способствовать их социальной мобильности и устойчивости на рынке труда. А также, рассмотрены вопросы повышения правовой культуры и расширения мировоззрения.