Maqolada boshlang‘ich sinf o‘qituvchisining malakasini oshirish tizimidata’limning o‘ziga xos xususiyatlari, uning muhim imkoniyatlari, ular o‘rtasidagi bog‘lanishlar ochib berilgan.
Мазкур мацола икки томонлама кетма-кет таржиманинг лингводидактик ху-сусиятлари масаласини урганиш жараёнида муаллиф томонидан ишлаб чицилган методикага экс-периментал машгулотнинг бир цисми сифатида кириш натижаларини уз ичига олади. Ма^олада урганиш учун зарур шарт-шароитлар, “таржима” атамасини талцин к,илиши, шунингдек, кет- ма-кет таржима фаолиятининг баъзи психолингвистик хусусиятлари уамда кетма-кет таржи-мадаги механизмларининг хусусияти тавсифланган. Тадцицотнинг долзарблиги, жамиятимизнинг турли со^аларида руи бераётган кескин узгаришлар малакали мутахассисларни, хусусан, кетма-кет таржимонларнинг сифатини ошириш заруратига олиб келганлиги билан изоуганади. Макр-ланинг макуади таржима факультетлари тил университетларининг юкрри курс (3-4) талабала-рининг эксперимента! сипов натижаларини тавсифлаш орцали ишлаб чицилган методологиянинг самарадорлигини курсатишдир. Математик тсцлил ва натижаларни уисоблашга ачо^ида эъти-бор берилади. Назарий усуллардан $ам фойданилган: педагогик, психологик ва психолингвистик адабиётлар, нутк, муаммолари буйича адабиётлар, ижодий ва когнитив фаолиятни урганадиган адабиётлар, таржима назарияси ва амалиёти буйича адабиётлар, тил университетининг юк;ори курсларида кетма-кет таржима ук,итиш мазмунини тончил цилиш; таржима назарияси ва амалиёти факультетида эмпирик укув жараёнини кузатиш; талабаларни эксперимент-синовдан ут-казиш; уцитувчилар ва талабаларни суровномадан ут^изиш; укув экспериментини утказиш, экс-периментал маълумотларни тизимлаштириш ва синтез цилиич, уларни шар^лаш. Тадцикрт нати-жалари икки томонлама кетма-кет таржиманинг узига хос хусусиятлари маълум даражада ош-кор к,илини1иида, таржима жараёнида хотиранинг ишлаш механизмлари тавсифланганида ва муаллиф томонидан реал шароитларга яцин шароитларда ишлаб чицилган кетма-кет таржимани уцитиш методикасидан фойдаланиш натижалари тил университетларининг юцори талабалари-га даре беришда фойдаланиш орцали тацдим этилади. Ушбу маолада кетма-кет таржима у^и-тишда муаллифнинг фикри методология соуаси х;амда таржима со^аси мутахассислар учун к, изикррли булади.
Мазкур мақолада “шахсий ҳаёт дахлсизлигига ишонч” ("REP") тушунчасининг генезиси, зарур ҳуқуқий асосларини аниқлаш ва ўтмишдаги шахсий ҳаёт дахлсизлиги концепциясининг қандай ўзгарганлиги таҳлил қилиниб, мансабдор шахсларнинг далилларни санкциясиз излаш ва олиб қўйиш юзасидан чегаралари ва имкониятлари баён қилинган.
Мақолада Совет давлати қатағон сиёсатининг қурбони бўлган Дадамирза Шайховнинг ҳаёт йўли, ижодий меросининг бир қисми архив материаллари асосида умумлаштирилган ҳолда илк бор илмий истеъмолга киритилган.
Мақолада хуфиёна иқтисодиётнинг юзага келиш сабаблари ҳамда унга таъсир этувчи омилларга нисбатан олимлар ҳамда экспертларнинг илмий қарашлари жумладан, хуфиёна иқтисодиётни юзага келтирувчи иқтисодий, ижтимоий ҳамда ҳуқуқий муаммолар ва уларнинг оқибатлари тўғрисидаги назарий қарашлар Мақолада хуфиёна иқтисодиётнинг юзага келиш сабаблари ҳамда унга таъсир этувчи омилларга нисбатан олимлар ҳамда экспертларнинг илмий қарашлари жумладан, хуфиёна иқтисодиётни юзага келтирувчи иқтисодий, ижтимоий ҳамда ҳуқуқий муаммолар ва уларнинг оқибатлари тўғрисидаги назарий қарашлар ёритилган. Шунингдек олимлар ҳамда экспертлар томонидан берилган назарий қарашларни таҳлил қилган ҳолда, хуфиёна иқтисодиётнинг мамлакат миллий
иқтисодиётига кўрсатиши мумкин бўлган салбий жиҳатлари очиб берилган. ёритилган. Шунингдек олимлар ҳамда экспертлар томонидан берилган назарий
қарашларни таҳлил қилган ҳолда, хуфиёна иқтисодиётнинг мамлакат миллий иқтисодиётига кўрсатиши мумкин бўлган салбий жиҳатлари очиб берилган.
Ushbu maqola boshlangʻich sinf oʻquvchilarida geometrik tasavvurlarni shakllantirish jarayonida innovatsion 3D modellashtirish texnologiyasidan foydalanishning uslubiy imkoniyatlari ochib berilgan. Mualliflar maktabning boshlangʻich bosqichida qoʻshimcha taʻlim tizimi doirasida 3D modellashtirish kursini oʻrganish uchun tematik rejalashtirishni taqdim etadilar (4-sinf misolidan foydalangan holda). Oʻquv jarayonida 3D asboblar va dasturiy taʻminotni qoʻllash samarali natija beradi. Maqolada 4-sinf tanlov darslarida geometrik tasavvurlarni shakllantirish jarayonida 3D modellash texnologiyasi samaradorligini baholash boʻyicha oʻtkazilgan tadqiqot natijalari bayon etilgan. 3D modellashtirish imkoniyatlaridan foydalanish va uch oʻlchovli fikrlashni rivojlantirish oʻrtasida bogʻliqlik oʻrnatilgan. toʻrtinchi sinf oʻquvchilarida. Olingan maʻlumotlar statistik xarakteristikalar va diagrammalarda aks ettirilgan.
Polycystic ovarian syndrome is one of the most common cause of infertility. Development of this syndrome depends on genetic and epigenetic factors, like nutrition. Epithelium of vagina, consisting from basal, parabasal and superficial cells undergoes significant rhythmical changes in subsequent phases of menstrual cycle. In polycystic ovarian syndrome, hormonal imbalance leads to disorder of these cyclic changes.
Ushbu ilmiy maqolada tariximizning eng shonli voqealarining sababchilari bo‘lgan jadidchilik harakatining namoyandalari haqida fikr – mulohazalar yuritilgan. Muallifning ta’kidlashicha, jadidchilik harakati vakillari el-urt manfaatini o‘z shaxsiy manfaatlaridan ustun qo‘yishgan. Ular xalqimizni dunyo sivilizatsiyasida faol ishtirok etishi uchunilm-fanni rivojlantirish zarurligiga muhim e’tibor qaratishgan. Ilmiy ishda ta’kidlanishicha, jadidchilik harakati o‘sha davr Turkiston aholisi orasida “Jaholatga qarshi ma’rifat bilan kurashish mumkin” degan g‘oyani ilgari surishda asosiy tashabbusni ko‘rsatishgan. Shunisi e’tiborga sazovorki, jadidchilarning g‘oyalari oradan ko‘plab yillar o‘tganiga qaramasdan, hozirgi avlodni yuksak ma’naviyatli qilib tarbiyalashda ham o‘z ahamiyatiga ega bo‘lib kelmoqda. Muallifning mulohazasiga ko‘ra, hozirgi o‘zbek jamiyatidagi ilm-ma’rifatning rivojlanishi borasidagi ijobiy siljishlar bilan jadidlar tomonidan yaratilgan asarlarning har tomonlama o‘rganilishi orasida uzviy bog‘liqlik mavjuddir.
Муаммоли савол уртага ташланиб, талабаларнинг бу хакидаги мустакил фикрлари тупланади. Бунинг учун хар бир гурухга А4 форматам KOFO3 ва рангли фломастсрлар таркатилиб, улар уз фикрларини когозга туширадилар. Сунгра хар бир гурухдан 1 нафар вакил фикрлар ёзилган когозни доскага ёпиштирган холда уз хулосаларини асослаб тушунтиради. Ксйинги гурух узи тайёрлаган когозни аввалги гурух когози тагига ёпиштиради. Шу тарзда 4та гурухнинг ушбу савол юзасидан мулохазаларини яккол намоён булади. Укитувчи билдирилган фикрни хулосалаб, энг тугри жавобни курсатади. Шу тарика кучли фикрловчи гурух ажратилади.
Иқтисодиётни рақамлаштириш дунё сиёсатидаги сўнгги ўн йилликнинг асосий тенденцияларидан бири бўлиб келмоқда. Айниқса, кибермаконда иқтисодий алоқаларнинг долзарблиги ортмоқда. Виртуал дунё тобора кўпроқ ҳақиқий ҳаётнинг бир қисмига айланиб бормоқда. Виртуал иқтисодиёт эса ҳақиқий иқтисодиётнинг бир қисмига айланмоқда.
In the current language learning process, there are differing opinions on the importance of grammar. Some individuals believe that grammar is not crucial for effective learning, while others consider it to be a fundamental and essential tool for mastering any language. This study aims to investigate the role of grammar and its significance in language learning.
Ushbu ma’ruza tezisida Nyutonning ikkinchi qonunini bittadan ko’p bo’lgan ob’ektlarga qo’llash masalasi qaralgan. Ushbu holatlarda qaysi ob’yektga, qanday kuchlar ta’sir qilayotganligi aniq tushunib berilgan.
Ушбу мақолада умумтаълим мактаблари ўқувчиларининг касб танлашга қизиқишларининг аҳамияти ҳақида сўз боради. Мақолада ушбу муаммони ўрганишнинг мавжуд ёндашувлари таҳлил қилинади, ўқувчиларнинг касб танлашга қизиқишига таъсир қилувчи психологик ва ижтимоий омиллар ўрганилади. Мақолада ўқувчиларнинг касб танлашга бўлган қизиқишини ривожлантириш бўйича ўқитувчи ва психологлар учун амалий тавсиялар ҳам берилган.
Ушбу мақола жиноят-процессуал иш юритуви шаклларини дифференциация қилишнинг моддий ва процессуал мезонларини аниқлашга қаратилган. Жиноят ишлари бўйича соддалаштирилган шаклнинг зарурияти очиб берилган ва асослантирилган. Муаллиф ҳуқуқни қўллаш амалиёти эҳтиёжларига мос келадиган ва жиноят суд ишларини юритишга жалб қилинган шахсларнинг ҳуқуқ ва қонуний манфаатларини тўлиқ ҳимоя қилиш имконини берувчи соддалаштирилган иш юритувининг янги шаклини жорий қилишни таклиф этган.
Мазкур мақолада Афғонистон мустақиллиги учун кураш олиб борилиши, мустақилликни қўлга киритилиши ва ундан сўнг амалга оширилган сиёсий, ижтимоий, иқтисодий ва маданий ислоҳотлар жараёнида афғон етакчиси Омонуллахоннинг ўрни ва роли тўғрисида сўз юритилади.