Маколада жиноят-процессуал қонунчилиги ва процессуалист–олимларининг фикрлари асосида судга қадар иш юритиш функциялари таҳлил қилинган. Жиноят процесси назарияси ва амалиётига айрим таклифлар ишлаб чиқилди. Хусусан, “айблов функцияси” ва “тергов функциясини” бир тушунчага бирлаштириш ва “жиноий таъқиб функцияси” деб номлаш таклиф қилинмоқда. Шунингдек, ЖПКга айбдор шахсни жиноий жавобгарликдан озод қилиш фақат суд томонидан амалга оширилиши таклиф қилинмоқда.
Мақолада қонун ижодкорлиги фаолияти тушунчаси, қонун ижодкорлиги фаолиятини социологик таъминлашнинг ўзига хос хусусиятлари ва шакллари илмий жиҳатдан таҳлил қилиниб, амалий илмий асосланган таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган.
Мазкур мақола ахборот технологиялари ва хавфсизлиги соҳасидаги жиноятлар детерминантларининг таҳлилига бағишланган. Хорижий тажриба ва илмий-назарий қарашларни ўрганиш асосида киберэжиноятларнинг сабаб ва шарт-шароитлари, жиноятчи шахси таҳлил қилинган. Таҳлил асосида тегишли хулосалар қилинган ва таклифлар ишлаб чиқилган.
Ushbu maqolada mamlakatimizdagi monopoliyaga qarshi kurashishning raqobat muhitini shakllantirish yo‘llari, monopol faoliyatni oldini olish hamda O‘zbekistonda raqobat muhitini shakllantirish jarayonidagi istiqbollari ko‘rib chiqilgan.
Мен Ақш Адлия вазирлигида 12 йил ишлаганимда ва мен халқаро кибер ва миллий хавфсизлик текширувларига жалб қилинган. Биз веб-сайт тергов ўтказилди:" Video хуш келибсиз " – сайт ишга еди болаларни експлуатация қилиш мақсадида. Тергов йилидан кейин ва кўп мамлакатлар билан халқаро ҳамкорлик биз Дарк нет сайт пастга олди. Бу енг катта дарк нет болалар порнографияси веб-сайти еди.
Мақолада юридик фактларнинг фуқаролик-ҳуқуқий тартибга солишдаги ўрни ва роли бўйича турли нуқтаи назарлар таҳлил этилган. Юридик фактлар тўғрисидаги таълимотни келгусидаги ривожлантириш масалалари очиб берилган.
The law in general and intellectual property law in particular, endeavored to foster the innovations under the protection of author’s property rights. However, with every innovation which facilitated copying and sharing, the law has never given a full monopoly to the authors based on a social utility, which benefitted the users and the industry, evidenced in radio and cable television. Concerning the internet, while following the same approach in Google Books, the law, however, rejected Peer-to-Peer networks, although the distinguished models of conveying the content. Allegedly, the balance can also be stroked in there with the technology offering a solution to securing the interests of authors, by the model of the YouTube Content ID system.
This article is about information security and its legal approaches to the territory of Uzbekistan. Also, the article covers the legal documents within the framework of information security and the legal documents in them aimed at cybercrime and the opinions on compliance with international standards.
Ушбу мақола мустақиллик йилларида респубикада экология ва атроф-муҳитни муҳофаза қилиш соҳасида олиб борилаётган олиб борилатган сиёсий ислоҳотлар ва амалий ишларнинг натижаси, республиканинг ижтимоий-экологик ҳолатини кўтаришда устувор аҳамиятга эга бўлган баъзи бир масаларни давлат томонидан қўллаб-қувватлашни давом эттириш каби жиҳатларни ўз ичига олади.
По результатам проведенного исследования мы выше провели обзор разработанных теорий в доктрине международного частного права их особенностей в регулировании данных отношений. В теоретических
взглядах, относящихся к этой сфере, основное внимание уделено проблеме учета различных факторов в коллизионном регулировании обязательств возникающих вследствие причинения вреда. Появление подобных теоретических взглядов связано в первую очередь, с осложнением экономических и социальных отношений, а также возникновением потребности в эффективных механизмах правового регулирования
этих отношений. Положительного результата этого мы можем наблюдать по внедрению их в действующее законодательство развитых стран.
Мақола ҳозирги кунни долзарб масаласи – электрон ҳукуматни қонунчилик асослари ривожланишига бағишланган. Муаллифлар бир қатор норматив актлар келтириб, улар “Электрон ҳукумат тўғрисида”ги қонун қабул қилиниши ИКТ қонунчиликни такомиллаштиришда катта қадам, деб ҳисоблашади. Мақолада “Электрон ҳуқумат тўғрисида”ги Қонуннинг тузилиши ва моҳияти таҳлили келтирилган.
Мақолада эр-хотин ва собиқ эрхотинларнинг алимент мажбуриятлари, оила қонунчилигининг ўзига хос жиҳатлари ўрганилган, АҚШ, Канада, Қозоғистон Республикаси қонунчилигининг қиёсиё-ҳуқуқий таҳлили амалга оширилган.
Мақолада Ўзбекистон Республикасида ташқи иқтисодий битимларни ҳуқуқий тартибга солишни такомиллаштириш билан боғлиқ масалалар ёритилган. Ташқи иқтисодий битим – бу бир тарафи чет эл контрагент ёки бошка давлатда жойлашган тижорат корхонаси бўлган, битим харакати чет элга чиқариш ёки чет элдан олиб киришга каратилган, контрагент билан хисоб-китобларда чет эл валютасидан фойдаланиладиган битим тушунилади. Ташқи иқтисодий битимнингнинг айрим турлари Ўзбекистон Республикасининг миллий қонунчилигида, яъни дистрибьютор ва форфейтинг шартномалари акс еттирилмаганлиги аниқланди.
Мақола ташқи иқтисодий битимлар шартлари, уларнинг мазмуни ва талаблари, хусусан, ҳуқуқни қўллаш, арбитраж келишуви бандини акс еттириш, шартнома тилининг афзалликларини аниқлаш, нодавлат тартибга солиш меъёрларини қўллаш пайтида нотўғри шаклланиши билан боғлиқ турли хил муаммолар мавжудлиги қайд етилган.
Ўзбекистон Республикаси Фуқаролик кодексида акс еттирилмаган ташқи иқтисодий битимларнинг айрим турларига, яъни дистрибьютор ва форфейтинг шартномага, ташқи иқтисодий битимларнинг айрим турларига, интернет- кимошдиларга, интернет-танловларга ёки интернет-биржаларга нисбатан ҳуқуқни қўллаш амалдаги қонун таърифини тартибга солиш зарур, деган хулосага келинади.
Хорижий тажриба ва илмий-назарий қарашларни ўрганиш асосида ташқи иқтисодий битимларнинг айрим турларини тартибга солиш соҳасидаги қонунчиликни такомиллаштириш йўллари ўрганилди. Таҳлил натижалари асосида тегишли хулосалар чиқарилиб, амалдаги қонунчиликка оид таклифлар ишлаб чиқилди
Мазкур мақолада жиноят ишини қўзғатишни рад қилиш институтини ҳуқуқий тартибга солинишининг ҳуқуқий асослари ва уларни мустаҳкамлаш ҳамда такомиллаштириш учун янги концептуал нормаларни жиноят ва жиноят-процессуал қонунчилигига киритилиши бўйича таклифлар илмий жиҳатдан асосланган.
Экологик хавфсизлик муаммоси бугунги кунга келиб инсоният олдида турган муаммолардан бирига айланди. Бу вақтга қадар табиатни муҳофаза қилиш алоҳида шахслар, ташкилотлар ва жамиятлар вазифаси сифатида қаралиб, давлат механизмида бошқарувнинг махсус умуммажбурий шакли йўлга қўйилмаган эди.
Мазкур мақолада фуқаролик ҳуқуқи объектлари тизимида кўчмас мулкни идентификация қилиш билан боғлиқ масалалар таҳлил этилган. Миллий қонунчилигимиз бўйича юридик маънодаги кўчмас мулк тушунчасига аниқлик киритишга қаратилган айрим фикр-мулоҳазалар билдирилган. Жумладан, объектларни кўчмас мулк сифатида эътироф этиш учун асос бўладиган белгилар қаторига ер билан узвий боғлиқлик мезонига қўшимча равишда объектнинг кадастр ёки бошқа шу турдаги рўйхатдан ўтказилиш шартини ҳам амалдаги қонунчиликка киритишга доир таклиф илгари сурилган
Мақолада ота-оналарнинг шахсий номулкий ҳуқуқларини ҳимоя қилиш усул ва воситалари ёритилган. Муаллиф ота-оналарнинг болаларига нисбатан шахсий номулкий ҳуқуқлари хусусиятларини ўрганиб, бу борада оила қонунчилигини такомиллаштириш юзасидан фикр юритган
Ушбу мақолада Ўзбекистоннинг Жаҳон Банки «Бизнес юритиш» рейтингида мамлакат
мавқеини янада мустаҳкамлаш масалалари ёритилган. 2019 йилда олиб борилаётган иқтисодий ислоҳотлар ва қабул қилинган норматив-ҳуқуқий хужжатлар муҳокама этилиб қисман таҳлил қилинган.
Мазкур мақолада ҳокимиятлар бўлиниши тизимида ижро ҳокимиятининг ҳуқуқ ижодкорлиги фаолияти ва унинг ўзига хос хусусиятлари таҳлил этилган. Муаллиф бу борадаги миллий ва хорижий қонунчиликни таҳлил этиш,миллий ва хорижий олимларнинг фикрларини ўрганиш асосида ҳукуматнинг ҳуқуқ ижодкорлиги фаолиятини ўзига хос хусусиятларини очиб беришга ҳаракат қилади. Мақолада амалга оширилган таҳлиллар асосида мазкур соҳани такомиллаштиришга оид таклифлар илгари сурилади.
Ushbu maqolada xususiylashtirishning mohiyati, xususiylashtirilishi mumkin bo’lgan yerlar toifalarini belgilash va kengaytirish bo’yicha ma’lumotlar tahlil qilingan. Noqishloq xo’jaligi ahamiyatiga molik yerlarda joylashgan yer uchastkalarini joriy etish va mol-mulk solig’ini qayta ko’rib chiqish, xususiylashtirish asosida yer bozorini ilmiy-metodologik asoslarini yaratish bo’yicha taklif va tavsiyalar berilgan