Тадқиқотнинг мақсади: реваскуларизациядан кейин юрак ишемик касаллиги билан оғриган беморларда валсартанни сакубитрил билан комбинациясини миокадни ремоделлаштиришига таъсирини ўрганиш. Материал ва тадқиқот усуллари. Тадқиқотда ЮИК билан оғриган ва реэндоваскуляр муолажаларни (РЭМ) ўтказилган 320 нафар бемор жалб этилган. Ўртача креатинин концентрацияси 90.08 ± 1.72 ммол/лни ташкил етди. Барча беморлар 2 гуруҳга бўлинган: валсартан қабул килган беморлар (В гуруҳи, 160 нафар киши), ARNI валсартан ва сакубитрил комбинациясини қабул килган беморлар (C гуруҳи, 160 нафаркиши). Шуниндек, барча беморлар кузатувнинг 3-ойига қадар сКФТ пасайиш даражасига қадар иккита гуруҳга бўлинган: кузутвнинг 3-ойига сКФТ 20% дан ортиқ пасайган беморлар (гуруҳ 1 - 59 бемор) ва сКФТ 20% дан кам пасайган беморлар (гуруҳ 2 – 261 бемор). Динамикада, реваскуларизациядан кейин уч ой сўнг, биринчи ва иккинчи йиллик кузатувнинг охирида барча беморт эхокардиографик текширишдан (ЭхоКГ) ўтдилар. Тадқиқот натижалари. Кузатув жараёнида ҳар иккита терапия вариантининг фонида миокадни ремоделлаштиришни тавсифловчи курсаткишларнинг ижобий динамикаси борлинги аниқланди. Барча босқичларда даволаш гуруҳларидаги кўрсаткичларни нисбий динамикаси таққосланганда бир хил еди. Барча кузатув даврида стандарт терапия фонида ревакуларизациядан кейиги биринчи 3 ойда сКФТ 20% дан юқори бўлган беморларда юракнинг геометрик параметрларнинг сезарли динамикаси кузатилмади. 1 чи гуруҳда ҳам, 2- гуруҳда ҳам сакубитрил қушилши билан стандар терапия олган беморларда янада ижобий геометрик параметрларга эришилди, бу патологик ремоделлаштириш жараёнларининг оғрлиги ва СЮЭ ҳосил бўлишининг псайшининг кўрсатди. Хулоса. Юрак ишемик касаллиги билан оғриган беморларни сакубитрилдан фойдаланиш юрак камераларни янада ижобий ремоделлаштиришга ёрдам беради – бу камералар ҳажми ва чап қоринча сфериклиги индекси пасайши. Сакубитрилнинг таъсири СБКни тез ривожланиш тенденциясига эга беморларда кўпроқ сезилади
Тадқиқотнинг мақсади: реваскуларизациядан кейинги 2 йил ичида юрак ишемик касаллиги билан оғриган беморларда валсартанн ва сакубитрил комбинациясининг марказий гемодинамика кўрсаткичларига таъсирини ўрганиш. Материал ва тадқиқот усуллари. Тадқиқотда ЮИК билан оғриган ва реэндоваскуляр муолажаларни (РЭМ) ўтказилган 320 нафар бемор жалб этилган. Барча беморлар 2 гуруҳга бўлинган: валсартан қабул килган беморлар (В гуруҳи, 160 нафар киши), ARNI валсартан ва сакубитрил комбинациясини қабул килган беморлар (C гуруҳи, 160 нафар киши). ЮИК билан оғриган беморларда дастлаб ва динамикада реваскуляризациядан кейинги уч ойдан сўнг, биринчи ва иккинчи йилларнинг охирида систолик қон босими (СҚБ, мм симон устуни), диастолик қон босими (ДҚБ, мм симон устуни), юрак уриш сони, қондаги мия натриуретик пептид (МНУП) аниқланди. Шуниндек, ЭхоКГ усили ёрдамида юракнинг зарб ҳажмини тана юзаси майдонига индексация қилинган кўрсаткич, (ЗИ, мл/м2), дақиқали индеси (ДИ, мл/м2), ўпка артериясини ўртача босими (PA, mm Hg) аниқланди. Тадқиқот натижалари. Валсартан қабул қилган беморлар гуруҳида (В гуруҳи) МНУП концентрацияси нисбий динамикаси қуйидагича эди: кузатувнинг 3 ойида -10,69 ± 0,55%, 1- йил охирида -21,24 ± 1,03% ва va иккинчи йил охирида -34,39±1,64%. Сакубитрилнинг терапия схемасига киритилши МНУП концентрациясини камайтиришга янада ижобий таъсир кўрсатди: НУП концетрациясини нисбий динамикаси кузатувнинг 3-oйида -10.30 ± 0.52%, биринчи йилининг охирида -21.91 ± 1.00% ва иккинчи йилнинг охирига келиб -39,28 ± 1,67% (p <0,05, B гуруҳи билан сезиларли фарқ) ташкил этди. Валсартан ва сакубитрил комбинацияси кузатувнинг 1 ва 2- йиллари охирига келиб қон босимни сезиларли даражада пасайишига (p <0,01), ДI кўрсанкичини динамикасига (p <0,05) ва ўпка артериясини ўртача босими пашайшига ҳисса қўшди (p <0.05, дастлаб кўрсаткичлар нисбатан ва p <0.01, B гуруҳига нисбатан). Хулоса. Ушбу тадқиқотда реваскуляризация ва сакубитрил қўшилган юрак ишемик касаллиги терапиясининг НУП концентрациясига, қон босими ва ўпка артериясини ўртача босимига ижобий таъсири аниқланди.
Dalillarga asoslangan tibbiyot ma’lumotlar bazalarida vitamin-mineral komplekslarni qabul qilish samaradorligini o’rganadigan tadqiqotlar profilaktika (birlamchi profilaktika) sifatida yoshga bogliq makular degenerasiyasi (YBMD) ning yuqori xavfini ko’rsatadi. Tadqiqotning maqsadi kasallikning oldini olish uchun YBMD xavfi yuqori bo’lgan shaxslarda lutein-zeaksantin vitamin-mineral kompleksini o’z ichiga olgan preparatlardan foydalanish samaradorligini baholash edi. Tadqiqot materiali YBMD rivojlanishining eng yuqori xavfi bo’lgan 1-chi (asosiy) guruhdagi 98 kishi (196 ko’z) bo’lib, ular YBMD profilaktikasida ishtirok etishga rozi bo’ldilar va 2-chi (nazorat) guruhidan 90 kishi (180 ko’z) , turli sabablarga ko’ra preparatni qabul qilishdan bosh tortdi, ammo vaziyatni kuzatishda ishtirok etishga rozi bo’ldi. Kuzatuv muddati 3 yil edi. Kuzatish natijalari shuni ko’rsatdiki, 1-guruhdagi odamlarda kuzatishning butun davri davomida ko’rish keskinligi va ko’rish sohasi ko’rsatkichlari, makula zonasining oftalmoskopik va tomografik rasmida barqarorlik mavjud. Kuzatuvning 3-yiliga kelib 2-guruhdagi odamlarda ko‘rish keskinligi 2,5 martaga yomonlashgan bo‘lsa, periferik ko‘rish maydonining umumiy chegaralari 47,10 ga toraygan, nisbiy va mutlaq skotomalar paydo bo‘lgan (p<0,05). Druzenning ko’rinishi kuzatildi va 8 ko’zda (4,44%) yoshga bog’liq to’r pardaning makula degeneratsiyasi, erta bosqich tashxisi qo’yildi. Xulosa. YBMD (1-guruh) rivojlanish xavfi yuqori bo’lgan shaxslarning giyohvand moddalarni iste’mol qilishdan saqlanishning tavsiya etilgan sxemasi retinaning funktsional holatiga sezilarli ijobiy ta’sir ko’rsatdi, 3 yillik kuzatuv davomida ko’rish funktsiyalarining barqaror saqlanishiga olib keladi va paydo bo’lishining oldini oladi. 100% shaxslarda YBMD.
Dalillarga asoslangan tibbiyot ma’lumotlar bazalarida vitamin-mineral komplekslarni qabul qilish samaradorligini o’rganadigan tadqiqotlar profilaktika (birlamchi profilaktika) sifatida yoshga bogliq makular degenerasiyasi (YBMD) ning yuqori xavfini ko’rsatadi. Tadqiqotning maqsadi kasallikning oldini olish uchun YBMD xavfi yuqori bo’lgan shaxslarda lutein-zeaksantin vitamin-mineral kompleksini o’z ichiga olgan preparatlardan foydalanish samaradorligini baholash edi. Tadqiqot materiali YBMD rivojlanishining eng yuqori xavfi bo’lgan 1-chi (asosiy) guruhdagi 98 kishi (196 ko’z) bo’lib, ular YBMD profilaktikasida ishtirok etishga rozi bo’ldilar va 2-chi (nazorat) guruhidan 90 kishi (180 ko’z) , turli sabablarga ko’ra preparatni qabul qilishdan bosh tortdi, ammo vaziyatni kuzatishda ishtirok etishga rozi bo’ldi. Kuzatuv muddati 3 yil edi. Kuzatish natijalari shuni ko’rsatdiki, 1-guruhdagi odamlarda kuzatishning butun davri davomida ko’rish keskinligi va ko’rish sohasi ko’rsatkichlari, makula zonasining oftalmoskopik va tomografik rasmida barqarorlik mavjud. Kuzatuvning 3-yiliga kelib 2-guruhdagi odamlarda ko‘rish keskinligi 2,5 martaga yomonlashgan bo‘lsa, periferik ko‘rish maydonining umumiy chegaralari 47,10 ga toraygan, nisbiy va mutlaq skotomalar paydo bo‘lgan (p<0,05). Druzenning ko’rinishi kuzatildi va 8 ko’zda (4,44%) yoshga bog’liq to’r pardaning makula degeneratsiyasi, erta bosqich tashxisi qo’yildi. Xulosa. YBMD (1-guruh) rivojlanish xavfi yuqori bo’lgan shaxslarning giyohvand moddalarni iste’mol qilishdan saqlanishning tavsiya etilgan sxemasi retinaning funktsional holatiga sezilarli ijobiy ta’sir ko’rsatdi, 3 yillik kuzatuv davomida ko’rish funktsiyalarining barqaror saqlanishiga olib keladi va paydo bo’lishining oldini oladi. 100% shaxslarda YBMD.
Илмий тадқиқотимиз мақсади юрак туғма нуқсони бўлган болаларда жаррохлик амалиётини ўтказишдан олдинги кузатув ва даволаш усулларини ишлаб чиқиш эди. Кузатув 75 та юрак туғма нуқсони бўлган 1 ойликдан 10 ёшгача болаларда жаррохликдан олдинги даврида ўтказилган. Уларга замонавий ташхисот усуллари, педиатр, кардиолог ва кардиохирург диспансер назорати доимий равишда олиб борилган. Юрак туғма нуқсонини турига, юрак етишмовчилигини даражасига ва қўшимча касалликларини инобатга олган холда даволаш муолажаларини буюриш бола ахволини анча яхшиланишига , иммунитетини кўтарилишига, хаётини енгиллашишига ва жаррохлик амалиётини яхши оқибат билан ўтказилишига ёрдам беради.Юрак ва қон томирларни туғма нуқсонлари долзарб муаммо бўлиб, болаларни туғилганидан бошлаб кузатиш ва вақтида даволаш муолажаларини олиб бориш зарурат хисобланади.
Љандли диабетда товонлар зарарланиши сонининг њсиб бориши ушбу муаммонинг долзарблигини асослаб беради. Љандли диабет асоратлари ољибатидаги њлим сони њлишнинг бевосита сабаблари ичида учинчи њринни эгаллайди, шу сабабли бу муаммо ижтимоий аќамият касб этади.
Муаллиф томонидан, 4 гуруќга ажратилган 1895 та беморнинг даволаш ва текшириш натижалари таќлил этилган. Назорат гуруќи (биринчи гуруќ) –125 та пациент; 2 гуруќ - 728 та бемор «диабетик товон» билан стационарда даволанганлар; 3- гуруќдаги 723 та беморда товоннинг эконом ампутацияси ва бармољлар экзартикуляцияси њтказилган ва 4-гуруќдаги 319 та беморларда комплекс давосига узољ ваљтли артерия ичи катетер терапияси киритилган. киритилган.
Назорат гуруќининг љониљарсиз натижаларининг муаллиф томонидан олиб борилган таќлили шуни књрсатди-ки, љандли диабетда товоннинг йирингли некротик зарарланишини ошиб боришининг асосий сабаби - пайсиновиал ќосилалар эканлиги аниљланди. Товоннинг анатомик тузилишини ќисобга олган ќолда, товон зарарланишининг турли локализацияларида саљловчи оператив аралашувлар тавсия этилди: бу аралашувларнинг моќияти
– аэроб-анаэроб ифлосланишнинг ишлаб чиљилган проксимал-дистал градиенти коэффициентини ќисобга олган ќолда, товон бармољларининг зарарланган пай-синовиал пардаларини олиб ташлашдан иборатдир.
Шунингдек, љандли диабет билан касалланган беморларга тиббий ёрдам књрсатувчи муайян функционал мажбуриятлар ва турли соќа мутахассисларини (диабетологлар, жаррохлар, кардиологлар, киропадистлар ва б.) њз ичига олувчи 3 босљичдан иборат бњлган интеграллашган тизим ишлаб чиљилди ва тадбиљ этилди.
Тарљалган (генерализациялашган) йирингли-некротик жараёнда узољ ваљтли артерия ичи терапиясини њтказиш услуби такомиллаштирилди. Бу услуб, антибиотикларнинг кунлик ќажмининг 50%-ни доимий тарзда томчилаб юборилади ва 50%-ни кунига 3-4 марта узлуксиз сифатида юборишдан иборатдир. Асосий ингридиентлар бњлиб; спазмолитиклар, кенг љамровдаги антибиотиклар, љоннинг реологик хусусиятини яхшилайдиган препаратлар ќисобланади. Кунлик инфузатнинг умумий ќажми 1-1,4 литрдан ошмайди. Бунда катетерли терапиянинг давомийлиги 7 10 кунни ташкил этади.
Оёљлар диабетик гангренасининг турли локализацияли зарарланишидаги ишлаб чиљилган харрохлик даволаш усулини љњллаш натижасида, юљори ампутациялар сони 40,8 дан 8,4% гача ва њлим 12,0 дан 3,0% гача камайтириш имконини берди. 5 йилгача бњлган узољ ваљт кузатувлар оёљларнинг таянч функцияси 38,4 дан 75,2% гача ошганлигини књрсатди. Бу эса, њз навбатида турмуш тарзини яхшиланиши сабабли 5 йилгача бњлган летал ољибатнинг 72,2 дан 24,5% гача камайишига олиб келди.
Оёљларнинг диабетик гангренасини такомиллаштирилган узољ ваљтли артерия ичи катетер терапияси усули билан комплекс давоси яљин муддатлардаги кузатувларда оёљларнинг таянч функциясини саљланишини 59,2 дан 78,0% гача оширди. Бунда њлим 12,0 дан 3,2% гача камайди. Узољ ваљтли кузатувда (5 йил) оёљларининг таянч функцияси саљланган беморлар сони 38,4 дан 54,5% гача ошди. Беморларнинг яшаб кетиши 28,8 дан 48,2% гача њсди.
Мазкур мақолада Марказий Осиё давлатларининг, хусусан Ўзбекистоннинг Афғонистон ва Марказий Осиёда барқарорликни таьминлаш бўйича илгари сурилган ташаббусларининг хуқуқий
асослари таҳлил этилган. Шунингдек,муаллиф
томонидан, хорижий мамлакатларнинг илғор
тажрибаси ва миллий қонунчилик қиёсий таҳлил этиш орқали ўрганилган ҳамда таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган.