Ушбу мақолада мамлакатимизнинг барқарор иқтисодий ўсишни таъминлашга таъсир этувчи омиллар ўрганиб чиқилган. Минтақа-ларнинг республикамиз ялпи ички маҳсулотидаги улуши таҳлил қилиниб, тегишли хулосалар
қилинган. Шунингдек, иқтисодчи олимларнинг фикрлари асосида айрим иқтисодий атамаларга муаллифлик таърифи берилган. Мамла-катимиз макроиқтисодий
барқарорлигини аниқлашда баъзи бир иқтисодий атамалардан фойдаланиш тавсия этилди.
Ушбу мақолада мамлакатимизнинг барқарор иқтисодий ўсишни таъминлашга таъсир этувчи омиллар ўрганиб чиқилган. Минтақа-ларнинг республикамиз ялпи ички маҳсулотидаги улуши таҳлил қилиниб, тегишли хулосалар
қилинган. Шунингдек, иқтисодчи олимларнинг фикрлари асосида айрим иқтисодий атамаларга муаллифлик таърифи берилган. Мамла-катимиз макроиқтисодий барқарорлигини аниқлашда баъзи бир иқтисодий атамалардан фойдаланиш тавсия этилди.
Ushbu maqolada soliq yuki va uning makriqtisodiy ko‘rsatkichlarga ta’siri tahlili, milliy iqtisodiyotda soliq yukini optimallashtirishni ekonometrik modellashtirish, yalpi ichki mahsulot, budjet daromadlari va xarajatlari hamda soliq yuki ko‘rsatkichlarini bir-biriga bog‘liqligi, soliq yuki ko‘rsatkichi o‘zgarishining yalpi ichki mahsulotga ta’siri, budjet daromadlari va xarajatlariga ta’siri tahlili amalga oshirilgan. Shuningdek, YaIM hajmi va unga ta’sir etuvchi omillar regression statistik tahlili, milliy iqtisodiyotda davlat budjeti daromadlari va xarajatlari hajmining o‘zgarishiga soliq yuki ko‘rsatkichining ta’siri ekonometrik usullar asosida tahlil qilingan..
Замонавий араб ва ўзбек адабиётининг кўзга кўринган вакиллари Ғада асСамман ва Зулфия Қуролбой қизи ижодида ҳозирги кун адабиётшунослик майдонида ўта долзарб бўлиб бораётган психологик тасвир ва услуб йўналиши кенг китобхонлар оммаси ҳамда адабиётшунослар томонидан алоҳида диққат-эътибор марказида бўлиб келмоқда. Бу икки адибанинг насри, хусусан, ҳикоячилиги турли ижтимоий-сиёсий вазиятлар муҳити ва воқелигида яратилганлиги билан характерлидир. Мазкур мақолада Ғада
асСамман ҳамда Зулфия Қуролбой қизи ҳикояларида психологизм ва психологик таҳлил масаласи ҳамда икки адиба ижодидаги ўзаро муштаракликлар тадқиқ этилган. Унда
адибалар услубидаги ўхшашликлар ҳамда психологик таҳлилининг ички монолог, нутқий
характеристика, психологик портрет, галлюцинация, туш каби воситаларидан
фойдаланиш ва қаҳрамон ички оламини очиб бериш маҳорати очиб берилган. Ёзувчи Ғада асСамман ва Зулфия Қуролбой қизи ҳам ўз ижодида ички нутқ – ички реплика, ички диалог, ички монолог (монолог-муҳокама, монолог-хотира, монолог-мулоҳаза), нутқий характеристика, портрет, такрор сўзлар, галлюцинация, пауза воситаси каби психологик таҳлил воситаларидан моҳирона фойдаланиб, психологик ва магик реализм
унсурлари билан бойитилган насрий асарлар яратиб келмоқдалар. Хусусан, улар ижодида
психологик тасвир воситалари, ички нутқ ва ички монолог концептининг воқеланиши
муҳим аҳамият касб этади. Турли мамлакатларда яшаб ижод қилган, ўзаро алоқалари ва таъсири мавжуд бўлмаган икки адиба ижодидаги ўхшаш ғоялар, муаллиф мақсадининг уйғунлиги, жамиятдаги воқеликларга муносабатидаги муштаракликлар, автор услубидаги уйғунлик Ғада ас-Самман ва Зулфия Қуролбой қизининг ўз замонасининг ижтимоий муаммоларини шахсий муаммо даражасида тасвирлай олган, замонавий адабий жараёнларда маълум бир силжиш, юксалишга таъсир кўрсатган ижодкорлар сафига киришини далиллайди.
Ушбу мақолада Андижон вилояти қишлоқ хўжалиги тармоғини иқтисодий ривожланиш ҳолати, уларга таъсир қилувчи омиллар, соҳаларнинг ривожланиш динамикаси, макроиқтисодий кўрсаткичларда вилоят
иқтисодиётининг тутган ўрнига баҳо берилган
Мақолада Республикамиз озиқ-овқат саноати корхоналарини самарали ривожлантириш жараёнларини прогнозлаштириш масалалари ёритилган. Озиқ-овқат саноатида ялпи маҳсулот қийматининг иш ҳақи фондига, асосий воситалар ва номоддий активлар амортизациясига боғлиқлиги модели ишлаб чиқилган. Энг кичик квадратлар усули ёрдамида вақтли қаторларни текислаш орқали ўрганилаётган ҳолатнинг ўсишига эришиш
тартиби шакллантирилган. Ўзбекистон Республикаси озиқ-овқат саноати корхоналарида иш ҳақи фонди, асосий воситалар ва номоддий активлар амортизациясининг 2014-2020 йиллардаги
динамикаси ўрганилган ва 2021-2027 йилларга прогноз қийматлари аниқланган.
Ташқи иқтисодий фаолият (ТИФ) иштирокчиси ва божхона хизмати ўзаро ишонч ва ҳамкорликда ишлай оладими? Бу савол бугунги кунда Жаҳон божхона ташкилоти (ЖБТ), Жаҳон савдо ташкилоти (ЖСТ) экспертлари ҳамда божхона хизматларини қизиқтираётган ва унинг йўлларини излаётганлар учун долзарб ҳисобланади.
Mazkur maqolada O‘zbekiston Respublikasida iqtisodiyotni modernizatsiyalash sharoitida milliy iqtisodiyotni jadal rivojlantirish, pandemiya sharoitida mamlakatda ijtimoiy siyosatni amalga oshirishda davlat byudjetining o‘rni va ahamiyati, davlat byudjetidan moliyalashtirish xususiyatlari tadqiq qilingan va tegishli xulosalar berilgan.