Мақолада озиқ-овқат саноатида қиймат занжирнинг шали ва уни бошқариш хусусиятлари ўрганилган. Шунингдек, мақолада саноат тармоғи қиймат занжирининг анъанавий шакли ва унинг таркибий унсурлари, озиқ – овқат саноатида қиймат занжирини бошқариш, озиқ-овқат саноати қиймат занжирида қўшимча хизматларни кўрсатувчи ташкилотлар республикада амалга оширилаётган асосий вазифалардан бири сифатида белгиланади..
Замонавий иқтисодий адабиётларда солиқ юки тушунчасига макродаражада, яъни ялпи ички маҳсулот ҳажмига нисбатан ҳисоблаш ва юридик шахслар даражасида, яъни қўшилган қийматга асосан ёки маҳсулот сотишдан тушган тушумга нисбатан ҳисоблаш кўрсатиб ўтилади. Амалиётда эса солиққа тортишнинг тўлиқ ставкаси тушунчаси ишлатилади. Унга кўра, юридик шахсларга солинадиган барча солиқлар йиғиндиси тушунилади ёки юридик шахснинг солиқларини қўшилган қийматга асосан ҳисобланадиган солиқ юки назарда тутилади.
Мамлакатда паррандачилик соҳасини ривожлантириш ушбу йўналишда мамлакат аҳолисини юқори сифатли парранда гўшти ва тухум маҳсулотлари билан узлуксиз таъминлаш, ички ва ташқи бозорларга маҳаллий паррандачилик маҳсулотларини сотишни кўпайтириш, ишлаб чиқаришнинг замонавий усулларини кенг жорий этиш, бу орқали қўшилган қиймат занжирини яратиш, мазкур соҳада замонавий ахбороткоммуникация технологиялари ва илм-фан ютуқларидан самарали фойдаланишни каби долзарб масалаларга эътибор қаратилган.
Мақолада, инвестиция фондлари жозибадорлигига таъсир этувчи индикатор сифатида соф активлар қийматининг аҳамияти ўрганилган. Шу билан бирга қимматли қоғозлар бозори ташкилий моделларига хос мамлакатлар инвестиция фондлари соф активлар қийматининг аҳоли жон бошига тўғри келувчи салмоғи динамикаси таҳлил қилиниб, мамлакатимизда инвестиция фондларининг жозибадорлигини ошириш бўйича таклиф ва тавсиялар берилган.
Ҳозирги давримизда фанда, маданиятда, ижтимоий ҳаётнинг ҳамма соҳаларида, шу жумладан, тилда жаҳонийлашув жараёни шиддат билан давом этиб, миллий маданиятни ва қадриятларни аёвсиз ўз домига тортмоқда. Бундай хатарли жараёнлар шароитида ҳар бир миллат ўз тилининг келажагини ўйлаши ва унинг ижтимоий функциясини сақлаб қолиш учун ҳозирдан тайёргарлигини кўриши керак. Акс ҳолда, яқин келажакда тил ҳам, маданият ҳам, миллат ҳам ўз миллийлигини бой бериши мумкин. Тил жамиятдаги барча илмий ва фанний соҳаларнинг ривожланиш калити. Шунинг учун биз, биринчи навбатда, “Девони луғати-т-турк”дан бошлаб ҳозирги давргача бўлган туркий тилдаги асарлар тилининг матн корпусини яратишимиз ва ялпи луғатини (конкорданс) тузишимиз ва уларнинг мукаммал изоҳли қомусини яратишимиз керак. Иккинчидан, тилимизда мавжуд барча фан соҳаларидаги ажнабий терминларни рўйхатга олиш ва уларнинг ҳар бирини ғарб тиллари бўйича тасниф қилиш ва агар ўзбек тилида ёки бирон-бир туркий тилда муодили бўлса, уларни алмаш-тириш керак. Араб ва форс тилидан ўзлашган сўз ва иборалар тилимизга аллақачон ўрнашиб бўлган, бу ўзлашмалар ўзбек тили луғат бойлигининг ажралмас бир қисмидир. Шуниси борки, агар туркий ўзакли муодиллари бўлса, ўз захирасидан фойдалангани афзалроқ. Ўзбек тилида термин ясашнинг мукаммал мезонларини ишлаб чиқиш зарур. Ҳозирги пайтда термин ясаш бўйича аниқ ишлаб чиқилган йўриқнома йўқ. Бу соҳада дунё тажрибасини ўрганиб, аниқ бир дастур ишлаб чиқиш керак. Туркий тилдаги барча қомусларни жамлаш ва ундаги сўз бойлигидан ўзбек тилининг луғат бойлигини такомиллаштиришда фойдаланиш керак. Алишер Навоий ўзбек тилининг асосчиси ва энг йирик ижодий мерос муаллифи ҳисобланади. Шунинг учун, биринчи навбатда, унинг асарларидаги туркий сўзлик қатламини тўплаб, изоҳли луғатини яратиш керак.
Эта статья занимается анализом того, как уровень налогового бремени влияет на критерии оценки стоимости больших налогоплательщиков, действующих на рынке Узбекистана, с учетом различных сфер экономической активности. Для проверки гипотезы применяются регрессионные модели, где в качестве зависимых переменных выступают показатели стоимости, такие как EVA (Economic Value Added) и
MBR (Market-to-Book Ratio). В роли независимых переменных рассматриваются факторы, включая относительную и фиктивную налоговую нагрузку, возможные налоговые вычеты, чистую прибыль или убыток, среднемесячную заработную плату, динамику роста расходов, рентабельность активов и количество аффилированных структур.
Ушбу мақолада қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари бозорида кичик бизнес ривожига таъсир қилувчи омиллар аниқланган ва таснифи ишлаб чиқилган ҳамда уларни уч босқичда қараб чиқиш таклиф қилинган. Олинган натижаларга асосланган ҳолда ақлли агро қўшилган қиймат занжири харитаси ишлаб чиқилган, шунингдек қишлоқ хўжалиги маълумотлар базаси электрон платформаси таклиф қилинган.
O’zbekiston xalqaro iqtisodiy munosabatlarida tashqi savdo jarayonlari muhim ahamiyat kasb etadi. Tashqi savdoni rivojlantirish bevosita eksport salohiyatini oshirish, miqdor va sifat jihatdan yangi mahsulot va xizmatlarni jahon bozoriga yetkaziob berish bilan amalga oshadi. Bugungi kunda qishloq xo’jaligi sohasida ulkan eksport potensial borligi ko’plab tadqiqotlarda ta’kidlanib kelinadi. Biroq qishloq xo’jaligi ishlab chiqaruvchilari, mahsulotni qayta ishlovchilar orasida duch kelinayotgan muammolardan biri tashqi bozor haqida zaruriy ma’lumotlarga ega bo’lish, innovatsion va texnologik o’zgarishlar moslashish, xalqaro bozor talablarini o’rganish bilan tavsiflash mumkin.
Mazkur maqola O’zbekiston qishloq xo’jaligi mahsulotlarini eksport salohiyatini oshirishda marketing tadqiqotlarining o’rni va ahamiyati, mahsulotlar sotuvida qiymat zanjirini shakllanish jarayonalari, xalqaro bozordagi raqobatbardoshlikni oshirish usullari hamda mavjud muammolarni tahlil qilish maqsad qiladi.