Роль лучевых методов диагностики при острых и хронических заболеваниях полости носа

ВАК
elibrary
inLibrary
Google Scholar
doi
 
Выпуск:
CC BY f
101-104
20
3
Поделиться
Ботиров, Ш., & Хасанов, У. (2015). Роль лучевых методов диагностики при острых и хронических заболеваниях полости носа. Стоматология, 1(3(61), 101–104. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/stomatologiya/article/view/3022
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Приводятся результаты исследования, проведенного у 50 больных с острых и хронических заболеваний околоносовых пазух. Дана роль рентгенологических методы при диагностики острых и хронических заболеваний околоносовых пазух.

Похожие статьи


background image

101

angiogenesis // EXS. – 2005. – Vol. 94, №2.
– Р. 29-34.

6. Rotterud R., Nesland J.M., Berner

A. Expression of the epidermal growth
factor receptor family in normal and
malignant urothelium // Brit. J. Urol. Int. –
2005. – Vol. 95, №9. – P. 1344-1350.

7. Skladzen J., Obtulowicz K.,

Miodonski A. et al. Allergic nasal polyps
under scanning electron microscope // Med.
Sci. Monit. – 2001. – Vol. 7, №3. – P. 477-
481.


Резюме:

Частота

полипозного

риносинусита имеет четкую тенденцию к
росту, удельный вес в структуре
заболеваемости ЛОР-органов составляет
5-20%. Поиск новых подходов к ранней

диагностике

и

своевременному

медикаментозному лечению полипозного
риносинусита является актуальным не
только из-за частого рецидивирования
заболевания, но и из-за высокой
распространенности этого заболевания.


Abstract:

Frequency of polyposis

rhinosinusitis (PRS) has an

accurate

tendency of growth, specific gravity in the
structure of a case rate of ENT organs makes
5-20%. Search of new approaches to early
diagnosis and well-timed medicamental
treatment of PRS is actual not only by his
frequent relapsing, but also because a big
prevalence of this disease.


БУРУН ЁНДОШ БЎШЛИҚЛАРИ ЎТКИР ВА СУРУНКАЛИ КАСАЛЛИКЛАРИДА

РЕНТГЕНОЛОГИК ДИАГНОСТИКА УСУЛЛАРИНИНГ РОЛИ

Ш.Р. Ботиров, У.С. Хасанов

Тошкент тиббиёт академияси

Бурун

ёндош

бўшлиқларининг

(БЁБ)

яллиғланиши

оториноларингалогияда

энг

кўп

тарқалган патологиялардан биридир.
Синуситлар

аҳолининг

катта

қатламида учрайди, кўп холларда
рецидивланади

ва

меҳнатга

яроқсизлик

билан

боғлик

холда

экономик йўқотишга сабаб бўлади
(Терновой С.К., Араблинский А.В.,
Синицын В.Е., 2004). Бутун дунёда
5% дан 15% гача аҳоли турли
формадаги

синуситлар

билан

касалланган (Крюков А.И. и др., 2002;
Сединкин А.А., 2004). Турли хил
муаллифларнинг фикрига кўра, ЛОР
бўлимига ётқизилган беморларнинг
20% дан 52,7% гачасини БЁБларининг
яллиғланиш касалликлари ташкил
этади (Волков А.Г., 2000).

БЁБларининг

яллиғланиш

касалликлари

ташхисида

рентгенологик текширувлар асосий
ўрин тутади. Шу холатни такидлаб
ўтиш керакки, анъанавий ренгенография

БЁБ касалликлари ташхисида етакчи усул
ҳисоблансада, ҳар доим ҳам бурун ёндош
бўшлиқлари патологияларининг ҳажми,
локализациясини тўлиқ баҳолаш, асосан
ғалвирсимон катак хужайралари, асосий
бўшлиқ ҳолатига баҳо бериш ва
патологик жараёнларни бир-биридан
дифференциаллаш учун тўлиқ маълумот
бера олмайди (Забавина Н.И., 2009).
Адабиётларда келтирилишича, анъанавий
ренгентгенография

билан

патологик

жараённинг жойлашиши, унинг ҳажмини
аниқлаш ва унга характеристика беришда
11

%

дан

14,2%

гача

хатолик

кузатилмоқда (Сергеев C.B., Никольский
В.И., 2003).

Юз

сохаси

ва

калла

асоси

рентгенологик жихатдан мураккаб соха
ҳисобланади. Мультиспирал компьютер
томография

(МСКТ)

бурун

ёндош

бўшликлари структурасини ўрганиш,
улардаги

паталогик

жараёнларни

аниқлаш,

уларни

бир-биридан

дифференциаллаш

ва

кейинчалик

бўладиган

даво

муолажаларини


background image

102

режалаштиришда юқори информатив ва
қулай замонавий усул хисобланади.
МСКТ БЁБ ва ундаги патологик
жараёнларни (Пискунов Г.З. и др., 2003),
суяк структураси ва юмшоқ тўқима
ўзгаришларини, сурункали жараёнлар,
жароҳат

ва

ўсма

жараёнларининг

анатомик асосларини ифодалаб беради.
Бу

усул

эндоскопик

эндоназал

муолажаларда асорат ва хатоликларнинг
олдини олиш, остеомеатал комплекснинг
анатомо-топографик асосини мукаммал
ўрганиш имконини беради (Забавина
Н.И., 2009). МСКТ БЁБ ни ўрганишда
юқори аниқликка эга бўлган, қулай усул
ҳисобланади. Бу усул нафақат БЁБ
касалликларининг

ташхисини

яхшилайди, балки жаррохлик аралашувга
кўрсатмаларни кенгайтиради (Скопина
Э.Л., 2000). Анъанавий рентгенография
ва рентген компютер томографиянинг
усулларини жуда кўплаб чет эл олимлари
ўрганган. Лекин рентген компьютер
томографиянинг

бурун

ёндош

бўшлиқлари сурункали касалликларини
ташхислашдаги

алохида

аҳамияти,

томограммадаги

маълумотларга

асосланиб, касалликларни бир-биридан
дифференциаллаш ва тўғри тактика
танлаш, шунга мувофиқ жаррохлик ва
консерватив давони олиб бориш етарлича
ўрганилмаган.

Мақсад

Бурун ёндош бўшлиқларнинг ўткир

ва

сурункали

яллиғланиш

касалликларида

рентгенологик

ташхислаш усулларини оптимизация
қилиш.

Материал ва усуллар

Текшириш учун 18 ёшдан 75

ёшгача бўлган БЁБ нинг ўткир ва
сурункали касалликлари билан 50 та
бемор олинди. Беморлар ТТА 2-3
клиникаларида текширилди.

Беморларда қуйидаги текширувлар

ўтқазилди:

1. Клиник текширувлар.
2. “Titan-2000” рақамли рентген

аппарати

ёрдамида

рентгенография

текшируви.

3. “Siemens Somoton Emotion”, “GE

Light Speed 64” аппаратлари ёрдамида
МСКТ текшируви.

4. “Karl Storz telecam DX pal 202320

20” аппарати ёрдамида эндоскопия
текшируви.

Текшириув натижалари

Олинган беморларнинг анамнези,

шикояти ва касалликнинг клиникасига
кўра 2 та гуруҳга ажратилди.

1-гуруҳ:

БЁБ

нинг

ўткир

касалликлари

билан

касалланган

беморлар. Бу беморлар сони 18 та (36%)
ни ташкил этди.

Беморлар

анамнезида

касаллик

бошланганига 1 ойгача вақт ўтган,
беморлар бурун битиши, бурун орқали
нафас олишнинг қийинлигига, бурундан
ажралма келишига, бош оғриғига шикоят
қилди.

Объектив кўрик вақтида аниқланди:

харорат кўтарилиши, бурун шиллиқ
қавати

қизарган,

шишган.

Бурун

чиғаноқлари қалинлашган. йирингли,
шиллиқли ёки шиллиқ-йирингли ажралма
аниқланади. Бурун орқали нафас олиш
қийинлашган.

2-гуруҳ:

БЁБ нинг сурункали

касалликлари

билан

касалланган

беморлар. Бу беморлар сони 32 та (64%)
ни ташкил этди.

Беморлар

анамнезида

касаллик

бошланганига 2 ойдан кўп вақт бўлган
ёки сўнгги 3 ой ичида қайталанган.

Беморлар бурун битиши, бурун

орқали нафас олишнинг қийинлигига,
бурундан

ажралма

келишига,

бош

оғришига шикоят қилди.

Объектив кўрик вақтида аниқланди:

бурун шиллиқ қавати тўқ пушти рангда,
қизарган

ёки

ўзгармаган.

Бурун

чиғаноқлари қалинлашган, кўкимтир
пушти рангда, консистенцияси юмшоқ,
адренализацияда

қисқаради.

Баъзи

холларда бурун йўлларида йирингли,
шиллиқли ёки шиллиқ-йирингли ажралма
аниқланади. Бурун орқали нафас олиш
доимий

ёки

вақти-вақти

билан

қийинлашган.

БЁБ нинг ўткир касалликлари билан

касалланган беморларнинг 10 (55,6%)


background image

103

таси ўзи билан бирга рентгенография
текширувлари натижасини олиб келди.
Олинган 10та беморда юқори жағ
бўшлиғининг

пункцияси

қилинди.

Пункция қилинганда 9 та (90%) беморда
йирингли

ажралма

аниқланди

ва

анъанавий усулда даволашга тавсия
этилди.

Беморларнинг 8 таси (44,4%) РГ ва

МСКТ текширувлари натижасини ўзи
билан бирга олиб келди. 7 та (87,5%)
беморда МСКТ ва РГ текшируви билан
бир хил натижа берди, яъни РГ да тотал
сояланиш аниқланган беморларда МСКТ
да ҳам тотал сояланиш аниқланди. Фақат
МСКТ

текширувида

Хаунсфильд

шкаласи

бўйича

зичлигига

қараб

патологик

жараённинг

характерини

аниқлаш имконини берди. 1 та (12,5%)
беморда РГ текширувида сояланиш
аниқланди, МСКТ текширувида эса хеч
қандай патология аниқланмади.

Шундай

қилиб

БЁБ

ўткир

касалликларида РГ ва МСКТ натижалари
88% холатда бир-бирига мос келади. БЁБ
ўткир касалликларида РГ текшируви
асосий текширув усули хисобланади.

БЁБ нинг сурункали касалликлари

билан касалланган беморлар 32 та (64%)
ни ташкил этди.

РГ

ва

МСКТ

текширувлари

ўтказилган беморлар 17 тани ташкил
этди. Бу беморларнинг 12 тасида РГ ва
МСКТ текширувлари бир хил натижага
эга бўлди. Беморларнинг 8 тасида РГ ва
МСКТ текширувларида киста аниқланди.
Фақат МСКТ да кистанинг жойлашиш
ўрнини, асоси қаерда жойлашганини,
зичлигини ва ўлчамини аниқ кўрсатиб
берди. 4 та беморда РГ текширувида
тотал сояланиш аниқланди, 1 гаймор
бўшлиғи ёт жисмига шубха қилинди.
Тотал сояланиш аниқланган беморлар
МСКТ текширувида сурункали полипоз
риносинусит аниқланди, 1 та беморда эса
гаймор бўшлиғи ёт жисми тасдиқланди.
Шу билан бирга ёт жисм жойлашиши,
ўлчами,

атроф

тўқимага

нисбатан

холатини кўрсатиб берди.

Клиника 15 та бемор РГ текшируви

бор холда мурожаат қилди. Олинган

беморларнинг 10 тасида сурункали
риносинусит

хуружи

аниқланди.Бу

беморлар

МСКТ

текширувига

юборилмади. Қолган 5 та беморда РГ
текшируви натижаси аниқ бўлмаганлиги
учун МСКТ текширувига юборилди.
Беморларнинг

2

тасида

сурункали

полипоз риносинусит, 1 тасида гаймор
бўшлиғи ёт жисми, 2 тасида шиллиқ
қават гипертрофияси аниқланди.

Шундай қилиб, БЁБ сурункали

касалликларида

РГ

ва

МСКТ

текширувлари 31,5% холатда бир-бирига
мос

келмади.

Сурункали

полипоз

риносинуситда

МСКТ

патологик

жараённинг жойлашиши, атроф тўқимага
муносабати, ўлчами, асосини тўлиқ
кўрсатиб берди. МСКТ текшируви
натижалари эндоскопик текширувида
тасдиқланди.

Хулоса

1. РГ ва МСКТ-усуллари юқори

информатив ҳисобланади ва уларнинг
хулосаси БЁБ ўткир касалликларида 88%
холатда бир-бирига мос келади.

2. РГ-арзон ва информатив усул

бўлиши

туфайли

асосий

усул

ҳисобланади.

3. БЁБ сурункали касалликларида

РГ ва МСКТ хулосаси 31,5% холатда
бир-бирига мос келмади.

4. БЁБ сурункали касалликларида

оператив даводан олдин, сурункали
полипоз

риносинуситда

МСКТ

текшируви

ўтқазиш

лозим.

МСКТ

текшируви патологик жараён ҳақида
тўлиқ маълумот беради.

Адабиётлар

1.

Забавина

Н.И.

Рентгенологические методы диагностике
хронических

воспалительных

заболеваний околоносовых пазух: Дис. ...
канд. мед. наук. – Нижний Новгород,
2009.- 136 с.

2.

Семенов

В.М.,

Шмырёва

М.С.Модели

лучевого

обследования

околоносовых пазух при синуситах //
Радиология-практика.

2003.

№1.

С.

10-14.

3. Труфанов Г.Е., Алексеев К.Н.

Лучевая диагностика околоносовых пазух


background image

104

и полости носа.

Элби-СПб, 2009.

192

с.

4. Badia L., Lund V.J., Wei W., Ho

W.K. Ethnic variation in sinonasal anatomy
on CT-scanning // Rhinology.

2005.

Vol.

43, №3.

P. 210-214.

5. Nitinavakarn B., Thanaviratananich

S., Sangsilp N. Anatomical variations of the
lateral nasal wall and paranasal sinuses: A
CT study for endoscopic sinus surgery
(ESS) in Thai patients // J. Med. Assoc.
Thai.

2005.

Vol. 88, №6.

P. 763-768.

6. Razek A.A., Sieza S., Maha B.

Assessment of nasal and paranasal sinus
masses by diffusion-weighted MR imaging
// J. Neuroradiol.

2009.

Vol. 36, №4.

P. 206-211.

7. Zammit-Maempel I., Chadwick C.

L. et al. Radiation dose to the lens of eye
and thyroid gland in paranasal sinus

multislice CT // Brit. J. Radiol.

2003.

Vol. 76, №1.

P. 418-420.

РЕЗЮМЕ

Приводятся

результаты

исследования,

проведенного

у

50

больных с острых и хронических
заболеваний околоносовых пазух. Дана
роль рентгенологических методы при
диагностики острых и хронических
заболеваний околоносовых пазух.

ABSTRACT

Data of the results of research which

are carried out at 50 patients with acute and
chronic a diseases of the paranasal sinuses.
The received results showed role of X-ray
methods in diagnostics of acute and chronic
diseases of the paranasal sinuses.


БОЛАЛАРДА МАВСУМИЙ АЛЛЕРГИК РИНИТ

ШАКЛИНИНГ КЛИНИК КЕЧИШ ХУСУСИЯТЛАРИ

А.Г. Далиев

Андижон давлат тиббиёт институти

Кўп

сонли

илмий-тадқиқот

ишларининг олиб борилиши шуни
кўрсатадики,

учраш

холларининг

юқорилиги, клиник оғир кечиши ҳамда
асоратлари ва нохуш оқибатлари билан
болалардаги

аллергик

ринит

(АР)

касаллиги муоммолигича қолмоқда [1,5].
Ёш болаларнинг мавсумий аллергик
ринит касаллигига чалиниши даражаси
аниқ

худуднинг

худудий

иқлимий

географик

хусусиятлари

таъсирига

бевосита боғлиқ [2,5].

Эьтироф этилишича, мавсумий АР

клиник намоён бўлиши бошланиши
аллергенларнинг 2-3 мавсумда таъсир
этишининг мавжудлиги дея эътироф
этилади. Мавсумий АР касаллигига
чалиниш қишлоқ аҳолисига нисбатан
шаҳар аҳолиси ўртасида кенг тус олган.
Мавсумий АР дан азият чекувчилар
асосан, шаҳар аҳолисини ташкил этади.
АР нинг кенг тарқалиши тезлиги ёш ва
жинсга боғлиқ. Болалалар орасида АР

билан хасталаниш кўпроқ ўғил болаларда
учрайди [3,4].

Маълумки, аллергик касалликлари

клиник кечиши турли-туман омиллар
таъсирига боғлиқ. АР клиник кечиши ҳар
турли таъсир омиллари билан бирга бола
организмининг индивидуал таъсири, ёши,
жинси ва этник мансублиги белгиларига
ҳам боғлиқ. Адабиётларада АР клиник
намоён бўлиши аспеклари касаллик
кечиши мураккаблиги ҳисобга олинган
ҳолда етарли даражада тўла ёритилмаган.

Болаларда

аллергик

ринит

мавсумий шакли клиник кечишининг
таҳлили тадқиқот мақсади бўлиб хизмат
қилди.

Вилоят болалар кўп тармоқли

тиббиёт

маркази

маслахат

паликилиникасида 7 ёшдан 18 ёшгача
бўлган 59 нафар болалар мавсумий
аллергик ринит касаллиги бўйича тиббий
кўрикдан ўтказилди. Уларнинг таркиби:
36 нафари ўғил болаларни ва 23 нафари

Библиографические ссылки

Забавина НИ. Рентгенологические методы диагностике хронических воспалительных

заболеваний околоносовых пазух: Дне. ... канд. мед. наук. - Нижний Новгород. 2009,- 136 с.

Семенов В.М., Шмырёва М. С. Модели лучевого обследования околоносовых пазух при синуситах // Радиология-практика. - 2003. - №1. - С. 10-14.

Труфанов Г.Е.. Алексеев К.Н. Лучевая диагностика околоносовых пазух и полости носа. - Элби-СПб. 2009. - 192 с.

Badia L., Lund VJ., Wei W., Ho W.K. Ethnic variation in sinonasal anatomy on CT-scanning // Rhino logy. - 2005. - Vol. 43, №3.-P. 210-214.

Nitinavakarn B., Thanaviratananich S., Sangsilp N. Anatomical variations of the lateral nasal wall and paranasal sinuses: A CT study for endoscopic sinus surgery (ESS) in Thai patients // J. Med. Assoc. Thai. - 2005. - Vol. 88, №6. - P. 763-768.

Razek A.A.. Sieza S., Maha В Assessment of nasal and paranasal sinus masses by diffusion-weighted MR imaging // J. NeuroradioL - 2009. - Vol. 36, №4. -P. 206-211.

Zammit-Maempel L, Chadwick C. L. et al. Radiation dose to the lens of eye and thyroid gland in paranasal sinus multislice СТ // Brit. J. Radiol. - 2003. -Vol. 76. №1.-P. 418-420.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов