Мақолада арбитраж келишувларини қўллашга доир долзарб назарий ва амалий масалалар ёритилган. Муаллиф томонидан арбитраж келишувлари турлари, арбитраж келишувларига қўйиладиган талаблар ва уларнинг талаб этиладиган шартнлари изоҳланган. Умуман олганда мақола арбитраж келишувига арбитражга мурожаат қилиш асоси сифатида умумий шарх берилган.
Мақолада халқаро тижорат низоларини хал қилишда дунёдаги энг машҳур институционал халқаро арбитраж бўлган Парижда жойлашган Халқаро савдо палатаси қошидаги Халқаро арбитраж суди фаолияти таҳлил қилинган. Мазкур халқаро арбитраж ва унинг фаолияти тўғрисидаги маълумотлар расмий манбалар ва бевосита муаллифнинг Халқаро савдо палатаси қошидаги Халқаро арбитраж судининг Ялпи мажлисидаги иштирокига асосланган.
Мазкур мақолада арбитраж келишувининг илмий-амалий жиҳатлари таҳлил этилиб, арбитраж арбитраж келишувнинг тушунчаси ва хусусиятлари тадқиқ этилган, шунингдек Ўзбекистон Республикасининг “Халқаро тижорат арбитражи тўғрисида”ги Қонуни лойиҳаси юзасидан тавсия ва таклифлар ишлаб чиқилган.
Бугунги кунда инвестициявий арбитраж соҳасида тенденциявий тусга эга бўлаётган феномен бу – учинчи томоннинг арбитраж ишларини молиялаштиришидир (Third Party Funding). Бунда арбитраж трибуналининг якуний қарори даъвогар фойдасига чиқарилса, келиб тушадиган маблағларнинг маълум қисми айнан учинчи томон ҳиссаси бўлиб қолиши амалиётда кўп кузатилади. Масалан, учинчи томон сифатида молиялаштиришга ихтисослашган компания, даъвогар-инвестор билан келишув асосида арбитраж жараёни билан боғлиқ харажатларнинг ҳаммасини ёки бир қисмини қоплаш мажбуриятини олади. Бунинг эвазига, ҳомийлар тўғридан-тўғри харажатлари учун компенсация ва/ёки даъвогарга берилган сумманинг бир қисмини оладилар.
Мазкур мақолада халқаро тижорат арбитражида турли низоларни ҳал этишда қўлланиладиган арбитраж келишувларининг моҳияти, арбитраж келишуви тушунчаси ва унинг тузилиши таҳлил этилган, тегишли таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган.
Ушбу мақолада Тошкент халқаро тижорат арбитраж марказининг муқобили сифатида хaлқaро тижорaт судини ташкил этишнинг ўзига хос хусусиятлари хорижий тажриба асосида таҳлил қилинган. Мазкур таҳлиллар натижасида Ўзбекистонда хaлқaро тижорaт судини ташкил этиш юзасидан бир қатор таклиф ва тавсиялар баён этилган.
Мақолада муаллиф томонидан халқаро арбитраж соҳасида кадрлар тайёрлашнинг мухимлиги ҳамда бунга катта талаб мавжудлиги кўрсатилиб, миллий ва халқаро тажриба таҳлил қилинган. Хулоса сифатида муаллиф низоларни ҳал этишнинг муқобил усулларини ҳамда мазкур соҳани ўрганиш ва олий юридик таълим муассасаларида ўқитиш зарурати таъкидланган.
Ушбу мақолада инвестиция низоларини ҳал қилиш ва уни ҳуқуқий тартибга солиш билан боғлиқ масалалар муҳокама қилинган. Тошкент халқаро арбитраж маркази фаолиятига оид масалаларга тўхталиб ўтилган.
Мақолада муаллиф халқаро тижорат арбитражлари қарорларини тан олиш ва ижро қилишни тартибга солиш механизмларини, халқаро тажриба қа қонунчиликни, ривожланган мамлакатлар амалиётини таҳлил қилган.
Статья рассматривает трансформацию международного коммерческого арбитража под влиянием цифровизации и новых технологий, таких как искусственный интеллект и блокчейн. Основное внимание
уделяется изменениям в арбитражных процедурах и возможностям, которые эти технологии предоставляют для повышения эффективности и качества разрешения споров. Статья также затрагивает вопросы юридической адаптации и регулирования, включая узбекскую национальную стратегию в этой области. Особое внимание уделяется вопросам идентичности и анонимности в цифровой среде, которые могут иметь значительные последствия для арбитражных процедур. Эмпирические исследования подтверждают актуальность этих изменений, особенно в контексте пандемии COVID-19, которая стала катализатором для ускоренного внедрения цифровых технологий в арбитраж.
Мақолада турли мамлакатлар қонунчилиги ва амалиётида форс-мажор тушунчаси қўлланилиши, ушбу тушунчанинг илмий моҳияти, халқаро ҳуқуқий тартибга солиниши, шунингдек нихоларни хал этишда халқаро арбитраж амалиёти ўрганилган.
Мақолада ҳар бир анъанавий жамиятларда мавжуд ижтимоий-сиёсий институтларнинг шаклланиши ва фаолият ҳамда арбитражлик институтнинг шаклланишининг ўзига хос хусусиятлари, йўналишлари ҳамда замонавийлик билан ўзаро муносабатларига таъсири атрофлича илмий жиҳатдан ёритилиб, қатор таклиф ва тавсиялар берилган.
Ушбу мақола халқаро тижорат арбитражи тўғрисидаги қонунни тайёрлаш ва қабул қилиш бўйича ташкилий-ҳуқуқий тадбирларни амалга ошириш босқичларини таҳлил қилишга, шунингдек халқаро арбитраж соҳасидаги халқаро шартномалар ва конвенцияларнинг моҳиятини очиб беришга бағишланган. Халқаро тижорат арбитражини яратишни тартибга солувчи норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар ўрганилиб, тегишли хулосалар чиқарилган.
Мақолада lex sportiva тушунчасининг
ҳуқуқий табиати ёритилган бўлиб, шунингдек, унинг спорт арбитраж судида қўллланилиши ва амалиёти бўйича таҳлиллар олиб борилган. Lex sportiva тушунчасининг келиб чиқиши тарихи, унинг шаклланиши ва ички тузилиши масалалари кўриб чиқилган. Бундан ташқари, ушбу мақолада мазкур Концепциянинг пайдо бўлишида спорт арбитраж судининг роли ва аҳамиятига алоҳида эътибор қаратилган. Lex sportiva ва lex mercatoria норматив комплекслари бўйича қиёсий таҳлиллар олиб
борилган. Шунингдек, муаллиф томонидан lex sportiva концепциясининг трансмиллий характерига ҳамда унинг Халқаро спорт ҳуқуқи билан ўзаро таъсири ва алоқасига алоҳида урғу бериб ўтилган.
Бугунги кунда жаҳон миқёсида Интернет тармоғи билан боғлиқ низолар жуда кенг тус олиб келмоқда. Шундай низолардан бири бу домен номлари билан боғлиқ низолардир. Домен номларига оид нищолар тарафлардан бири ёки иккови ҳам юридик шахс бўлган тақдирда арбитраж судлари амалиётига тааллуқлидир.
Intcllcktual mulkda mzolarini sudda ko nb chiqishdan ко ra sudgacha bo‘lgan muqobil usullar qo‘llanilishi zamonaviy huquq tizimlarida juda kcrak. Intcllcktual mulk nizolarini sudda hal ctish qimmatga tushadi, ko‘p vaqt talab qildi va noto‘g‘ri qaror qabul qilish aytib bo‘lmaydigan va nomuvofiq natijalarga olib kcladi. Ushbu tadqiqot ishi intcllcktual mulk nizolami hal qilish uchun mediatsiya, arbitraj va hakamlik muhokamasi kabi muqobil usullardan kcng foydalanish imkoniyatini o'rganadi va bu nizolami hal qilish uchun qanchalik mos kclishini tahlil qiladi. O‘zbekiston huquqiy tizimida intcllcktual mulkka oid nizolami hal qilishda mavjud bo‘lgan muammolar va nizolami muqobil usulda hal ctishni joriy ctish uchun qanday qadamlar kcrakligiga alohida c’tibor qaratiladi. Tadqiqot ishining xulosasiga ko‘ra, nizolami muqobil hal ctish mcxanizmlari intcllcktual mulk uchun juda moskcladi va O‘zbckiston bunday tizimni amalga oshirish uchun katta qadamlar qo‘yishi kcrak.
The article analyses arbitration as a means of resolving international disputes. The author states that the development of arbitration in the world created strong international and regional arbitral institutions that allow parties to choose a forum according to their needs and resolve disputes in the way, which suits them more. In conclusion, the author comes to the opinion that nation-states must further remove obstacles to international arbitration by, inter alia, joining various international treaties and ensuring that effective mechanisms exist to enforce international arbitral awards to improve the investment climate.
The author considers the concept of artificial intelligence in this article. In addition, the issues of implementing of artificial intelligence in international arbitration have been analyzed. Besides, the author considers the aspects of using of big data in international arbitration. In conclusion, the author compares the advantages as well as the negative features of artificial arbitrators.
В современном мире, в условиях быстро развивающейся глобализации экономики, развития межхозяйственных, межгосударственных связей и унификации законодательства на региональном и международном уровнях, международный коммерческий арбитраж как альтернативная внесудебная форма разрешения коммерческих споров приобретает все большее значение, являясь одним из основных элементов рыночных отношений, как на национальном, так и на международном уровнях.
На сегодняшнии день арбитражная оговорка, связанная с определением порядка рассмотрения споров уполномоченным органом, играет важную роль во внешнеэкономических сделках. В свою очередь, в процессе заключения внешнеэкономических сделок стороны не всегда могут предвидеть все возможные ситуации и соответственно отразить все условия в контракте или не согласовать некоторые из них, а именно арбитражную оговорку и применимое право.
Инвестицияларни рағбатлантириш ва ўзаро ҳимоя қилиш тўғрисидаги битимлар давлатларга, жумладан Ўзбекистон Республикасида ҳам хорижий инвестицияларни жалб этишда, ишбилармонлик ва инвестиция муҳитини яхшилашда юқори аҳамиятга эгадир. Мазкур мақола бундай битимларнинг ўрни ва аҳамияти, уларнинг мазмунмоҳиятини таҳлил қилишга қаратилгандир. Мақолада инвестицияларни рағбатлантириш ва ўзаро ҳимоя қилиш тўғрисидаги икки тарафлама битимлар муқим ишбилармонлик муҳити ўрнатилган давлатларга хорижий инвестицияларни жаоб этишда фақатгина ижобий таъсир кўрсатиши ёритиб берилган.