This article examines the effectiveness of integrating technology into English language classrooms for secondary-level students in Nukus. Through a synthesis of research findings, practical insights, and case studies, it explores the benefits, challenges, and best practices associated with using technology to enhance language learning in this context. The study emphasizes the importance of technology in fostering engagement, personalization, and authentic language experiences, while also addressing issues such as access, digital literacy, and teacher training. By illuminating the transformative potential of technology-enhanced language instruction, this article aims to inform educators, policymakers, and stakeholders about the opportunities and considerations inherent in leveraging technology to promote English language proficiency among secondary-level students in Uzbekistan.
Мақолада форс ва ўзбек тиллари термин ясаш бўйича ташкилотларининг Низомлари ва ундаги принципларнинг қиёсий-солиштирма таҳлили амалга оширилган. Маълумки, дунё терминологиясидаги Вена, Прага ҳамда Россия терминология мактабларининг назарий-илмий қарашлари ва ишлаб чиққан таклифларига кўра, умумий тилшуносликда барча тилларга дастурул-амал бўладиган халқаро Стандарт юзага келган. Унга қадар эса 1926 йилда “Халқаро стандартлар ассоциацияси” – ISA (International Association for Standardization), 1931 йилда Европада “British Standard Institution” (“Британия стандартлаштириш институти”), 1946 йилда– ISO (International Organization for Standardization) каби қатор стандартлаштириш уюшмалари ташкил этилган эди. Эронда эса тил софлигини сақлаб қолиш мақсадида даврларга қараб, учта “Тил академиялари” ташкил этилган. Уларнинг сўнгиси “Форс тили ва адабиёти академияси”, яъни учинчи академия бўлиб, у 1991 йилда ташкил топган ва ўз Йўриқномасига эга. Худди шу даврда ўзбек тилида Атамақўм ўз фаолиятини бошлаган ва қисқа даврда ўз ишини якунлаган. Мақолада дунё терминология мактабида юзага келган Халқаро терминология ташкилоти Стандарти – ISO 704, ундаги термин ясаш принципларининг форс ва ўзбек тиллари термин ясаш Қоидаларига таъсири, уларнинг ҳар биридаги фарқли ва ўхшаш қирралари таҳлиллари келтирилган. Шунингдек, форс тили Академияси низомининг маълум бандлари ўзбек Атамақўми термин ясаш қоидаларининг мувофиқ бандлари билан қиёсланилди ва таҳлил қилинди. Мақоладан кўзланган асосий мақсад – форс ва ўзбек тилларида термин ясалиши бўйича юзага келган “терминология ташкилотлари”нинг ўзлашмаларга термин тақдим қилиш ва янги термин ясаш бўйича Низомларини қиёслаб ўрганиш ҳамда халқаро терминология ташкилоти - ISO 704 стандартининг тегишли бандларига мослигини таҳлил қилишдан иборат. Қиёсланган назариялар натижасида ўзбек тилида термин ясаш бўйича қатор таклифлар келтирилган.
Равиш - бу ўзгармас лексик-грамматик синф, қоида тариқасида, ҳаракат, сифат ёки объект белгисини билдирувчи ва ҳолатлар ёки таърифларнинг синтактик функтсиясида ҳаракат қиладиган сўзлар, кўпинча предикат. Дунёнинг барча тилларидаги қўшимчалар нутқнинг кеч қисмларидан бири бўлиб, унинг шаклланиш жараёни ҳозирги кунгача давом этмоқда. Шу билан бирга, бу туркумга мансуб сўзлар, улар ҳосил бўлган бошқа нутқ қисмларида ҳам ўз вазифаларини сақлаб қоладилар. Қўшимчанинг яна бир ўзига хос хусусияти - сўзлар синфининг бошқа нутқ қисмлари билан солиштирганда контсептуал жиҳатдан ҳетероженлиги. Юқоридагиларга асосланиб айтишимиз мумкинки, афғон ва эроншуносликда қўшимчаларга кўплаб таърифлар мавжуд. Илгари араб олимларининг асарлари дарий ва форс тиллари грамматикасини ўрганишга асос бўлиб хизмат қилган бўлса, бугунги кунда афғон ва эрон филологлари араб тили билан уларнинг тиллари ўртасида сезиларли фарқлар борлигини тан олишади ва шунинг учун грамматикани ўрганишда. улар фақат форс тилининг грамматик хусусиятларини ҳисобга олишга ҳаракат қилишади. Таъкидлаш жоизки, маълум бир грамматик масалани шарҳлашга бағишланган илмий мақолалар ва китоблар ёзиш соҳасида эронлик филологларнинг фаолияти бор, тадқиқотчиларнинг синтаксис тузилишига эътиборлари ошган. Дарий ва форс тилларининг грамматикасига оид бир қанча асарларни таҳлил қилдик, улар гап қисмлари ва гапнинг майда аъзолари масаласига бағишланган. Қуйида замонавий дарий ва форс тиллари грамматикасига оид баъзи асарлар ҳақида қисқача маълумот берилган бўлиб, унда бизнинг тадқиқотимиз масаласи энг тўлиқ кўриб чиқилган. Жаҳон тилшунослигида дарий тили форс тили каби кенг ўрганилмаган. Эроншуносликда, бу тилнинг илмий тавсифида, асосан, унинг ҳозирги форс тилидан фарқ қилиши қайд этилган. Дарий тилида, форс тилида бўлгани каби, муаллифлар қўшимчани морфологик ва синтактик нуқтаи назардан кўриб чиқадилар. Тадқиқот жараёнида биз замонавий дарий тили билан боғлиқ асарларни, шунингдек Афғонистонда иккинчи марта қайта нашр этилаётган ноёб асарларни таҳлил қилдик.
Мазкур мақолада араб адабий тилининг ривожи ва унинг омма орасида тарқалишида оммавий ахборот воситалари – вақтли матбуот, телевидениенинг ўрни жуда беқиёс эканлиги борасида баъзи фикр-мулоҳазалар баён этилган. Бунда араб адабий тилининг халқаро мулоқот тили, бадиий адабиёт тили сифатида қўлланилиши билан бир қаторда, араб адабий тилининг бошқарув ва давлат муассасалари иш юритиш ҳужжатларида, мактаб ва ўқув муассасаларида таълим тили сифатида, ижтимоий-сиёсий, ўқув ва илмий адабиётларда ҳам акс этишини кўришимиз мумкин. Араб давлатлари кўп бўлганлиги сабабли ҳар бир араб давлатида ўзининг ҳудудий адабий тил вариантлари мавжудлиги ҳақида ҳам сўз боради.
Мақолада форс тилидаги феъл синонимиясини ўрганиш билан боғлиқ умумий масалалар муҳокама қилинади. Мақоланинг бошида синонимиянинг умумий масалалари кўриб чиқилади, турли хил олимлар - тилшуносларнинг ушбу ҳодиса ҳақидаги қарашлари очиб берилади, шунингдек форс тилида синонимия муаммоларини ёритишга бағишланган асарларнинг қисқача таҳлили берилган. Синонимиянинг умумий белгилари ва синонимиянинг мезонлари кўриб чиқилиб, мақола қайси мезонлар форс тилининг феъл луғатига тегишли эканлигини аниқлайди. Синонимларни синхрон ҳодиса сифатида кўриб чиқиш кераклиги таъкидланган, бу эса эскирган ёки ишлатиб бўлмайдиган сўзларни синоним сифатида кўриб чиқиш имкониятини истисно этмайди. Форс тилидаги синонимларни фарқлашнинг асосий мезонлари фонетик, морфологик ва семантик-стилистик мезонлардир. Сўзларнинг овозли тузилиши жиҳатидан фарқ қилиши кераклигига асосланиб, тилда мавжуд бўлган бир хил сўзнинг фонетик вариантлари синонимия учун алоҳида аҳамиятга эга эмас, гарчи улардан фойдаланиш бадиий ва стилистик восита бўлиб хизмат қилиши мумкин. Морфологик мезонга кўра синонимлар нутқнинг ўша қисмига тегишли бўлиши керак. Семантик-стилистик мезон ўзаро алмашиниш билан боғлиқ. Бундан ташқари, мақолада форс тилининг феъл луғатига нисбатан турли хил ҳиссий-експрессив рангларга, стилистик фарқларга эга ва тенг синтактик фойдаланишга эга бўлган сўзларнинг форс тилида мавжудлигини ҳисобга олган ҳолда бир-бирини алмаштириш мумкин, деган хулосага келиш мумкин. Натижада, сўзлар бир хил лексик муҳитга тегишли бўлса ва эквивалент контекстда ишлатилса, бир-бирини алмаштириш мезони "ишлайди" деган хулосага келиш мумкин.
Maqolada ta’lim o‘zbek tilida olib boriladigan maktablarda rus tilini o‘qitishga kompetensiyaga asoslangan yondashuvni shakllantirish muammosini shakllantirish va konkretlashtirishga bag‘ishlangan. Maqolada rus tilida bilim, ko'nikmalarni shakllantirishga qaratilgan an'anaviy yondashuv va talabalar o'rtasida rus tilida tegishli kompetensiyalarni rivojlantirishga qaratilgan kompetensiyaga asoslangan yondashuv taqqoslanadi. Amalda rus tilini ona tili sifatida o'rgatishning ikki xil strategiyasining kombinatsiyasi rus tili o'qituvchilari orasida keng tarqalgan noto'g'ri tushuncha tufayli yuzaga keladi, unga ko'ra vakolatlar bilim, ko'nikma va qobiliyatlar yig'indisi bilan belgilanadi. Shu bilan birga, quyidagi tafovut taklif etiladi: kompetensiyalar - bu harakatdagi bilim, muayyan aloqa muammolarini hal qilishda ko'nikma va qobiliyatlarni ongli ravishda qo'llash qobiliyati. Tadqiqot natijalariga ko‘ra, O‘zbekiston maktablarida faoliyat yuritayotgan rus tilini ona tili sifatidagi o‘qituvchilarning pedagogik tafakkurini tubdan o‘zgartirish zarurligi ko‘rsatilgan.
Ушбу мақолада замонавий араб терминологияси соҳасидаги энг долзарб масалалар, яъни алоқа соҳасидаги замонавий технологик ютуқларни билдириш учун ишлатиладиган энг янги атамаларни араб тилига этказиш усуллари муҳокама қилинади. Араб давлатлари, бошқа кўплаб ривожланаётган давлатлар сингари, фақат дунёнинг ривожланган минтақаларида пайдо бўладиган фан ва техниканинг сўнгги ютуқларини истеъмолчилари ҳисобланади. Айнан мана шу технологик тараққиётнинг "мевалари" янги, илгари мавжуд бўлмаган объектлар, ҳодисалар ва "трансформациялар" нинг шаклланишига ёрдам беради. Иккинчиси нафақат "електроника дунёсини" бойитибгина қолмай, балки "ташувчи" тилининг лингвистик луғатини, сўнгра "истеъмолчилар" тилларини кенгайтиришга ҳисса қўшади. Шундай қилиб, мақолада араблар орасида илгари бўлмаган гаджетларнинг энг янги номларини арабча "нутқини" узатишнинг энг кўп ишлатиладиган усуллари таҳлил қилинган ва тасвирланган. Маълумки, ҳар қандай тил ўзига хослигини сақлаб қолишга ва тўғридан -тўғри хорижий қарз олишдан сақланишга интилади. Бу борада араб тили ҳам бундан мустасно эмас. Бу борада муаллиф араб тилининг ўз лексик бирликларини мослаштириш орқали тўғридан -тўғри қарз олишдан қочишга бўлган кўп уринишларини таъкидлайди. Баъзида, мос семантик лексемаларнинг йўқлиги сабабли, араб тили янги хорижий номларни бошқа "юмшоқ" усуллар билан ишлатишга мажбур бўлади, яъни. "кузатув қоғози" ва "ярим бузоқ" каби усулларни қўллаш орқали. Бошқа томондан, тўғридан -тўғри хорижий қарз олишдан қочишга уринишга қарамай, инглиз тили "модаси" таъсири остида, Ғарб атамаларининг араб халқи тилига "кириши" фактлари ҳар томонлама кузатилади, фақат уларга бўйсунади. бу тил учун зарур бўлган транслитератсияга.
While presenting at English language lessons in ordinary Karakalpak schools, you can often see students sitting passively at desks and trying to speak only when the teacher calls them. Due to the fact that most students do not have the opportunity to speak foreign language outside the classroom, learning English turns into memorization of grammatical forms and vocabulary, exercises in translation from Karakalpak into English and vice versa. With the spread of new information technologies, teachers have received opportunity use various media for enrichment language environment of their class. If in the 80s of the last century in the teacher’s arsenal foreign language were audio recordings and educational TV shows (language labs in special schools and language departments of universities), and at the end o f 90s a n d the beginning of XXI century on helping teachers computer CD-ROMs, video, satellite TV and the Internet came into our life.