Ilm-fanga ma'lumki, reproduktiv tizim - bu reproduktiv faoliyatni amalga oshirishni ta'minlaydigan gipotalamus, gipofiz bezi, tuxumdonlar, maqsadli organlar va boshqa ichki sekretsiya bezlari kabi o'zaro bog'liq tarkibiy elementlarning to'plamidir. Homiladorlik paytida gormonal o'zgarishlar muhim ahamiyatga ega. Neyroendokrin tizimining muhim qismlaridan biri bu reproduktiv funktsiyaga sezilarli ta'sir ko'rsatadigan qalqonsimon bez (QB). Tironinlar metabolizmning barcha turlarida qatnashganligi va jinsiy rivojlanish, hayz ko'rish faoliyati va ovulyatsiyaga ta'sir ko'rsatganligi sababli, qalqonsimon bez gormonlarining normal darajasi ayollar tanasining uyg'un ishlashi uchun zarur shartdir. Ushbu maqola autoimmun tiroidit bilan kasallangan homilador ayollarning tahlillarini o'rganadi.
Жамиятда яшовчи ҳар бир инсон оилада вояга етади ва ўз оиласи ва шу оила атрофида тўпланган инсонлар билан қариндошлик муносабатига киришади. Қариндошлик бир авлод-аждодга мансуб бўлган кишиларнинг бири бошқасига нисбатан тушуниладиган муносабат шакллари ҳисобланади. Қариндошлик муносабатлари икки тилда ҳам шажаравий муносабатлар асосида ўрнатилган инсонлар алоқаларини англатар экан. Қариндош-уруғчилик терминларини ўрганиш ҳамиша тадқиқотчилар диққат марказида бўлиб келган. Бу терминларни системалаштириш масаласи эса икки тилда ҳам ҳали тўлиқ ечимини топмаган масала бўлиб қолмоқда. Қариндош-уруғчилик сўзлари битта шажара, битта қондошлик муносабатга эгалиги билан умумийлик касб этади. Шу нуқтаи назардан уларни умумий белгиларига кўра бирлашган элементлар мажмуи сифатида тушуниш мумкин. Ушбу илмий мақолада япон ва ўзбек тилларида қариндош-уруғчилик терминлари ном жиҳатдан солиштирилиб, ўхшашлик ва фарқли жиҳатлари кўриб чиқилади. Ишнинг объекти сифатида туғишган қариндошлик терминлари ҳамда ён шажара қариндошлик алоқалари танланиб, таҳлил қилинади.Таҳлилда юқори шажарадан (бобо терминидан) бошлаб қуйи шажарагача (набира терминигача) кўриб чиқилди. Қариндош-уруғчилик терминларининг маъно майдони икки тилда бир хилми, яъни маъно жиҳатдан мувофиқлик мавжуд ёки фарқланишини, сўзлар замирида ётган муносабат шаклларидаги ўхшашлик ҳамда тафовутларни аниқлаш ушбу ишнинг мақсадидир. Шу каби қариндош-уруғчилик сўзларини, уларнинг маъноларини ҳамда муносабатларини системалаштириш ушбу ишнинг вазифасидир. Ишда аниқ мақсад ва вазифалар белгиланиб, мавзунинг ўрганилганлик даражаси таҳлил қилинади. Сўнгра, япон ва ўзбек тилларидаги туғишган қондошлик алоқаларини солиштирилиб тизимлаштирилади, натижалар муҳокама қилинади. 2-жадвалда япон ва ўзбек тилларидаги ён шажара қариндошлик алоқаларини солиштирилиб тизимлаштирилади, натижалар муқокама қилинади. Иккала таҳлил асосида мулоҳаза қилиниб хулосалар берилади. Қариндош-уруғчилик терминларини 3 жиҳатга асосланиб таҳлил қилиш натижасида шу 3 алоқалар бир-бирига боғлиқлиги, яъни улар ўртасидаги умумийлик мавжудлиги аниқланди, ҳамда номдан англашилган маъно муносабат шаклига ҳам таъсир кўрсатиши исботланди. Япон ва ўзбек тилларида туғишган қариндошлик номлари мос келади, бироқ муносабат шаклида фарқлар мавжуд. Ён шажара қариндошлик терминларида эса ном жиҳатдан ҳам маъно ва муносабат жиҳатдан ҳам тафовутлар мавжудлиги аниқланди.
Tibbiyot kolleji magistraturasida chet tilini o'rganish o'ziga xos xususiyatlarga ega. Muallifning fikricha, pedagogik texnologiyaga asoslangan tadqiqotlar magistrlarning nutq faoliyatining barcha turlari bo'yicha bilimlarini oshiradi.
Обучение английскому медицинских специалистов в вузах Узбекистана требует реализации ряда задач, таких как улучшение методики изучения, совершенствование методологии интеграции в специальность и взаимосвязи между предметами. Студентам медицинских вузов важно овладеть языковыми навыками в области своей профессии. В связи с сокращением фундаментальных предметов в медицинских университетах Узбекистана, возникает необходимость пересмотра методику преподавания иностранных языков, особенно в последние годы, так как в ходе модернизации высшего медицинского образования произошло резкое сокращение фундаментальных предметов, включая предмет иностранных языков. Из-за значительно сокращенных часов обучения возникла необходимость внедрения действенных и результативных методов преподавания английского языка в сжатые сроки. Важно создание интегративных моделей преподавания языка в медицинской профессии (ESP). Также создание особой профессиональной среды для изучения языка имеет свои преимущества в преподавании английского языка.
Maqolada koreys alifbosining paydo bo'lishi, koreys tilidagi matnlarni yozishda xitoy belgi (иероглиф) larinig ahamiyati, koreys tili uchun xitoy belgilaridan foydalanish davom etayotganligi haqida aytib o’tiladi. Koreys tilidagi xitoycha so'zlar butun lug'atning 70-80% ni tashkil qilishi haqida fikr bildirilgan. Koreyada ularni o‘rganish uchun hajmi 1500-2000 bet bo‘lgan turli xil darsliklar, o‘quv qo‘llanmalar, tushuntirish lug‘atlari, jumladan, maktabgacha yoshdagi bolalar uchun adabiyotlar ishlab chiqariladi va xitoycha belgilarni o‘rganish mavzusi Janubiy Koreyadagi o‘rta maktablar uchun maktab o‘quv dasturida majburiy hisoblanadi
O‘zbekistonda ta’limning tibbiyot sohasini isloh qilish siyosati chet tilini umumiy gumanitar fanlar doirasidagi fan sifatida o‘qitishga katta ta’sir ko‘rsatmoqda. Ingliz tilini o'qitish asta-sekin fonga tusha boshlaydi, bu yaqin kelajakda tibbiyot universitetlari fanlari reestridan "chiqish" bilan tahdid qiladi. Chet tili, xususan, ingliz tili umumta’lim fanlari sifatida deyarli oxirgi o‘ringa tushirilgan. So‘nggi yillarda ESP yo‘nalishi bo‘yicha “umumiy ingliz tili” o‘rnini egallagan “Tibbiy ingliz tili” fanining metodik bazasining zaifligi, umuman olganda, kasbiy tibbiy ta’limning modernizatsiya qilinishi ingliz tilini o‘rganish jarayonida qator muammolarni keltirib chiqarmoqda. til o'rgatish. Oliy tibbiy ta’limning eng dolzarb yo‘nalishlaridan biri maxsus fanlarni ingliz tilida o‘qitish jarayoniga aylandi va bu ham bir qator dolzarb muammolarni o‘rtaga tashlaydi. Chet tilini o‘rganish mexanizmini takomillashtirish imkoniyatlari va bu boradagi faoliyatni tashkil etish bo‘yicha samarali chora-tadbirlar tibbiyot oliy ta’lim muassasalarining ustuvorligini belgilab beradi. Shu munosabat bilan zamonaviy nolingvistik oliy o‘quv yurtlarida ingliz tili o‘qituvchilari uchun chet tilini o‘qitishning zamonaviy uslublarini hisobga olgan holda profil va kasbiy yo‘nalish asosida maxsus o‘ziga xos shart-sharoitlar yaratilgani yuqori natijalarga erishishda muhim omil bo‘lmoqda. bu yo'nalish.
Tibbiyot mutaxassisi uchun chet tilini o'rgatish ularning tinglash, gapirish, o'qish va yozish odatlari va ko'nikmalarini shakllantirish va rivojlantirishni anglatadi. Bugungi kun talabiga ko‘ra o‘qitishning yo‘l va usullari, muhim ko‘nikmalar va ularni shakllantirish yo‘llari, ilgari o‘zlashtirilgan odatlarning yangi odatlarning shakllanishiga ta’siri va boshqa ko‘plab masalalar haqida to‘xtalmasak, bunday ko‘nikmalarni samarali rivojlantirish imkoniyati yo‘q. Til o‘rgatishning zamonaviy uslub va texnologiyalari bizni ta’minlay oladigan zarur omillar. Oliy o'quv yurtlari kursining amaliy maqsadlarini belgilashda odatda quyidagi omillar hisobga olinadi: jamiyatning iqtisodiy va siyosiy sharoitlari, davlat talablari, o'rta maktab ta'limining umumiy maqsadlari, fanning mohiyati va shartlari. ko'rsatma uchun. Chet tilini o'qitishda, shuningdek, tibbiyot va boshqa fanlarni o'qitishda umumiy tamoyillar qo'llaniladi va o'z navbatida tajribaga ta'sir qiladi va boyitadi. Turli davrlarda chet tilini o'rgatish va egallash maqsadlariga qarab yangi usullar paydo bo'ldi.
Ushbu tesizda art-terapeyaning inson salomatligiga ta‘siri, insonlardagi psixologik kasalliklarni yengishga qo‘shadigan hissasi, art-terapeyaning hozirgi kundagi jamiyat rivojlanishidagi hissasi keltrilgan.
Мазкур мақолада мўғулларнинг Марказий Осиёга босқини каби тарихий воқеаларнинг бадиий талқини масаласи ёритилган. Мақолада араб ёзувчиси Жамол ал-Ғитонийнинг “Мўғул” ҳикояси ва ўзбек адиби Миркарим Осимнинг “Ўтрор” қиссаси қиёсий таҳлил қилинган. Таҳлил жараёнида ҳар икки адибнинг асарларида тарихий мавзуларнинг бадиий инъикоси, образ яратиш маҳорати, мазкур ёзувчиларнинг услубий жиҳатлари кўрсатилган.
Ushbu tadqiqot ingliz tilini ikkinchi til sifatida o'rganuvchilar tomonidan qo'llaniladigan ingliz tilidagi twisterlar orqali ishlab chiqarish va ishlaydigan xotira munosabatlarini o'rganadi. Ingliz tilidagi twisterlarning fonologik ro'yxatga olingan rasmiy va norasmiy ishlab chiqarish ketma-ketligini esga olish orqali xatolar barcha fonologik va subfonologik darajalarda sodir bo'lgan deb talqin qilinadi. Og'zaki operativ xotira vazifalari (tillar) kontekstida nutq xatolar tahlilidan foydalanish odamlarning ishlashi haqida muhim tushunchalarni ochib berishi mumkin.
Мустақиллик йилларида миллий адабиётимиз шиддат билан ривожланиб, сўнгги йилларда адабий жараёнларнинг турли босқичларини босиб ўтмоқда. Исажон Султон, Хуршид Дўстмуҳаммад, Улуғбек Ҳамдам, Зулфия Қуролбой қизи, Абдуқаюм Йўлдош, Назар Эшонқул каби адиблар ижодида бугунги кун муаммолари, инсон ва жамият мавзуси, оилавий ришталар, шахс ва унинг руҳияти масалалари, инсон экзистенцияси каби масалалар қаламга олиниб, модернизм ва постмодернизм элементлари билан йўғрилган ҳолда баён этилмоқда. Мазкур мақолада атоқли араб адибаси, “Ҳикоянавислик шоираси” дея эътироф этилувчи Сурия-Ливан ёзувчиси Ғада ас-Самман (1942 йилда Дамашқ шаҳрида таваллуд топган) ва ўзбек ёзувчиси Зулфия Қуролбой қизи (1966 йилда Жиззах шаҳрида таваллуд топган) ҳикояларининг қиёсий таҳлилига бағишланган бўлиб, унда ёзувчиларнинг услуби ва психологик таҳлил маҳоратлари, “Она” образи ва руҳиятининг икки миллат адибалари ҳикояларидаги талқини, она қисматида фарзанд ва унинг аҳамияти, шунингдек, бефарзанд аёл тақдири ва бефарзандликнинг аёллар тақдирига таъсири ва шу вазиятга тушиб қолган образлар таҳлили масаласи, образлар руҳиятини очиб беришдаги ёзувчининг услуби ва маҳорати, шунингдек, икки миллат адибалари ижодидаги муштараклик ва ғоялар тўқнашуви тадқиқ этилган.
Инглиз тили Ўзбекистоннинг барча олий
ўқув юртларида муҳим назарий фанлардан
хисобланар экан, юқори малакали тиббиёт му-
тахассисларини тайёрлаш ҳам ушбу фаннинг
муҳимлигини англатади. Бу, ўз навбатида,
глобаллашув ва замонавий дунё стандартла-
рига мослашув шароитида ихтисослик бўйича
инглиз тили бўйича коммуникатив компетен-
цияси имкониятларини билдиради. Мазкур
изланишда тиббиёт олий таълим тизимида та-
лабалар учун инглиз тиллини ўрганиш самара-
дорлигини оширишнинг асосий йўналишлари
ва вазифалари, хорижий тилларни ўзлашти-
риш динамикаси, замонавий талаблар, шу-
нингдек, уларнинг малакалари ва қобилиятла-
рига янгича қарашлар тилларни ўзлаштириш
методикаси нуқтаи назаридан мумкин қадар
талқин қилинади.
Maqolada pandemiyaning talabalarning akademik samaradorligiga ta'siri muhokama qilinadi. 2020 yilda boshlangan global Covid-19 pandemiyasi ma'lum bir guruh talabalar uchun ruhiy va hissiy salomatlik muammolarini keltirib chiqardi. Hissiy va ruhiy muammolarga duch kelgan talabalar uchun alohida yondashuv talab etiladi va oqibatlari hali ham kuzatilmoqda. Bunday talabalar o'zlarining o'quv natijalari bilan qiyin vaziyatga tushib qolishganligi sababli, ular muammoni o'zlari hal qila olmaydilar. Ushbu muammoni hal qilishda o'zaro tushunish va individual yondashuv kabi usullar muhim ahamiyatga ega. Bundan tashqari, haqiqiy professional yordam ushbu muammoni hal qilishni sezilarli darajada yaxshilaydi, faollik va kognitiv qobiliyatlarni rag'batlantiradi.
Мазкур мақолада замонавий араб ҳикоянавислигида “саёҳатнома” жанри хусусиятларининг ифодаланиши тадқиқ қилинган. “Саёҳатнома” – энг қадимги ва ўзгарувчан жанрлардан бири. Инсониятнинг кўп минг асрлик тарихи давомида ва айниқса, ёзма адабиёт пайдо бўлганидан сўнг дунё халқларининг тилларида сафар, саёҳат мавзусида минглаб асарлар яратилган. Жанрнинг генезиси фольклор ва ёзма адабиёт анъаналарининг синтезлашуви натижаси бўлиб, марказида сайёҳ-ҳикоячи турган асарлар фольклор (мас., эртаклар) ва ёзма адабиётда (мас., антик саёҳатномалар) жуда қадимдаёқ яратилган. Саёҳатномаларнинг жанр-композицион хусусиятлари сифатида марказида сайёҳ-ҳикоячи образининг туриши ва сафар (муайян йўналишдаги макон ва замон ўзгарувчи ҳаракат) фактининг мавжудлиги, сайёҳ-ҳикоячининг кузатувчи мақомида туриши ва ўзга юртда кўрганларини ўз юртидаги ҳолат билан қиёслаб бориши кабиларни кўрсатиш мумкин. Жанрнинг ушбу асосий хусусиятлари сақлаб қолингани ҳолда, адабиёт ривожи давомида Саёҳатноманинг бир қатор бошқа кўринишлари ҳам пайдо бўлди. Ўзбек классик адабиётида саёҳат таассуротларини тасвирловчи асарлар саёҳатнома деб аталган бўлса, бу жанр араб адабиётида “риҳла” деб номланади. Замонавий араб бадиий насрига назар ташласак, ёзувчиларнинг саёҳатнома жанрида ёки саёҳатнома жанри хуссиятларини ҳикоя жанри билан бирлаштирган холда истифода этишларини кузатиш мумкин. Янги давр ва замонавий араб ёзувчиларидан Муҳаммад ал-Мувайлиҳий, Суналлоҳ Иброҳим, Жамол ал Ғитоний, Абдураҳмон Мажид ар-Рубейъий каби бир қатор ёзувчилар ҳикоя, романларида саёҳатнома жанри хусусиятларидан фойдаланишган. Шу жумладан, суриялик ёзувчи Абдус-Cалом ал-Ужейли ҳам (1918-2006) саёҳатнома жанри хусусиятлари акс этган ҳикоялар ижод қилган бўлиб, унинг “Европага саёҳат”, “Сафарга чорлов” каби саёҳатга бағишланган тўпламлари мавжуд. “Европага саёҳат”, “Сафарга чорлов” тўпламлари ўз ичига 22 та саёхатга оид кичик ҳикояларни қамраб олган. Абдус-Салом ал-Ужейли туғилиб ўсган она Юртининг жамоли яъни Суриянинг сўлим табиати, аҳолининг турмуш тарзи, машғулотлари, дини, баъзи шаҳарларнинг номи, тарихи, географик жойлашувлари, Европага саёҳати асосида Парижнинг васфини юксак бадиий жиҳат билан тасвирлаган.
Тиббиёт олий таълим муассасапарида талабаларнинг чет тиллари бўйича билим ва кўникмаларни ҳосил қилишлари ва мунтазам равишда такомиллаштиришлари уларнинг ўз билимларини ҳар томонлама ошириши, замонавий тиббиёт йўналишидаги илмий кашфиётлар ҳамда янгиликлардан бохабар бўлишлари, мутахассисликнинг замонавий
босқичига кўтарилишидаги салоҳиятининг мукаммал шаклланиши каби долзарб вазифаларни бажаришларидаги муҳим қадамлардандир.
Ushbu maqolada kiyim loyihalashning avtomatlashtirilgan sistemalari, uch o‘lchamli modellashtirish, andozalarni konstruksiyalash va virtual kiydirish, virtual modellar to‘plami hamda harakati to’g’risida ma’lumotlar keltirilgan.
Мазкур мақолада адабиётшуносликда долзарб бўлган баҳсли масалалардан бири – бадиий психологизм тушунчаси ҳамда ушбу масаланинг тарихи борасида фикр юритилган. Бадиий психологизмнинг адабиётшунослик илмига кириб келиши, бу соҳада амалга оширилган илк тадқиқотлар, рус ва ўзбек адабиётшунос олимларининг назарий қарашларига алоҳида тўхтаб ўтилган ҳамда бадиий психологизм ва психологик таҳлил терминларига муносабат билдирилган. Шунингдек, бадиий психологизмнинг аналитик, динамик ва типологик принсиплари ва уларнинг адабий турлар ҳамда жанрлар кесимидаги ўрни, хусусан замонавий араб ва ўзбек адабиётида психологик ҳикоя жанрининг хусусиятлари ва ривожи таҳлил этилган. Ҳар бир миллат адабиёти ўзининг тараққиёт босқичига эга. Шунингдек, ҳар бир мамлакат адабиётини тараққиёти босқичларини ўрганар эканмиз, унда бошқа қардош ва нисбатан узоқ мамлакатлар адабиёти таъсирини ҳар бир босқичларда муайян даражада кузатишимиз мумкин. Ўзбек адабиётининг араб адабиёти билан алоқалари, ўзаро таъсири узоқ ўтмишга бориб тақалади ва бу адабий алоқалар бугунги кунга қадар давом этиб келмоқда. Араб адабиётининг дунёга машҳур “Минг бир кеча” асари билан аждодлармиз қадим замонлардан таниш бўлса, илк ўрта асрлар ва ўрта асрларда яшаб, илмий ва адабий ижодининг асосий қисмини араб тилида насрий ва назмий жанрларда ёзган буюк ўзбек мутафаккирлари ва қомусий олимларнинг ижод маҳсуллари араб адабиётининг ва адабий жанрларинг ривожига ўзининг салмоқли ҳиссасини қўшган. Шунингдек, иккала миллат адабиётига ўз таъсирини ўтказган Ислом маданияти, диний урф-одатлар, Шарқ фалсафаси, ҳаёт тарзи ва анъаналари, Европа модернистларининг асарлари ва ғоялари – адабий асарлар муштараклигида намоён бўлади. Мазкур муштаракликлар икки миллат адабиётининг ўхшаш жиҳатлари, адабий жанрлар тадрижини, мавзу ва ғояда умумийликлар уларни қиёсий тадқиқ этишда муҳим аҳамиятга эга. Замонавий араб ва ўзбек адабиётидаги муштарак мавзулар, ўхшаш сюжет ва образлар, адабий услубдаги яқинлик, Шарқ адабиёти анъаналари ва адабий жараёнларни қиёсий-типологик ҳамда қиёсий-тарихий ўрганишни тақозо қилади. ХХ аср охири XXI аср бошида араб ва ўзбек ҳикоянавислигида бадиий психологизм ва психологик ҳикоя ўз ривожланиш жараёнида бошқа жанрларга нисбатан етакчилик қилди. Авваламбор, бундай психологик ҳикояларда бугунги кун жамиятининг муаммолари ва унда инсон тақдирининг мураккаб кўринишларини ўта таъсирчан тарзда тасвирланган бўлса, иккинчидан, мазкур ҳикоялар орқали ҳозирги кундаги жамиятимиз муаммолари, иллатлари инсон руҳиятига, руҳияти орқали эса унинг тақдирига қандай салбий таъсир кўрсатаётганлиги психологик тасвир воситалари ҳамда психологик таҳлил орқали очиб берилганлиги таҳлил этилган.
Ushbu maqolada zamonaviy o‘qitish usullari muhokama qilinadi. oliy o‘quv yurtlarida ta’limning rolining xususiyatlari. Zamonaviy o‘qitish usullari o‘qitishning barcha darajalarini qo‘llash imkonini beradi. Ijodiy va kognitiv faoliyat, agar undan oldin qayta ishlab chiqarish va o‘zgartirish faoliyati bo‘lsa, samaraliroq bo‘ladi, bunda talabalar o‘qitish usullarini muvaffaqiyatli o‘zlashtiradilar.
Maqolada muallif bo'lajak chet tili o'qituvchilarini tayyorlashda o'quv materialini moslashtirish samaradorligini aniqlaydi. Pedagogik va uslubiy o'quv matnlarini tahlil qilish asosida kasbiy ta'lim mazmunining moslashuvini qo'llashning bir qator omillari taklif etiladi va kelajakdagi chet tili o'qituvchisi modeli tavsiflanadi.
Мазкур тадқиқот бугунги олий таълим тизимида мутахассислик фанларини чет тилларида ўқитишнинг ўзига хос хусусиятлари ҳамда хорижий тилларини эгаллаш стратегиясининг моҳияти замонавий кадр қиёфасига қўйилган асосий талаблар нуқтаи назаридан кўриб чиқилган. Шу билан бирга, бу борадаги фаолиятни ташкил этишда сифат ва натижага эришиш учун самарали услубий механизмларни жорий қилиш, замонавий ўқитиш услублардан унумли фойдаланиш масалалари мазкур тадқиқотнинг асосий мақсад ва вазифаларини белгилаб беради.