Буюк озарбайжон шоири шайх Низомий Ганжавий жаҳон адабиётидаги ноёб поэтик ҳодиса – хамсачиликни бошлаб берди. Гарчи форсийда битган бўлса ҳам, улуғ шоирнинг “Панж ганж”ида туркий тафаккур, туркий руҳ акс этгани маълум . Улуғ ўзбек мутафаккири ҳазрат Алишер Навоий эса “Хамса”си билан Низомий Ганжавий бошлаган поэтик анъанани янгилаш баробарида юксак тараққиёт босқичига кўтарди. Озарбайжонўзбек адабий алоқаларига доир эътиборга молик илмий тадқиқотлар муаллифи профессор Алмаз Улвийнинг ёзишича, Алишер Навоий Низомий анъаналарини изчил давом эттириш билан чекланмай, туркий адабиётнинг тараққиёт даражасини янада юксалтирди . Зеро, буюк салафига бўлган эҳтиром, унинг поэтик тафаккур такомилидаги беназир хизматлари эътирофи ҳазрат Алишер Навоий “Хамса”сининг ҳар бир достонида яққол сезилиб туради. “Хамса” достонларининг алоҳида боблари унинг васфига бағишлангани ҳам буни тасдиқлайди.
“Ҳиммат ва саботи бўлмаган миллатнинг ҳақи ҳаёти йўқдир”. Бундан роппароса бир юзу беш йил олдин “Ойна” журналида босилган мақоласига улуғ маърифатпарвар Абдурауф Фитрат ана шундай сарлавҳа қўйган эди. Ҳиммат – Ватан ва миллат учун, зарур бўлганда, молу жондан кеча олмоқ. Сабот – Ватан ва миллатнинг шаъни-шарафи, ор-номусини ҳимоя қилиш йўлида метин иродани намоён эта билмоқдир. Биз тарихий илдизлари қадимият булоқларидан сув ичган, дунё тамаддунининг, инсониятнинг илму ирфон бешигини тебратган миллатмиз. Башариятга маърифат ва ахлоқдан, ҳиммат ва саботдан дарс берган буюк мутафаккирлар ворисимиз. Лекин ворислик ҳақи бу ҳақда жар солиш, оғиз йиртиш билангина адо этилмас. Ворислик ҳуқуқига қуруқ даъволар билан эришилмас. Бунинг учун аждодларни мукаммал танимоқ, улар меросини қунт билан ўрганмоқ, тафаккур ва тадаббур этмоқ, илму ирфонда улар эришган оламшумул ютуқларни янгилари билан бойитмоқ зарур.
“Nazm bo‘stoni” ruknining ushbu kitobida ulug‘ shoir va adib, zamonasining adabiyotshunos va elshunos olimi, mohir xattot va “Zubdat ul-hukamo” (“Hakimlarning sara-si”) degan e’tirofga sazovor hakim Zokirjon Xolmuhammad o‘g‘li Furqat (1859–1909) ningturli lirik janrlardagi asarlaridan namunalar o‘rin olgan. Shoirning ushbu to‘plamga kirgan she’rlarida muhabbat va hayot falsafasi, ijodkorning ijtimoiy-siyosiyvoqyelikka munosabati va ilmu ma’rifat mavzulari teran mazmun va go‘zal badiiy shakl uyg‘unligida talqin etilgan. Ushbu nazmiy guldasta she’riyat muhiblariga manzur bo‘lishiga ishonamiz.
Мумтоз бадиий асарлар матни тарихини чуқур ўрганмай туриб, матншунослик илмининг тараққий этиши ҳақида гап ҳам бўлиши мумкин эмас. Чунки матн тарихи тушунчаси матншуносликнинг таянч назарий асосларидандир. “Матн тарихи қўлёзма манбалар генеалогиясини текширишдан муаллифнинг ва манбани кўчирган котибнинг дунёқараши ва ғоясини ўрганишгача, асарнинг юзага келишида муаллиф ижодий ниятининг рўёбга чиқишидан унинг яратилишига у ёки бу даражада алоқадор бўлган бошқа адабий ёдгорликлар билан ўзаро боғлиқ жиҳатлари тадқиқигача бўлган барча жараёнларни ўз ичига олиши” [6,9] назарда тутилса, ушбу илмий муаммони ўрганиш нечоғлиқ муҳим экани янада ойдинлашади.
В данной статье, опираясь на самые последние достижения Навоиведения, исследуются становление философского мировоззрения Алишера Навои, идейные истоки, которые оказали ключевое влияние на формирование его мистического (суфийского) учения. Известно, что на формирование мировоззрения Алишера Навои оказали влияние многие мыслители такие как Низами Ганджави, Амир Хосров Дехлави, Абдурахман Джами. Великий мыслитель Фаридуддин Аттор также оказал огромное влияние на становление и формирования его мировозрения. История говорит о том, что Алишер Навои будучи ребенком знал наизусть его произведение которое полностью признано суфийским по содержанию. Вся жизнь и деятельность Алишера Навои, как человека и государственного чиновника, образ мысли говорят нам о том, что он является истинным суфием по убеждению и образу жизни, сделавшим очень много для своего народа и страны. Рассмотрены многие произведения Алишера Навои и на основе анализа уточнено, что богословские труды великого мыслителя, в первую очередь, "Хамсат-уль-мутахаййирин" (Пятерица изумлений), Муножат" (Мольба к богу), "Насайим ул-мухаббат" (Веяния любви...) и многие другие, содержат аспекты, которые связаны с тасаввуф (суфизмом). Именно в них он воспевает многие понятия а именно любовь к Богу, ко всему сущему, особенно к человеку. В этом плане определено, что наибольший интерес представляет произведение Алишера Навои "Лисон ут-тайр" (Язык птиц), написанный как вариант "Речи птиц" Фаридудина Аттара на узбекском языке.
Великий Шёлковый путь на протяжении многих столетий служил ближению различных народов. Великий Шелковый путь как торговая магистраль, сохранившаяся до наших дней, уходит своими корнями в доисторические времена и, объединяет людей с совершенно разными культурными традициями, религиозными убеждениями и говорящих на разных языках. Наследие Шелкового пути повлияло на формирование мира, в котором мы живём сегодня: языки, искусство, наука, технологии и духовные верования. Проект ЮНЕСКО «Комплексное исследование Шелковых путей – путей диалога» начался в 1988 году, объединив сотни соискателей со всего мира, как из ЮНЕСКО, так и из научных учреждений партнеров, которые представили значительное количество исследований и проектов о разных аспектах истории Великого шелкового пути. Эта инициатива продолжена различными академическими, культурными и художественными учреждениями по всему миру путем создания онлайнплатформы
Maqolada buyuk astronom, matematik va geograf Al-Farg‘oniy o‘rta asrlarda O‘rta Osiyoda yashaganligi aytiladi. Evropada u Alfraganus, Sharqda esa Xasib nomi bilan mashhur bo'ldi. Osmon jismlarini muttasil kuzatgan Al-Farg‘oniy juda ko‘p kashfiyotlar qilgan. Sharq donishmandining kitoblari 700 yildan ortiq Yevropa ensiklopediyalari va darsliklari uchun asos bo‘lib xizmat qildi. Al-Farg‘oniyning ilmiy asarlari uning nomini abadiylashtirib, jahon shuhratini keltirdi.
Ҳар бир халқ миллий ўзлигининг шаклланиши аввало, ўз маънавий қадриятларини англашдан бошланади. Шарқ халқларининг маънавий мероси эса азалдан ахлоқий қадриятлар билан йўғрилгандир. Таниқли қомусий олим, мутафаккир, шоир Умар Хайём ўзининг ноёб ижоди туфайли нафақат Ислом оламининг, балки бутун жаҳон цивилизациясининг ривожланишига
катта таъсир кўрсатган Шарқ ренессансининг асл дурдоналаридан бирига айланди.
Умар Хайём рубоийларини ва унда ўз аксини топган мутафаккир дунёқараши билан
халқимизни таништиришда таржимон ва Умар Хайём ижодининг билимдони шарқшунос
олим Шоислом Шомуҳамедовнинг хизматлари муҳим аҳамиятга эга. Деярли минг йил ўтган бўлса-да, Умар Хайём ижоди олимлар, файласуфлар ва шеърият ихлосмандлари орасида катта қизиқиш уйғотиб келмоқда. Бугунги кунда ҳам бизнинг замондошларимиз орасида мутафаккир ижоди ихлосмандлари, уни чуқур ўрганиш мақсадида илмий тадқиқ этишга қизиқиш билдирган файласуф,
адабиётшунос, тилшунос изланувчилар кўплаб топилади. Бу соҳада устоз Шоислом Шомуҳамедов ёзиб қолдирган асарлари биз учун ва биздан кейинги авлодлар учун муҳим илмий манба бўлиб хизмат қилади.
Ushbu maqolada al-Hakim at-Termiziy ta’limotining mazmuni, uning xorijda o‘rganilishi tahlili bayon etilgan. O‘quvchilarda al-Hakim at-Termiziyning xorijiy mamlakatlarda o‘rganilishi asosida ularda nazariy va metodologik ko‘nikmalarini shakllantirish, alloma merosini bilish, asarlarini qiyosiy tahlil qilish asosida ko‘nikmalarini namoyish etish, xorijiy tadqiqotchilar tomonidan taqdim etilgan yangi ma’lumotlar asosida ma‘lumotlarni qayta ishlash, tasniflash kabi xususiyatlar rivojlantirilgan. Al-Hakim at-Termiziy ta’limotining xorijda o‘rganilshi bo‘yicha ilmiy tadqiqotlar o‘rganilib, qiyosiy tahlil qilingan. Tahlil natijalari asosida alloma asarlarining: Qur’on tafsiri, hadislar, kalom, fiqh, huquq falsafasi, so‘fiylik tarixi, so‘fiylik ta’limot yo‘nalishlariga ajratilgan tasnifi keltirilgan.
Бу мақола улуғ қомусий аллома Абу Райҳон Берунийнинг илмий мероси ҳақида. Мақолада Абу Райҳон Берунийнинг дунё илм-фанига қўшган ҳиссаси ва аллома яратган асарлар ҳақида маълумот берилган. Шунингдек, Берунийнинг илмий фаолияти ва унинг фан соҳасидагибошқа мутафаккирларнинг илмий фаолияти билан уйғун жиҳатлари таҳлил этилди.
Maqolada boshlang‘ich sinf o‘quvchilarida ekologiyaga doir ijobiy munosabatlarni shakllantirish mazmuni, uning shakl va metodlari, nazariy va amaliy ahamiyati, boshlang‘ich sinf o‘quvchilarida ekologik tafakkur, inson faoliyati va tabiat o‘rtasidagi munosabatlar haqidagi ilmiy manbalarni singdirish borasida fikrlar keltirilgan.
Мақолада таниқли афғон классик шоири Абдураҳмон Мўманд (Раҳмон бобо) ҳаёти ва ижоди атрофлича ёритилган. Унда шоир ижодининг моҳияти ва унинг афғон мумтоз адабиёти тарихида тутган ўрни ҳақида адабиётшунос олимлар фикрлари келтирилиши билан бир қаторда, адиб асарларининг ғоявий мазмуни, бадиияти конкрет мисоллар таҳлили орқали ёритиб берилган. Шунингдек, мақолада шоирнинг тасаввуфга бўлган муносабати, ўз замонаси воқелиги ҳақидаги қарашлари, унинг асарларида ифодаланган инсонпарварлик, халқчиллик моҳияти очиб берилган. Мақоланинг илмий салмоғи унда ўзбек шарқшунослигида биринчи бор шоир ҳаёти ва ижодий мероси мумкин қадар кенг ва ҳар тарафлама тадқиқ этилгани ва шоир шеърияти бўйича бевосита унинг асарлари таҳлили асосида хулосалар чиқарилгани билан белгиланади
XIX иккинчи ярми – XX бошларида Марказий Осиёнинг табиий фанларига оид минглаб илмий тадқиқотлар, асарлар, рисолалар яратилди. Улар ҳозирги кунда Ўзбекистоннинг қўлёзма фондлари ва кутубхоналарида сақланмоқда. Шу жумладан, таниқли мутафаккир Аҳмад Донишнинг бой илмий-маънавий мероси Тошкент Давлат Шарқшунослик институтининг Шарқ қўлёзмалар фондида сақланади. Мақолада унинг асарлари ва рисолаларининг фонд рўхатидаги тартиб рақамлари кўрсатилган. Унинг фаолиятида табиий фанларга оид қарашлари таҳлил қилинган. Муаллиф унинг табиий фанларга оид қарашлари акс этган асарларини ўрганишга катта эътибор қаратади. Булар қаторига Аҳмад Донишнинг “Наводир ул вақоеъ”, “Глобус ва ундан фойдаланиш рисоласи”, “Глобус ва ундан фойдаланиш рисоласи” каби асар ва рисолалари киради. Бундан ташқари Табиатшунослик, Ернинг вужудга келиши ва ҳолати, сайёралар ҳаракати, Ой ва Қуёш тутилиши каби ҳодисаларга нисбатан Аҳмад Донишнинг илмий ёндашуви баён этилган. У ўзининг табиий фанларга оид асарларининг барчасини илмий ҳулосаларга асосланган ҳолда ёритган.Илмий мақола мавзусини ёритишда тарихийлик, тизимли таҳлил ва тушунтириш усулларидан фойдаланилди. Қайд этиш лозимки, XIX иккинчи ярми – XX бошларига келиб Марказий Осиё рус ва хорижий тадқиқотчиларининг фаол изланишларининг объектига айланди.Бунинг натижасида эса Марказий Осиёнинг табиий шароитларига бағишланган юзлаб тадқиқотлар яртилди. Бу эса бевосита география фанининг юқори даражада тараққий этганлигидан далолат беради. Бу даврдаги Россияда табиий фанлар соҳасидаги ўзгаришлар Марказий Осиё мутафаккирлари, маърифатпарварларинг фаолиятида ҳам сезиларли даражада акс этди. XIX оҳири – XX бошларида ўлкада кенг ривожлана бошлаган маърифатпарварлик ҳаракати доирасида жамиятнинг илғор фикрли вакилларидан бири Аҳмад Дониш дунёвий илм-фанни ривожлантириш заруриятини тобора чуқур англаб, анъанавий фан ва таълимни жаҳон ютуқлари даражасига кўтариш лозимлиги ҳақидаги ташвиқотни ўз асарларида кучайтирди. Аҳмад Донишнинг асарлари Марказий Осиё халқларинг XIX асрлаги тарихи ва маданияти, балки табиий фанлар – топография, хариташунослик, астрономия, географияга оид билимлар бўйича маълу-мотларни бера олади. Унинг илмий-маънавий мероси халқимизнинг кейинги илмий тараққиётига асос бўлиб ҳизмат қила олади. Зеро, сўнгги асрларда, ҳусусан, XIX оҳири -XX аср бошларида аждодларимиз ҳам ўзларидан аввалги яратилган интеллектуал салоҳиятдан унумли фойдаланиб келган эди.
Taftazoniy Muhammad ibn Umar Sa’duddin (1322-1392) – qomusiy olim, kalom ilmining yirik namoyandasi, uning falsafiy, gnoseologik, mantiqiy muammolarini tadqiq qilishga muhim hissa qo‘shgan mutafakkir. U yaratgan kitoblar Islom ilohiyotini tizimlangan shaklga keltirib, ommalashtrishga va o‘qitishga mo‘ljallangan bo‘lib, keyinchalik bir necha asrlar davomida ko‘pchilik madrasalarda darslik va o‘quv qo‘llanmalari sifatida foydalanilgan. Buning asosiy sababi allomaning yoritiladigan muammo va masalalarga keng ko‘lamli, xolisona nuqtai nazardan yondasha bilishi, bag‘rikeng, betoqatlikka o‘rin qoldirmaydigan, boshqalarning fikr-mulohazalarini sinchiklab ko‘rib chiqish va beg‘araz baholashga qodir ekanligi bilan izohlanib, bu olimlar tomonidan keng tan olingan. Shijoatkor olim Taftazoniy o‘z davrining murakkab va qaltis falsafiy masalalari bilan shug‘ullanganligini qayd etish lozimdir.
Наследие Востока и прежде всего великое научное наследие Абу Насра Фараби считается одним из решающих факторов в становлении полноценно-развитого облика личности. В настоящее время человек своими рациональными действиями создаёт величайшие материальные и духовные благосостояния и проносит их сквозь тяжелые и трудные испытания эпохи. При этом актуальновесомыми являются произведения Фараби, раскрывающие сущность ума в политико-нравственном и моральном воспитании молодого поколения. Поэтому не будет преувеличением утверждать, что выдвинутые в трудах Фараби теории и рационалистические идеи актуальны и созвучны с духовнонравственным обновлением нашего общества, новшествами в сфере образования и воспитания в республике Узбекистан.
Образ нашего великого предка-мыслителя и философа Абу Насра Фараби, его ум и интеллект, как и его взгляды на искусство созидания, концепции ума и познания личности играют основную роль в качестве исторического обоснования нового гражданского общества в Узбекистане.
Maqola buyuk o‘zbek shoiri va mutafakkirining qarashlari tahliliga bag‘ishlangan Alisher Navoiy qomusiy olim, temuriylar hukmdori Mirzo Ulug‘bek davridagi adabiyot haqida. Muallif Navoiy ijodidagi bu mavzudagi g‘oya va talqinlarni quyidagi tasnif asosida o‘rgangan: 1) buyuk shoir ijodida Mirzo Ulug‘bekni madh etish; 2) Mirzo Ulug‘bek davrida vujudga kelgan adabiy muhit va uning namoyandalari ijodiga munosabat; 3) bu hukmdor davrida adabiy-estetik tafakkurning rivojlanishi. Alisher Navoiyning “Farhod va Shirin” dostonining yakuniy qismida hamda “Majolis un-nafois” (“Tozli majlislar”)da Mirzo Ulug‘bek Qur’oni Karimni yetti qiroat bilan yod olgan va o‘rgangan betakror hofiz sifatida ta’riflanadi va madh etiladi. , “Ziji jadidi Ko‘ragoniy”ni yozgan buyuk astronom, shuningdek, u zo‘r didga ega shoir sifatida tilga olingan. Abdullatif Mirzo misolida Mirzo Ulug‘bekning she’riyatga bo‘lgan tabiiy moyilligi uning farzandlariga ham o‘tganligi ko‘rsatilgan. Bundan tashqari, maqola muallifi o‘z fikrlarini isbotlash uchun Abdurazzoq Samarqandiyning “Matla’i sadayn va majmai bahrayn” va Davlatshoh Samarqandiyning “Tazkirat ush-shuaro” asarlaridagi ma’lumotlardan ham foydalangan. Bu manbalardagi ma’lumotlar Alisher Navoiyning “Majolis un-nafois”da keltirilgan fikr-mulohazalarini to‘ldirish, yangi fakt va dalillar bilan boyitish jihatidan qimmatli ekanligi ilmiy jihatdan isbotlangan. O‘z navbatida V.V.Bartoldning “Ulug‘bek va uning davri”, Ergash Rustamovning “XV asr birinchi yarmi o‘zbek she’riyati” monografiyalaridagi qarashlar ham tahlil qilindi.
Ушбу мақолада Буюк Ипак йўли даврида хитой тили сўз бирикмаларига форс тилининг таъсирини кўриб чиқилади. Буюк ипак йўли инсоният тарихидаги энг муҳим цивилизация лойиҳасидир. Ҳозиргача унинг аҳамияти ўрганилмаган ва тўлиқ тушунилмаган. Йўллар нафақат маҳсулотлар билан карвонларни, балки ғояларни, маданиятни, урф-одатларни жадал алмаштириб олиб келар эди. Иқтисодиёт ва маданиятнинг юксалиши, мамлакатларнинг ривожланиши ва антик даврдан ўрта асрларга ўтиши, асосан, дунёнинг турли бурчакларида жойлашган давлатлар ва халқларни бирлаштирган ушбу муҳим йўлнинг ишлашига боғлиқ эди. Эрон, илгари Форс ва Парфия деб номланган, у милоддан аввалги II асрда Хитой билан дўстона алоқаларни сақлаб қолган ва "Буюк Ипак йўли"да иқтисодий ва маданий алмашинувларга эга бўлган давлат эди. Мақоланинг асосий қисми эса четдан кирган сўзларни очиб беради, 外来词 wàилáи cì, сўзма-сўз "ташқаридан келган сўзлар" деган маънони билдиради. Бир тилнинг бошқасига таъсири фонетика ёки грамматикада эмас, балки сўз бирикмаларида, бир тилдан иккинчи бир тилга кириб келган сўзда яққол намоён бўлади. Хитой ва форс тилларида бир оз лексик бирликлар пайдо бўлишининг тарихий шартлари кўриб чиқилди, шунингдек, хитой ва форс тилларида бир хил лексемалар талаффузининг ўхшашлиги ва фарқлари аниқланди. Ушбу мақоланинг қиймати шундан иборатки, у кейинги тадқиқотлар учун асос ва қўшимча материал бўлиши мумкин, шунингдек, тилшунослар ва шарқий маданият мутахассислари учун янги маълумотлар беради.