Maqolada ijtimoiy-siyosiy, ma’rifiy harakat sifatida jadidchilikning rivojlanishi, uning asosiy yo‘nalishlari, xususan, XIX asr oxiri – XX asr boshlarida o‘lka ma’rifatparvarlarining ma’naviy, axloqiy tarbiyaga oid qarashlari evolyutsiyasi haqida so‘z boradi.
Ушбу мақола киши исмларининг ўзбек тили луғавий бойлигининг таркибий қисми эканлиги, бу исмлар ўзбек халқининг улкан маданий ва маънавий қадриятининг ажойиб дурдо-наларидан биридир. Чунки бу исмларда халқимиз босиб ўтган машаққатли ва зиддиятли тарихий йўл, кенг халқ оммасининг турли-туман орзу-умидлари, армонлари, фалсафий, диний, маънавий-ахлоқий, тарбиявий-эстетик қарашлари, эътиқодлари, ўзига хос одат ва расм-русумлари, инсонга бўлган ҳурмат эҳтироми, фарзандига қаратилган муҳаббати ўз ифодасини топган. Исм қўйилиши эстетик ва этик тамойиллар, исм танловчиларнинг орзу-истаклари, расмрусумлари, диний эътиқод, дунёқараши, миллий хусусият ва бошқаларга боғлиқ. Ўзбек оилаларида исм қўйишда ижтимоий шарт-шароитлар, ота-онанинг ижтимоий-синфий табақаси, хўжалик фаолияти ҳам маълум аҳамиятга эга бўлган. Маълумки, ўзбек тилидаги аксарият исмларни араб тилидан кирган исмлар ташкил этади. Улар араб тилидаги сифатдошдан, масдар – ҳаракат номи ҳамда изофа бирикмали отлардан иборат. Бундан ташқари, ўзбек тилида ажнабий тилдан кирган араблашган отлар ҳам бор. Айниқса, фарзандларга ном қўйилаётганда уларни асл шаклидагига мос тарзда имловий, фонетик ва сематик жиҳатларини эътиборга олиб қўйиш ҳам этик, ҳам эстетик жиҳатдан катта аҳамиятга эга.
Халқ оғзаки бадиий ижоди халқимизнинг дунёқарашини, ижтимоий-сиёсий ҳамда фалсафийэстетик ғояларини, руҳиятини содда бир шаклда асрлар мобайнида сақлаб келаётган нодир манбадир. Хусусан, латифалар халқнинг мақсадини, орзусини, ҳаётдаги воқеаликни, қайғу ва ҳасрат, ранжу-севинчни ҳамда адолат учун курашни, кундалик ҳаётдаги турмуш тарзини кенг тарзда қамраб ифодалайди. Нариддин Афанди латифалари асрлар оша бизгача етиб келган жанр табиатини, уларнинг ижтимоий ҳаётда тутган ўрни ҳам амалий, ҳам тарбиявий аҳамиятини ёш авлод ваклларига етказиш ҳамда очиб беришдан иборат.
Markaziy Osiyo xalqlari hayotida ma'naviy-axloqiy qadriyatlar markaziy o'rinni egallaydi. Axloqiy qadriyatlarning shakllanishiga etnik guruh yashaydigan tabiiy-geografik muhit, turmush tarzining o'ziga xos xususiyatlari, ijtimoiy munosabatlar kabi omillar ta'sir ko'rsatadi. va ayniqsa ish turlari. Bu omillar insonning, xalqning atrofdagi olamga munosabatiga, ijtimoiy-madaniy hayotiga ta’sir etmay qolmaydi. Binobarin, bir xil tabiiy-geografik sharoitda yashovchi xalqlarning turli mintaqalarda joylashganligiga qaramay, ularning axloqiy madaniyatlarining yaqinligi, ko`plab umumiy xususiyatlarni uchratish mumkin. O‘rta Osiyoda qadimdan ma’naviy-axloqiy qadriyatlar madaniyat, san’at, milliy qadriyatlar, xalq og‘zaki ijodi orqali targ‘ib qilingan. Xususan, og‘zaki xalq og‘zaki ijodida ezgulik va yovuzlik, ulug‘vorlik va maydalik, olijanoblik va pastkashlik, nafosat va qo‘pollik kabi ikki tomonlama, qarama-qarshi hodisalar o‘rtasidagi kurashda xalq idealini ifodalovchi yuksak ma’naviy-axloqiy fazilatlar hamisha g‘alaba qozongan. Xalq amaliy sanʼati va sanʼatida yovuzlik, maydalik, qoʻpollik, qoʻpollik kabi axloqsiz hodisa va sifatlarning gʻalaba qozonishi deyarli yoʻq. Aytish joizki, ular ayrim epizodlarda yuksak ma’naviy-axloqiy fazilatlardan ustun bo‘lib, ijobiy bosh qahramonlarga qayg‘u va qayg‘u keltiradi, ularni xavf-xatar, tavakkal, jaholat, qo‘pollik kabi to‘siqlarga duchor qiladi, biroq xalq qahramoni ularni o‘z mahorati tufayli yengib chiqadi. ezgu va buyuk maqsadlar, harakatlar. Xalq og‘zaki ijodida axloq vatanparvarlik, olijanoblik, mardlikni ideal sifatida yuksaltirishda namoyon bo‘ladi. Qaysi xalq ertaki yoki she’rini olsangiz, ularning bosh qahramonlari inson sifatida, yuksak axloqiy fazilatlarga ega obrazlar, olijanoblik, mardlik, qo‘rqmaslik kabi timsollarda namoyon bo‘ladi. Badiiy-estetik obrazda bu olijanob fazilatlar avlodlarni maftun etuvchi, yetaklovchi idealga aylanadi. Maqolada axloqiy qadriyatlarning inson va jamiyat hayotidagi o'rni, ma'naviy va axloqiy me'yorlar, axloqiy ideal haqidagi savollar o'rganiladi.
Today the youth accounts for the most significant part of the Uzbek society. As our President Shavkat Mirziyoyev said in his speech «Today, the pivotal appeal, namely «Our children must be stronger, more knowledgeable, smarter and certainly happier than us!» took a solid place in the minds and hearts of each of us, the parents and broad public. At present, the youth up to 30 years of age make up 32 percent of our country’s population, or 10 million people. The fact that our youth is turning into a decisive force of our today and tomorrow capable of rightfully assuming the responsibility for the future of our Homeland makes all of us proud and pleased»
Ish vaqtida yuzaga keladigan nizolar, ma'muriyat tomonidan ba'zan xodimning tasavvuriga va ehtiyojlariga zid bo'lgan qarorlar qabul qilinadi, chunki ish vaqti ijtimoiy tizim tomonidan yuklangan mas'uliyatdir. Inson bu mas’uliyatni o‘z zimmasiga olishi kerakligini bilib, yuqoridagi qaror va hukmlarga bo‘ysunadi va ularni to‘liq bajarishga intiladi. Biroq, ishdan keyin, ayniqsa, bo'sh vaqtlarida, inson ma'lum bir jamiyatda mavjud bo'lgan barcha qarashlarni, me'yorlarni, qarorlarni qabul qilmaydi. U faqat qiziqish va ehtiyojlariga mos qadriyatlarni o'zlashtirishni, ulardan ma'naviy ozuqa olishni afzal ko'radi. U o‘z manfaatlari va ehtiyojlariga to‘g‘ri kelmaydigan qadriyatlarni, xatti-harakatlarni qabul qilmaydi yoki ularni ochiqchasiga inkor etadi. Etnomadaniyat millatning asrlar davomida shakllangan ma’naviy, milliy-madaniy ehtiyojlari va manfaatlariga asoslanganligi sababli, etnomadaniy an’analarga nisbatan befarqlik munosabatini qabul qilib bo’lmaydi. Bu hodisa anʼanaviy qadriyatlarning bardavomligini, yoshlarimizning tarixiy-madaniy merosga, milliy bayram va marosimlar anʼanalariga qiziqishi ortib borayotganini koʻrsatishi mumkin. Maqolada oʻzbek xalqi etnomadaniyatidagi dam olish va hordiq chiqarish usullari kalendar bayramlari, koʻngilochar bayramlar, tabiat bilan bogʻliq marosimlar misolida bayon etilgan.
Мақолада Х1-ХП–асрларда яшаган аллома Юсуф Хос Ҳожибнинг фалсафий-дидактик асари "Қутадғу билиг" ("Саодатга элтувчи билим") асарида сўз, тил одоби ва ахлоқий қарашлари таҳлил этилган. Туркий ёзма адабиётнинг илк йирик обидаси, туркий халқлар дидактик фалсафасининг ўзига хос кўриниши бўлган “Қутадғу билиг” асари ўз даврининг илғор ижтимоий-сиёсий, маънавий-ахлоқий масалалари, туркий халқлар тарихи, маданияти, илм-фани, урф-одат ва анъаналари, турмуш тарзи, қадриятлари хусусида батафсил маълумот беради. Поэтик усулда ёзилган ушбу асар мавзулари ғоят кенг қамровли, мазмундор бўлиб айниқса инсон, унинг ижтимоий моҳияти, тафаккури, ахлоқига оид масалалар образли, бадиий юксак мисралар, шеърий ҳикматлар вамақоллар орқали баён этилган. Мутафаккирнинг асаридаги рамзлар, тимсоллар орқали инсон ва имон-эътиқод, инсон ва жамият, инсон ва бурч каби масалалари сўз ва тил одоби билан алоқадорликда таҳлил этилган ва замонавий аҳамияти кўрсатилган.
Мазкур мақола Янги давр Вьетнам новелласининг шаклланиш ва ривожланиш тамойилларига асосланган. Унда биз XX аср бошларида Вьетнам новелласи, хусусан, Фам Зюи Тон қаламига мансуб бир нечта новеллаларнинг ўзига хос жиҳатларини кўришимиз ҳамда ёзувчи ижодида янги йўналишлар билан яқиндан танишишимиз мумкин. Шунингдек, новеллаларни таҳлил қилиш жараёнида, ёзувчи ҳар бир асари орқали Вьетнамнинг маънавий ва маданий қадриятларини, анъаналарию урфодатларини чиройли ва моҳирона тасвирлашга ҳаракат қилганлиги яққол кўзга ташланади. Адабиий алоқалар фаол ҳаракат қилаётган шароитда ҳар бир халқ, ҳар бир миллат учун таъсирлар можаросида ўзлигини сақлаб қолиш ўта муҳим масаладир. Чунки ана шундай умумжаҳон адабий алоқалар таъсири натижасида Вьетнам новелласига Ғарбда пайдо бўлган адабий йўналишлар ва оқимлар бадиий тафаккур доирасида катта таъсир кўрсатди. Шу аснода XX аср иккинчи ярмида ижод қилган Вьетнам ёзувчиси Фам Зюи Тон замонавий оқим ва бадиий ифода услубларидан оқилона фойдаланган ҳолда Вьетнам халқининг ўзига хос дунёқараши, миллий хусусиятлари, турмуш тарзи, қадриятлари ҳаттоки диний ўй-фикрларининг аҳамиятли жиҳатларига мутаносиб бўлган янги ҳикоя ва новеллалар яратган илк ёзувчилардан бири ҳисобланади. Ушбу мақолада Фам Зюи Тоннинг бир нечта ҳикоялари мисоллар ёрдамида таҳлил қилинган. Таҳлилга тортилган барча мисоллар ижодий метод ва йўналишларнинг хилма-хиллиги ҳамда ижодкор услубининг ўзига хослигини янада очиб беради. Зеро, ҳар бир асарда тасвирланган ҳаёт манзаралари, инсонлараро муносабатлар, уларнинг диологлари, шунингдек, ёзувчининг ўзига хос бадиий услуби жуда табиий ҳамда самимийлиги билан ажралиб туради. Янги давр Вьетнам новелласининг шаклланиш ва ривожланиш тамойилларини ўрганиш бизга ўша давр, яъни ХХ аср биринчи яримида Вьетнам адабиётидаги ўзгаришлар, адабий жараёндаги янгиланишлар, анъанавий реализм ва романтизмнинг ўзгача тус олиши, янги кўринишлари ва тамойилларини аниқлашга, тушунишга, ҳамда уларни бир-биридан ажрата билишга ёрдам беради, адабий муҳитни тасаввур қилишга имкон яратади.
Жаҳон кутубхоналари, музейлари ва архивларида сақланаётган қўлёзмалар цивилизацияларнинг кўп асрлик тарихини акс эттириб, ўзининг фалсафий ва диний аҳамияти билан ҳам ўзига жалб этади. Жаҳон маданий меросининг бир қисми бўлган туркий-ислом маданияти илм-фан тарихига катта ҳисса қўшган. Шу муносабат билан мусулмон қўлёзмаларининг фалсафий-диний, ахлоқий ва эстетик қадриятларини очиб бериш ва уларни тадқиқотга жалб этиш долзарб бўлиб туюлади.
Туркий халқлар томонидан яратилган қўлёзма асарлар хаттотлик, миниатюра ва безак
намуналарига бой. Мукаммал канселярия воситаларидан фойдаланган ҳолда ёзилган
қўлёзма китобларда миниатюра, безак ва тазхиблар, безакларнинг нафислик даражаси
айниқса юқори бўлиб, шарқона услубда ясалган жиловнинг умумий гўзаллигини оширган. Бугунги кунда бу асарлар нафақат илмий нуқтаи назардан ўрганилмоқда, балки
ўтмишнинг маънавий мероси бўлиб, музей ёдгорликлари сифатида сақланиб келмоқда.
Илмий-тадқиқот ишларидан келиб чиққан ҳолда шуни таъкидлаш керакки, мавзу илмий-
назарий, фалсафий ва диний аҳамиятга эга бўлиб, жаҳон архивларида кўп асрлик тарихга оид қимматли маънавий мероснинг сақланишидан далолат беради. Ушбу мақола туркий-ислом қўлёзмалари санъатининг фалсафий, диний, ахлоқий ва эстетик қадриятларини ўрганишга бағишланган. Кириш қисмида мавзунинг долзарблиги
кенг талқин қилинади. Сўнгра муаллиф туркий ва бошқа алломаларнинг ислом маданияти таъсирида яратган асарларини тарихий манбалар ва шу мавзуга оид қўлёзма китобларда ўрганади. Тадқиқот ишининг якуний қисмида мавзунинг илмий янгилиги
умумлаштирилади, асосий илмий натижалар мақолада акс эттирилади. Мақолада тадқиқотдан келиб чиқадиган асосий хулосалар ва қоидалар ҳам келтирилган.
Мазкур мақолада Бердақ ижодий меросини институт ёшлари ўртасида тарғиб қилиш ҳозирги мураккаб замонда ёшлар маънавиятини юксалтириш, уларни эзгу мақсадларга илҳомлантиришда адабиётнинг таъсирчан кучидан фойдаланиш самарали таъсир кўрсатиши баён этилган. Шунингдек, тарғиб қилишнинг самарали усулларидан тиббий таълимда қўлланилиши баён этилган.
Пандемия COVID-19 способствовала распространению виртуального обучения после срочной приостановки традиционного обучения. Чтобы противостоять этому кризису обучения, были разработаны различные стратегии онлайн-обучения. Переход на дистанционное обучение осуществляли специалисты по цифро-
визации совместно с Министерством образования. Для сотрудников и студентов было проведено несколько онлайн-семинаров о ценности и процедурах такой смены. Удовлетворенность студентов была зафиксирована в отношении эффективности обучающих мероприятий в прямом эфире и онлайн-оценивания. В данной работе подробно рассматриваются процедуры и преимущества перехода на цифровое обучение, которые были оценены студентами и преподавателями. Рекомендовано при-
нятие будущих теоретических онлайн-курсов, а также развитие компьютерных технологий в образовательном процессе.
O'tgan bir nechta tadqiqotlarda turizm industuriyasidagi gender muammolari ta'kidlangan va turizm, mehmondo'stlik sohalarida gender tengligini targ'ib qilish bo'yicha turistik tashkilotlarga tavsiyalar berilgan. Shunga qaramay mustaqil izlanuvchilar tomonidan “Gender muammosi” haqida olib borilgan akademik tadqiqotlar qanday amalga oshirilganligi haqida sezilarli darajada kam. Ko'pgina madaniy hududlardagi an'anaviy qadriyatlar ayollarning turistik biznesga xodim sifatida jalb qilinishiga to'sqinlik qilishi va gender muammosini keltirib chiqarishi hamda industriyada ko'payshiga sabab bo'lishi, ish hayotida muhim rol o'ynashi mumkin. Dunyoda gender tengligi turizm destinatsiyalarida ijtimoiy-madaniy barqarorlikni ta'minlashning asosiy chora-tadbirlaridan biri sifatida qaraladi. Natijada, bu maqolada ayollar tengligi holatini baholash uchun intervyulardan foydalanildi, bu tadqiqotda asosiy rollardan biri hisoblanadi. Intervyular (Samarqand) O'zbekistondagi turli sayyohlik agentliklaridan olingan
Мазкур мақолада жамият барқарорлигини миллий ғоянинг маънавийахлоқий омилларининг ижтимоий тараққиётга ижобий жиҳатларининг илмий-фалсафий тарафлари очиб берилган. Маънавий-ахлоқий омиллар жамиятимиз тараққиётининг янги босқичида шахс маънавий дунёқарашининг ўзгариши билан бирга янгича ҳаёт учун зарур бўлган кўникмалар эканлиги асосланган. Жамиятда миллий ўзликни англаш, миллий ҳистуйғуларни шакллантириш - миллий ғоянинг субстанционал хусусияти: барқарорлик шартларидан эканлиги илмий асосланган.
Замонавий дунёда глобаллашув жараёнлари билан бир қаторда, постиндустриал жамиятнинг интеграцияси ва алоқа жараёнларининг ўтказувчанлиги ошиб бориши билан бир қаторда миллий идентикликни ўрганиш муаммоси тобора ортиб бормоқда. Глобал ўзгаришлар маданиятлар ва халқларнинг ажралиши, миллий идентикликка салбий таъсир кучайиши билан бирга келади, бу маданий ўзини ўзи тасдиқлаш истаги, миллий қадриятлар ва давлат манфаатларини сақлаб қолиш истагини келтириб чиқаради. Одамларнинг идентиклигини йўқолиб қолиш хавфи туфайли миллий ўзига хосликни сақлаш ва намойиш этиш учун янгиланган ёндашувни излаш керак бўлади. Шу муносабат билан миллий идентиклик хусусиятларини аниқлашга қаратилган фалсафий ва услубий тадқиқотларга эҳтиёж тобора ортиб бормоқда. Илмий мақолада япон ва ўзбек халқларининг маданий анъаналари доирасида услубий база ва фалсафий тоифаларнинг шаклланиши кўриб чиқилган. Тадқиқот мавзусининг аҳамияти замонавий глобал оламнинг ривожланиш динамикаси, интеграция жараёнлари, турли мамлакатлар ва минтақалар ўртасидаги ўзаро таъсир ва ҳамкорликнинг ўсиши билан белгиланади, бундай шароитда миллий идентикликнинг тез ўзгариши содир бўлмоқда. Миллий идентиклик ҳодисаси, миллий менталитет ва характернинг шаклланиши замонавий дунёнинг энг долзарб ва мунозарали мавзуларидан бири бўлиб, унинг келиб чиқиши асрларга бориб тақалади.