Ушбу мақолада чет эл элементи билан мураккаблашган меҳнат муносабатларини коллизион-ҳуқуқий тартибга солишнинг айрим жиҳатлари ёритилган. Муаллиф бунда асосий эътиборни, халқаро меҳнат муносабатларини тартибга солувчи коллизион нормаларнинг аҳамияти, уларнинг турлари, коллизион-ҳуқуқий тартибга солишнинг усули сифатида эрк мухторияти тамойилига қаратган.
Мақолада жиноят ишлари юритувини Игуманизациялаштириш нуқтаи назаридан амалдаги жиноят-процессуал қонунчиликни такомиллаштириш истиқболлари ўрганилган. ЎзР ЖПКга жиноят суд иш юритувида инсонпарварлик принципига бағишланган
27 1 -модда киритилиши асослаб берилган. Процессуал қонунчиликка вояга етмаган гумон қилинувчи (айбланувчи) устидан қаровни таъминлаётган шахслар, шахсий кафил, гаровга қўювчи ва статист каби процесс иштирокчиларининг ҳуқуқий мақомини белгилаш таклиф қилинган. Шунингдек, жиноят суд иш юритувини амалга ошираётган шахсларга инсонпарварлик қарашларини шакллантиришга оид амалий тавсиялар илгари сурилган.
Maqolada ingliz tili leksikografiyasi, lug‘atlarning yaratilishi, leksikografiyaning asosiy tamoyillari xususida so‘z yuritilgan. Shuningdek, til tizimida leksik birliklar xususan leksema va ularning semalari haqida atroflicha fikr yuritilgan. Hamda leksikografiyaning asosiy tushunchalari haqida so’z boradi
Maqolada xalqaro huquq normalarining tushunchasi, O’zbekiston Respublikasining xalqaro huquq normalarini yaratishdagi ishtiroki, “Xalqaro huquq” tushunchasini aniqlash va uning ta’rifi, xalqaro huquq davlatlararo yoki kengroq ma’noda xalqaro munosabatlarga xos bo‘lgan hodisa va jarayonlarning huquqiy xususiyatlarini ko‘rib chiqishi, xalqaro huquqning rivojlanish tarixi haqida batafsil so’z yuritiladi.
У новорожденных, особенно недоношенных, и у детей раннего возраста уровень иммунологической реактивности организма низкий, что связано как с морфофункциональной незрелостью составных элементов иммунной системы намолекулярном, клеточном, тканевом и органном уровнях, так и с несовершенством местных и центральных механизмов регуляции и функции.
Мазкур мақолада узлуксизлик принципининг бухгалтерия ҳисобида тутган ўрнига баҳо берилган. Тадқиқотлар натижасида узлуксизлик принципига синтактик, семантик ва прагматик концепциялар асосида баҳо берилган.
Мақолада Ўзбекистонда магистрал қувур транспорти фаолиятини норматив-ҳуқуқий тартибга солишнинг ўзига хос хусусиятларини таҳлил қилишга ҳаракат қилинган. Муаллиф магистрал қувур транспортига оид хорижий мамлакатларнинг қонунчилигини таҳлил қилади ва Ўзбекистонда ушбу фаолиятни норматив-ҳуқуқий тартибга солиш эҳтиёжларини кўрсатиб ўтади. Муаллиф магистрал қувур транспортида ташишларни амалга ошириш мураккаб жараён эканлигини таъкидлайди ва ушбу соҳани ҳуқуқий базага эга бўлиши ҳамда ҳуқуқий тартибга солишнинг аниқ механзими ва тизими яратилиши кераклиги тўғрисида хулосага келади.
При лечении любой патологии, основной принцип - улучшение качества жизни больного. Чтобы стать активным помощником врача в лечении глаукомы, больному необходимо быть хорошо информированным о своем заболевании. Для достижения хороших функциональных результатов, лечение глаукомы должно быть начато в ранний период развития заболевания, пока в глазу еще не наступили необратимые изменения.
Иқтисодиётни рақамлаштириш дунё сиёсатидаги сўнгги ўн йилликнинг асосий тенденцияларидан бири бўлиб келмоқда. Айниқса, кибермаконда иқтисодий алоқаларнинг долзарблиги ортмоқда. Виртуал дунё тобора кўпроқ ҳақиқий ҳаётнинг бир қисмига айланиб бормоқда. Виртуал иқтисодиёт эса ҳақиқий иқтисодиётнинг бир қисмига айланмоқда.
Maqolada bugungi axborotlashuv davrida milliy ta’lim tizimini modernizatsiyalashtirishda tizimli yondashuv masalalari, o‘ziga xos xususiyatlari, evolyutsion rivo jlanishga asoslangan tadrijiylik va izchillik tamoyillari xususida so‘z yuritilgan. Shuningdek, postindustrial jamiyat talablaridan kelib chiqqan holda oliy ta’lim jarayonidagi tizimli,nochiziqli yondashuv asosidagi modernizatsion o‘zgarishlar bayon etilgan.
Мақола Ўзбекистон Республикасида қонун чиқарувчи ҳокимият ваколатлари ва назорат функцияларини кучайтиришнинг ташкилий-ҳуқуқий жиҳатларига бағишланган. Муаллиф парламент назорати ва ҳокимият тармоқлари ўртасида мувозанатни сақлаш муаммоларини очиб беради. Жамиятда қонун устуворлигини таъминлаш ва самарали парламент назорати орқали давлат бошқарувини такомиллаштиришнинг ҳуқуқий асосларига алоҳида эътибор қаратилмоқда. Амалдаги миллий қонунчиликда уни таъминлаш нуқтаи назаридан келиб чиқадиган ҳуқуқий камчиликларни таҳлил қилиш асосида норматив-ҳуқуқий ҳужжатларга янги таклифлар тақдим этилади.
Мазкур мақолада ҳокимиятлар бўлиниши тизимида ижро ҳокимиятининг ҳуқуқ ижодкорлиги фаолияти ва унинг ўзига хос хусусиятлари таҳлил этилган. Муаллиф бу борадаги миллий ва хорижий қонунчиликни таҳлил этиш,миллий ва хорижий олимларнинг фикрларини ўрганиш асосида ҳукуматнинг ҳуқуқ ижодкорлиги фаолиятини ўзига хос хусусиятларини очиб беришга ҳаракат қилади. Мақолада амалга оширилган таҳлиллар асосида мазкур соҳани такомиллаштиришга оид таклифлар илгари сурилади.
Improving the quality of education depends on both the teacher and the students, and both sides are equally important. Increasing the student's active participation in the learning process is one of the most important tasks, for which it is necessary to create all conditions. From this point of view, the main goal is to improve students' self-learning skills using modern teaching methods such as FL, TBL, and PBL, deviating from the traditional method in medical education. Self-learning study will be related to each practical training. And, the content of individual learning will be part of practical training topics. As a result of the using student-centered method, the students’ self-learning skills are formed by effectively using the hours of independent study, and their active participation increases during the lesson.
Ушбу мацола изчил таржимани уцитишда мотивация яратиш масала-сига багишланган. Мацоланинг асосий мацсади "мотивация” тушунчасини *ам психологик, хам амалии жиуатдан тасвирлаш уамда ушбу тушунчани уцитиш жараёнида цул-лашдан иборат. Мацолада, шунингдек, изчил таржимани уцитиш жараёнида методлар куллаш, уцитиш тамойиллари ва техникаси уамда ахборот технологияларининг а.^амия-ти хацида суз боради.
Тадкикот объскти: олий таълим муассасаларида рус гили ва адабиёти ўқитувчиларини гайсрлаш жараёни.
Ишнинг мақсади: бадиий матнларни ўргатиш натижасида илмий асослаш ва талаба-филологларнинг касбий рус нутқига ўқитиш методикасини ишлаб ч и киш дир.
Тадкикот усуллари: умумфалсафий, ижтимоий-педагогик, киёсий, тажриба-синов, математик-статистик.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: рус тили ва адабиётини ўкитиш методикасида фанлараро алокаларини кўллаш эҳтиёжи назарий асосланиб бсрилган; тўпланган материалларнинг функционал-стилистик ва фанлараро йўналиши асосида касбий нуткка боскичма-боскич ўкитиш тизими ишлаб чикилди; бадиий матнлар билан ишлашда билингв-талабалар рус нуткида пайдо бўлаётган нутк интерфсренцияси сабаблари аниқланди; оғзаки ва ёзма фикрни билдиришда билим ва кўникмаларни шакллаштириш бўйича ўкув-тил вазифаларнинг янги типологияси яратилди; бадиий матнлар материали асосида рус касбий нуткка ўкитиш методикаси ишлаб чикилди ва илмий-назарий асослаб берилди; касбий нуткнинг билим ва кўникмаларини шакллантириш, жумлаларни тузиш ва кўллашни ташкил этиш тамойиллари бўйича педагогик технологиялар кашф этилди; ишлаб чикилган методикани амалга ошириш максадида ўкув-мстодик мажмуа яратилди.
Амалий ахамияти: назарий ва амалий материал дастурлар, дарсликлар, ўкув кўлланмалар ёзишда хамда рус тили ва адабиёти, ўзбск ва чет тиллар назарий ва амалий фанларини ўқитиш жараёнида кўлланилиши мумкин.
Татбиқ этиш даражаси ва иқтисодий самарадорлиги: олий таълим муассасалари ўкув жараёнига муаллифнинг яратилган 2 та дарслиги ва 3 та ўқув қўлланмасини тарғиб этиш орқали ижобий натижаларга эришилди.
Қўлланиш соҳаси: олий таълим тизими, педагогик кадрлар малакасини ошириш институтлари.