О подлежаще-сказуемой модели спряжения в китайском языке

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
CC BY f
27-33
2
0
Поделиться
Хашимова, С. (2016). О подлежаще-сказуемой модели спряжения в китайском языке. Востоковедения, 3(3), 27–33. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/oriental-studies/article/view/15596
Сабохат Хашимова, Ташкентский государственный институт востоковедения

кандидат филологических наук, доцент

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В  данной  статье  исследуются  особенности  субъектно-предикативной модели словосложения в китайском языке.

Похожие статьи


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2016,

3

27

Suo gonghuode pinzhi xingneng ying yu biaozhun yangpin xiangyizhi,

biaozhun yangpin zai qianding hetong shi jiaogei maifang, zai baozheng qinei
liucun maifang bing zai dui gonghuo pinzhi fasheng zhengyi de qingkuang xia
gong shuangfang shiyong.

«Поставленный товар по качественным характеристикам должен быть

аналогичен образцам, передаваемым Покупателю при подписании кон-
тракта. Образцы должны находиться у Покупателя в течении срока гарантии
и использоваться сторонами в случае возникновения спора по качеству
поставленных товаров».

Процесс стандартизации и унификации охватывает все уровни деловых

документов языка – лексику, морфологию, синтаксис, текстовую органи-
зацию – и определяет своеобразие и специфику официально-делового стиля.
Даже известные типы текстов (повествование, описание, рассуждение)
модифицируются в деловом стиле, превращаясь в типы изложения
утверждающе-констатирующего

или

предписующе-констатирующего

характера. Отсюда синтаксический монотон, лексическая однородность
речи, высокая повторяемость слов.

Деловая речь накопила огромное количество проверенных многолетней

практикой речевых формул, шаблонов, идиом, знание которых помогает
создавать новые деловые тексты. Формула «типовая ситуация – стан-
дартизованная речевая манера» обусловливает использование стандартных
средств и помогает обеспечить ту степень точности, которая отличает
документ от любой другой бумаги. Стандартизация облегчает восприятие и
обработку информации, содержащейся в документе. Таким образом,
официально-деловой стиль и те жанры, которыми он представлен в деловом
общении, имеют ряд характерных черт, которые предполагают достаточно
высокий уровень лингвистической подготовки составителя документа.

ХАШИМОВА САБОХАТ

Филология фанлари номзоди, доцент, ТошДШИ

Хитой тилида сўз қўшиш усулининг субъект-предикат модели

ҳақида

Аннотация. Ушбу мақолада хитой тилида кенг қўлланадиган сўз қўшиш

моделининг субъект-предикат модели ҳақида баён этилади.

Таянч сўз ва иборалар: сўз ясалиши, субъект-предикат модель, лексика,

морфема, иероглиф, субъект, конструкция, сўз бирикмаси.

Аннотация. В данной статье исследуются особенности субъектно-пре-

дикативной модели словосложения в китайском языке.

Опорные слова и выражения: словообразование, субъектно-предикативная

модель, лексика, морфема, иероглиф, субъект, конструкция, словосочетание.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2016,

3

28

Abstract. The paper investigates the features of subject-predicative model of a

composition in Chinese language.

Keywords and expressions: composition, subject-predicative model, lexicon,

morpheme, hieroglyph, subject, construction, phrase.

Хитой тилшунослигида мазкур моделни белгилаш учун бир нечта термин

қўлланади. Булар:

主谓式

zhuweishi

– субъект-предикат модель,

陈述式

chenshushi

– дарак модели

述说式

shushuoshi

– баён этувчи, тушунтирувчи

модель

表述式

biaoshushi

– баён этувчи, дарак модели.

Биринчи

主谓式

zhuweishi

атамаси кўп тилшунос олимлар, жумладан, Лу

Чживэй

1

, Чжу Дэси

2

, Чжан Цзин

3

, Цзинь Шаочжи

4

ва бошқаларнинг

ишларида қўлланади.

Қатор тилшунослар, масалан, Чжан Чжигун

5

, Ху Юйшу

6

ва Пекин

университети томонидан нашр этилган замонавий хитой тили дарслигининг
муаллифлари бу моделни

陈述

chenshu

сўзма-сўз айтганда “баён этиш”,

“ҳикоя қилиш”, деб атайдилар.

Ли Цзиньси

7

, Чжан Шоукан

8

бу моделни белгилаш учун

述说

shushuo

“баён этмоқ”, “тушунтирмоқ” атамасини, Чжоу Цзумо

表述

biaoshu

“ҳикоя

қилмоқ” атамасини

9

қўллайдилар.

Кўриб чиқилаётган моделнинг моҳияти шундан иборатки, биринчи

(предметли) негиз субъект ролини бажаради ва сўз ҳосил қилган ҳолда,
иккинчи (одатда, феълли ёки сифатли) негиз билан субъект-предикат
муносабатга киришади. Тузилиши жиҳатидан бу модель оддий дарак гап
схемасига мос келиб, бу ҳолат мазкур моделнинг номида ўз аксини топган.

Одатда, субъект-предикат модель сўз ясалишнинг энг самарали

моделлари қаторига киритилмайди. Бироқ, мазкур модель замонавий хитой
тилида от, сифат ва феъллар ясаладиган, сўз қўшишнинг бешта асосий сўз
ясовчи моделларидан бири бўлиб қолмоқда. Қуйида мазкур модель бўйича
турли сўз туркумига оид сўзларнинг ясалишини кўриб чиқамиз. Хусусан,
отларда ушбу модель асосида ясалган сўзларга қуйидагиларни мисол
тариқасида келтирамиз:

地震

dizhen

– зилзила (ер + титратмоқ),

地动

didong

– зилзила (ер + ҳаракатланмоқ),

花生

huasheng

– ерёнғоқ (гул + туғилмоқ),

地方

difang

– дамба (тўғон + олдини олмоқ),

政治

zhengzhi

– сиёсат

1

Lu Zhiwei.Hanyudegoucifa. – Beijing, 1957. 160 ye.

2

Zhu Dexi. Yufajiangyi. – Beijing, 1982. 231 ye.

3

Zhang Jin. Ju, cizu, juzi. – Haerbing, 1984. 199 ye.

4

JinShaozhi. Cihui. – Beijing, 1963. 316 ye.

5

Zhang Zhigun. Xiandaihanyu. – Beijing, 1983. 523 ye.

6

Hu Yushu. Xiandaihanyu. – Beijing, 1983. 568 ye.

7

Li Jingxi. Hanyuyufajiaocai. – Beijing, 1959. 595 ye.

8

Zhang ShoukanGoucifa he gouxingfa. – Hubei, 1981. 96 ye.

9

Zhou Zumo. Hanyucihuijianghua. – Beijing, 1962. 110 ye.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2016,

3

29

(бошқариш, сиёсат + бошқармоқ),

手续

shouxu

– расмиятчилик, тартиб (қўл +

давом этмоқ),

笔误

biwu

– ёзувдаги хато (мўйқалам, ручка + хато қилмоқ),

事变

shibian

– воқеалар, ўзгаришлар (иш + ўзгармоқ, айланмоқ).

Субъект-предикат модель бўйича ясалган отларнинг кўпчилиги тер-

минологик лексикага тааллуқли. Масалан:

血肿

xuezhong

– гематома,

脉搏

maibo

– пульс,

电流

dianliu

– ток (электр+оқмоқ, қуйилмоқ),

色散

sesan –

дисперсия (ранг + тарқалмоқ),

位移

weiyi

– силжиш (ўрин + силжимоқ,

сурмоқ),

骨折

guzhe

– синиш (суяк + синмоқ). Ян Цзинсюань

1

ва Жэнь

Сюэлян

2

субъект-предикат модель бўйича нафақат икки бўғинли, балки уч

бўғинли отлар ҳам ясалади, деб таъкидлайдилар. Масалан:

心绞痛

xinjiaotong

– стенокардия (юрак + босмоқ, бўғмоқ),

肝硬变

ganyingbian

– жигар циррози

(жигар + қотмоқ),

胃下垂

weixiachui

– гастроптоз (меъда + осилиб қолмоқ).

Юқорида келтирилган мисоллардан уч бўғинли отлар ҳам терминологик
характерга эга эканлиги кўриниб турибди.

Ушбу модель бўйича сифат сўз туркумига оид сўзлар ҳам ясалади:

面熟

mianshu

– таниш (шахс + таниш, машҳур),

眼熟

yanshu

– таниш (кўз +

таниш, машҳур),

眼生

yansheng

– нотаниш (илгари номаълум бўлган) (кўз +

туғилмоқ),

口紧

koujin

– эҳтиёткор (сўзларда) (оғиз + тортиб қўймоқ),

口小

kouxiao

– чучук, шўр бўлмаган (оғиз + кичик),

自动

zidong

– автоматик (ўзи +

ҳаракатланмоқ).

Шунингдек, феълларга мисол тариқасида қуйидагиларни келтирамиз:

眼红

yanhong

– ҳасад қилмоқ, ғазабланмоқ (кўз + қизил),

眼热

yanre

– ҳасад

қилмоқ (кўз + иссиқ),

首肯

shouken

–рози бўлмоқ, розилик бермоқ (бош +

рози бўлмоқ),

目击

muji

– ўз кўзи билан кўрмоқ, гувоҳи бўлмоқ (кўз +

тўқнашмоқ),

自认

ziren

– тан олмоқ (ўзи + тан олмоқ).

Турли хил хитой тили мутахассислари томонидан субъект-предикат

модель бўйича ясалган сўзларни таснифлашга уринишлар қилинган.
Чунончи, В. Горелов бу турдаги барча мураккаб сўзларни икки турга бўлади.
“Биринчи тур икки морфемаларнинг йиғиндисини ифодалаб, улардан
биринчиси предметни, иккинчиси эса предметнинг ўзгарувчан белгиси
сифатидаги ҳаракатни англатади. Иккинчи тур шундай морфемаларнинг
йиғиндисини ифодалайдики, улардан биринчиси предметни белгиласа,
иккинчиси предметнинг доимий белгисини англатувчи сифат кўрсаткичи
бўлиб ҳисобланади”

3

. Биринчи турга у

地震

dizhen

– зилзила (ер + тит-

ратмоқ) каби сўзларни, иккинчи турга –

年轻

nianqing

– ёш (йиллар + енгил)

каби сўзларни киритади.

1

Yan Jingxun. Yixucigoucifa. – Beijing, 1983. 87–92уе.

2

Ren Xueliang .Hanyuzaocifa. – Beijing, 1980. 137 ye.

3

Горелов В. Лексикология китайского языка. – М.: Просвещение, 1984. – C. 38–39.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2016,

3

30

Чжан Шоукан субъект-предикат модель бўйича ясалган барча сўзларни

икки гуруҳга ажратади

1

. Биринчи гуруҳни иккита кичик гуруҳга бўлади.

А. Хаматова уларни 1а ва 1б деб белгилайди

2

. 1а кенжа гуруҳ сўзлари

иккита морфемадан иборат бўлиб, улардан биринчиси, кўп ҳолларда, тана
қисмларини англатувчи субъект бўлса, иккинчи морфема эса биринчи
морфема билан белгиланган субъектнинг характери ёки ҳаракатини
таърифлайди. Масалан:

心急

xinji

– ҳаяжонланмоқ, асабийлашмоқ (юрак +

ҳаяжонланмоқ),

口吃

kouchi

– дудуқланмоқ (оғиз + тутилмоқ, дудуқланмоқ),

性急

xingji

– бесабр, сабрсизлик (характер + шошилмоқ),

胆怯

danqie

қўрқоқлик қилмоқ, чўчимоқ (ўт пуфаги + қўрқмоқ),

胆小

danxiao

журъатсиз, қўрқоқ (ўт пуфаги + кичик).

1б кичик гуруҳнинг биринчи морфемаларини

zi

– ўзи, шахсан деган

морфема, иккинчисини эса феъл бўлган сўзлар ташкил этади. Чжан
Шоуканнинг фикрича, бу сўзлар қадимги хитой тилининг субъект-предикат
конструкциясидан шаклланган. А. Хаматова томонидан

常用构词字典

Changyong gouci zidian

луғатида саксонга яқин шунга ўхшаш сўзлар борлиги

айтиб ўтилган. Масалан:

自稳

ziwen

– ўзини сўймоқ (ўзи + кесилмоқ,

сўймоқ),

自卫

ziwei

– ўзини мудофаа қилмоқ (ўзи + ҳимоя қилмоқ,

қўриқламоқ),

自私

zisi

– ўзини яхши кўрадиган, ғаразли (ўзи + худбин),

自学

zixue

– ўз билимини ошириш (ўзи + ўқимоқ),

自觉

zijue

– ўз

саломатлиги (ўзи + ҳис этмоқ),

自豪

zihao

– фахрланмоқ (ўзи + мард,

довюрак),

自满

ziman

– ўзидан мамнун бўлмоқ (ўзи + мамнун бўлмоқ). Кўриб

чиқилаётган иккинчи гуруҳга Чжан Шоукан табиий ҳодисаларни
ифодаловчи сўзларни киритади. Масалан:

霜降

shuangjiang

– қиров тушмоқ

(қиров + тушмоқ, ёғмоқ),

月亮

yueliang

– ой (ой + ёрқин),

日食

rishi

– қуёш

тутилиши (қуёш + йўқотмоқ).

Бироқ, тадқиқ этилаётган луғат материаллари, Чжан Шоукан ажратаётган

гуруҳлар замонавий хитой тилининг субъект-предикат модель бўйича
ясалган лексиканинг бутун ҳажмини қамраб олмаслигини кўрсатади.
Чунончи, масалан, қуйида келтирилган мисоллар Чжан Шоукан белгилаган
икки гуруҳ доирасига тўғри келмайди:

民主

minzhu

– демократия (халқ +

хўжайин бўлмоқ),

段落

duanluo

– бўлим, сўзбоши, жумла (кесма + тушмоқ),

年轻

nianqing

– ёш (йиллар + енгил).

Бошқа сўз ясовчи моделлардаги каби, субъект-предикат модель бўйича

ясалган сўзларни ҳам компонентлари ўртасида бир турдаги муносабатларга
эга бўлган сўз бирикмаларидан фарқ қилиш керак. Хитойлик ва юртимиз

1

Zhang Shoukan Goucifa he gouxingfa.– Hubei, 1981. – 45уе.

2

Хаматова А. Словообразование современного китайского языка. – М.: Муравей, 2003. –

C.162.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2016,

3

31

лингвистлари уларни ажратишнинг бир нечта конкрет усулларини таклиф
этадилар. Биринчидан, бундай тузилмаларнинг компонентларидан биттасини
замонавий хитой тилида мустақил сўз сифатида ишлатиш мумкин бўлса, у
холда бу тузилма сўз деб тан олинади. Масалан:

胆小

danxiao

– журъатсиз,

қўрқоқ,

性急

xingji

– бесабр,

眼红

yanhong

– ҳасад қилмоқ,

面熟

mianshu

таниш,

气馁

qinei

– тушкунликка тушмоқ,

自卑

zibei

– ўзини камситиш

zihao

– мағрур

гердайган. Юқорида келтирилган субъект-предикат

тузилмаларда замонавий хитой тилида фақат морфемалар даражасида
мавжуд бўлган, синтаксик мустақилликка эга бўлмаган, демак, сўз
бирикмасининг қисми бўлолмайдиган компонентлар мавжуд. Булар

dan

,

xing

,

yan

,

mian

,

nei

морфемалари. Иккита охирги мисолда иккала

ташкил этувчи компонентда ҳам замонавий хитой тилида синтактик
мустақилликка эга эмас:

zi

,

bei

,

hao

. Шунга асосан юқорида

келтирилган мисолларни сўзларга киритиш мумкин.

Иккинчидан, агар субъект-предикат тузилмалар компонентлари ўртасига

равишни қўллаш мумкин бўлмаса ва агар равиш қўйилгандан сўнг дастлабки
маъно ўзгарган бўлса, у ҳолда бундай тузилмани, Вэнь Цзиннинг фикрича,
сўзларга киритиш мумкин. Масалан:

年老

nianlao– қари,

年轻

nianqing

– ёш,

气闷

qimen

– зерикарли,

肉麻

rouma

– кўнгил айниш,

心跳

xintiao

– юрак

уриши,

手硬

shouying

– қаттиқ (характер тўғрисида). Келтирилган

тузилмалар замонавий хитой тилида синтаксик мустақилликка эга бўлган
компонентларни ўз ичига олади, аммо биринчи тўртта тузилмани равишлар
билан ажратиб бўлмайди. Учта охиргиси бундай хусусиятга эга эмас, бироқ
уларни ажратишда дастлабки маъно йўқолади, яъни равиш ёрдамида ҳосил
бўлган тузилма дастлабкиси билан умумий маънога эга бўлмай қолади.
Масалан:

心不跳

xin bu tiao

– юрак урмаяпти,

花很红

hua hen hong

– қизил

гуллар. Агар биз субъект-предикат сўз бирикмасини равиш билан ажратсак,
у ҳолда ҳосил бўлган тузилманинг маъноси дастлабкиси билан чамбарчас
боғлиқ бўлади.

Учинчидан, субъект-предикат модель бўйича ясалган сўзлар (сифатлар ва

феъллар) аниқловчи сифатида даража равишига эга бўлиши мумкин,
субъект-предикат сўз бирикмалар эса бундай хусусиятга эга эмас

1

. Масалан:

很胆小

hen danxiao

– жуда журъатсиз,

十分年轻

shifen nianqing

– жуда ёш.

Субъект-предикат сўз бирикмалар ўз олдида ўзгача характердаги равишларга
эга бўлади:

本来事少

benlai shi shao

– том маънода айтганда, иш кам,

常常脚痛

changchang jiao tong

– оёқ тез-тез оғриб туради. Субъект-предикат

муносабатли тузилмалар орасида шундайлари ҳам борки, улар ҳам сўзлар,
ҳам сўз бирикмаларининг хусусиятларига эга. Булар қуйидаги турдаги

1

Хаматова А. Словообразование современного китайского языка. – М.: Муравей, 2003. – C.

223.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2016,

3

32

тузилмалардир:

头痛

toutong

– бош оғрияпти, бош оғриғи,

心疼

xinteng

ачинмоқ, дили оғримоқ, жонини бермоқ,

心慌

xinhuang

– ташвишланмоқ,

уялмоқ. Бу тузилмалар замонавий хитой тилида синтактик мустақилликка
эга бўлган компонентлардан тузилган:

xin

– юрак,

tong

– оғримоқ,

teng

– оғримоқ,

tou

– бош,

huang

– ўзини йўқотмоқ, ҳаяжонланмоқ.

Кўрсатилган тузилмалар қисмлари орасига

bu

ва

ye

равишларини қабул

қилган ҳолда ажралишлари мумкин, бунда ҳосил бўлган тузилманинг
маъноси дастлабкиси билан чамбарчас боғлиқ бўлади. Масалан:

头痛

toutong

– бош оғрияпти,

头也痛

tou ye teng

– бош ҳам оғрияпти,

心疼

xinteng

– дили

оғримоқ, юраги оғримоқ,

心不疼

xin bu teng

– юрак оғримаяпти, дили

оғримаяпти. Бошқа тарафдан, бундай тузилмалар аниқловчи сифатида
даража равишини қабул қилиши мумкин. Масалан:

很头痛

hen toutong

– бош

жуда оғрияпти,

顶心慌

ding xinhuang

– жуда уялмоқ, жуда ҳаяжонланмоқ. Бу

тузилмаларни хитойлик лингвистлар, феълли-тўлдирувчи тузилмалар каби

离合词

liheci

га, яъни ажрала оладиган сўзларга киритадилар.

Шубҳасиз, сўзларни ва сўз бирикмаларини ажратишда нафақат уларнинг

грамматик

хусусиятларини,

балки

фонетик,

лексик,

маъновий

хусусиятларини ҳам ҳисобга олиш зарур. Хусусан, субъект-предикат модель
бўйича ясалган сўзни талаффуз этганда унинг компонентлари орасида пауза
йўқ, бўлиши ҳам мумкин эмас, субъект ва предикат орасида эса хитой
фонетикаси қонунлари бўйича пауза бўлиши шарт. Шунинг учун

胆小

danxiao

– журъатсиз, қўрқоқ,

性急

xingji

– бесабр, сўзлари паузасиз

талаффуз этилади,

胆子小

danzi xiao

– журъатсизлардан ва

性子急

xingzi ji

қизиққон характерли сўз бирикмаларида эса

胆子

danzi

ва

性子

xingzi

дан

сўнг қисқа муддатли пауза бўлиши керак.

Субъект-предикат модель бўйича ясалган сўзлар билан бир турдаги сўз

бирикмалари ўртасида семантик фарқлар ҳам мавжуд бўлиб, уларни
ажратишда қуйидагиларни қўллаш таклиф этилади. Чунончи, бутун сўз
бирикмасининг маъноси уни ташкил этган сўзларнинг конкрет маъносидан
ҳосил бўлади. Масалан:

脚痛

jiaoteng

– оёқ оғрияпти (оёқ + оғримоқ),

山高

shangao

– тоғ баланд (тоғ + баланд),

腰细

yaoxi

– бел ингичка (бел +

ингичка). Сўзнинг маъноси, кўпинча, идиоматик бўлиб, ҳар доим уни
ташкил этган морфемаларнинг конкрет маъносидан чиқариб олиш имкони
бўлмайди. Масалан,

手硬

shouying

– қаттиқ (характер тўғрисида) ва

肉麻

rouma

– кўнгил айнимоқда сўзларининг маъноси уларни ташкил этган

морфемаларнинг маъносига мос келмайди:

shou

– қўл +

ying

– қаттиқ,

rou

– гўшт +

ma

– увишмоқ.

Шундай қилиб, субъект-предикат модель замонавий хитой тилида сўз

қўшишнинг бешта асосий моделларидан бири бўлиб, у бўйича отлар,


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2016,

3

33

сифатлар ва феъллар ясалади. Тилшунослар томонидан уларни ажратиш
учун қатор мезонлар таклиф этилади. Бунда турли омилларни: фонетик,
лексик, морфологик ва синтаксик омилларни ҳисобга олиш керак, буни бир
неча бор ҳам юртимиз, ҳам хитойлик тилшунослар таъкидлаганлар.
Замонавий хитой тилининг барча субъект-предикат модель ва субъект-
предикат тузилмаларини тилшунослар

离合词

liheci

деб аталувчи сўзларга

ва сўз бирикмаларига ажратадилар.

АҲМЕДОВА ДИЛФУЗА

Филология фанлари номзоди, катта илмий ходим-изланувчи, ТошДШИ

Форс тилида олмошларнинг публицистик матнлардаги

услубий ва функционал хусусиятлари

Аннотация. Мазкур мақола форс тилида олмошларнинг газета матнларидаги

функционал ва услубий хусусиятларини ёритишга бағишланган. Мақолада форс
тили грамматикасида ажратилган олмошларнинг барча семантик гуруҳлари
таҳлилга тортилган.

Таянч сўз ва иборалар: функционал услублар, публицистик услуб, публицистик

жанр, газета тили, олмош, синонимия.

Аннотация. Данная статья посвящена анализу функционально-стилистических

особенностий местоимений, проведен также анализ всех семантических групп
местоимений персидского языка.

Опорные слова и выражения: функциональные стили, публицистический

стиль, жанры публицистического стиля, язык газеты, местоимение, синонимия.

Abstract. This article is devoted to the analysis of functionally stylistic features of

pronouns the analysis of all semantic groups of pronouns of Persian language is carried
also out.

Abstract. This article deals with the analysis of functional stylistic features of

pronouns the analysis of all semantic groups of pronouns of Persian language is carried
also out.

Keywords and expressions: functional styles, publicistic style, genres of publicistic

style, newspaper language, pronoun, synonymy.

Бугунги кунда форс тилини яхлит бир тизим сифатида ўрганиш, унинг

нутқий маданиятини замон талаблари даражасига кўтариш фаолиятимизнинг
таркибий қисмига айланди. Форс тили сўз туркумларига оид луғавий
бирликларни функционал-стилистик аспектда ўрганиш ана шу маса-
лаларнинг маълум қисмини ҳал этишга кўмаклашади. Ўзбек ва рус
тилшунослигида сўз туркумларининг функционал-стилистик хусусият-
ларини тадқиқ этишга бағишланган бир қатор ишлар амалга оширилган.
Аммо эрон тилшунослиги, хусусан, ўзбек ва рус эроншуносликларида бу

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов