Ushbu maqola tibbiyot ta’limida kredit-modulli ta’lim tizimining mohiyati va samaradorligini o‘rganishga bag‘ishlangan. Maqolada ushbu tizimning asosiy tamoyillari va afzalliklari ko‘rib chiqiladi, shuningdek, uni tibbiyot maktablarida qo‘llash natijalari tahlil qilinadi. Tadqiqot shuni ko‘rsatadiki, kredit-modulli ta’lim tizimi tibbiy ta’lim sifatini sezilarli darajada oshirishi mumkin. Bu talabalarga o‘qishni yanada moslashuvchan rejalashtirish, o‘z qiziqishlari va ehtiyojlariga mos fanlarni tanlash imkonini beradi. Bundan tashqari, ushbu tizim o‘qituvchilarga o‘quv jarayonini yanada samarali tashkil etish, o‘quvchilar bilimini baholash imkonini beradi.
The main objectives of vocational education are: to train a qualified specialist on the proper level and profile being competent in the labor market, responsible, fluent in their profession and oriented in related fields of activity, capable to do effective work in specialty on the level of world standards, ready for regular professional progress, social and professional mobility. The modern education is creation of progress mechanism in education system. The Presidents Massage clearly said that our future is not determined with not only by raw materials and natural resources but with intellectual potential that means the science and high technologies development. Thus, the education in Uzbekistan must go into a special innovative mode in where it is possible to preserve the best traditions of our national education, and, at the same time to take into account global trends in development of educational system.
Ушбу мақола олий таълим соҳасини бошқариш тизимида давлат, бизнес тузилмалари ҳамда ижтимоий институтларнинг ўзаро алоқалари хусусиятлари билан боғлиқ мавжуд муаммоларни тадқиқ этишга бағишланган. Олий таълим соҳасида давлат-хусусий шерикчилик (ДХШ) механизмларини такомиллаштириш, минтақалардаги
таълим хизматлари бозорида рақобат даражасини ҳисобга олган ҳолда олий таълим соҳасини бошқариш масалалари бўйича таклиф ва тавсияларлар берилган.
Мазкур мақола олий таълим тизимида маркетинг стратегиясини шакллантириш ва унинг амалга ошириш самарадорлигини баҳолашнинг назарий-услубий асосларига бағишланган. Жумладан, мақолада маркетинг стртагиясини шакллантиришнинг алгоритми, олий таълим тизимида маркетинг стратегиясини самарадорлигини баҳолаш усуллари, олий таълим муассасасининг маркетинг самарадорлигини мониторинг қилишнинг асосий кўрсаткичлари, маркетинг стратегиясини амалга ошириш методикаси кўрсатиб берилган. Шунингдек, олий таълим тизимида маркетинг стртегиясини амалга оширишнинг аҳамияти ёритиб берилган.
Ushbu maqola tibbiyot maktablarida masofaviy ta'lim sharoitida yangi o'qitish usullarini qo'llashga bag'ishlangan. 2019-2020-yillarda COVID-19 pandemiyasi bilan bog‘liq voqealar mamlakatimiz iqtisodiyoti va sog‘liqni saqlash tizimi uchun nafaqat sinov, balki ta’lim tizimi uchun o‘ziga xos stress-test bo‘ldi. Oliy tibbiy ta'lim tizimi ham bundan mustasno emas, boshqa sohalardagi universitetlarga nisbatan qo'shimcha qiyinchiliklarga duch keldi. Aholining salomatligi va hayotini saqlash uchun zarur bo'lgan karantin sharoitlari tibbiy ta'lim tizimiga ta'sir qildi va ta'sir qilmasligi mumkin emas. 2020-yilning bahorgi semestridan yangi koronavirus infeksiyasi (COVID-19) infeksiyasi olib kirishi va tarqalishining oldini olish chora-tadbirlari munosabati bilan O‘zbekistondagi oliy o‘quv yurtlarida ta’lim masofaviy formatga o‘tkazildi. Bu davrda 170 nafar talaba o‘rtasida ixtiyoriy anonim so‘rov o‘tkazildi. Ta'lim jarayonining masofaviy shakli mustaqil ta'lim tamoyiliga asoslanadi, bunda talabalar o'qituvchidan makonda ham, vaqt ichida ham chetlashtiriladi. Shu bilan birga, talabalar zamonaviy Internet texnologiyalaridan foydalangan holda o'qituvchilar bilan doimiy axborot aloqasini saqlab qolish imkoniyatiga ega. Hozirgi vaqtda ta'limning yangi shakllari talab qilinmoqda, chunki ular farmakologiya fanini o'qitishda favqulodda va samarali yondashuvni shakllantiradi. So'rov natijalaridan ma'lum bo'lishicha, masofaviy ta'lim tizimining elementlaridan foydalanish imkoniyatiga bo'lgan munosabat talabalarning farmakologiya bo'yicha o'z-o'zini tayyorlashini 60-70% ga oshiradi. Tibbiyot maktablarida masofaviy ta’lim pandemiya sharoitida an’anaviy ta’limga muqobil sifatida ishlatilishi mumkin.
Интерстициальные заболевания легких (ИЗЛ) у детей раннего возраста часто скрываются под маской пневмонии, бронхиолита, что приводит к поздней диагностике, длительным курсам антибактериальной
терапии и терапии системными стероидами. Для детского ИЗЛ синдрома характерны персистирующее тахипноэ, одышка, кашель, мелкопузырчатые хрипы, гипоксемия, интерстициальные изменения по типу «матового стекла» на КТ легких [1]. Среди детских ИЗЛ особое место занимает заболевание с неустановленной этиологией – нейроэндокринная клеточная гиперплазия младенцев (НЭКГМ). Для этого заболевания характерно сочетание ИЗЛ синдрома и гиперплазии бомбезин-позитивных нейроэндокринных клеток периферических дыхательных путей в биоптате легких [2]. Генетические нарушения метаболизма белков сурфактанта составляют 10% от всех детских ИЗЛ. При наличии мутации генов SFTPC и SFTPА1 респираторных симптомов при рождении может не быть, но позже развивается ИЗЛ, кислородозависимость и необходимость проведения трансплантации легких [3].
Ушбу мақола муаллифи маърифатпарвар аллома Ризоуддин Фахриддин ўғли (ХИХ аср) «Одоби таълим» («Тарбия одоби») китоби асосида ўтказилган тадқиқот натижасида ёзилган. Мақолада китобнинг ёзилиш сабаблари, Шарқда тарбия, таълим-тарбияга қаратилаётган эътибор кўринишлари ва бу борадаги аждодларимизнинг саъй-ҳаракатлари ҳақида сўз боради. Мақолада Ризоуддин Фахриддин ўғлининг таълим ва тарбияга оид асарлари ҳақида сўз юритилиб, улар орасида «Одоби таълим» китобининг катта аҳамияти ва аҳамияти алоҳида таъкидланган.Асарни адабий манба сифатида ўрганишдан мақсад унинг мазмун-моҳиятини қамраб олишдан иборат. Айниқса, фанга муносабат, бунда ўқитувчининг ўрни, таълим ва бошқа кўплаб мавзулар замирида яна нималар ётади. Шунингдек, мақолада бу мавзуда кўплаб олимлар қалам тебратган бўлсада, муаллиф бу масалаларга ўзига хос тарзда ёндашган, маърифатпарвар олим, ислом файласуфи, устоз сифатида ижод қилган ва ижод қилган. Бундан ташқари, мақолада иш мавзусининг кенглиги, шунингдек, ўқитувчиларга берилган кўрсатмалар ва маслаҳатлар, жумладан, илмий маълумотлар, истеъдод ва қобилият, қаердадир юмшоқ, қаердадир хушмуомалалик ва қаердадир мағрур бўлиш қобилияти қайд этилган. буларнинг барчаси асарда образли тасвирланган. Шунга кўра, бу иш гўёки нафақат ўқитувчилар, балки талабалар учун ҳам дастурдир. Шунингдек, у йўлда қийинчиликлар, жиддий интилишлар ва, албатта, бу интилишларнинг натижалари ва бошқа кўп нарсалардан ташқари, билимларни эгаллаш билан боғлиқ. Бир сўз билан айтганда, бу асар 1902 йилда ёзилган бўлсада, ҳозирги даврда ҳам ўз қадр-қимматини йўқотмаганлигини таъкидлаш мумкин. Ўқувчиларни асар билан
кенгроқ таништириш мақсадида «Одоби таълим»дан айрим парчалар келтирилади.
Яъни, бу парчалар илм-фанга, ўқитувчиларга қаратилган бўлиб, уларнинг асосий маъноси тарбия ва таълим одобига қаратилган.
Oliy taʼlim muassasalari jamiyatda oʼziga xos ahamiyatga ega, chunki ular jamiyatning kelajak avlodi uchun asosiy poydevor sifatida qaralib, jamiyatni taraqqiy etishiga yoki uni tanazzulga yetaklashi mumkin. Shuning uchun ham oliy taʼlim muassasalari xalq, avlod va jamiyat oldida ikki karra maʼsuldir. Bu esa oʼz navbatida oliy taʼlim muassasalarida boshqaruvni adolatliy, javobgarlik, shaffoflik hisobotdorlik va yuksalishlikka qaratilgan boʼlishi lozimdir. Bu esa korporativ boshqaruvning tamoyillaridir.