Today, Uzbek literature can be considered one of the most developed and unique in Central Asia. It is a unique phenomenon in the region, the uniqueness of which is explained by the fact that the country is geographically in the heart of Asia, and genetically belongs to the Islamic cultural traditions. Indeed, the translation of the masterpieces of our literature into foreign languages and their worthy place in the treasury of world literature is of special importance today. At the same time, it is difficult to say that at present the translation of works of art from Uzbek into foreign languages is carried out sufficiently. The rich Uzbek culture reflected in the works of art remains a mystery to foreign readers. However, the growing interest of our literature lovers in the rich culture of the Uzbek people, in our classical and modern literature, shows that there is a serious need for the translation of samples of our literature. The issues of scientific study of the problems related to the translation of literary texts and the verification of published translations remain relevant. In the texts of fiction or poetry, language is not only a means of conveying information, but also a means of its artistic reproduction, conveying the aesthetic value of the work. In addition, the literary text is also a source of information about foreign culture. The value of comparative translation studies is that they make a significant contribution to the development of specific translation theories within specific language pairs.
This article is devoted to the study of the theoretical aspects of the problems associated with word choice in literary translation, in which the main focus is on the views of foreign and Uzbek translators on this topic. Some of the comments and conclusions made in the article may be useful to the creators in the future translation process.
Лингвокультурологиянинг асосий бирлиги маданий концептдир. Маданий концепт бу ментал бирлик бўлиб, онгдаги ментал ва психик ресурслар бирликларини ифодалашга ҳизмат қилувчи, ҳамда инсон тажрибаси ва билимларини акс эттирувчи информацион тузилма (Е.С.Кубрякова), маданиятнинг асосий бирлиги (В.И.Карасик), инсон онгидаги маданиятнинг ҳужайраси (Ю.С.Степанов). Концептга бўлган лисоний-маданий ёндашув концептни маданиятнинг таянч бирлиги сифатида қабул қилишни тақозо этади ва маълум бир маданият учун муҳим бўлган тушунчаларни ўзида акс эттиради.
Концептнинг тузилиши мураккаб. Ю.С.Степанов концептнинг уч таркибий қатламини ажратади: (1) асосий, бош белги; (2) қўшимча, ёки бир неча кўшимча, “пассив" белгилар: (3) ташқи, лисоний шаклда акс эттириладиган, одатда, умуман эътиборга олинмайдиган ички шаклни. Олимларнинг кўпчилиги (С.Г. Воркачев, В.И. Карасик, Маслова В.А.), концептнинг мураккаб тузилма эканлигини қайд этишади ва уни асосини куйидагилар ташкил этади деб таъкидлайдилар: 1) маъно; 2) образ; 3) қадриявий.
Концепт тузилишидаги конституентлар концепт майдонини ёки концептосферани ҳосил қилади. Миллий концептосфера - бу конкрет миллат учун характерли ҳисобланган концептларнинг йиғиндисидир, Концепт ўзида концептуал бўлак, элементларни тақдим этади. Унинг элементлари конкрет коммуникатив жараёнларда ўзларини намоён килади.
Fire/Water концептларининг лексик сатҳда вербаллашувини таҳлил қилиш натижасида биз қуйилагиларни аниқладик:
1) Fire/Water концепти лексик сатҳда лексик бирликлар, синонимлар ва антонимлар, қўшма сўзларда орқали ифодаланади;
2) ‘Fire’ концептининг ядровий концептуал маънолари қўйидагилардан ташкил топади: а) олов – иссиқлик ва ёритиш қуроли; б) олов – офат, улим, халокат, синов, азоб, ҳавф; в) олов – ёнғин; г) олов – хис туйғу;
‘Water’ концептининг ядровий концептуал маънолари қўйидагилардан ташкил топади: а) сув – таъмсиз, рангсиз ва хидсиз суюқлик; б) сув – водород ва кислороддан ташкил топган; в) сув – ичимлик суви ва сув таъминотини амалга оширувчи система; г) сув – индустрияда қўлланувчи модда.
3) ўрганилган барча тил бирликларда асосан олов концептининг иккита концептуал маъноси ифодаланади: а) олов – ёнғин; б) олов – уруш қўроли, отиш қўроли. Сув концепти эса асосан а) бефойда ва б) сув – офат маъноларини ўзида мужассам этади.
‘Fire’ концептининг фразеологик бирликларда вербаллашувини таҳлил қилиш натижасида fire компонентли фразеологик бирликларда асосан Fire концептининг образлилик ва қадриявий қисмлари ўз ифодасини топишини кўриш мумкин. Ижобий эстетик баҳо қўйидаги концепуал белгиларда ўз аксини топган: олов бу 1) ижобий ҳис туйғулар (севги, дўстлик, ёктириш); 2) интилувчанлик, тиришқоқлик; 3) мотивация қўроли. Салбий эстетик баҳо вайронагарчилик, ёнғин, уруш тушунчаларини ифодаловчи тил бирикмаларинингконцептуал белгиларида ўз аксини топган. Олов бу 1) ёнғин, офат, халокат; 2) уруш ва отишқўроли; 3) салбий хис-туйғулар: жаҳлдорлик; 4) қийин синов, азоб; 5) вақт танқислиги; 6) танқид қўроли ва хк.
‘Water’ компонентли фразеологик бирликларда, сув 1) ҳаётдаги турли вазиятларни ифодаловчи хосса; 2) бошқа суюқликларга нисбатан фойдасиз ва арзон; 3) муқаддас суюқлик сифатида изоҳланади. Шу билан бирга, сув ва олов вайронагарчилик, табиий офат каби концептуал белгиларни ўз семантикасида акс этади.
Шундай қилиб, инглиз лингвомаданиятида олов асосан салбий буёқдорликга эга бўлиб, вайронагарчилик, азоб, уруш, ёнғин каби тушунчалар билан боғлиқ. Бу оловнинг табиий офат эканлиги, чўғ олганда уни тўхтатиб бўлмаслиги, уруш қўроллари асосан ўтга алоқадорлиги (ўқ, снаряд, пушка, бомба) билан боғлиқ. Олов тушунчасининг инсон хис-туйғулари билан боғлиқ эканлиги, кишининг физиологик хусусиятлари билан боғлиқ (инсоннинг жаҳли чиққанда, уялганда, севиб қолганда қизариши, бадан хароратининг кўтарилиши ва ҳк.).
Maqolada Alisher Navoiy ijodida “ma’ni” (“ma’no”) va “ahli maoniy” (“fikr tashuvchilari”) atamalarining qo‘llanishi va badiiy talqini masalalari tahlil qilingan. Bu tushunchalar buyuk shoir ijodi konsepsiyasining asosini tashkil etishi ilmiy jihatdan isbotlangan.
Ushbu maqolada ingliz tilidagi maqollarning o‘zbek tilidagi ekvivalenti ma ’no va mazmun jihatidan, shuningdek, ushbu maqollarning har ikki tilda qo ‘llanilishiga misollar keltirilgan.
Ушбу мақолада шартнома танлаш эркинлиги тамойилининг мазмуни аниқланиб, асосий эътибор номланмаган ва аралаш шартномалар тушунчалари ҳамда уларнинг ўзаро муносабатига қаратилади
ushbu maqolada adabiyot fanida muhim o‘rin tutadigan islomiy- ma'rifiy asarlar tizimidagi ramzlarning matndagi ma'no-mazmunini to‘laqonlicha ochib berilganligini ko‘rishimiz mumkin . Mumtoz adabiyotimizda qo‘llanilgan so‘zlarning asl ma'nosini anglash biroz mushkulroqdir. Matnning majoziy ma'nolari pragmalingvistik tahlil tamoyillari asosida berilib, real-haqiqiy ma'nolari aks ettiriladi . Bu adabiyotning yuksalishi, asarlarning umrboqiyligi uchun juda muhim o‘rin egallaydi.
Ҳозирги замонда Ўзбекистонда чет эл мамлакатлари билан маданиятлараро ва адабиётлараро муносабатларнинг ривожланиши яққол кўзга ташланмоқда ва шу билан бирга адабиётга бўлган қизиқиш ортмоқдаки, беихтиёр хорижий асарларни ўзбек тилига ва ўзбек адабиёти дурдоналарининг бошқа тилларга таржима қилишга эҳтиёж ортмоқда. Бадиий асар таржимаси жуда мураккаб саналади ва унинг энг асосий вазифаларидан бири асарни адекват шарҳлашдан иборат.таржимон нафақат асарни тўғри таржима қилиши, маънони етказиб бериши , балки аслиятдаги асл маънони, образни ҳам етказиб бера олиши ва китобхонга эстетик завқ бағишлай олиши лозим. Асарни тўғри тушуниш ва эмоционалликни тўлиқ етказиш учун трансформация усули ёрдамга келади. Комиссаровга кўра, таржималардаги ўзгаришлар расмийсемантик хусусиятга эга бўлиб, формулаларни асл бирликлар маъносига ўзгартиради. Яъни, таржима трансформациялари - бу аслиятдаги бирон бир сўзга таржима тилида мос сўзлар мавжуд бўлмаса, ёки мавжуд бўлган сўз ушбу контекстда ишлатилмаса, турли хил асл матнларни таржима қилишда қўлланиладиган таржима усули. Биз ўз мақоламизда таржимашуносликнинг муҳим жиҳатларидан бири –грамматик трансформацияларни кўриб чиқамиз. Уларга грамматик алмашинувлар,сўзма-сўз таржима, гапларни боғлаш усули ҳамда гапларни бўлиш каби усулларни кўриб чиқамиз. Грамматик трансформацияларни ўрганиш учун мисоллар П.Қодировнинг “Юлдузли тунлар. Бобур” ва унинг рус тилига Ю.Суровцев томонидан таржима қилинган ва “Бобур” номи билан нашр этилган ҳамда урду тилига М.Салим томонидан “"نیدلاریہظ ربابноми билан нашр қилинган таржималар манба қилиб олинди. Таъкидлаш лозимки, асар ўзбек тилидан рус тилига ва рус тилидан урду тилига таржима қилинган. Мақола мультисистемали тилларга таржима қилиш жараёнида юз берадиган лексик-грамматик ўзгаришларга аҳамият қаратади ва уларни тизимлаштиради.
Лингвокультурологиянинг асосий бирлиги маданий концептдир. Маданий концепт бу ментал бирлик бўлиб, онгдаги ментал ва психик ресурслар бирликларини ифодалашга ҳизмат қилувчи, ҳамда инсон тажрибаси ва билимларини акс эттирувчи информацион тузилма (Е.С.Кубрякова), маданиятнинг асосий бирлиги (В.И.Карасик), инсон онгидаги маданиятнинг ҳужайраси (Ю.С.Степанов). Концептга бўлган лисоний-маданий ёндашув концептни маданиятнинг таянч бирлиги сифатида қабул қилишни тақозо этади ва маълум бир маданият учун муҳим бўлган тушунчаларни ўзида акс эттиради.
Концептнинг тузилиши мураккаб. Ю.С.Степанов концептнинг уч таркибий қатламини ажратади: (1) асосий, бош белги; (2) қўшимча, ёки бир неча кўшимча, “пассив" белгилар: (3) ташқи, лисоний шаклда акс эттириладиган, одатда, умуман эътиборга олинмайдиган ички шаклни. Олимларнинг кўпчилиги (С.Г. Воркачев, В.И. Карасик, Маслова В.А.), концептнинг мураккаб тузилма эканлигини қайд этишади ва уни асосини куйидагилар ташкил этади деб таъкидлайдилар: 1) маъно; 2) образ; 3) қадриявий.
Концепт тузилишидаги конституентлар концепт майдонини ёки концептосферани ҳосил қилади. Миллий концептосфера - бу конкрет миллат учун характерли ҳисобланган концептларнинг йиғиндисидир, Концепт ўзида концептуал бўлак, элементларни тақдим этади. Унинг элементлари конкрет коммуникатив жараёнларда ўзларини намоён килади.
Fire/Water концептларининг лексик сатҳда вербаллашувини таҳлил қилиш натижасида биз қуйилагиларни аниқладик:
1) Fire/Water концепти лексик сатҳда лексик бирликлар, синонимлар ва антонимлар, қўшма сўзларда орқали ифодаланади;
2) ‘Fire’ концептининг ядровий концептуал маънолари қўйидагилардан ташкил топади: а) олов – иссиқлик ва ёритиш қуроли; б) олов – офат, улим, халокат, синов, азоб, ҳавф; в) олов – ёнғин; г) олов – хис туйғу;
‘Water’ концептининг ядровий концептуал маънолари қўйидагилардан ташкил топади: а) сув – таъмсиз, рангсиз ва хидсиз суюқлик; б) сув – водород ва кислороддан ташкил топган; в) сув – ичимлик суви ва сув таъминотини амалга оширувчи система; г) сув – индустрияда қўлланувчи модда.
3) ўрганилган барча тил бирликларда асосан олов концептининг иккита концептуал маъноси ифодаланади: а) олов – ёнғин; б) олов – уруш қўроли, отиш қўроли. Сув концепти эса асосан а) бефойда ва б) сув – офат маъноларини ўзида мужассам этади.
‘Fire’ концептининг фразеологик бирликларда вербаллашувини таҳлил қилиш натижасида fire компонентли фразеологик бирликларда асосан Fire концептининг образлилик ва қадриявий қисмлари ўз ифодасини топишини кўриш мумкин. Ижобий эстетик баҳо қўйидаги концепуал белгиларда ўз аксини топган: олов бу 1) ижобий ҳис туйғулар (севги, дўстлик, ёктириш); 2) интилувчанлик, тиришқоқлик; 3) мотивация қўроли. Салбий эстетик баҳо вайронагарчилик, ёнғин, уруш тушунчаларини ифодаловчи тил бирикмаларинингконцептуал белгиларида ўз аксини топган. Олов бу 1) ёнғин, офат, халокат; 2) уруш ва отишқўроли; 3) салбий хис-туйғулар: жаҳлдорлик; 4) қийин синов, азоб; 5) вақт танқислиги; 6) танқид қўроли ва хк.
‘Water’ компонентли фразеологик бирликларда, сув 1) ҳаётдаги турли вазиятларни ифодаловчи хосса; 2) бошқа суюқликларга нисбатан фойдасиз ва арзон; 3) муқаддас суюқлик сифатида изоҳланади. Шу билан бирга, сув ва олов вайронагарчилик, табиий офат каби концептуал белгиларни ўз семантикасида акс этади.
Шундай қилиб, инглиз лингвомаданиятида олов асосан салбий буёқдорликга эга бўлиб, вайронагарчилик, азоб, уруш, ёнғин каби тушунчалар билан боғлиқ. Бу оловнинг табиий офат эканлиги, чўғ олганда уни тўхтатиб бўлмаслиги, уруш қўроллари асосан ўтга алоқадорлиги (ўқ, снаряд, пушка, бомба) билан боғлиқ. Олов тушунчасининг инсон хис-туйғулари билан боғлиқ эканлиги, кишининг физиологик хусусиятлари билан боғлиқ (инсоннинг жаҳли чиққанда, уялганда, севиб қолганда қизариши, бадан хароратининг кўтарилиши ва ҳк.).
Мазкур мақола хитой ва ўзбек лингвомаданиятида “аёл” концепти билан боғлиқ эвфемизмларнинг тадқиқига бағишланган. Кишилар баъзан бошқалар билан мулоқот чоғида ўзлари хоҳлаган нарсани тўғридан-тўғри айта олмайдиган ёки ибораларнинг ўз маъносида қўллаб, суҳбатдошларини ноқулай аҳволга солиб қўядиган вазиятлар билан тўқнашиб қоладилар. Бундай қийин вазиятлардан чиқиб кетиш мақсадида эвфемизмлар қўлланилади. Эвфемизмлар тақиқланган, айтилиши ножоиз, қўпол, одоб-ахлоқ меъёрларига зид бўлган сўз ва ифодалар ўрнига юмшоқ қўлланишли бўлган сўз ва ифодалардир. Эвфемизмлар халқнинг руҳияти, дунёқараши, урфодатлари, удумлари, ирим-сиримлари ва инончларини акс эттиради. Мақолада хитой ва ўзбек лингвомаданиятидаги “аёл” концепти билан боғлиқ эвфемизмлар “аёлнинг ёши”, “ҳомиладорлиги”, “ахлоқи” ва “ташқи кўриниши” сингари мавзуий гуруҳларга ажратилиб тадқиқ этилган. Хитой ва ўзбек лингвомаданиятида “аёл” концептини ифодалаган эвфемизмларнинг умумий ва ўзига хос жиҳатлари чоғиштириш асносида ёритилиб, уларнинг тил ва маданиятдаги ўрни кўрсатиб берилган. Хитой ва ўзбек халқи тафаккур тарзининг, дунёқарашининг муайян даврлардаги ўзгаришлари, ҳозирги кунда аёлнинг жамият ижтимоий-сиёсий ҳаётидаги ролининг ортиб бориши, унинг она, уй бекаси бўлиши билан бирга, эркак билан тенг ҳуқуқга эга бўлган жамиятнинг фаол аъзоси экани эвфемизмлар мисолида очиб берилган. Ҳар иккала халқ аёлларидаги шарқона ибо, ҳаё, иффат каби когнитив белгиларнинг эвфемизмларда акс этиши аниқланган. Хитой ва ўзбек лингвомаданиятларида “аёл” концепти билан боғлиқ эвфемизмларни тадқиқ этиш ҳозирги кунда долзарб бўлган гендер тенглиги масаласини ҳал этишда муҳим аҳамият касб этади. Эвфемизмларни ўрганиш халқнинг менталитетига чуқур кириб бориш, унинг миллий маданияти, қадриятлари, урф-одатлари, ахлоқий меъёрлари, тил соҳибининг миллий характери ҳамда тил ва маданиятнинг ўзаро алоқаси ҳақида тўлиқ тасаввурга эга бўлиш имкониятини беради. Шунингдек, маданиятлараро мулоқот жараёнида юзага чиқадиган тушунмовчиликларни, қийинчиликларни олдини олади, прагматик тўсиқларни бартараф этиб, мулоқотнинг муваффақиятли ва самарали бўлишини таъминлайди.
Мазкур мақола бадиий матнда этномаданий маъноларнинг шаклланиши ва уларнинг ифодасига бағишланган. Мақоланинг объекти бадиий матн таҳлилидан келиб чиқадиган турғун маданий маънолар. Ясунари Кавабатанинг “Минг қанотли турна” романидаги этнонконцептлар ишимизнинг асосий материали бўлиб ҳисобланади. Мақоланинг мақсади Ясунари Кавабатанинг “Минг қанотли турна” романидаги этнонконцептларнинг аниқланган маъноларини намоён қилиш. Ишда асосан интегратив таҳлил ва концептуал таҳлил усулларидан фойдаланилди. Матн орқали япон халқи маданий ҳаётининг ҳам анъана, ҳам янгилиги ўрганилиб, персонажларнинг “чой маросими”га боғлиқ ҳар бир маълумотлари, фикрлари мазкур тушунчанинг ҳажмига қўшимча бўёқдорлик берган жиҳатлари кўрсатилган. Шунингдек, ХХ асрнинг йирик насрий ёзувчиларидан Ясунари Кавабата ижоди орқали япон маданиятининг ўзига хос хусусиятларидан бири бўлган чой маросими “тядо” мисолида миллий тафаккур акс эттирилган. Япон маданияти тизимидаги қадриятлар, чой маросими билан боғлиқ лингвомаданий концепт майдон кузатилган. Таъкидлаш жоизки, чой маросими концептига ҳар бир япон ўзидан келиб чиқиб маъно сингдиради. Асарда чой маросими, кимоно, маросимлар ва шу каби этноконцептлар бадиий концептлар сифатида композицион асос, миллий эстетика ва табиий фон вазифаларини ўташи аниқланган. “Кимоно” концепти чой маросими концептининг бир бўлаги бўлганлиги ҳолида мавсум концептини бирлаштириши кузатилган. Шунингдек, Кавабата Ясунари чой маросими орқали миллий макон яратиш ва маросим билан боғлиқ муаммоларни кўрсатибгина қолмай, миллий характерлар яратишда ҳам фойдаланганлиги аниқланган. “Минг қанотли турна” романида ифодаланган руҳий, эстетик ва маданий анъаналар, “тядо”-чой маросимининг асосий тамойиллари: уйғунлик, хушмуомалалик, покизалик ва тинчлик, муаллифнинг матнда замон ва макон яратиш маҳорати таҳлилга тортилган. Чой маросими фонида роман асосий қаҳрамонлари Кикужи ва Юкиконинг характерлари очиб берилганлиги кўрсатилган. Ёзувчининг детал яратиш маҳорати, интерьер ва нарсаларнинг мустақил композицион, маъновий аҳамиятлари ўрганилган. Кузатилган натижалар асосида Кавабата Ясунари чой маросими “тядо” орқали япон миллий тафаккурини маҳорат билан ифодалай олган деган хулосага келинган.
Bugungi kunda unabi mevali daraxti O‘zbekistonda ham butun dunyoda keng ishlab chiqarilmoqda. Uning oziq-ovqat va tibbiy tavsifi ko'p yetishtiriladigan va yig'ib olinadigan asosiy qiymatdir. Ushbu tadqiqot stimulyatorlar va o'sish usullarining unabi pitomniklarini ishlab chiqarishga ta'sirini o'rganmoqda. Tajriba davomida olingan natijalar shuni ko'rsatdiki, Hosilin bilan davolash qimmatroq va o'sishda mantiqiy emas.
Сўз маъно англатишга хизмат қилади. Бир сўз асл маъносидан ташқари турли маъноларни англатиши мумкин. Бу маъноларнинг биринчиси асл луғавий маъно бўлса, қолганлари кўчма ёки қўшимча маънолардир. Бу ҳолат барча тилларда учрайди. Сўзнинг кўчма маъноси нутқнинг жозибадорлигини, таъсирчанлигини ошириш, воқеа-ҳодисалар моҳиятини ёритиш, унга бадиий уйғунлик бағишлаш учун хизмат қилади ва кўпроқ адабий матнлар, бадиий асарларда реаллашади. Предметнинг белги-хусусиятини билдирувчи лексемалар нутқда, айниқса, бадиий матнда кенг қўлланади ва халқнинг бой меросини, ижтимоий-маиший ҳаёти тўғрисидаги маълумотларни авлодларга етказиб беришга хизмат қилади. Ранглар оламнинг бадиий манзарасини яратишда фаол иштирок этади. Пашту тилидаги ранг билдирувчи сифатлар ҳам семантик сермаънолик хусусиятига эга. Ранг-тусни ифодаловчи сифатлар орасида энг кўп маъно кўчиши ёки маъно йўқолиши каби ҳодисалар نیپس (оқ) ва روت (қора) сифатларида кузатилади ва булар кўпроқ адабий матнлар, бадиий асарларда ўз аксини топади. Мақолада ранг-тусни билдирувчи оқ ва қора сифатларининг мажозий маъно хусусиятлари келтирилиши билан бир қаторда мазкур сифатларнинг сўз бирикмалари, қўшма сўзлар ва турғун бирикмалар таркибида келиши манбалардан тўпланган мисоллар орқали лексик-семантик жиҳатдан таҳлилга тортилди. Оқ ва қора сифатлари жой, денгиз, тоғ, йўл каби атоқли отларни ясашда фаол иштирок этиши, шунингдек, мазкур сифатлар отлашиши ва булардан феъллар ясалиши мақолада ёритиб берилди. Хулоса қисмида оқ ва қора сифатларининг кўчма маъноларда келиши ва қўшма сўз ва фразеологик бирикмаларда иштирок этиши рақамларда кўрсатилди.
Ушбу мақола муаллифи маърифатпарвар аллома Ризоуддин Фахриддин ўғли (ХИХ аср) «Одоби таълим» («Тарбия одоби») китоби асосида ўтказилган тадқиқот натижасида ёзилган. Мақолада китобнинг ёзилиш сабаблари, Шарқда тарбия, таълим-тарбияга қаратилаётган эътибор кўринишлари ва бу борадаги аждодларимизнинг саъй-ҳаракатлари ҳақида сўз боради. Мақолада Ризоуддин Фахриддин ўғлининг таълим ва тарбияга оид асарлари ҳақида сўз юритилиб, улар орасида «Одоби таълим» китобининг катта аҳамияти ва аҳамияти алоҳида таъкидланган.Асарни адабий манба сифатида ўрганишдан мақсад унинг мазмун-моҳиятини қамраб олишдан иборат. Айниқса, фанга муносабат, бунда ўқитувчининг ўрни, таълим ва бошқа кўплаб мавзулар замирида яна нималар ётади. Шунингдек, мақолада бу мавзуда кўплаб олимлар қалам тебратган бўлсада, муаллиф бу масалаларга ўзига хос тарзда ёндашган, маърифатпарвар олим, ислом файласуфи, устоз сифатида ижод қилган ва ижод қилган. Бундан ташқари, мақолада иш мавзусининг кенглиги, шунингдек, ўқитувчиларга берилган кўрсатмалар ва маслаҳатлар, жумладан, илмий маълумотлар, истеъдод ва қобилият, қаердадир юмшоқ, қаердадир хушмуомалалик ва қаердадир мағрур бўлиш қобилияти қайд этилган. буларнинг барчаси асарда образли тасвирланган. Шунга кўра, бу иш гўёки нафақат ўқитувчилар, балки талабалар учун ҳам дастурдир. Шунингдек, у йўлда қийинчиликлар, жиддий интилишлар ва, албатта, бу интилишларнинг натижалари ва бошқа кўп нарсалардан ташқари, билимларни эгаллаш билан боғлиқ. Бир сўз билан айтганда, бу асар 1902 йилда ёзилган бўлсада, ҳозирги даврда ҳам ўз қадр-қимматини йўқотмаганлигини таъкидлаш мумкин. Ўқувчиларни асар билан
кенгроқ таништириш мақсадида «Одоби таълим»дан айрим парчалар келтирилади.
Яъни, бу парчалар илм-фанга, ўқитувчиларга қаратилган бўлиб, уларнинг асосий маъноси тарбия ва таълим одобига қаратилган.
Ushbu ishda O‘zbekiston Respublikasida jismoniy madaniyat tizimining jamiyatda tutgan o‘rni, maqsad va vazifalari, yo‘nalishlari, rivojlanish tarixi, sobiq ittifoq davrida va mustaqillik yillarida jismoniy madaniyat tizimini rivojlanish xususiyatlari, mustaqillik yillarida jismoniy madaniyat tizimida olib borilgan islohatlar va ularning ijobiy samarasi keng ochib berilgan.