Ревматологик касалликлар қаторида реактив артрит тарқалишига кўра пешқадамликка эгадир ва у энг кенг тарқалган бўғимларнинг сурункали яллиғланиш касалликларидан бири ҳисобланади. Касаллик давомида бўғимларда жараён сурункали равишда кечиб, деструктив жараёндан то анкилозланишгача ривожланиши мумкин. Тадқиқот 120 та реактив артрит ташхиси тасдиқланган беморларда ўтказилган. Унда реактив артритнинг постэнтероколитик ва урогенитал шакллари билан хасталанган беморларда бўғим синдромини ўзига хос жиҳатлари ҳақида тадқиқот натижалари келтирилган
Тизимли қизил бўрича – сурункали касаллик бўлиб, бунда иммунитетни бошқаришда кўплаб нуқсонлар аниқланади. Тизимли қизил бўрича тарқалиши 100000 aҳолигa 12,5 дaн 40 гачa бўлиб, репродуктив ёшдаги аёлларда нисбатан кўп кузатилади. Тизимли қизил бўричада асаб тизимининг шикастланиши 25 – 85 % беморларда учрайди ва васкулопатия, тромбоз, қон кетиши ва антитаналарнинг бош мия тўқималарига бевосита зарар етказилиши билан боғлиқ бўлади. Қуйида бизнинг кузатувимиздаги клиник ҳолатнинг қисқача мазмуни келтирилган.
Психологик хизмат ўз мазмуни моҳиятига кўра инсонларга маслаҳат кўрсатишга қаратилган фаолият ҳисобланади. Психологик хизматга қўйилган тамойиллар инсон шахси билан ишлашнинг ўзига хос жиҳатларини билишни талаб этади ҳамда психологик хизматнинг самарадорлигини таъминлайди.
Тадқиқот мақсади бифидумбактерин ва колибактерин билан даволанишдан олдин ва кейин ёш болаларда колиинфекцияларда А.М.G. иммуноглобулинларнинг даражасини аниқлаш еди. Дисбиотик схемаларни тузиш учун ишлатиладиган пробиотиклардан фойдаланиш самарадорлигини аниқлаш эди. Гемолитик Еscherichia оқибатида колиинфексия билан оғриган жами 45 нафар ёш бола мониторинг қилинди. Мақолада пробиотик штаммларнинг болалар организмининг колиинфексияларнинг гемолитик қўзғатувчиларига чидамлилигини шакллантиришга кўп томонлама таъсири ва иммун жавоб ҳақида асосий маълумотлар келтирилган. Пробиотикларни қабул қилишдан олдин ва кейин колиинфексияли болаларда гуморал ҳимоя омилларининг характеристикаси берилади. Коли инфексияларини даволашда бифидумбактерин ва колибактериннинг самарадорлиги аниқланди.
Qalqonsimon bez funktsiyasining buzilishi endokrin bezlarning eng keng tarqalgan patologiyasi bo'lib, bu bolalarning jismoniy va aqliy rivojlanishiga sezilarli ta'sir ko'rsatadi. Yangi tug'ilgan chaqaloqlarda va chaqaloqlarda qalqonsimon bez patologiyasini tashxislash juda qiyin. Ular yangi tug'ilgan chaqaloqlarda va chaqaloqlarda qalqonsimon bezning funktsional faolligining o'ziga xos xususiyatlari, gipofiz-qalqonsimon bez tizimining postnatal modifikatsiyalari, shuningdek, qalqonsimon bez patologiyasi yashirishi mumkin bo'lgan boshqa patologik jarayonlarning ko'plab "niqoblari" tufayli yuzaga keladi. Bundan tashqari, bolaning qalqonsimon bezining shakllanishi va funktsional faolligi onaning salomatligi va homiladorlik jarayoni bilan chambarchas bog'liq. Vaqtinchalik neonatal hipotiroidizm (TNH) qayta tiklanadi va qalqonsimon bezning funktsiyasi keyinchalik tiklanadi, ammo intellektual rivojlanish buzilishlari umr bo'yi qoladi. Afsuski, neonatal vaqtinchalik hipotiroidizmning oqibatlari to'g'risidagi ma'lumotlar juda parchalangan va qarama-qarshidir.
Maqsad. Ushbu tadqiqotning maqsadi neonatal davrda tug'ma vaqtinchalik hipotiroidizmi bo'lgan bolalarda aqliy rivojlanish xususiyatlarini o'rganish edi.
Material va usullar: klinik-psixopatologik, klinik katamnestik, eksperimental-psixologik va statistik tadqiqot usullari.
Natijalar. Tadqiqot usullarini o'rganish va qo'llash asosida birinchi navbatda 11 yoshgacha bo'lgan yangi tug'ilgan chaqaloqlarda hipotiroidizmning vaqtinchalik shaklining uzoq muddatli natijalari o'rganildi. Qalqonsimon preparatlarni neyroprotektiv bilan birgalikda o'z vaqtida qo'llash samaradorligini ko'rsatdi. Xulosa. Bolalarda asab tizimining shakllanishi va kamolotida qalqonsimon bez gormonlarining muhim rolini hisobga olgan holda, yangi tug'ilgan chaqaloqlar va bolalarning boshqa endokrinopatiyalari orasida vaqtinchalik hipotiroidizmning alohida ahamiyati aniq bo'ladi, bu esa uni keyingi o'rganishni talab qiladi.
XVIII аср олмон мумтоз эстетикасининг асосчиларидан ҳисобланган Иммануил Кант (Kant / 1724-1804) ўз ижодий изланишларининг маҳсули сифатида ‘Тўзаллик ва улугворлик туйгулари устидан кузатишлар” (1764), “Соф ақлнинг танқиди” (1781), “Амалий ақлнинг танқиди” (1788), “Мулоҳаза қобилиятининг танқиди” (1796) каби йирик асарларни ёзиб қолдирган.
Мақолада Escherichia coli касаллигининг болаларда учраши ҳақида маълумот берилган ва уларни ўрганишнинг долзарблиги акс эттирилган. Болаларда клиник кечиши ва асоратлари билан боғлиқ хусусиятлари Escherichia coli диареяни турли гуруҳларининг патоген хусусиятлари тасвирланган. Escherichia coli касаллигини бактериологик ва серологик усуллар билан этиологик ташхислаш масалалари ёритилган. Escherichia coli антибактериал препаратларга чидамлилиги бўйича замонавий маълумотлар келтирилган. Москвадаги юқумли касалликлар шифохонасига ётқизилган номаълум этиологияли 350 нафар болада бактериологик тадқиқот ўтказилди. Самарқандда 2 ёшгача бўлган 60нафар соғлом бола кундузги оромгоҳларга қатнайди.