Особенности консервативного лечения пострадавших с черепно-лицевой травмой.

CC BY f
32-37
27
4
Поделиться
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Цель исследования. Проанализировать структуру пострадавших с травмами головы и суставов лица и выявить особенности течения острого периода этой травмы.Материалы исследования и методы обследования. Изучены истории болезни 112 пострадавших с травмами суставов головы и лица. С 2008 по 2012 годы все больные находились на лечении в отделениях травматологии, нейрохирургии, челюстно-лицевой хирургии во 2-й больнице Ташкентской медицинской академии. Результаты исследования. У больных с суставной травмой возникают психоэмоциональные изменения, которые также изменяют нейрофизиологическое состояние центральной нервной системы (ЦНС). При определении степени гибкости больных в исследовании уделялось особое внимание. Результаты исследования подтвердили, что, несмотря на проведенные обширные исследования, необходимо совершенствовать диагностику и лечение повреждений суставов, продолжать научно-практические исследования.

Похожие статьи


background image

Биология ва тиббиёт муаммолари, 2014, №4.1 (81)

31

УДК: 616-08-039.73- 616-001-616.714.1

КРАНИОФАЦИАЛ ЖАРОҲАТ ОЛГАН БЕМОРЛАРНИ КОНСЕРВАТИВ ДАВОЛАШНИНГ
ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ

Ш.А. БОЙМУРАДОВ
Тошкент тиббиёт Академияси, Ўзбекистон Республикаси, Тошкент

Резюме.

Тадқиқот мақсади. Калла ва

юзни қўшма жарохатлари олган беморлар

структурасини таҳлил қилиш ва ушбу травма ўткир даврининг кечишидаги ўзига хос
хусусиятларни аниқлаш.

Тадқиқот материаллари ва текшириш усуллари.

112 та калла ва юз-жағ соҳаси қўшма

жароҳатланган беморларнинг касаллик тарихлари ўрганиб чиқилди. Ҳамма беморлар 2008-2012
йиллар мабойнида Тошкент тиббиёт академияси 2 шифохонасида травматология, нейрохирургия,
юз жағ жарроҳлик бўлимларида даволанганлар.

Тадқиқот натижалари. Қўшма жароҳатда олган беморларда психоэмоционал ўзгаришлар

келиб чиқади ҳамда бу марказий невр тизимини (МНТ) нейрофизиологик ҳолатни ҳам ўзгартиради.
Изланишда беморларнинг мослашувчанлик даражаларини аниқлаш алоҳида эътибор касб этди.

Тадқиқот хулосалари шуни тасдиқладики, олиб борилаётган кенг кўламдаги изланишларга

қарамай, қўшма жароҳатларни диагностика ва даволаш чораларини такомиллаштиришни, илмий-
амалий текширувларни давом эттиришни талаб этади.

Калит сўзлар:

қўшма жароҳат, психоэмоционал ўзгаришлар, консерватив даво.

FEATURES CONSERVATIVE TREATMENT OF PATIENTS WITH INJURY CRANIOFACIAL

SH.А. BOYMURADOV
Tashkent Medical Academy, the Republic of Uzbekistan, Tashkent

Resume.

The purpose of the study. Analysis of the structure and to determine the clinical course of

acute phase patients with combined injuries of the head and face.

Materials and methods. The analysis of medical records of 112 patients with combined injuries of

the head and maxillofacial region, who were hospitalized in the department of traumatology, neurosurgery
and maxillofacial surgery 2 - Tashkent Medical Academy Hospital in the period 2008 - 2012.

The results of the study. In patients with associated trauma psycho-emotional changes occur that

affect the neurophysiological state of the central nervous system. The study deserved special attention to
determine the degree of adjustment of patients.

Research findings show that despite some progress made in this complex area of surgery, requires

modernization of methods of diagnosis and treatment, as well as the continuation of scientific - practical
research combined craniofacial injuries.

Key words:

concomitant injury, psychological and emotional changes, conservative treatment.

Сўнгги ўн йилликларнинг ўзига хос

хусусиятларидан бири сифатида аҳолининг
барча қатламлари орасида жароҳатланишлик
даражасининг доимий ўсиб бораётганини
эътироф этишимиз керак. Бунинг сабаблари
ўрнида техноген ҳалокатларнинг кўплиги,
табиий офатлар, йўл-транспорт ҳодисалари,
шунингдек

ҳарбий

тўқнашувларни

кўрсатишимиз мумкин [1,2,3,7,9]. Шуни алоҳида
таъкидлаш лозимки, ҳозирги тинчлик даврида
кўпгина йирик шаҳарларда юз берадиган йўл-
транспорт ҳодисалари ва ишлаб чиқаришдаги
жароҳатланишларнинг кўпайиши ижтимоий ва
иқтисодий аҳамият касб этади. Кўп марказли
тадқиқотлар натижалари асосида ўтказилган
эпидемиологик изланишларда қайд этилишича,

ўлимни сабаби бўйича травматизм юрак-томир
ва онкологик касалликлардан кейинги учинчи
ўринни эгаллайди [4,5,10]. Кузатишларга кўра,
45 ёшгача бўлган аҳоли ўртасидаги ўлимни
сабсби орасида травматизм биринчи ўринни
эгаллайди, бунда юз-жағ соҳаси жароҳатлари
алоҳида

ўрин

тутади.

Эпидемиологик

тадқиқотлар (980 та жароҳатланишлар таҳлили)
натижаларига

кўра,

юз-жағ

соҳасидаги

синишлар кўпроқ ёш эркакларда, асосан
тажовузлар

оқибатида

юз

беради[5,8,11].

Жароҳатларнинг оғирлиги юз-жағ соҳасидаги
кўп

сонли

синишлар

ва

доим

ҳам

аниқланмайдиган

юз

ва

калла

қўшма

жароҳатларини биргаликда келиши билан
боғлиқдир. Шу билан бир қатор тадқиқотчилар


background image

Краниофациал жароҳат олган беморларни консерватив даволашнинг ўзига хос хусусиятлари

32

Проблемы биологии и медицины, 2014, №4.1 (81)

ўтказган изланишлар натижасига кўра, калла ва
юз қўшма жароҳатлари билан кечадиган бахтсиз
ҳодисаларнинг 50% дан ортиғида жароҳатнинг
бош мияга таъсири ҳисобга олинмайди ва
шунинг учун ҳам бу йўналишдаги изланишларга
бўлган қизиқиш ҳозиргача сусайгани йўқ
[6,12,13,14].

Краниофациал жароҳатларнинг кескин

равишда ўсиши ва улардан сўнг юзага келувчи
қўпол асоратлар уни жаҳон даражасидаги
ижтимоий муаммога айлантирмоқда. Бундай
жароҳат олган беморлардаги шахсият ва
психологик ҳолатнинг ўзгаришларини, ҳамда
неврологик дефицитнинг етарли даражада
намоён бўлишини ҳисобга оладиган бўлсак,
уларнинг касалликдан кейинги ижтимоий
мослашуви зарар кўриши равшан бўлиб қолади
[13,14,16].

Замонавий ташхис усуллари асосида

ўтказилган тадқиқотлар натижалари шуни исбот
қилдики, юз скелети суякларининг синиши
барча ҳолларда бош миянинг турли даражадаги
шикастланишлари билан бирга учрайди[2,15,17].

Бир қатор муаллифларнинг ишларига

эътибор

қаратадиган

бўлсак,

қўшма

жароҳатларни махсус бўлимларда даволаш
терапевтик жиҳатдан самарали ва мақсадга
мувофиқлиги исботланган [5,11,16,18].

Краниофациал жароҳатларнинг аралаш

табиати, клиник симптоматикасининг ранг-
баранглиги,

травматик

шикастланишнинг

оғирлик даражаси ва хусусиятини ҳисобга
оладиган бўлсак, бу ҳолат биздан муаммога
янада

чуқурроқ

қарашга

ва

унга

дифференциацияланган терапевтик ёндашувни
талаб этади [1,2,5,9,17,18]. Бу вазият юз-жағ
соҳасида қўшма жароҳатлари бор беморларни
терапевтик даволаш тактикасида фанлараро
ўзаро ҳамжиҳатлик бўлиши кераклигини тақозо
этади. Барча юқорида айтилганлар ушбу
тадқиқотнинг долзарблигини кўрсатди ва уни
ўтказишга асос яратди.

Тадқиқот мақсади. Калла ва юзни

қўшма

жарохатлари

олган

беморлар

структурасини таҳлил қилиш ва ушбу травма
ўткир даврининг кечишидаги ўзига хос
хусусиятларни аниқлаш.

Тадқиқот материаллари ва текшириш

усуллари. 112 та калла ва юз-жағ соҳаси қўшма
жароҳатланган

беморларнинг

касаллик

тарихлари ўрганиб чиқилди. Ҳамма беморлар
2008-2012йиллар мабойнида Тошкент тиббиёт
академияси 2 шифохонасида травматология,
нейрохирургия, юз жағ жарроҳлик бўлимларида
даволанганлар. Ушбу беморларни даволашда
бош мияни зарарланишига алоҳида аҳамият
берилди. Ушбу беморлар жароҳат олган

беморларни 12% ни ташкил қилди. Олинган
натижаларнинг таҳлили шуни кўрсатдики, калла
ва юз соҳасининг қўшма жароҳатлари сони ошиб
бормоқда.

Юз жағ соаҳасини жароҳатлари 59,4%

йўл ҳаракати ҳодисалари оқибатида келиб
чиққан. 18,6% ҳолатларда спорт машғулотлари
пайтида жароҳат олган. Криминал жароҳатлар
17,5% ни ташкил этди, 4,5% эса қолган
жароҳатлар улушига тўғри келади.

Беморларнинг ёши 18-50 гача бўлиб, ўртача

ёши 34,1±1,7 ни ташкил этди. Шундан аёллар 26,
эркаклар 86ни ташкил қилди. Беморлар жароҳат
олгандан кейин 3 кун ичида шифохонага
ётқизилган. Олинган натижаларни солиштириш
учун шу ёшда бўлган 25 та соғлом одамни
текширув натижалари олинди. Текширувдан
ўтган беомрларни 2 гуруҳга бўлдик.

1- гуруҳни юзни юқори қисми ва калла суяги

жароҳатланган 38 бемор, 2- гуруҳни эса юзни
ўрта қисми жароҳатланган 74 беморлар ташкил
қилди. Барча беморларни субъектив ва объектив
клиник белгилар қиёсий таҳлил қилинди.

Тадқиқот

натижалари

ва

уларнинг

муҳокамаси.

Қўшма

жароҳатда

олган

беморларда психоэмоционал ўзгаришлар келиб
чиқади ҳамда бу марказий невр тизимини (МНТ)
нейрофизиологик ҳолатни ҳам ўзгартиради.
Изланишда

беморларнинг

мослашувчанлик

даражаларини аниқлаш алоҳида эътибор касб
этди.

Ҳар икки гуруҳдаги беморларнинг энг кўп

шикоятлари қуйидагилардан иборат бўлди:
жароҳат соҳасидаги кучли оғриқ, бош оғриғи,
кўнгил айниши ва қусиш, бош айланиши,
қулоқдаги

шовқинлар,

кўз

олдининг

қоронғилашиб

кетиши

ва

липиллаган

нарсаларнинг кўриниши, ёруғликдан қўрқиш,
умумий ҳолсизлик, тез ҳолдан тойиш, уйқу
бузилиши, йиғлоқилик, жиззакилик. Соматик
характерга эга шикоятлар ички аъзолардаги
нохуш хислар, қўрқув ва хавотирланиш ҳисси,
юрак

уриб

кетиши,

нафас

олишнинг

қийинлашуви, оғиз қуриши кабилар билан
ифодаланган.

Беморларни

жароҳатдан

кейинги

кунлари яъни жароҳатнинг ўткир даврида
текширилганда мия нервлари иннервациясининг
етишмовчилиги

аниқланди.

Церебрал

симптоматика марказий генезга эга бўлиб, кўзни
ҳаракатидаги ўзгаришлар ҳамда VII ва XII жуфт
мия нервларининг етишмовчилиги кўринишида
номоён бўлди.

Пирамида симптоматикаси 1-гуруҳда

62% ҳолларда, 2-гуруҳда 78% ҳолларда пай


background image

Ш.А. Боймурадов

Биология ва тиббиёт муаммолари, 2014, №4.1 (81)

33

рефлексларининг

ошиши,

анизорефлексия

кўринишида номоён бўлди.

Оёқ юзи ва қўл панжаларидаги

патологик белгилар (Бабинский, Маринеску-
Радовичисимптомлари) 16% (1-гуруҳ) ва 24% (2-
гуруҳ) ҳолларда аниқланган. Координация
сферасини ўзгариши, асосан Ромберг ҳолатида
нотурғунлик, статика ва координациядаги енгил
бузилишлар ҳолатида кузатилди. Шундай қилиб,
1-гуруҳда бу белгилар 68% беморларда, 2-
гуруҳда эса 78% беморларда кузатилган.

Кўп ҳолларда, қўшма жароҳатларнинг

ўткир даврида вегетатив белгилар (диффуз ва
дистал гипергидроз, акрогипотермия, қон
босимининг нотурғунлиги, юрак уриб кетиш
хисси, тананинг умумий исиб кетиши, қўл-
оёқлардаги парестезиялар) кўзга ташланди.
Натижалар

шуни

кўрсатдики

1-гуруҳ

беморларда вегетатив дисфункция 88,2%, 2-
гуруҳдаги беморларда 91% аниқланди. Бунда, 1
та

беморга

тўғри

келадиган

вегетатив

дисфункция белгилари сони 1- гуруҳда ўртача
2,9±0,5 шартли бирликни, 2-гуруҳда -4,1±0,6
шартли бирликни, назорат гуруҳида эса-1,9±0,4
шартли бирликни ташкил этади.

Ёндош

вегетатив

дисфункция

симптомларининг ўртача сони 1- ва 2-
гуруҳларда ишончли равишда (р<0,05) назорат
гуруҳига нисбатан баландроқ эди. Шуни
таъкидлаш лозимки, вегетатив асаб тизимининг
ҳолатини

ўрганишда

биз

томонимиздан

аниқланган сегмент усти бузилишлар кўп
тизимлилиги ва вегетатив дисфункциянинг
юқори даражада ифодалангани билан ажралиб
туради. Жароҳатнинг клиник манзарасини
таҳлил қилиш жараёнида, неврологик белгилар
1-гуруҳда барча ҳолатларда, 2-гуруҳда эса –
91,1% ҳолларда нейротравма учун хослиги
аниқланди.

Вегетатив

бузилишларни

объективлаштириш

мақсадида

кардиоинтервалография (КИГ) ўтказдик. Ўткир
даврдаги

КИГ

кўрсатгичлари

вегетатив

таъминлашнинг

бузилганини

кўрсатди.

Шунингдек,

назорат

гуруҳида

кардиоинтервалографик

кўрсатгичлар

парасимпатик қисмнинг кучлироқ таъсири ва
симпатик қисм фаоллигининг сустлиги билан
аниқ фарқланиб турган.

Симпатик

қисм

бошқарилишининг

сустлашувига жароҳатнинг ўткир даврида
КИГнинг иккиламчи кўрсатгичлари ҳам ишора
қилади. Демак, Вегетатив мувозанат индекси
(ВМИ) ишончли (р0,05) равишда пасайган
бўлиб, 32,521,38 т.б. (назорат - 39,932,57 т.б.) ни
ташкил этди. Нейрофизиологик текширув

натижаларига кўра, КИГ кўрсатгичларидаги
ўзгаришлар 69% ҳолларда вегетатив дистония
белгилари бор бўлган беморларда учраган.
Эрготроп механизмларнинг узоқ вақт давомида
доминант бўлиши ва вегетатив таъминлаш
бошқарувига юқори бошқарув босқичлари
таъсирининг кучайиши энергия сарфланишини
талаб қиладиган тадбир бўлиб, вегетатив
балансни оптималлаштириш учун организмдан
қўшимча физиологик фаолликни талаб этади.

Қўзғатилган кўриш потенциалларини

алмашинувчи оқ-қора шахмат намунасида
текшириб кўрилди: 1-гуруҳда (18 беморда)
ишончли равишда (р<0,05) латент даврнинг
узайгани (131,52,92 мс) кузатилди. Шуни
таъкидлаш лозимки, барча ҳолатларда латент
давр назорат гуруҳининг кўрсатгичи (104,22,23
мс) га қараганда узайгандир. 2-гуруҳда (21 та
беморда) ҳам латент давр ишончли (р<0,05)
равишда ўсгани (127,92,57 мс) кузатилди.

Қўзғатилган эшитиш потенциалларининг

таҳлили мия қобиғидан келувчи «V» тўлқин
латент даврининг узайганини кўрсатди. Латент
давр кўрсатгичи 1-гуруҳда 103,33,39 мс.ни
ташкил

этди

ва

назорат

гуруҳи

кўрсатгичларидан ишончли (р<0,05) равишда
юқори бўлди. 2-гуруҳда ҳам латент давр
кўрсатгичи узайган бўлиб, 99,33,84 мс ни
ташкил этди (назорат гуруҳида - 93,12,23 мс).
Олинган натижалар орасида ўткир даврда «V»
тўлқинининг амплитудаси 1-гуруҳда 5,92,21
мкВ, 2-гуруҳда 5,33,74 мкВ (назорат гуруҳида
3,451,98 мкВ) ни ташкил қилди. Амплитуда
кўрсатгичи, бу – товуш стимулини қайта
ишлашга жалб этилган нейронлар сонини
билдирувчи кўрсатгичдир. Объектив жиҳатдан,
бу

жароҳатдан

сўнг

юз

берувчи

ирритатив/депрессив жараёнларни акс эттиради.
Кузатувларимиз натижалари асосан ирритатив
характерга эга деб ҳисобланувчи мия қобиғи
“реакциялари”нинг вариантларини қайд этишга
ёрдам

берди.

Шунингдек,

жароҳатланган

беморларнинг марказий асаб тизимидаги юқори
даражада

ихтисослашган

структуралар

тизимининг

бузилишларини

аниқлашда

кўмаклашди.

Тадқиқот давомида беморларнинг психик

ҳолатлари ҳам ўрганилди, унда астения,
хавотирлилик, енгил депрессия кўринишидаги
клиник белгилар қайд этилди. Бу эса клиник
белгиларни янада чуқурроқ ўрганиб чиқишга ва
таҳлил қилишга асос бўлди. Шуларни ҳисобга
олган ҳолда, биз психопатологик синдромни
алоҳида ўргандик. Бу синдром невротик,
астеноневротик ҳолатлар характерига эгадир. Бу
белгилар жароҳатни бошдан ўтказган 72,4%
беморда кузатилди. Бу синдромнинг ҳосил


background image

Краниофациал жароҳат олган беморларни консерватив даволашнинг ўзига хос хусусиятлари

34

Проблемы биологии и медицины, 2014, №4.1 (81)

бўлишида, бизнинг фикримизча, жароҳатдан
сўнг асаб тизимида кечадиган жараёнларнинг
кўп омиллилиги ётсада, аммо етакчи сабаб
сифатида бошмия жароҳатининг мавжудлиги ва
стресс

ҳолатининг

вужудга

келганини

кўрсатишимиз мумкин. Тан олиш керакки,
жароҳатнинг ўткир даврида стресс омилининг
бўлиши, кўп ҳолларда, ҳам субъектив, ҳам
объектив

неврологик

симптоматиканинг

“текисланиб”

кетишига

олиб

келади

ва

нейротравма ташхисини қийинлаштиради.

Бек

шкаласи

бўйича

депрессия

белгилари 1-гуруҳда 48% бемор, 2- гуруҳда
31,3% беморда қайд этилди. Олинган натижалар
депрессив белгилар ҳар икки гуруҳда назорат
гуруҳига қараганда ишончли равишда баланд
эканини кўрсатди. Демак, 1-гуруҳда айрим
ҳолларда

енгил

даражадаги

депрессия

кўрсатгичлари кузатилган. 2-гуруҳда эса бу
ўзгаришлар енгил даражада бўлган.Олинган
натижалар депрессив белгилар ҳар икки гуруҳда
назорат гуруҳига қараганда ишончли равишда
баланд эканини кўрсатди.

Қўшма жароҳат олган беморларнинг

руҳий ва жисмоний ҳолатларини аниқлашдаги
яна бир меъзон, бу – астеник белгилардир.
Кўпгина

шикоятлар

умумий

кайфият,

паришонхотирлик,

бирор

вазифани

бажаргандаги тезда мадори қуришлик, фикрни
бир жойга жамлай олмаслик, бўшашиш ва
умумий ҳолсизлик кабилар билан номоён
бўлганини ҳисобга олган ҳолда, биз астенияни
субъектив баҳолаш шкаласидан фойдаландик.
Олинган натижалар шуни кўрсатдики ҳар иккала
гуруҳда ҳам ушбу кўрсатгич юқори бўлди (1-
гуруҳда ўртача 31,8±2,67, 2- гуруҳда 35,1±2,22
ни ташкил этди. Қиқача хулоса қилсак,
жароҳатнинг қаерда жойлашганидан қатъий
назар, ягона механизм сифатида бахоланиши
керак. Олинган натижалар шуни кўрсатдики,
хавотирлилик, астения ва депрессия белгилари
турли даражадаги психопатологик жараёнларга
олиб келувчи механизмни ишга тушириб
юборади.

Ҳар

қандай

жароҳат

миядаги

ўзгаришларни даволашда комплекс консерватив
давони қўллашни тақозо этади. Бу эса турли соҳа
мутахассисларининг аралашувини ҳам талаб
этади. Кўпгина ҳолларда ушбу ўзгаришларни
ҳисобга олган ҳолдаги даво чоралари тўлиқ
ўтказилмайди. Шунинг учун биз жарроҳлик
ёрдамидан ташқари мия

дисфункциясини

коррекция қилиш ва психофизиологик статусни
нормаллаштириш каби даво комплексини тавсия
этдик.

Консерватив

даво

ўз

ичига

қуйидигиларни олган эди: кавинтон (4мл, в\и-
томчилаб 200,0 физиологик эритмада, 10 кун

давомида; мексидол (250 мг в\и-оқизиб 10 кун
давомида); витаминлар (нейробион 3,0, мушак
ичига, 10 кун давомида); ибупрофен - 1 табл,
кунига 3 мартадан, 14 кун давомида. Кейинга
босқичда эса қўшимча қуйидагилар қўлланилди:
нейропсихолог билан машғулотлар; бошнинг соч
қисми ва бўйин-ёқа зонасининг даволаш
массажи;

психофармакотерапиядан

психопатологик белгиларнинг намоён бўлишига
қараб

фойдаланилди.

Беморларнинг

психофизиологик

ҳолатларини

кузатиш

натижаларига

кўра,

жароҳатдан

сўнг

беморларнинг ўз кечинмаларига ҳаддан зиёд
эътиборли бўлиб қолишлари, иш қобилиятининг
сусайиши,

сезиларли

даражадаги

умумий

ҳолсизлик, симпатик вегетатив асаб тизими
тонусининг

устунлиги

(гипертензияга

мойиллик),

стресс

ҳолатларининг

ривожланишига

йўналганлик

ва

шахсий

хавотирлилик

даражасининг

ошганлиги

аниқланди. Бу белгилар беморнинг адаптацион
(мослашув)

жараёнларида

қатнашувчи

психофизиологик

функцияларнинг

бузилишларидан далолат беради.

Даво чораларидан сўнг ҳар иккала

гуруҳда 86% беморда ижобий натижа олинди.
14% ҳолатда бемор аҳволининг яхшилангани
церебростения симптомларининг камайиши ва
иш қобилиятининг ошганлиги маълум бўлди.
Ўтказилган даво муолажалари туфайли жароҳат
олган беморларнинг асосий психопатологик
кўрсатгичлари (умумий аҳволи, кайфияти,
фоалликнинг ошиши) яхшиланди.

Даво

чораларини

скамарадорлигини

аниқлаш учун беморларнинг яшаш сифатини SF-
36 сўровномаси ёрдамида баҳоладик. Натижа
шуни кўрсатдики жароҳат ва ундан кейинги
ривожланадиган

травматик

касаллик

симптомларининг мавжудлиги сўровномадаги
барча шкалалар бўйича бемор яшаш сифатининг
кескин пасайишига олиб келган. Қўлланилган
комплекс даво чораларидан сўнг яшаш сифати
кўратгичларининг

ишончли

равишда

яхшиланганлиги аниқланди ва бу беморларни
текширишдаги босқичма-босқич алгоритмнинг
яратилишига сабаб бўлди.

Тадқиқот хулосалари шуни тасдиқладики,

олиб борилаётган кенг кўламдаги изланишларга
қарамай, қўшма жароҳатларни диагностика ва
даволаш

чораларини

такомиллаштиришни,

илмий-амалий текширувларни давом эттиришни
талаб этади. Таклиф қилинган даволаш
чораларини жароҳатдан кеийнги ўткир даврда
ҳам, реабилитацион-тикланиш даврида ҳам
қўллаш мумкин.



background image

Ш.А. Боймурадов

Биология ва тиббиёт муаммолари, 2014, №4.1 (81)

35

Аадабиётлар:

1.

Агаджанян В. В., Шаталин А. В., Кравцов

С. А. и др. Основные аспекты межгоспитальной
транспортировки пациентов с политравмой,
находящихся в критическом состоянии // Общая
реаниматология. – 2006. – №5-6. – С. 35-39.
2.

Адильбеков Е. Травма черепа, головного

мозга и лицевого скелета // Материалы IV съезда
нейрохирургов России. – М., 2006. - С. 317-318.
3.

Ашуров 3. Н., Каримбаев Ш. Б. Анализ

травматизма среди населения по данным
Наманганского филиала РНЦЭНП // Актуальные
проблемы нейрохирургии: Материалы научно -
практической конференции. - Ташкент, 2008. - С.
66-67.
4.

Багненко С.Ф. Дорожно-транспортный

травматизм как медико-социальная проблема //
Скорая медицинская помощь. - 2007. - Том 8,
№1. - С. 5-11.
5.

Багненко С.Ф. Оказание оптимальных

объемов стационарной помощи: «Цена вопроса»
// Скорая медицинская помощь. - 2006. - Том 7,
№2. - С. 53-57.
6.

Байриков

И.

М.,

Трунин

Д.

А.

Совершенствование

травматологической

помощи

больным

с

механическими

повреждениями челюстно-лицевой области //
Технологии XXI века в стоматологии и
челюстно-лицевой хирургии. - Тверь, 2008. - С.
18-21.
7.

Боймурадов Ш.А. К вопросу диагностики

посттравматическими

дефектами

и

деформациями

носа

//

Stomatologiya.-

Ташкент,2009.-№1-2.-С.61-63.
8.

Боймурадов Ш.А. К вопросу об оказании

своевременной помощи больным с сочетанными
травмами костей средней зоны лица и черепа //
Stomatologiya.-Ташкент,2008.-№3-4.-С.44-47.
9.

Буланова Т. В., Садовский И. М. К вопросу

о диагностике множественных травм головы // I
международной конференции, посвящённой 10-
летию Академии медико-технических наук РФ. -
Ереван, 2003. – 64 с.

10.

Бутров

А.

В.,

Галенко

С.

В.

Комбинированные гипертонические растворы в
интенсивной терапии критических состояний //
Новости анестезиологии и реаниматологии. –
2007. – №1. – С. 57-60.
11.

Верховский А. И., Куршакова И. В.

Сочетанная механическая травма. Сочетанная
черепно-мозговая травма: Учебно-методическое
пособие. – СПб; НИИ скорой помощи им. И. И.
Джанелидзе, 2007. - Вып. 19. - 59 с.
12.

Гандылян К.С. и др. Механизмы адаптации

у больных с сочетанной черепно-лицевой
травмой // Кубанский научный медицинский
вестник.
–2014.- №6.-С. 61 - 65.
13.

Елисеева Е.В. и др. Адаптация больных,

перенесших

черепно-лицевую

травму

//

Медицинский вестник Северного Кавказа.-
2014.- №4.-С.13-17.
14.

Izhaeva F., Sukhinin M., Eliseeva E., Karpov

S. Craniofacial trauma and its influence on the
psychoneurotic status of the patient. (European
Science and Technology «The VII international
research and practice conference» Munich,
Germany 2014 April 23h – 24th. Р.561-563.
15.

Studel W. I., Cortbus F., Strowifzki M. et al.

Epidemiology and prevention of total head injuries
in Germany trends and the impact of the
reunification // Acta Neutochirg. (Wein). - 2005. -
Vol. 147, №3. - P. 231-242.
16.

Waydhas C., Seekamp A., Sturm J. A. The

trauma surgeon's role in intensive care // Chirurg. -
2006. - Vol. 77, №8. - P. 682-686.
17.

Weninger P., Trimmel H., Nau T. et al.

Polytrauma and air rescue. A retrospective analysis
of trauma care in eastern Austria exemplified by an
urban trauma center // Unfallchirurg. - 2005. - Vol.
108, №7. - P. 559-566.
Zhao X., Kong L. W., DU D. Y. et al. X J. Analysis
on care outcome of patients with polytrauma and
coma // Chin. J. Traumatol. - 2007. - Vol. 10, №1. -
P. 53-58.

























background image

Краниофациал жароҳат олган беморларни консерватив даволашнинг ўзига хос хусусиятлари

36

Проблемы биологии и медицины, 2014, №4.1 (81)

ОСОБЕННОСТИ КОНСЕРВАТИВНОГО

ЛЕЧЕНИЯ БОЛЬНЫХ С

КРАНИОФАЦИАЛЬНЫМИ ТРАВМАМИ

Ш.А. БОЙМУРАДОВ

Ташкентская медицинская академия,

Республика Узбекистан, г. Тошкент

Резюме.

Цель исследования. Анализ

структуры и определить клиническое течение
острого периода больных с сочетанными
травмами головы и лица.

Материалы и методы исследования.

Проведен анализ истории болезни 112 больных с
сочетанными травмами головы и челюстно-
лицевой области, которые находились на
стационарном

лечении

в

отделении

травматологии, нейрохирургии и челюстно-

лицевой хирургии 2 – клиники Ташкентской
медицинской академии в период 2008 – 2012 гг.

Результаты исследования. У больных с

сочетанными

травмами

происходит

психоэмоциональные

изменения,

которые

влияют на нейрофизиологическое состояние
Центральной нервной системы. В исследовании
особое

внимание

заслужило

определение

степени приспосабливания больных.

Выводы исследования доказывают, что

несмотря на определенные успехи, достигнутые
в этой сложнейшей области хирургии, требуется
модернизация методов диагностики и лечения, а
также продолжение научно – практических
исследований сочетанных краниофациальных
травм.

Ключевые слова:

сочетанная травма,

психоэмоциональные

изменения,

консервативное лечение.

Библиографические ссылки

Агаджанян В. В., Шаталин А. В., Кравцов С. А. и др. Основные аспекты межгоспитальной транспортировки пациентов с политравмой, находящихся в критическом состоянии // Общая реаниматология. - 2006. - №5-6. - С. 35-39.

Адильбеков Е. Травма черепа, головного мозга и лицевого скелета // Материалы IV съезда нейрохирургов России. - М., 2006. - С. 317-318.

Ашуров 3. Н., Каримбаев Ш. Б. Анализ травматизма среди населения по данным Наманганского филиала РНЦЭНП И Актуальные проблемы нейрохирургии: Материалы научно -практической конференции. - Ташкент, 2008. - С. 66-67.

Багнснко С.Ф. Дорожно-транспортный травматизм как медико-социальная проблема // Скорая медицинская помощь. - 2007. - Том 8, №1.-С. 5-11.

Багненко С.Ф. Оказание оптимальных объемов стационарной помощи: «Цена вопроса» // Скорая медицинская помощь. - 2006. - Том 7, №2.-С. 53-57.

Байриков И. М.» Трунин Д. А. Совершенствование травматологической помощи больным с механическими повреждениями челюстно-лицевой области // Технологии XXI века в стоматологии и челюстно-лицевой хирургии. - Тверь, 2008. - С. 18-21.

Боймурадов Ш.А. К вопросу диагностики посттравматическими дефектами и деформациями носа // Stomatologiya.-Ташкент,2009.-№ 1 -2.-С.61 -63.

Боймурадов Ш.А. К вопросу об оказании своевременной помощи больным с сочетанными травмами костей средней зоны лица и черепа // Stomatologiya.-TaiiJKenT,2008.-№3-4.-C.44-47.

Буланова Т. В., Садовский И. М. К вопросу о диагностике множественных травм головы И I международной конференции, посвященной 10-лстию Академии медико-технических наук РФ. -Ереван, 2003. - 64 с.

Бугров А. В., Галенко С. В. Комбинированные гипертонические растворы в интенсивной терапии критических состояний // Новости анестезиологии и реаниматологии. -2007.-№1.-С. 57-60.

Верховский А. И., Куршакова И. В. Сочетанная механическая травма. Сочетанная черепно-мозговая травма: Учебно-методическое пособие. - СПб; НИИ скорой помощи им. И. И. Джанелидзе, 2007. - Вып. 19.-59 с.

Гандылян К.С. и др. Механизмы адаптации у больных с сочетанной черепно-лицевой травмой // Кубанский научный медицинский вестник. -2014.- №6.-С. 61 - 65.

Елисеева Е.В. и др. Адаптация больных, перенесших черепно-лицевую травму // Медицинский вестник Северного Кавказа.-2014.-№4.-С.13-17.

Izhaeva F., Sukhinin М., Eliseeva Е., Karpov S. Craniofacial trauma and its influence on the psychoneurotic status of the patient. (European Science and Technology «The Vll international research and practice conference» Munich, Germany 2014 April 23h - 24th. P.561-563.

Studel W. I., Cortbus F., Strowifzki M. et al. Epidemiology and prevention of total head injuries in Germany trends and the impact of the reunification // Acta Ncutochirg. (Wein). - 2005. -Vol. 147, №3.-P. 231-242.

Waydhas C., Seekamp A., Sturm J. A. The trauma surgeon's role in intensive care // Chirurg. -2006. - Vol. 77, №8. - P. 682-686.

Weninger P., Trimmel H., Nau T. et al. Polytrauma and air rescue. A retrospective analysis of trauma care in eastern Austria exemplified by an urban trauma center // Unfallchirurg. - 2005. - Vol. 108, №7.-P. 559-566.

Zhao X., Kong L. W., DU D. Y. et al. X J. Analysis on care outcome of patients with polytrauma and coma // Chin. J. Traumatol. - 2007. - Vol. 10, №1. -P. 53-58.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов