Mamlakatimizda so‘nggi yillarda ta’lim sohasini yanada rivojlantirish va yangi bosqichga olib chiqish borasida ko'plab ijobiy ishlar amalga oshirildi. Jumladan, chet tillami o‘rganish va o‘qitishning kompleks tizimini shakllantirish maqsadida Yurtboshimiz tomonidan
2012-yil 10-dekabrda qabul qilingan “Chet tillami o‘rganish tizimini yanada takomillashtirish chora-tadbirlari to‘g‘risida”gi PQ-1875-sonli qarori c'lon qilindi. Ushbu Qarordan kelib chiqib zamonaviy pcdagogik va axborot-kommunikatsiya texnologiyalaridan foydalangan holda o‘qitish-ning ilg“or uslublarini joriy ctish yo‘li bilan, o‘sib kclayotgan yosh avlodni chet tillarga o‘qitish, shu tillarda erkin so‘zlasha oladigan mutaxassislami tayyorlash tizimini tubdan takomillashtirish hamda boning ncgizida ulaming jahon sivilizatsiyasi yutuqlari hamda dunyo axborot resurslaridan keng koMamda foydalanishlari, xalqaro hamkorlik va muloqotni rivojlantirishlari uchun shart-sharoit va imkoniyatlar yaratish bugungi kunning eng dolzarb masalalaridan biriga aylandi.
Belgilangan dolzarb masalalar orasida rivojlangan xorijiy mam-lakatlar tajribasini o‘rganish va ulardan bizning sharoitga mos keladigan ijobiy jihatlarini o‘zlashtirish zaruriyati alohida ahamiyat kasb etadi. Shuni e’tiborga olgan holda huquqshunoslaming xorijiy tillami kasb talabi darajasida cgallashlari zaruriyati kelib chiqqanligini e’tiborga olib ushbu “English” nomli darslik tayyorlandi va keng kitobxonlar ommasiga taqdim qilinmoqda.
Ushbu darslik turli mazmundagi detektiv matnlarni o4z ichiga olgan bo‘lib, O'zbckiston Rcspublikasi HVga qarashli Oliy ta’lim muassa-salarida ta’lim olayotgan tinglovchi va kursantlar uchun mo‘ljallangan. Ushbu nashming maqsadi bo‘lg‘usi huquqshunoslarga turli interfaol mashqlami bajarish orqali matnlaming mazmun mohiyatini tezroq o‘zlashtirib olish hamda og‘zaki nutqni rivojlantirishga yaqindan yordam bcrishdan iboratdir.
Mazkur darslik ilk marotaba tayyorlanganligi bois unda muayyan kamchiliklar uchrashi tabiiy. Shu bois muallif ushbu darslik yuzasidan bildirilgan tanqidiy fikr-mulohazalar va takliflami mamnuniyat bilan qabul qiladi va kclgusi ishlarida ulardan foydalanadi.
Мазкур мақолада XIII аср иккинчи ярмида Хоразм, қипчоқ, туркман қабилаларидан чиққан мамлук амирлари Миср ҳокимияти тепасига келганда мамлакат ҳаётида туркий омилнинг кучайиши кузатилган. Бу туркий омил сиёсий-ижтимоий ва маданий ҳаётда ўзини намоён қилди. Туркий амирлар бошчилигида мисрликлар диёрига босиб кирган салбчиларни 1250 йили Мансура шаҳри ёнида тўхтатиб тор-мор қилишди. Бу 7-салбчиларнинг юриши эди ва унинг мағлубиятга учраши бутунлай насронийларнинг салб тажовузкор юришларига хотима ясади. Мамлук султони Қутуз эса, 1260 йилда Айн Жалут деган жойда босиб келаётган мўғулларга қарши жанг қилиб, уларнинг устидан катта ғалаба қозонгани бутун ислом дунёсини қувонтирди, чунки мисрликлар мўғулларнинг араб оламидаги зафарона юришини тўхтатиб, уларга қаттиқ зарба бериб, орқага улоқтириб ташлаган эди. Бу икки ёрқин ғалаба натижасида Миср биринчи мамлук султонлар даврида душманларга қарши тура оладиган, ташқи савдоси, суғориш тизими ва деҳқончилиги яхши ривожланган кучли давлатга айланди. Шунингдек, мақолада XIII–XIV асрда Мисрда аббосий халифат емирилгандан сўнг мусулмон маданияти марказига айлангани кўриб чиқилган. Мисрда бутун мусулмон оламидан олимлар йиғилди, янги мадраслар қурилди, биринчи мусулмон энциклопедиялари яратилди. Улар илми-фаннинг турли соҳалари – жуғрофия, тарих, филология, фалакшунослик, аниқ фанлар бўйича ўзида етиб келган ва ислом тамаддунида пайдо бўлган билим-маълумотларни қамраб олган. Мадрасаларда араб устозлари билан бир қаторда Хоразм, Олтин Ўрда, Озарбайжон каби туркийзабон минтақалардан келган олимлар ҳадис, мантиқ, нотиқлик санъати, фиқҳ ва бошқа диний илмлардан дарс берарди. Мамлуклар даврида Мисрда турк тилига, айниқса, қипчоқ ва Хоразм шеваларига қизиқиш катта бўлди. Олимлар шу тилларнинг лексикаси ва грамматикаси бўйича махсус илмий ишлар яратиб, араб-туркий луғатлар туздилар. Мисрда шу даврда бизгача етиб келган туркийзабон бадиий адабиёт шаклланди. Унинг бошида Сирдарё қуйиларида туғилган ва тақдир тақозоси билан Мисрга келиб қолган таниқли Сайфи Саройи турар эди. У чиғатой (эски ўзбек) тилида асарлар ёзган, ўзбек адабиётига асос солган адиблардан ҳисобланади. Сайфи Саройидан бошқа Мисрда ижод қилган яна 8 нафар шоирларнинг номи маълум бўлиб, кўпчилигининг нисбаси “Хоразмий”дир. Мамлуклар даврида соф араб адабиётида ҳам катта ўзгаришлар рўй берди. Мўғуллар зарбасидан кейин араб оламида анъанавий сарой шеърияти инқирозга учрайди, Миср адабиёти эса халқ оғзаки ижодига яқинлашиб, шеъриятида “мавал”, “зажал”, “мувашшах” каби янги жанрлар пайдо бўлди, шунингдек, “адаб” жанри равнақ топди. Бу жанр солиҳ мусулмоннинг тарбиясига йўналти-рилган бўлиб, илмий маълумотларни оммабоп тарзда, турли ибратли ҳикоят ва шеърий парчаларни тақдим этарди. “Адаб” жанри асарлари ўзида бой бадиий ва дидактик материалларни мужассамлаштириб, ўша давр адабиёти тўғрисида тасаввурни кенгайтиради. Афсуски, мамлуклар даври Миср маданияти, жумладан, адабиёти яхши ўрганилмаган. Айниқса, туркий омилни Мисрнинг сиёсий-ижтимоий ва маданий ҳаётга кўрсатган таъсири ҳанузгача чуқур тадқиқ этилмаган. Ваҳоланки, туркий элатларининг таъсири ҳарбий ва кундалик маиший ҳаёт лексикасида, янги қадриятлар, одат ва удумлар кириб келишида, ҳатто кийим кийишида, таомда яққол сезилди. Туркий қабилалардан чиққан, ҳаёт тақозоси билан оқ қуллар – мамлукларга айланиб, сўнг машҳур тарихий шахс мавқеига кўтарилган малика Шажарат ад-Дурр, мамлук султонлари Қутуз ва Бейбарслар Миср халқининг миллий қаҳрамонлари сифатида танилган, улар тўғрисида ривоятлар, халқ романлари – сиралар тўқилган. Ҳозирги кунда ҳам улар Миср халқининг тарихий хотирасидан ўчгани йўқ. Машҳур араб ёзувчилари улар тўғрисида тарихий романлар ёздилар, уларнинг номлари кўчаларга қўйилиб, ҳайкаллар ясалган. Ҳанузгача телесериаллар олиниб, телеспекталлар намойиш қилинмоқда. Ушбу мақолада мамлуклар даври Миср маданий ҳаётида биринчи бор туркий унсурлар кўриб чиқилиб, Миср ва Марказий Осиё ўртасидаги алоқаларнинг маълум бўлмаган баъзи саҳифалари ёритиб берилган.
Ҳозирги давримизда фанда, маданиятда, ижтимоий ҳаётнинг ҳамма соҳаларида, шу жумладан, тилда жаҳонийлашув жараёни шиддат билан давом этиб, миллий маданиятни ва қадриятларни аёвсиз ўз домига тортмоқда. Бундай хатарли жараёнлар шароитида ҳар бир миллат ўз тилининг келажагини ўйлаши ва унинг ижтимоий функциясини сақлаб қолиш учун ҳозирдан тайёргарлигини кўриши керак. Акс ҳолда, яқин келажакда тил ҳам, маданият ҳам, миллат ҳам ўз миллийлигини бой бериши мумкин. Тил жамиятдаги барча илмий ва фанний соҳаларнинг ривожланиш калити. Шунинг учун биз, биринчи навбатда, “Девони луғати-т-турк”дан бошлаб ҳозирги давргача бўлган туркий тилдаги асарлар тилининг матн корпусини яратишимиз ва ялпи луғатини (конкорданс) тузишимиз ва уларнинг мукаммал изоҳли қомусини яратишимиз керак. Иккинчидан, тилимизда мавжуд барча фан соҳаларидаги ажнабий терминларни рўйхатга олиш ва уларнинг ҳар бирини ғарб тиллари бўйича тасниф қилиш ва агар ўзбек тилида ёки бирон-бир туркий тилда муодили бўлса, уларни алмаш-тириш керак. Араб ва форс тилидан ўзлашган сўз ва иборалар тилимизга аллақачон ўрнашиб бўлган, бу ўзлашмалар ўзбек тили луғат бойлигининг ажралмас бир қисмидир. Шуниси борки, агар туркий ўзакли муодиллари бўлса, ўз захирасидан фойдалангани афзалроқ. Ўзбек тилида термин ясашнинг мукаммал мезонларини ишлаб чиқиш зарур. Ҳозирги пайтда термин ясаш бўйича аниқ ишлаб чиқилган йўриқнома йўқ. Бу соҳада дунё тажрибасини ўрганиб, аниқ бир дастур ишлаб чиқиш керак. Туркий тилдаги барча қомусларни жамлаш ва ундаги сўз бойлигидан ўзбек тилининг луғат бойлигини такомиллаштиришда фойдаланиш керак. Алишер Навоий ўзбек тилининг асосчиси ва энг йирик ижодий мерос муаллифи ҳисобланади. Шунинг учун, биринчи навбатда, унинг асарларидаги туркий сўзлик қатламини тўплаб, изоҳли луғатини яратиш керак.
Ушбу мақола Тошкент шаҳридаги ҳиндий тилига ихтисослашган мактаб ва лицейлар учун ёзилган ўқув қўлланмалардаги грамматик мавзуларнинг таҳлилига бағишланган. Ўзбекистон ва Ҳиндистон ўртасидаги дўстона алоқалар кенг миқёсда ривожланиб бораётган бир пайтда, биз ҳиндий тили ўқитувчилари ҳам шу муносабатларнинг ривожланишига ўз ҳиссамизни қўшишимиз керак. Икки мамлакат ўртасида илм-фан йўналишида ҳамкорликнинг йўлга қўйилиши ёшларимиз учун ҳиндий тилини юқори савияда ўрганишни талаб қилади. Охирги йигирма йил давомида мактаб ва лицей ўқувчилари учун бирорта дарслик яратилмаганлиги ачинарли ҳол, албатта. Ушбу мақолада мактаб-лицей ўқитувчиларига мақола муаллифи томонидан тайёрланган ўқув қўлланмаларни ўрганиб чиқиш ва шарқшунослик университети ҳиндий тили ўқитувчилари раҳбарлигида янги ўқув қўлланмалар яратиш масаласи қўйилди. Мақолада мактаб ва лицей ўқувчилари томонидан ҳиндий тилини ўрганиш босқичма-босқич ёритилган. 5-синф ўқувчилари учун мўлжалланган дарслик ҳиндий тили фонетикаси, ёзув тизими ва грамматикаси бўйича ўрганиш учун бошланғич мавзулар берилган. Ўқувчиларни ҳиндий тилига қизиқтириш мақсадида турли хил машқлар ва расмлар берилган, бу эса ўқувчининг ҳиндий тилини ўрганиш жараёнида фаоллигини оширишга ёрдам беради. Лицей ўқувчиларига мўлжалланган ўқув қўлланмаларда эса ҳиндий тили бўйича фонетик ва грамматик манбалар батафсилроқ берилган; турли мавзулар, яъни Ҳиндистон географияси, тарихи, ижтимоий ҳаёти, машҳур давлат арбоблари, миллий байрамлари, грамматик жадваллар, ҳар бир матннинг луғати, оғзаки ва ёзма машқлар,тестлар ўқувчиларнинг ҳиндий тилини ўрганиш бўйича билимини оширади.
Ижтимоий педиатрия – бу боланинг соғлиғини жамият, атроф-муҳит, мактаб ва оила шароитида кўриб чиқадиган глобал, яхлит ва кўп тармоқли ёндашув. У боланинг саломатлиги ва ривожланишининг жисмоний, ақлий ва ижтимоий жиҳатларини, шунингдек, парвариш қилиш, касалликни олдини олиш, соғлиғини мустаҳкамлаш ва ҳаёт сифатини оширишни бирлаштиради. Ижтимоий педиатрия учта йўналишда фаолият юритади: ижтимоий сабаблар билан боғлиқ болалар саломатлиги муаммолари, болалар саломатлиги муаммоларининг ижтимоий оқибатлари ва жамиятда болалар саломатлигини муҳофаза қилиш. Шундай қилиб, ижтимоий педиатрия болаларни даволаш, саломатликни мустаҳкамлаш, касалликларнинг олдини олиш ва реабилитацияни ўз ичига олади. Ижтимоий педиатрия фани тиббиёт олий ўқув юртлари ва маҳаллалар ўртасида ижтимоий шерикчиликни ривожлантиради.
The article describes the attention paid to the development of higher technical education in our country, the problems of improving the quality of education and the proposals aimed at finding their solution.
Oliy taʼlim muassasalari jamiyatda oʼziga xos ahamiyatga ega, chunki ular jamiyatning kelajak avlodi uchun asosiy poydevor sifatida qaralib, jamiyatni taraqqiy etishiga yoki uni tanazzulga yetaklashi mumkin. Shuning uchun ham oliy taʼlim muassasalari xalq, avlod va jamiyat oldida ikki karra maʼsuldir. Bu esa oʼz navbatida oliy taʼlim muassasalarida boshqaruvni adolatliy, javobgarlik, shaffoflik hisobotdorlik va yuksalishlikka qaratilgan boʼlishi lozimdir. Bu esa korporativ boshqaruvning tamoyillaridir.
Мақолада XVIII–XIX асрларда яратилган луғатлар ва уларнинг Навоий асарларини ўрганишдаги аҳамияти ўрганилган. Муҳаммад Ризобекнинг “Мунтаҳабул-луғот” ва “Зубдатул-луғот” асарлари ҳақида маълумотлар келтирилган. Мазкур луғатларнинг ТошДШИ қошидаги Абу Райҳон Беруний номидаги Шарқ қўлёзмалари марказида сақланаётган нусхалари санаб ўтилган.
Hozirgi izchillik bilan rivojlanayotgan zamonda jamiyatning har bir sohasida o’sish va yangi o’zgarishlar jarayoni davom etmoqda. Xususan botanik terminlar va ularning o’rganilishi ham ushbu davrning ajralmas qismidir. Ushbu maqolada ingliz va o’zbek tillaridagi botanik terminlarning paydo bo’lishi, tadqiq etilishi va binar nomlanish etimologiyasi muhokama qilinadi.
Ushbu maqolada etimologiya sohasi, uning o’rganilish tarixi va taraqqiyoti, ushbu soha doirasida faoliyat olib borgan olimlar va ularning soha xususidagi fikrlari bayon etilgan. O’zbek va ingliz tillaridagi etimologik lug’atlar o’rganilgan, natijalar tahlil etilgan. Maqola etimologiya sohasining dolzarbligini, tadqiq jarayonlarining murakkabligini va uning o’ziga xos metodlari borligini ifoda etadi. Maqolada frazeologiya, frazeologik birliklar etimologiyasiga ham oid ma’lumotlar berilgan.