In the article Non-drug care is aimed at ensuring adequate oral hygiene in order to prevent the development and progression of the carious process, it includes three main components: oral hygiene training, controlled dental cleaning and professional oral and dental hygiene.
Among the production of harmful industry all over the world, including in our repub-lic, tobacco production occupies a significant place. In Uzbekistan, tobacco cultivation is car-ried out by workers of the Urgut district of the Samarkand region, which accounts for a large share in agriculture and brings significant economic profit.
The available literature does not cover the issue of the effect of tobacco dust and pes-ticides in combination with uncomfortable microclimatic conditions on the organs and tissues of the oral cavity of tobacco growers.
Some aspects of the mechanism of development of pathological changes in the oral cavity of tobacco growers are not specified in the conditions of Uzbekistan, and accordingly there is no data on adequate methods of their prevention and treatment [1,3]. In this regard, there is a need to study the features of the clinic and the course of the main dental diseases in tobacco growers in order to develop a set of organizational, sanitary, hygienic and therapeutic and preventive measures aimed at improving the quality of the production environment, pre-venting the development and reducing the frequency of dental morbidity among tobacco growers.
Мақолада ХХI аср сиёсий тизимларининг ва жараёнларининг ўзгаришида замонавий сиёсий стратегияларни белгиловчи ва доктринал хусусиятга эга “бошқариладиган хаос” назариясининг ўрни ва аҳамияти таҳлил этилади. Биринчи навбатда, қатор муаллифлар стратегик режалаштириш ва бошқарув амалиёти жорий халқаро жараёнларнинг ночизиқлилиги ва нобарқарорлигини ҳисобга олган ҳолда, ихтисослашган мониторингни киритишни таклиф қиладилар. Бу каби мониторингни универсал халқаро ташкилотлар (БМТ), минтақавий иттифоқлар (ЕИ), халқаро иқтисодий молия институтлари (ХВФ) мақсадларига нисбатан қўллаш мумкин. Бундай жараёнларнинг хусусиятларини ҳисобга олиш халқаро ўзаро ҳамкорликнинг кўрсатилган нормаларидан келиб чиққан холда танқидий амалга оширилиши лозим. Масалан, жаҳон бозорлари ўз-ўзини аниқ “мўлжал” билан ташкиллаштириши ёки халқаро куч ишлатиш билан боғлиқ жазоларни (интервенцияларни) пухта ўйлаб қўллаши керак. Ҳозирча яқин келажакда халқаро бошқарувнинг тўлиқ марказлаштирилган ва самарали тизими яратилиши эҳтимоли ҳақиқатдан анча йироқ. Бундан ташқари, глобаллашув синергетика адабиётларида мураккаб динамик тизимлар ичида энг қудратлиси сифатида намоён бўлади. Юзага келган “кўп векторли тенгсизлик” “совуқ уруш” давридаги тенглик динамикаси ўрнини эгаллади. Ягона асосий конфликт (Шарқ-Ғарб, Шимол-Жануб) ўрнини кўплаб маҳаллий можаролар, улар эса глобал фалокатга олиб келиши мумкин (масалан, Яқин Шарқ, Сурия, Ливия, Украина). Дахшат мувозанат ўрнини мувозанатсизлик дахшати эгаллайди. Қатор муаллифлар фикрига кўра, глобаллашув шароитларида бирор-бир алоҳида “бутун жаҳонни бошқарувчи давлат” мавқеига интилиш ўта ҳавфли: биронта ҳам давлат планетар глобаллашув каби мураккаб динамик тизимда мувофиқлаштириш функцияларини якка ўзи бошқара олмайди. Ниҳоят, баъзи муаллифлар замонавий оламнинг глобал нобарқарорлигини АҚШнинг етакчилигидаги кучлар маркази феномени билан боғлайдилар. Тадқиқотчилар “хаос кучлари”, “бошқариладиган кризислар” стратегияси ва “бошқарувчилик хаоси” тўғрисида ёзадилар. Балки ночизиқлилик динамикаси ва хаос назариясининг концепцияларини “буюртмачининг бошқариладиган хаос”га бўлган буюртмаси манфаатларида ишлатиш, яъни ягона ўта қудратли давлатнинг устувор ҳолатини кучайтириш мумкин бўлар. Глобаллашувнинг энг жиддий хавфхатарларидан бири – молия бозорларининг ўз-ўзини ташкиллаштириш жараёнидаги беқарорлиги. Глобал молиявий кризис минтақалар бозорида кетма-кет синишлар, хонавайрон бўлишларни келтириб чиқариши мумкин. Шу сабабли иқтисодиёт соҳасидаги “бошқариладиган кризислар” стратегияси (масалан, АҚШ ёки Россия каби қудратли давлатлар учун) бутун жаҳон иқтисодиёти учун хавф туғдирмаган ҳолда энг хавфли потенциал рақобатчиларни кучсизлантиришдан иборат.
Maqolada insonlarning emotsional – psixologik tomomlarini ya’ni shaxsning individual xususiyatlarini, insonlarning o’z o’zini tushunishi, anglashi, o’zgalarning hissiy intellektini va o’z imkoniyatlarini xizmatlarini to’g’ri baholash, odamlarning o’zini xohlaganicha tutish huquqini tan olish, ziddiyatli vaziyatlarni ko’p oylar davomida ularning muammolarig aylanmasdan, manfaatlar to’qnashuvida hal qilish qobiliyatini anglatishi haqida fikr yuritiladi.
Maqolada tasviriy san’atning turi bo‘lgan grafika, ya’ni qalamtasvirning rangtasvirda tutgan o‘rni beqiyosligi haqida nazariy fikr va mulohazalar hamda amaliy qo‘llanilishi tahlil etiladi.
Ушбу мақолада Афғонистон тарихига оид мамлакатимизда илгари ўрганилмаган бир неча инглиз тилидаги манбалар таҳлил қилинади. Ушбу манбаларни илмий муомалага киритиш орқали уларни чуқурроқ ўрганиш мақсадга мувофиқдир.
Мазкур мақолада суюлтирувчи АЦФ ёки САФА ва ёғ-мой саноати чиқиндиси асосида олинган пластификатор СОАПСТОН - мажмуали қўшимчанинг қуйма бетон мустаҳкалигига, бир жинслигига, зичлигига ва ультратовушнинг қуйма бетонга тарқалиш тезлигига таъсири кўриб чиқилди.
Мақолада ХХI аср сиёсий тизимларнинг ва жараёнларнинг ўзгаришида замонавий сиёсий стратегияларни белгиловчи ва доктринал хусусиятга эга "бошқариладиган хаос" назариясининг ўрни ва аҳамияти таҳлил этилади. Биринчи навбатда қатор муаллифлар стратегик режалаштириш ва бошқарув амалиёти жорий халқаро жараёнларнинг ночизиқлилиги ва нобарқарорлигини ҳисобга олган ҳолда ихтисослашган мониторингини киритишни таклиф қиладилар. Бу каби мониторингни универсал халқаро ташкилотлар (БМТ), минтақавий иттифоқлар (ЕИ), халқаро иқтисодий молия институтлари (ХВФ), мақсадларига нисбатан қўллаш мумкин. Бундай жараёнларнинг хусусиятларини ҳисобга олиш халқаро ўзаро ҳамкорликнинг кўрсатилган нормаларидан келиб чиққан холда танқидий амалга оширилиши лозим. Масалан, жаҳон бозорлари ўзўзини аниқ "мўлжал" билан ташкиллаштириши ёки халқаро куч ишлатиш билан боғлиқ жазоларни (интервенцияларни) пухта ўйлаб қўллаш. Ҳозирча яқин келажакда халқаро бошқарувнинг тўлиқ марказлаштирилган ва самарали тизими яратилиши эҳтимоли ҳақиқатдан анча йироқ. Бундан ташқари, глобаллашув синергетика адабиётларида мураккаб динамик тизимлар ичида энг қудратлиси сифатида намоён бўлади. Юзага келган "кўп векторли тенгсизлик" "совуқ уруш" давридаги тенглик динамикаси ўрнини эгаллади. Ягона асосий конфликт (Шарқ-Ғарб, Шимол-Жануб) ўрнини кўплаб маҳаллий можаролар, улар глобал фалокатга олиб келишлари мумкин (масалан, Яқин Шарқ, Сурия, Ливия, Украина). Дахшат мувозанат ўрнини мувозанатсизлик дахшати эгаллайди. Қатор муаллифлар фикрига кўра, глобаллашув шароитларида бирор-бир алоҳида "бутун жаҳонни бошқарувчи давлат" мавқеига интилиш ўта ҳавфли: биронта ҳам давла тпланетар глобаллашув каби мураккаб динамик тизимда мувофиқлаштириш функцияларини якка ўзи бошқара олмайди. Ниҳоят, баъзи муаллифлар замонавий оламнинг глобал нобарқарорлигини АҚШнинг етакчилигидаги кучлар маркази феномени билан боғлайдилар. Тадқиқотчилар "хаос кучлари", "бошқарилагидан кризислар" стратегияси ва “бошқарувчилик хаоси” тўғрисида ёзадилар. Балки ночизиқлилик динамикаси ва хаос назариясининг концепцияларини "буюртмачининг бошқариладиган хаос"га бўлган буюртмаси манфаатларида ишлатиш, яъни ягона ўта қудратли давлатнинг устувор ҳолатини кучайтириш мумкин бўлар. Глобаллашувнинг энг жиддий хавф-хатарларидан бири – молия бозорларининг ўз-ўзини ташкиллаштириш жараёнидаги беқарорлиги. Глобал молиявий кризис минтақалар бозорида кетмакет синишлар, хонавайрон бўлишларни келтириб чиқариши мумкин. Шу сабабли иқтисодиёт соҳасидаги "бошқариладиган кризислар" стратегияси (масалан, АҚШ ёки Россия каби қудратли давлатлар учун) бутун жаҳон иқтисодиёти учун хавф туғдирмаган ҳолда энг хавфли потенциал рақобатчиларни кучсизлантиришдан иборат.
Ushbu maqolada insonlar o’rtasidagi nizoli vaziyatlarda xulq-atvor strategiyalarining psixologik tahlili guruhiy taqqoslash asosida fuqaro va harbiylar misolida muloqot qobiliyatlari kasbiy faoliyatda psixologik tayyorgarlikning muhim jihatlari yoritilgan.
Мазкур мақолада машҳур озар шоири Фузулий ўзбек мумтоз адабиётининг буюк сиймоси Алишер Навоийни ўзининг салафларидан деб билгани, адабий, фалсафий қарашларда унга эршагани хусусида сўз боради. Хусусан, Фузулийнинг "Беш эмас" радифли ғазали Навоийнинг мазкур радифли ғазалига татаббу сифатида ёзилгани, ғазал мазмунидаги муштарак жуҳатлар ва икки шоирнинг фалсафий қарашлари қиёсланган. Шунингдек, мақолада Фузулий ғазалидаги шеърий санъатлар таҳлил қилинган.
Fitin-S preparatining umumiy toksikligini klinikadan oldingi o'rganish u past toksik birikmalarning IV sinfiga tegishli ekanligini ko'rsatdi. "Fitin-S" preparati kümülatif va mahalliy tirnash xususiyati beruvchi ta'sirga ega emas. Kalamushlar va quyonlarga mushak ichiga takroriy yuborish bilan hayvonlarning xulq-atvori va o'sish dinamikasiga ta'sir qilmaydi, periferik qon tarkibiga, buyrak va jigar faoliyatiga, hayvonlarning a'zolari va to'qimalarining patomorfologiyasiga toksik ta'sir ko'rsatmaydi. . Butun o'rganish davrida quyonlarda 16 va 32 mg / kg dozalarda qon koagulyatsiyasi jarayonining sekinlashishi kuzatiladi. Qayta tiklash davrining 1 oyidan keyin barcha ko'rsatkichlar fiziologik me'yor doirasida o'zgardi. Yuqoridagi barcha ma'lumotlar dori hayvon organizmiga toksik ta'sir ko'rsatmaydi degan xulosaga kelishimizga imkon beradi.
Мақолада ҳозирги даврга келиб ахборот олиш ва тарқатишнинг замонавий кўринишлари авж ола бошлагани, жумладан, киберҳужум, киберхуруж каби таъсир воситалари орқали айрим субъектларнинг ўз таъсир доирасини кенгайтиришга уринаётган бир пайтда, бундай таъсирлардан ҳимояланиш бўйича айрим мулоҳазалар илгари сурилади.
Ushbu maqolada davlat ishtirokidagi korxonalarida direktorlar kengashi (kuzatuv kengashi) a’zolari faoliyati samaradorligini baholashning asosiy usullari va uslublari keltirilgan, ushbu baholashlarning umumiy qoidalari va natijalari umumlashtirilgan, shuningdek, ushbu amaliyotni O‘zbekistonda qo‘llash imkoniyatlari bo‘yicha takliflar berilgan.