Maqolada turizmni davlat tomonidan tartibga solishning asosiy usullari muhokama qilinadi. Sohani subsidiyalangan moliyalashtirish muammolari, shuningdek, kirish turizmini rag‘batlantiruvchi tadbirlar o‘rganilmoqda. Xorijiy mamlakatlarda turizmni rivojlantirishda boshqaruv mexanizmlarining institutsional asoslari tahlil qilingan. O‘zbekiston Respublikasida turizmni davlat boshqaruvida xorijiy tajribani joriy etish xususiyatlari asoslab berilgan.
После обретения независимости Узбекистан выбрал свой путь демократизации различных сторон общественно-политической жизни. Мировая практика показывает, что демократизация общества невозможна без действенной защиты и реального обеспечения основных прав и свобод человека. Республика Узбекистан ведёт политику, направленную на реальное обеспечение прав человека как конституционная основа своего прогресса 1
.
Тарихдан маълумки, форс тили ўзининг тил хусусиятини йўқотмаган қадимий тиллардан бири ҳисобланади. Замонлар ва тарихий шароитлар бошқа тиллар лексикасига форсий сўзларнинг, қолаверса, араб тилининг таъсир ҳукмини ўтказган. Бу жараёндан ўзбек тили лексикаси ҳам мустасно эмас. Қадим замонлардан бери форстожик тилининг Мовароуннаҳр ўлкалари тиллари, хусусан, ўзбек тили билан ёнма-ён ишлатилиши кузатилади. Натижада, форс ва араб тилларидан кўплаб сўзлар ўзбек тили лексик таркибига сингиб кетган, яъни ҳам форс тилида, ҳам ўзбек тилида муштарак сўз сифатида ишлатилади. Аммо ишлатилаётган ҳамма муштарак сўзлар ҳам айни бир маънони ифодалаш учун қўлланилмайди. Ўзбек тилида шундай соф арабий сўзлар мавжуд эканки, уларнинг маъновий чегараси форс тилида бошқа мазмунни ифодаласа, ўзбек тилида умуман бошқа маънони ифодалайди. Эътиборли жиҳати, ҳар икки тилларда ишлатилаётган бу сўз-атама ҳар иккала тилда фаол нутқ қатламига оид. Қолаверса, солиштирилаётган тиллардаги айни сўзларнинг ясалиш усуллари халқаро стандартга мос бўлиши керак. Бундай тадқиқот натижасида форс ва ўзбек тилларидаги муштарак сўзларнинг этимологик асоси ва ясама сўзнинг чегаравий маъноси масалаларига ойдинлик киритилади. Масалан, ўзбек тилида бўлган ‘мухторият‘, ‘маъмуриятʼ, ‘маъмурʼ, ‘муқобилʼ, ‘ҳакамʼ, ‘ташрифʼ, ‘инсонпарварликʼ, ‘дорулфунунʼ, ‘хусусийлаштиришʼ, ‘иқтисодиётʼ, ‘жаридаʼ, ‘маълумотномаʼ, ‘режаʼ, ‘дастурʼ, ‘инқилобʼ сингари асли жуда кўплаб асоси арабий ўзлашмалар борки, уларнинг маънолари араб тилидаги мазмунини тўлиқ акс эттирмайди. Ҳатто мазкур сўзлар бугунги кунда русча-байналмилал сўз-атама ўрнига таклиф қилинган ва аллақачон тилга сингиб улгурган, шунингдек, терминлик хусусиятларини акс эттирувчи муштарак сўзлар ҳисобланади. Мана шундай сўзларни семантик ва функционал жиҳатдан тадқиқ қилиш ўзбек лексикологиясининг ривожи учун хизмат қилади. Сабаби, 1989 йилда ўзбек тилига “давлат тили” мақоми берилиши билан, унинг нуфузи ҳақида қайғуриш вазифаси қўйилди. Шунга биноан, мақолада бугунги кунда ўзбек тилида ишлатилаётган форсий муштарак сўз-атамаларнинг семантик-структур таҳлили ёритиш мақсад қилинди.
Тиш қаттиқ тўқимасининг патологик едирилишида (ТҚТПЕ) охирги маълумотларга қараганда 11,8% одамларда учрайди [8.16,83], патологик едирилишда (ПЕ) ўрта ёшдаги одамларда 35% гача учрайди, эркакларда аёлларга нисбатан кўпроқ учрайди [57,83]. Бу жараён тиш, тиш қаторларида ва юз соҳасида эстетик, функционал ва морфологик ўзгаришлар билан кечади. Жараённинг узок; давом этиши эса чакка-пастки жаг бўғимини (ЧПЖБ) дисфункциясига, қулоқдаги шовқинларга, эшитишнинг пасайишига, глоссадемияга ва бир қатор бузилишларга олиб келади [16,27,56,57,83]. ПЕ келиб чиқиш сабаблари жуда кўп, асосан эндоген ва экзоген омилларга бўлинади. ПЕни келтириб чиқарувчи эндоген омилларга - наслий мойиллик, модда алмашинувининг бузилиши, нейродистрофик бузилишлар киради [17,46]. Экзоген омилларга чайнов характери (қаттиқ овқатлар), тишлов тури, айрим тишларга ортиқча функционал куч тушиши киради [27,46,57,83]. Масалан, тўғри тишлов ҳолатида ушбу патология баъзи тишларнинг йўқлиги сабабли тез кечади. ТҚТПЕнинг клиник кўриниши тиш қаттиқ ва юмшоқ тўқималаридаги ёруглик ёки электрон микроскоп ёрдамида ўрганилганлигига қарамасдан [8,16,56,80,83,170], ушбу патологияда тишларнинг пулпа сезувчанлиги, қаттиқ ва юмшоқ тўқималаридаги морфологик ўзгаришлар, едирилишнинг кечишида тиш қаттиқ тўқималарида кальций миқдорининг роли, мазкур тиш ёки тиш гуруҳлари пародонтининг заҳира (резерв) кучи кабий масалалар ҳозирги кунгача етарли даражада ўрганилмаган. Мазкур маълумотлар [8,57,83,169,173] эса қисқа мазмунли, яъни фрагментар тавсифга эга. ПЕ даражаси билан тишларнинг структуравий-функционал кўрсаткичлари ва қон зардобидаги ҳамда тиш қаттиқ тўқимасидаги кальций микроэлемента миқдори орасидаги боғлиқлик комплекс ҳолда ўрганилмаган. Даволаш чоралари тишларни депульпация қилиш, ўзакли тишлардан фойдаланиб тишлов баландлигини кескин равишда кўтаришга олиб келинган ҳолатлар беморларда чакка-пастки жағ бўғимида турли ноқулайликларни келтириб чиқаради [7,9,19, 26,29, 56,61,134,165,167]. Шу боне, ТҚТнинг П-ва Ш-даражали ПЕда юз-жаг- тиш тизимида рўй берувчи клиник ва функционал ўзгаришларни асл ҳолатига келтириш мақсадида тишлов баландлигини бочқичма-босқич кўтариб борувчи, шу билан бирга тишларни чархламасдан ва депульпация қилмаган ҳолда, олиб қуйилувчи асоси бўлмаган тўлиқ қуйма (ОҚАБТҚП) протезларидан оқилона фойдаланиш ва мазкур конструкцияларни такомиллаштириш устида иш олиб бориш стоматологиянинг долзарб муаммоларидан бири бўлиб қолмоқда. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2012 йил 29 мартдаги 91-сон Карори « Тиббиёт муассаларининг фаолиятини ташкил этишни такомиллаштириш ва модий-техника базасини янада мустахкамлаш чоратадбирлари тугрисида» ги ва Узбекистон Президентининг 2017 йил 7-февралдаги ПФ-4947-сон Фармони билан тасдикланган «Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича харакатлар стратегияси тугриси» -ги хамда мазкур фаолиятга тегишли бошка меърий-хукукий хужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишга ушбу монография муаян хизмат килади, деб ишонамиз.
The article discusses the types of interfaces and the importance of the search window of the corpus in the creation of the national corpus of the Uzbek language. The interface of the national corpus consists of various designs and structures, the author is responsible for their completeness, the interface should be attractive and effective. The creation of the interface is based on national or modern features, and the interface should focus on the national color. Linguistic corpora are a very fast-growing branch of the world of computational linguistics that has achieved great success. An interface is a communication system between a technology and a user. Interface types such as visual, gestural and linguistic were analyzed.
Bugungi kunda to‘g‘ri ovqatlanish, sog‘lom turmush tarzi kabi talablar kundan kunga ortib bormoqda. Lekin yurtimiz aholisi qadimdan yog‘li (jumladan margarin) mahsulotlarni ko‘p miqdorda istemol qilib kelayotganligi, yuqorida keltirilgan talablarni bajarish bir muncha muammolarni yaratib kelmoqda. Ushbu muammolarni bartaraf etishning samarali yechimlaridan biri kundalikda istemol qilinadigan mahsulotlarni tarkibini o‘zgartirish va talab darajasiga tushirish hisoblanadi. Tadqiqot ishida margarin mahsulotlari uchun tayyorlanadigan yog‘li asosni polito‘yinmagan yog‘ kislotalariga boyitish orqali, olinadigan mahsulotning biologik qiymatini oshirishga erishish hisoblanadi. Buning uchun an’anaviy salomasdan to‘liq voz kechib, mol yog‘i, paxta palmitini va soya moyi asosida olingan pereeterifikatsiyalangan aralashma taklif etilmoqda.
Мазкур мақолада муаллиф томонидан тенглик тамойилининг мазмуни, унинг халқаро хусусий ҳуқуқий меҳнат муносабатларида тутган ўрни, бу борадаги миллий ва хорижий олимларнинг фикрларининг таҳлили ўрганилган. Муаллиф томонидан миллий норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар нормаларининг таҳлили натижасида уларни такомиллаштиришга оид таклифлар илгари сурилган.