Зубочелюстные аномалии представляют собой дефекты, встречающиеся у подавляющего большинства детей (от 61 до 89%) и, как правило, препятствующие нормальному функционированию зубочелюстной системы. Кариозные поражения зубов являются одной из самых распространенных проблем, затрагивающих здоровье полости рта (встречаемость у лиц от 20 до 64 лет- 98%-100%). Следовательно, углубленное изучение природы возникновения данных заболеваний значительно поспособствует улучшению качества предоставляемого медицинского лечения.
Мазкур маколада аруз илми асослари бўлмиш жузе, рукн ва баурларнинг амашй ауамияти ва ташкил топиши Маумуд Замахшарийнинг «Al-Qistas al-mustaqTm fi 'ilm al- 'arild» ва Абу Ҳафс Насафий(1068-1142)нинг «Muxtasar al-‘ariid ‘ala al-usiil al-ma‘rud» puco.iaiapu асарлари асосида кўриб чиуилади. Ҳар икки асар уам аруз тизимидаги энг кичикритмик бирликлар уисобланадиган жузвлар таснифидан бошланади. Сўнг жузвчардан уосил булувчи рукнлар уауида сўз боради. Замахшарий асарида рукнлар ўзига хос усулда таснифланган ва асл рукнлар сони 8 та берилган бўлиб, улар икки гурууга ажратилган. Замахшарий аслрукнлардаги ўзгаришларни зиуоф ва иллаларга ажратмасдан, уларнингуар биридан тармоурукнларуосил утинган. Асардаушбуўзгаришларнингуар бири таърифланиб,рукн пайдо бўлиши, уосил бўлган 8 та асл рукннинг жами 71 та рукнга тармоуланиш жараёни аник кўрсатиб берилган. Абу Ҳафс Насафий эса ўз рисоласида рукнлар таркибидаги харм ва хазм уодисасига aioyuda эътибор каратган ва бу борадаўз илмий хулосазарини келтирган.
Аслий рукнлардан таркиб топган аруз баурларининг таснифи 3 уисмга бўлиниб, Маумуд Замахшарий баурларнинг таркиб топишини батафсил ва ўзлаштириш учун қулай усулда баён уизган. Шунингдек, «Al-qistas» асарининг яна бир ўзига хос жиуати унда «Байтлар таутиъи» мавзусининг мисоллар билан батафсил ёритилганлигидир. Насафийнинг «Muxtasar al-‘arud» рисоласида эса 15 та арузий баҳрни байта аруз доиралари таркибида берилган. Буусул купгтна арузга дойр асарларда кузатичади..
Изучение влияния сопутствующих заболеваний в анамнезе жизни пострадавших на ближайшие исходы сочетанной черепно-лицевой травмы.
Мақолада араб тилининг хорижий тил сифатида ўқитилишининг ўзига хос жиҳатлари, тил таълимидаги замонавий инновацион ёндашувлар ҳамда адабий тил ва сўзлашув лаҳжалари масалалари ёритиб берилган. Араб адабий тили бу тилнинг энг мақбул ва соф версияси ҳисобланади. Одатда, бу тил аҳолининг асосий қисми сўзлашадиган тил эмас, чунки одамлар доимо унинг турли кўринишларини кашф қилишади. Тил шевалари маҳаллий аҳоли гуруҳларига хос бўлиб, ёзма шаклда сақланмасдан, оғзаки равишда ўтиб боради. Бу омил ҳам араб тилини хорижий талабаларга ўргатишда ўзига хос қийинчиликларни юзага келтиради. Араб тилини ўргатиш усуллари билан биргаликда араб тилини коммуникатив ўрганиш усули араб тилини самарали ўзлаштиришда асосий аҳамиятга эга. Грамматикани ўрганиш муҳимдир, бироқ ўрганувчи грамматикани тўлиқ билиши, лекин сўзлай олмаслиги мумкин. Шунинг учун ушбу икки усул ҳам катта аҳамиятга эга. Тил бу маданий ҳодисадир, шунинг учун ҳар бир мамлакатнинг маданий-тарихий мероси унинг тилига боғлиқ. Бу эса, ўз навбатида, миллат, мамлакат ва умуман, жамият ривожланишига ёрдам кўрсатади. Инсон, энг аввало, мулоқот қилувчи зотдир, шу боис, ривожланишимиз ва комил бўлишимиз учун бир-биримизни тушуниш қобилиятига эга бўлишимиз даркор.
Мавзунинг долзарблиги: Ўзбекистонда аҳолининг санитар-эпидемиологик осойишталикни таъминлаш ― мамлакат соғлиқни сақлаш соҳасини ислоҳ қилишнинг
муҳим йўналишларидан бири ҳисобланган. Юқумли касалликларнинг, айниқса ОИВ(ВИЧ) инфекциясини профилактика қилиш, аниқланган беморларга тиббий хизмат кўрсатиш натижасида тажриба тўпланган.
Мақсади: Ўзбекистонда ўта хавфли ОИВ(ВИЧ) инфекциясига қарши кураш тадбирларининг амалга оширилиши жараёнларини таҳлил қилиш.
Қўлланилган тадқиқот усуллари: даврийлик, статистик ва қиёсий таҳлил, анализ ва синтез.
Maqolada matnshunoslikning asosi boʻlgan matn tarixi atamasi boʻyicha nazariy qarashlar tahlil qilinadi va umumlashtiriladi, bundan tashqari muqobil oʻrganish usuli haqida soʻz yuritiladi.Muallif matn tarixini tadqiq qilishning yaxlit tizimini ishlab chiqish zarurligini asoslaydi. Buyuk shoir va mutafakkir Alisher Navoiy qarashlaridan kelib chiqib, bu tizim asos bo‘ladigan ilmiy mezonlar belgilab berildi. Hadis matnlari tarixini o‘rganishda matn tarixini o‘rganishdan foydalanilganligi va adabiy yodgorliklarni bibliografiya va ilmiy tadqiq etish jarayonida o‘zaro ta’sirning yuqori samarali usuli qo‘llanilganligi ilmiy jihatdan isbotlangan. Badiiy asarlar matni tarixini o‘rganishda ilmiy aniqlik, matn barkamolligiga erishishning asosiy shartlaridan biri kontrast usulidan foydalanish hisoblanadi, degan xulosaga kelindi.
Экспериментал гепатитда дармонал ва фитин бирикмаларини жигарнинг сафро ҳосил қилиш ва ажратиш функциясига таъсирини ўрганиш. Ўткир экспериментал гепатитда ушбу дори воситалари 100 мг/кг микдорда огиз орқали юборилди. Олинган натижалар дори моддалар таъсирида жигарнинг ташқи секретор функциясини кучайишига олиб келди ва гепатобилиар тизим касалликларини патогенстик даволаш воситаси сифатида тавсия этилиши мумкин.
Ushbu maqolada T.Tolstayaning “Kys” distopik romani oliy o‘quv yurtida adabiyot o‘qitish amaliyotida janr belgilanishi kontekstida tahlil qilinadi. Oliy o`quv yurtlarida adabiyot darslarida aks ettirish texnologiyalarining metodik usullari ham ochib berilgan. Adabiyot darslarida muammoli ta’lim jarayonida rivojlantiruvchi muhit yaratishning majburiy pedagogik sharti aks ettirish bosqichi ekanligi ko‘rsatilgan. Bu talabalarga olingan natijalarni shakllantirishga, keyingi ish maqsadlarini aniqlashga va keyingi harakatlarini tuzatishga yordam beradi.