Yo'l belgisi - yo'lovchilar va haydovchilarga yo'nalishni ko'rsatish uchun ishlatiladigan belgi. Yo'l belgilari yo'llarni boshqarishda, transport oqimini tartibga solishda va harakat xavfsizligini ta'minlashda muhim rol o'ynaydi. Yo'l tarqatuvchi belgilar - ko'rsatilgan yo'nalishni tartibga soluvchi belgilar, masalan, to'g'ri yo'nalish, o'ngga o'tish, chapga o'tish, tekislik, joylashuv va boshqalar. Og'irlik chegarasini taqiqlaydigan belgilar - og'irlik chegaralarini ko'rsatadigan belgilar, ko'p tovuq, kamyonlar va avtomobillarga qo'yiladi. Yo'l markalash belgilar - yo'l ko'rsatilgan yo'nalishlarda ushbu belgilar orqali markalanishi mumkin. Masalan, shahar tashqi yo'llarda va keng ko'layotgan yo'llarda yo'l markalash belgilari ko'rsatiladi. Yo’llantiruvchi belgilar - yo'lga kirish va chiqish joylarini, shuningdek, tashqi yo'ldan kengaytirilgan yo'llarni ko'rsatadigan belgilar. Harorat belgilar - quyidagi belgilar haroratni ta'riflash uchun foydalaniladi, masalan, yo'l shtatsiyasi, temperatur belgisi va boshqalar. O'zgaruvchan harorat belgilar - asosiy harorat belgilaridan farqli ravishda, ushbu belgilar haroratning o'zgarishiga ko'ra ko'rsatiladi.
Moliyaviy resurslar va vakolatlarni markazsizlashtirish muammosi ko'plab ilmiy tadqiqotlarni o'ziga jalb qilmoqda, ammo ularning hech biri mahalliy byudjetning daromad qismida byudjet mablag'larini markazlashtirish yoki markazsizlashtirishning maqbul darajasini aniqlash mezonini ochib bermadi. Savolga javob berish uchun nima yaxshiroq: fiskal markazlashtirish yoki markazsizlashtirish, fiskal federalizm nazariyasi mo'ljallangan. Fiskal federalizm iqtisodiyotning davlat sektoridagi asosiy tadqiqot ob'ektlaridan biri bo'lib, turli darajadagi byudjetlar o'rtasidagi munosabatlarning murakkab sxemasini aks ettiradi.
Iqtisodiyotning biologik, tabiiy-iqlim va tashqi sharoitlarga yuqori darajada bog'liqligi tufayli qishloq xo'jaligi ishlab chiqarishi yuqori darajadagi xavf bilan tavsiflanadi. Qishloq xo'jaligi mahsulotlari yetkazib berishning bozor narxlarining o'zgarishiga nisbatan egiluvchanligi, jahondagi kutilmagan vaziyatlar va qishloq xo'jaligi ishlab chiqarishini tartibga soluvchi me'yoriy-huquqiy bazaning o'zgarishi qishloq xo'jaligida xavfning muhim manbalari hisoblanadi.
Qishloq xo'jaligi mahsulotlarining xalqaro savdosiga ayrim davlatlarga qo'yilgan cheklovlar, yakuniy iste'molchilar uchun ichki va tashqi bozorlarda etkazib berish zanjirlarining uzilishiga olib keladigan logistika bilan bog'liq qiyinchiliklar hozirgi vaqtda dunyoda qishloq xo'jaligi uchun asosiy xavflardir. Aholi sonining o'sishi, yer, suv va energiya resurslariga talabning ortishi, shuningdek, iqlimning keskin o'zgarishi oziq-ovqat xavfsizligiga ta'sir ko'rsatuvchi asosiy xavf va omillardir.
Мақолада Ўзбекистон Республикасида иссиқлик ва енергетика саноатининг ривожланиш истиқболлари ҳақида сўз боради. Ўзбекистон Республикасининг 2035 йилга қадар ривожланиш консепсиясига кўра, Республикада електр енергияси истеъмолининг кутилаётган ўсиши тахминан 2000 йилдан 3156 квтсоат/кишига тенг бўлиши қайд етилди. Електр енергияси ишлаб чиқаришдаги бу ўсишга 12.7% дан 19.7% гача қувватларни ишлаб чиқариш тузилмасида қайта тикланадиган енергия манбаларини (ТЕМ) ишлаб чиқаришни кўпайтириш, мавжуд заводларни янгилаш, янги буғ-газ қурилмаларни (БГҚ) қуриш ва атом електр стансияси (АЕС) ни янада қуриш орқали еришиш режалаштирилмоқда.
Республикадаги иссиқлик ва електр енергиясининг 85% га яқин йилларда табиий енергия ресурсларидан фойдаланадиган иссиқлик електр станцияларида табиий газ, кўмир ва ёқилғи ёғи ишлаб чиқарилади, шунингдек, ускуналар станцияларининг катта қадрсизланиши ва натижада уларнинг паст самарадорлиги ҳисобга олинса, муаллифлар ушбу турдаги енергия ишлаб чиқариш учун фойдаланишнинг муҳимлигини таъкидлашади замонавий комбинацияланган цикл технологияси.
Ҳозирги кунда дунёда асосий хорижий газ турбинаси ишлаб чиқарувчиларининг кенг техник ва саноат ҳамкорлиги мавжудлиги кўрсатилган. Дунёда бундай ускуналарнинг асосий ишлаб чиқарувчилари учта компания – General Electric (АҚШ), Siemens – Westinghouse (Германия - АҚШ) ва Alstom (Франсия, Швейцария, Швеция).
Комбинацияланган буғ ва газ турбинаси агрегатлари (БГТнинг) вариантлари ишлаб чиқилган. ГТУ операцияси натижасида ўрнатишда ишлатиладиган газларни буғ кучи сиклида ишлатиш таклиф қилинди.
БГҚ афзалликлари: Бирлашган-давр ўсимликлар 60 дан ортиқ % електр самарадорлигини еришиш мумкин. Таққослаш учун, алоҳида фаолият буг ъ електр стансиялари самарадорлиги газ турбинаси ўсимликлар учун, 33-4% оралиғида одатда — 28-42% оралиғида; ўрнатилган қуввати бирлигига паст баҳо; Бирлашган-давр ўсимликлар буг ъ електр станциялари нисбатан ҳосил електр бирлигига сезиларли даражада кам сув истеъмол; қисқа қурилиш вақти (9-12 ой); темир йўл ёки денгиз транспортида томонидан доимий таъминлаш учун ҳеч қандай еҳтиёж бор; compact ўлчамлари електр линиялари ва електр енергия ташиш харажатларини камайтиради истеъмол (завод ёки шаҳар ичида), тўғридан-тўғри қуриш имконини беради; буғ-електр станциялари нисбатан кўпроқ екологик.
БГҚнинг камчиликларига қуйидагилар киради: ёнилғининг ёниши учун ишлатиладиган ҳавони филтрлаш зарурияти; ишлатиладиган ёнилғининг турлари бўйича чеклашлар. Одатда, табиий газ асосий ёқилғи сифатида, дизел ёқилғиси еса захира ёқилғиси сифатида ишлатилади. Кўмирни ёқилғи сифатида ишлатиш фақат циклдаги кўмир газлаштирилиши билан боғлиқ қурилмаларда мумкин, бу еса бундай електр стансияларини қуриш нархини анча оширади. Бу қиммат ёқилғи ташиш алоқа қуриш зарурлигини назарда тутади-қувурлари; мавсумий қуввати чекловлар. қишда максимал ишлаш.
Бироқ, БГҚнинг санаб ўтилган камчиликларига қарамай, республика тараққиётининг бу босқичида комбинат-цикл заводлари юқори samara билан електр енергияси ишлаб чиқариши, шу билан бирга табиий газни сезиларли даражада тежаши мумкин. Тахминий ҳисоб-китоблар шуни кўрсатадики, дунёда ишлаб чиқилган газ-турбина ва комбинасиялашган технологиялар ва атроф-муҳитни муҳофаза қилиш ускуналаридан фойдаланиб ички иссиқлик електр саноатининг техник қайта жиҳозланиши табиий газни ҳар йили тахминан 1010 м3 миқдорида тежаш имконини беради, бу еса пул ҳисобида 3 трлн. сўмни ташкил етади. Умуман олганда,
3. модернизациялаш ва реконструксия қилиш вазифаларини амалга ошириш, хусусий секторни давлат-хусусий шериклик асосида енергетика соҳасига жалб етиш. Зарур меъёрий-ҳуқуқий база ва техник инфратузилмани яратиш
Понятие и виды недействительных сделок
В условиях рыночной экономики осуществление принципа свободы предпринимательской деятельности не должно нарушать права, свободы и законные
интересы других субъектов, а также основы правопорядка и нравственности. В этой связи установлены определенные ограничения при осуществлении предпринимательской и иной экономической деятельности. Сделки должны совершаться в строгом соответствии с законом, иначе возникают основания для признания их недействительными.
Суд аппарати ходимларининг хулқ-атворида манфаатлар тўқнашувини олдини олиш суд ҳокимияти нуфузини мустаҳкамлаш, судга ишончни оширишда муҳим аҳамиятга эга. Шу сабабли, суд аппарати ходимларининг ўз ваколатларини суиистеъмол қилишига олиб келадиган шахсий манфаатларнинг пайдо бўлиши учун шартшароит яратилишига тўсқинлик қилувчи ҳуқуқий кафолатларни таъминлашга қаратилган таъқиқ ва чеклашлар тизими зарур.
В настоящее время стандартом устранения дефекта нижней челюсти является аутотрансплантация костной ткани. Однако и этот метод имеет ограничения, касающиеся дополнительной травматизации пациента и увеличения срока и объема медицинской реабилитации. С другой стороны, уже разработана новая клиничеcкаяплатформа регенеративной медицины, позволяющая лечить целый спектр заболеваний, используя методы клеточной терапии стволовыми клетками, а также методы тканевой инженерии. Концепция тканевой инженерии заключается в регенерации тканей с использованием тканеинженерных конструктов, которые состоят из трех компонентов: стволовых клеток, матриксов-подложек и сигнальных молекул.
Понятие публичного порядка (ordre public, public policy) отличается в судебной практике и доктрине многих государств крайней неопределенностью; более того, некоторые юристы утверждают что неопределенность — основной характерный признак этого понятия. Суды используют оговорку о публичном порядке с целью ограничения, а иногда и полного отрицания применения иностранного права. Определение пределов применения этой оговорки во многих государствах полностью предоставляется судейскому усмотрению. В результате центр тяжести переносится на правоприменительную деятельность судов, справиться с горой помогает накопленный мировой опыт применения оговорки и высокая квалификация судей.
Пандемия коронавируса затронула все без исключения сферы общественной жизни. Одной из первых ее влияние ощутила сфера образования и отреагировала на введенные ограничения переводом всей образовательной деятельности в дистанционный режим.
Пандемия COVID-19 привела к крупнейшему за всю историю сбою в функционировании систем образования, затронувшему почти 1,6 миллиарда учащихся в более чем 190 странах и на всех континентах. Закрытие школ и других образовательных учреждений коснулось 94 процентов мирового контингента учащихся, причем в странах с низким и с уровнем дохода ниже среднего этот показатель составляет 99% (Концептуальная записка: образование в эпоху COVID-19 и в последующий период. ООН-2020).
В современной ортодонтической практике, для лечения зубочелюстных аномалий применяется очень широкий арсенал ортодонтической аппаратуры. Использование несъемной ортодонтической техники позволяет раздвинуть возрастные рамки ограничения в лечении пациентов.
Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурияти. Инсон популяцияларининг генетик хилма-хиллигини ўрганиш, унинг генофонди шаклланиши сцена-рийлари борасидаги тадкиқотлар замонавий генетиканинг энг истиқболли йўналишларидан биридир. Ушбу фан соҳасининг жадал ривожланиши инсон томонидан китъаларнинг эгалланиш йўлларини аниқлашга имкон берди. Марказий Осиё халкларини ўрганиш бу йўналишда жуда қизиқарли маълумотларни бериши мумкин, зеро Марказий Осиё ўзининг географик жойлашуви бўйича Европа ва Осиё ўртасидаги боғловчи халқа бўлиб хизмат қилади. Тарихий этнографик ва археологик тадқиқотлар маълумотларига кўра, ушбу худуд замонавий одам аждодларининг кадимда шаклланишида ва Евроосиё бўйича тарқалишида муҳим роль ўйнаган. Марказий Осиё халқлари ҳақидаги маълумотлар, ҳатто ўрганилган генетик маркерлар бўйича ҳам, бўлинган ва тасодифий характерга эга эканлигини кўрсатади. Бундан ташқари, тарихий, археологик, палеонтологик ва баъзи бир антропогенетик тадқиқотларга кўра, ушбу ҳудуд ҳозирги одам аждодларининг Евроосиё қитъаси бўйлаб тарқалишида маълум роль ўйнаганлигини кўрсатади. Шу сабабдан, Марказий Осиё ахолиси генофонди ҳакидаги янги ва аввал йиғилган маълумотларга комплекс бахо бериш ва умумлаштириш жуда муҳим, чунки ушбу минтақа аҳолиси генофондининг мураккаб популяцион тизим сифатидаги тахлилий тадқикотлари мавжуд эмас.
Одам популяцияларининг генетик тузилишини ўрганишда уларнинг бўлиниши ва тузилиши ҳақида тасаввурга эта бўлиш учун, ҳамда популя-циялар ўртасидаги генетик муносабатларнинг хусусиятларини аниқлаб бериш учун турли усуллар ишлатилади. Уларнинг орасида популяциялар ўртасидаги генетик масофаларни кўп ўлчамли статистик ёндашув ёрдамида тахдил килиш усули алоҳида ўрин тутади. Янада аниқроқ тасаввур килиш учун популяциялар ўртасида дендрограммалар бўйича жойнинг “генетик ландшафта” тузилади, унда популяциянинг генетик тузилиши эквидистант шакллар ёрдамида тасвирланади, популяциялар ўртасидаги генетик масофасига караб популяциялар кетма-кет бирлаштирилади ва шу тарзда генетик ландшафт хосил бўлади. Ушбу усул нафакат элементар популяциялар чегараларини ажратиш учун восита бўла олиши мумкин, балки популяциянинг табиий тарихий бирлик сифатида чегара ва ўлчамларини аниклаш учун самарали ёндашув бўлиб ҳисобланади.
Мультигенетик ландшафт маълум ҳудуд ва этносларга хос бўлган турли генетик тизимлар мажмуаси бўлиб, улар, ўз навбатида, ўзининг географик ареали, географик ва тарихий-маданий чегараларига эга.
Ушбу шартли чегара орасидан генлар оқими ўтади, аммо уларнинг ареал доирасидаги фаоллиги камрокдир. Бу чекланишлар бир хил эмас, ўзгарувчан, шу билан бирга, мутлако реалдир. Уларни никоҳ миграциялари тузилишини ўрганиш мисолида аниклаш мумкин. Шу сабабли турли популяциялар
антропогенези, албатта, бир-биридан фарқ килади. Этногенетик таркиб вақт ўтиши билан наслдан-наслга ўзгариб боради, демак, нафакат ҳозирги вақтдаги генофонд тузилишини билиш, балки уни шаклловчи ва ўзгартирувчи генетик жараёнларни хам ўрганиш лозимдир. Юкоридагилардан келиб чиқадики, мультигенетик ландшафтларни тадқиқ қилиш демография, тиббий генетика, антропология, этнология, археология ва халклар тарихи, яъни, табиий ва гуманитар билим сохалари билан узвий богликдир.
Геном хилма-хилликни ўрганиш нафақат турли миллатларнинг келиб чикиши ва генетик тарихини билиш, балки ирсий ва мультифакторли касалликлар молекуляр эпидемиологиясининг асоси бўлиб хам хисобланади. Ҳар бир ҳудуд ўзида маълум ва кенг таркалган генетик детерминирланган касалликлар тўплами билан тавсифланади. Турли минтақаларда у ёки бу касалликлар таркалишининг сабабларини тушуниш ҳамда уларни эрта ДНК-ташхислаш ва самарали профилактика килиш учун, авваламбор, касалликнинг ривожланишини аниқлаб берувчи популяцион тадкиқотларни ўтказиш зарурияти пайдо бўлди.
Тадқиқотниинг мақсади Марказий Осиёнинг маҳаллий халқларининг демографик, филогенетик ва эволюцион хусусиятларини митохондриал ДНК (мтДНК), Y-хромосомаси (NRY), Х-хромосомасининг микросателлитлари ҳамда Helicobacter pylori (H.pylori) ва В гепатити вируси (HBV) иммуногенетик вариантлари генетик хилма-хиллигини асосида уларнинг генофонди тузилишини тавсифлашдан иборат.
Мақсадга эришиш учун қуйидаги тадқиқот вазифалари хал қилинди:
Марказий Осиё территориясида яшовчи беморлардан ажратиб олинган H.pylori ва HBV нинг иммуногенетик ва регионал вариантларини дунёнинг бошка ҳудудларидаги вариантлари билан киёсий филогенетик тахлили оркали тавсифлаш;
Марказий Осиё популяциялари генетик дифференциация даражаси ва генетик хилма-хиллигини мавжуд популяцион-генетик объектлар маълумотлари - мтДНК, NRY, аутосома ва Х-хромосома маркерлари бўйича аниклаш;
Марказий Осиё популяциялари генофондига Евроосиё ғарби ва шарқи популяциялар ирсиятининг худудий, этник, субэтник ва элементар популяциялар даражасида қўшган ҳиссасини баҳолаш;
этнографик, ижтимоий ва лингвистик маълумотларни хисобга олиб мтДНК, аутосома, Х-хромосома ва NRY маркерларининг генетик хилма-хиллиги асосида регион популяцияларининг ўзаро муносабатлари хусусиятларини ўрганиш;
мтДНК, NRY, Х-хромосома ва аутосома маркерлари полиморфизми бўйича регионал, секс-специфик генетик ва ижтимоий тузилмаларни бахолаш;
мтДНК, NRY, аутосома ва Х-хромосома маркерлари ҳамда Н. pylori ва //ДКнинг иммуногенетик вариантлари бўйича Марказий Осиё халкларининг қадимий миграция йўллари ва шаклланиш сценарийларини аниклаш;
барча ўрганилган популяция - генетик кўрсаткичларни киёсий тахлил килиш йўли билан Марказий Осиё популяцияларининг Евроосиё ва дунё генофонди тизимидаги ўрнини белгилаш.
Диссертация тадқиқотининг илмий янгилиги куйидагилардан иборат:
илк бор Марказий Осиёнинг 6 та халкига кирувчи 26 та популяция гурухи генофонди тузилиши яхлит популяцион тизим сифатида кенг миқёсли генетик объектлар ёрдамида аниқланган;
илк бор мазкур халқлар таркибидаги гурухлар генофонди тузилишининг батафсил тавсифи берилган ва олинган натижалар асосида хар бир генетик объект типининг информативлиги баҳоланган;
биринчи марта Евроосиё ғарбий ва шарқий линиялари бўйича тадкиқ қилинган генетик маркёрларининг ўзаро нисбати комплекс аникланган, ушбу худуд умумий генетик хилма-хиллиги ва популяцияларининг генетик дифференциация даражалари бахоланган;
илк бор мазкур генетик объектлар асосий гаплогурухларининг филогенетик тахлили таърифланган;
илк маротаба қўшни худудлар ва Евроосиё популяциялари генофонди тизимида Марказий Осиё халкларининг ўрни асослаб берилган;
биринчи марта Марказий Осиёнинг 6 та этносида мультиген патологиялар шаклланишини башоратлашда зарур бўлган ҳудуд эволюция ва адаптация механизмлари таърифланган.
Хулоса
1. Марказий Осиѐ минтақасид анажратиб олинган H.pylori Ғарбий Европа изолятларига ўхшаш бўлиб, иккита турли аждод популяциялар ѐрдамида шаклланган - Ancestral Europe1 (устунроқ бўлган) генотипива Ancestral Europe2 генотипи, AE1-генотипи учун Марказий Осиѐ ҳудудиманба бўлиб ҳисобланиши мумкин. Марказий Осиѐ ҳудудидан ажратиб олинган H.pylori штаммлари алоҳида кластер гуруҳлар ташкил этади: тожик, ўзбек штаммлари ва шимолий Эрондан бўлган эрон изолятларининг ўзаро яқинлиги аниқланди. Қирғиз изолятлари (hpЕAsia, hpAsia2 генотиплари) Сибирь популяцияларига яқинлиги исботланди.
2. Марказий Осиѐ ҳудудида HBV генотипларининг юқори даражадаги хилма-хиллиги аниқланди – 4 та генотип (А, С, D, G). HBV нинг Марказий Осиѐ генотиплари бошқа ҳудудлардаги вариантлар билан филогенетик таҳлили доминант бўлган D1 генотипининг (0,78) Европа, Яқин Шарқ ва Африка вариантлари билан яқинлигини кўрсатди.
3. Қозоқлар, туркманлар, Тўрткўл қорақалпоқларининг NRY бўйичагенетик яқинлик кўрсаткичлари битта уруғ даражасида юқори бўлди: 0,54 (p<0,001); 0,34 (р<0,01) ва 0,77 (р<0,001), мувофиқ равишда. Яқинлик коэффициентлари клан даражасида қозоқлар, туркманлар, Қўнғирот қорақалпоқлари, ўзбеклар ва Тўрткўл қорақалпоқлари учун камроқ бўлди: 0,30 (р<0,01); 0,21 (р<0,001) ва 0,40 (р<0,001); 0,07 (р<0,05) ва 0,09 (р<0,05) мувофиқ равишда. Қабила даражасида ушбу кўрсаткичлар барча туркий популяциялар учун негатив бўлди: -0,02 (р<0,05); -0,04 (р<0,001); -0,07 (р<0,01); -0,0011 (р<0,1) ва -0,10 (р<0,01) мувофиқ равишда.
4. мтДНК HVS-1 таҳлили шуни кўрсатдики, барча популяциялар учун умумий коэффициент даражаси паст бўлди: FST=0,013; р<0,0001. Хилма-хиллик даражаси гуруҳлар ўртасида умумий вариабеллик даражасидан 0,6% (р<0,001) ни ташкил этди. Туркий ва ҳинд-эрон популяциялари ўртасидаги генетик фарқ ўрсаткичи умумий генетик вариабелликдан 0,55% (р<0,0283) ни ташкил этди. Субэтник даражадаги генетик дифференциация кўрсаткичи ҳинд-эрон гуруҳида (FST=0,0197; р<0,001) туркий гуруҳларга (0,3%; р=0,10) қараганда яққолроқ намоѐн бўлди. Барча популяцияларда глобал даражада мтДНК HVS-1 бўйича генетик ва географик масофалар ўртасида ўзаро боғлиқлик аниқланмади: r= -0,00682; р=0,502.
5. NRY тахлили қуйидаги кўрсаткичларни кўрсатди: этник гуруҳлар ўртасидаги генетик дифференциация даражаси 5,6% (р<0,02)ни ташкил этди; популяциялар ўртасидаги умумий дифференциация RST=0,186 (р<0,001) га тенг бўлди. Туркий ва ҳинд-эрон популяцияларини яшаш тарзи ва тилини ҳисобга олган холда ўтказилган комбинацияланган тахлил ўтказилганда генетик фарқлар кўрсаткичи иккала гуруҳ ўртасида ~9,1% ни ташкил этди. Этнос-этнос даражасида генетик дифференциация кўрсаткичлари этнослар ичидаги кўрсаткичларга нисбатан пастроқ: 5,6% - этник гуруҳлар ўртасида, 18,6% ва 13,7% га тенг бўлди – этник гуруҳ ичидаги популяциялар ўртасида.
6. Гетерозиготалик кўрсаткичлари (Н) ва мтДНК бўйича жуфт фарқлар ўртача қиймати (р) чорвадор популяцияларда (ўртача Н=0,99; ўртача р=5,29) ва фермер популяцияларида (ўртача Н=0,99; ўртача р=5,32) юқори бўлганлигини кўрсатди. NRY бўйича гетерозиготалик (Н) кўрсаткичи чорвадор гуруҳларда аграр гуруҳларга нисбатан пастроқ бўлган, мувофиқ равишда 0,86 ва 0,99 (p<0,01). Номад популяциялар фермер популяцияларига нисбатан юқори популяцион дифференциация даражасини (RST) кўрсатди – 0,19 ва 0,06, мувофиқ равишда (p<0,01). Демографик ўсиш кўрсаткичлари (r) чорвадор популяцияларда аграр популяцияларга нисбатан пастроқ бўлганлиги аниқланди– 1,004 ва 1,008, мувофиқ равишда (р=0,056).
7. Барча этносларда генетик дифференциация даражаси NRY бўйича мтДНК га нисбатан баландроқлиги аниқланди. Фермер популяцияларида генетик дифференциация фарқи деярли аниқланмади - FST (Y)=0,069 ва FST (мтДНК)=0,034, патрилинеал номад популяцияларда эса генетик хилма-хиллик даражаси эркаклар линияси учун юқорироқ бўлди – FST (Y)=0,177 ва FST (мтДНК)=0,010. Аутосома ва Х-боғланган маркерлар бўйича популяцион тизимнинг генетик хилма-хиллиги патрилинеал чорвадорларда қуйидаги қийматларни ташкил этди: FST(A)=0,008 (0,006-0,010) ва FST (X)=0,003 (0,001- 0,006) (H0: FST (A)=FST(X); H1: FST (A)>FST(X); p=0,02). Билинеал фермер популяцияларда аутосома ва Х-хромосомали маркерлар фарқи деярли кам бўлди: FST (A)=0,014 (0,012-0,016) ва FST (X) =0,013 (0,008-0,018; p=0,36 га тенг бўлганда).
8. мтДНК таҳлили Евроосиѐ ҳудудида экспансия ѐши (τw) шарқдан ғарбга сезиларли даражада камайиб борганлигини кўрсатди(r=0,72; p<0,001). Экспансия ѐши Хитой ҳудудида 30 минг йилдан Ғарбий Европада 17 минг йилгача камайиш тенденциясига эга эканлиги аниқланди. Марказий Осиѐ ҳудудида экспансия ѐши 26 минг йилни ташкил этди. NRY бўйича экспансиялар таҳлили натижалари ҳам генетик хилма-хилликни Евроосиѐда шарқдан ғарбга камайиб борганлигини кўрсатди (r=0,49; р<0,001). Марказий Осиѐда бу ѐш 16 минг йилни ташкил этди. Batwing таҳлилининг натижаларига кўра ўзбек популяциясининг келиб чиқиш минимал ѐши 1232,71 йилни ташкил этди (Ne=14088 (6765-23942); α=0,0108 (0,0065-0,0155)).
9. Марказий Осиѐ популяциялари этник ва лингвистик гуруҳлари ўртасида мультилокусли генетик вариациялар пропорционал тақсимланиши шуни кўрсатдики, вариацияларнинг 98% дан ортиғи популяция чегарасида кузатилган (p<0,0001). Кузатилган вариацияларда этник ва лингвистик баҳолаш аниқ муносибликни кўрсатди - FCT=0,007; p<0,0001 ва FCT=0,011; p<0,0001, мувофиқ равишда. Ҳар бир туркий ва ҳинд-эрон популяциялари ичида географик изоляция далиллари топилмади (p=0,363 ва p=0,772, мувофиқ равишда).
10. Мультилокусли аллел хилма-хиллик таҳлили (AR) ва гетерозиготалик таҳлили (He) Марказий Осиѐ популяциялари ва бошқа популяциялар ўртасидаги фарқларни кўрсатди: ҳам аллел хилма-хилликда (2 =105,29; d.f.=25; p<0,0001), ҳам гетерозиготаликда ( 2 =67,98; d.f.=25; p<0,0001). Марказий Осиѐ аҳолисининг мультилокусли таҳлилида популяцияларнинг дифференциацияси Евроосиѐнинг бошқа ҳудудлари аҳолисига нисбатан сезиларли даражада эканлиги аниқланди: Европа ва Яқин Шарқ гуруҳларида FST жуфтли баҳолаш – 0,011 дан 0,015 гача ва -0,008 дан – 0,021 гача ўзгарган, мувофиқ равишда; Шарқий Осиѐ гуруҳларида -0,011 дан 0,046 гача; ва ниҳоят, Марказий Осиѐда ушбу кўрстакичлар -0,004 дан 0,056 гачани ташкил этди. Гетерозиготалик ҳиндэрон популяцияларида туркий популяцияларга қараганда сезиларли даражада юқори эканлиги кузатилди (He=0,818 ва He=0,787, мувофиқ равишда; Z=-4,55; p<0,0001). Мультилокусли таҳлилга кўра барча 26 та Марказий Осиѐ популяциялари ўртасида унча кўп бўлмаган, аммо лекин аниқ бўлган тафовутлар аниқланди (FST=0,015; CI99%=0,011 – 0,018; p<0,01).
Мазкур мақолада Ўзбекистон Республикаси Меҳнат кодексининг янги таҳририда ўн саккиз ёшга тўлмаган шахслармеҳнатини ҳуқуқий тартибга солишнинг хусусиятларини белгилаш билан боғлиқ муаллифнинг фикрмулоҳазалари, таклифлари ўрин олган