В данная статья представляет собой важное направление в современных исследованиях языка и коммуникации. Эта область изучает, как тексты функционируют в контексте обмена информацией и какие коммуникативные стратегии используются для эффективного взаимодействия между говорящим и слушающим. Анализируя тексты с коммуникативной точки зрения, исследователи обращают внимание не только на языковые структуры, но и на контекст, в котором эти тексты используются, а также на социокультурные факторы, влияющие на коммуникацию. Данная тема предоставляет возможность рассмотреть различные аспекты коммуникативного изучения текста, включая его функциональное назначение, структуру, воздействие на аудиторию и взаимосвязь с культурными особенностями общества. В работе с этой темой исследователи могут проводить анализ различных текстовых жанров — от литературных произведений до публичных выступлений — и выявлять особенности их коммуникативного воздействия. В итоге, понимание коммуникативных аспектов текста не только способствует глубокому анализу языковых структур, но и помогает расширить наши знания о том, как тексты служат средством общения и взаимодействия в современном мире.
Maqolada ingliz va o‘zbek tillaridagi harbiy atamalarning stilistik xususiyatlari haqida so‘z boradi. Dunyo tez sur'atlar bilan o'sib borayotgani sababli, butun sohaning texnologiyasi va terminologiyasi ham bir vaqtning o'zida o'sib bormoqda. Biz ushbu maqolada ingliz va o‘zbek tillarining harbiy terminologiyasiga kiritilgan ayrim o‘zgarishlar haqida to‘xtalib o‘tdik.
Maqolada matnlardagi harbiy atamalarning lingvomadaniy va semantik xususiyatlari ko'rib chiqiladi. Dunyo jadal rivojlanar ekan, barcha sohalarning texnologiyasi va terminologiyasi ham bir vaqtning o'zida o'sib bormoqda. Ushbu maqolada biz ingliz tilining harbiy terminologik bazasidagi ba'zi o'zgarishlarni muhokama qildik.
Maqolada ingliz va o‘zbek tillaridagi harbiy atamalarning stilistik xususiyatlari haqida so‘z boradi. Dunyo tez sur'atlar bilan o'sib borayotgani sababli, butun sohaning texnologiyasi va terminologiyasi ham bir vaqtning o'zida o'sib bormoqda. Biz ushbu maqolada ingliz va o‘zbek tillarining harbiy terminologiyasiga kiritilgan ayrim o‘zgarishlar haqida to‘xtalib o‘tdik.
Мақола форс тили газета матнлари таҳлили асосида уларда қўлланган феъл шаклларнинг ўзига хос услубий хусусиятларини ёритишга қаратилган. Таҳлил давомида, аввало, газета матнларида қўлланган феълнинг грамматик категориялари тадқиқ этилиб, энг фаол ва нофаол граммтик категориялар аниқланган, уларнинг фаоллик сабаблари очиб берилган. Шу билан бирга мақолада айнан газета матнларида қўлланувчи феъллар таҳлилга тортилиб, уларнинг қўлланишидаги услубий ўзига хослик очиб берилган. Публицистик матнлар, хусусан, газета матнини лингвистик таҳлил қилишда функционал ёндашувда тил бирликларининг семантикаси ва шакли, уларнинг матн ҳосил қилишдаги вазифасидан келиб чиқиб ўрганилади. Ушбу функцияни бажаришда тил бирлигининг семантикаси ва шакли уни газета матнини вужудга келтирувчи воситага айланади. Эроншуносликда ҳам сўз туркумлари ва уларнинг маъновий гуруҳларини функционал услублар доирасида қўлланиши таҳлили алоҳида аҳамият касб этса-да, бу борада махсус тадқиқотлар амалга ошириш долзарб ҳисобланади. Форс тили газета-публицистик услубини тадқиқ этиш замонавий эроншуносликнинг муҳим йўналишларидан саналади. Шундан келиб чиқиб, феъл сўз туркумининг услубийфункционал аспектда ёритишда мазкур мақола долзарблик касб этади.
Ушбу маколада х,арбий техника лутатининг лингвомаданий ва семантик хусусиятлари урганилган. Дунё жадал суратда узгаришлар ичида усиб бормокда ва у билан бир пайтда барча сохалардаги технологиялар хамда уларга тааллукли терминлар хам узгармокда. Мазкур маколада инглиз тилининг харбий терминлар базасида содир булаётган ана шу узгаришлар куриб чикилди.
Мазкур мақола араб адабий тилининг оммавий ахборот воситалари матнларида ўз аҳамиятини йўқотиб бораётган ҳозирги кунда долзарб мавзулардан саналмиш газета матнининг алоҳида тутган ўрнига бағишланган бўлиб, унда бир неча олимларнинг ушбу мавзу бўйича қилган ишларидан маълумотлар келтирилади. Газета матнининг турли хил хусусиятлари, шунингдек, рус ва араб матнлари таққосланиб, уларнинг ўзига хос томонлари ҳамда умумий ўхшашликлари таҳлил қилинади.
Makolada kstma-ket tarjimonlarni tayyorlashda. biznes yozishmalar foydasi xakida fikr yuritiladi xamda biznes yozishmalardagi leksik. grammatik, stilistik xususiyatlari va ularning tarjimasndagi kininchplnklar. manda tilidan maks ad tnliga tarjima kilpb va shu matnlarnn takkoslash xususiyatlari tasvirlangan. Shuningdsk. kursatilgan matnlarnn xarakteristik xususnyalari tarjimonlar taysrlash sifatini yaxshnlash va takdnm etilayotgan taʼlim darajasnni oshnrish imkonnni beradi.
Jahon xalqlari matnshunosligida milliy adabiy merosni birlamchi manbalar asosida o‘rganishga bo‘lgan e’tibor har qachongidan ham kuchayib bormoqda. Qo‘lyozma manbalar tadqiqi, qaysi davrda yashagan bo‘lishidan qat’i nazar, shoir
yoki adib asarlarining asliyatga muvofiq (hech bo‘lmaganda unga yaqin) matnlarini tiklash imkonini beradi. Ishonchli matnni tiklamay turib, shoir ijodini adabiyotshunoslikning nazariy muammolari kesimida tahlil etib bo‘lmaydi.
Dunyo matnshunosligida qo‘lyozma manbalarni qiyosiy tahlil etish, ijodkor ilmiy biografiyasini yaratish, badiiy asar matni tarixini o‘rganish kabi ilmiy muammolar ustida tadqiqotlar olib borilmoqda. Ular sirasidan dunyo kutubxonalari bo‘ylab tarqalgan Sharq qo‘lyozmalari, jumladan, turkiy adabiyotning buyuk namoyandalari Alisher Navoiy va Bobur asarlari manbalarini o‘rganish doirasida katta tajriba, bilim hamda material to‘plandi. Olib borilgan keng tadqiqotlar matnshunoslikning nazariy asoslari yaratilishiga zamin bo‘lib xizmat qilmoqda. O‘zbek matnshunosligi mavjud ilmiy tajribalar negizida taraqqiy etib, mumtoz adabiy manbalarni o‘rganish borasida muayyan natijalarga erishdi va erishmoqda. Milliy adabiyot tarixida yorqin iz qoldirgan ijodkorlar adabiy merosini asliyat
asosida tadqiq qilish, qo‘lyozma va toshbosma manbalarni ilmdagi so‘nggi yutuqlarga tayanib o‘rganish manbashunoslik va matnshunoslikning ustuvor vazifalaridandir. Negaki, “...o‘zbek mumtoz va zamonaviy adabiyotini xalqaro miqyosda o‘rganish va targ‘ib qilish, ko‘pqirrali bu mavzuni bugungi kunda dunyo adabiy makonida yuz berayotgan eng muhim jarayonlar bilan uzviy bog‘liq holda tahlil etib, zarur ilmiy-amaliy xulosalar chiqarish katta ahamiyatga ega…” 1 . Shunga ko‘ra, Xorazm adabiy muhiti namoyandasi Mutrib Xonaxarob (1853–1923) lirik devoni manbalarining ilmiy-monografik tadqiqini amalga oshirish, shoir asarlari matn tarixini o‘rganib, ilmiy-tanqidiy matnini tayyorlash tamoyillarini ishlab chiqish dolzarb ekani ayon bo‘ladi.
Mutrib ijodini o‘rganish shoir hayotligidayoq boshlangan. Tabibiy “Majmuat ush-shuaroyi payravi Feruzshohiy” hamda “Majmuatu muxammasot ush-shuaroyi Feruzshohiy” majmualarida shoirning she’riyat va musiqadagi
yutuqlarini e’tirof etadi. Hasanmurod Laffasiyning “Xiva shoirlari va adabiyotchilarining tarjimayi hollari”, Bobojon Tarrohning “Xorazm shoir va
navozandalari”, Po‘latjon Qayyumiyning “Tazkirayi Qayyumiy” asarlarida ham shoir ijodi haqida qimmatli ma’lumotlar berilgan. Ijodkor adabiy merosi yuzasidan O. Sharafiddinov, M. Yunusov, N.M. Mallayev, Yu. Yusupov, M. Pirnazarov,
A. Abdug‘afurov kabi olimlar maqolalar e’lon qilgan. Ushbu maqolalarda shoir tarjimayi holi, asarlarining g‘oyaviy qamrovi va badiiyati, adabiy merosining mavzu va janr xususiyatlari yoritilgan. Lekin ularning aksarida shoir asarlari kommunistik
mafkura ta’sirida talqin etilgan. M. Pirnazarov Mutrib lirik merosining qo‘lyozma va toshbosma manbalari, mavzu ko‘lami, janr xususiyatlari, badiiy mahorati masalalarini o‘rgangan. Ushbu
tadqiqot o‘z davri uchun qimmatli ma’lumotlar bergan bo‘lsa-da, shoir ilmiy biografiyasini yaratish, ijodkor asarlarini matnshunoslikning nazariy muammolari kesimida tadqiq qilish, ilmiy-tanqidiy matnini yaratish kabi muammolar hanuz yechimini kutib turibdi. Shoir adabiy merosini o‘rganishda “Mutrib Xonaxarobiy (Risola majmua)” kitobi e’tiborga molik. Biroq bu she’rlar
matni to‘liq emasligidan tashqari, so‘zlarning o‘qilishida ham xatoliklar uchraydi. Ushbu o‘quv qo‘llanmada Muhammad Hasan Mutrib devonining O‘zR FA ShI asosiy hamda H. Sulaymon fondlarida saqlanayotgan 906/VII, 903/IV, 2679/II raqamli qo‘lyozmalari, shuningdek, qo‘lyozma bayoz, majmua va tazkiralardagi
turkiy she’rlari, Xiva Ichonqal’a Muhammad Rahimxon Feruz II muzeyida saqlanayotgan qo‘lyozma bayozlardagi she’rlari haqida ma’lumotlar berilgan.
Mazkur o'quv qo'llanmaning asosiy maqsadi ingliz tili fonetikasi va grammatikasiga oid asosiy bilim va ko‘nikmalarga suyangan holda huquqni muhofaza qilish idoralari xodimlarining ingliz tilida muloqot qilish va fikr almashish ko'nikmalami rivojlantirishdan iborat. O'quv qo'llanina tahliliy o'qish uchun berilgan sohaviy mavzulardagi matnlar hamda matnlarning mazmuniga aloqador topshriqlarni o‘z ichiga olgan.
O'quv qo'llanma IIV tizimiga qarashli oily o'quv yurtlarining tinglovch va kursantlariga mo'ljallangan.
Диссертaция мавзусининг долзарблиги ва зарурияти. Жаҳон халқлари матншунослигида миллий адабий меросни бирламчи манбалар асосида ўрганишга бўлган эътибор ҳар қачонгидан ҳам кучайиб бормоқда. Қўлёзма манбалар тадқиқи, қайси даврда яшаган бўлишидан қатъи назар, шоир ёки адиб асарларининг аслиятга мувофиқ (ҳеч бўлмаганда унга яқин) матнларини тиклаш имконини беради. Ишончли матнни тикламай туриб, шоир ижодини адабиётшуносликнинг назарий муаммолари кесимида таҳлил этиб бўлмайди. Дунё матншунослигида қўлёзма манбаларни қиёсий таҳлил этиш, ижодкор илмий биографиясини яратиш, бадиий асар матни тарихини ўрганиш каби илмий муаммолар устида тадқиқотлар олиб борилмоқда. Улар сирасидан дунё кутубхоналари бўйлаб тарқалган Шарқ қўлёзмалари, жумладан, туркий адабиётнинг буюк намояндалари Алишер Навоий ва Бобур асарлари манбаларини ўрганиш доирасида катта тажриба, билим ҳамда материал тўпланди. Олиб борилган кенг тадқиқотлар матншуносликнинг назарий асослари яратилишига замин бўлиб хизмат қилмоқда. Ўзбек матншунослиги мавжуд илмий тажрибалар негизида тараққий этиб, мумтоз адабий манбаларни ўрганиш борасида муайян натижаларга эришди ва эришмоқда. Миллий адабиёт тарихида ёрқин из қолдирган ижодкорлар адабий меросини аслият асосида тадқиқ қилиш, қўлёзма ва тошбосма манбаларни илмдаги сўнгги ютуқларга таяниб ўрганиш манбашунослик ва матншуносликнинг устувор вазифаларидандир. Негаки, “...ўзбек мумтоз ва замонавий адабиётини халқаро миқёсда ўрганиш ва тарғиб қилиш, кўпқиррали бу мавзуни бугунги кунда дунё адабий маконида юз бераётган энг муҳим жараёнлар билан узвий боғлиқ ҳолда таҳлил этиб, зарур илмий-амалий хулосалар чиқариш катта аҳамиятга эга” 1 . Шунга кўра, Хоразм адабий муҳити намояндаси Мутриб Хонахароб (1853-1923) лирик девони манбаларининг илмий-монографик тадқиқини амалга ошириш, шоир асарлари матн тарихини ўрганиб, илмий-танқидий матнини тайёрлаш тамойилларини ишлаб чиқиш долзарб экани аён бўлади. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2016 йил 13 майдаги ПҚ–4797-сон “Алишер Навоий номидаги Тошкент давлат ўзбек тили ва адабиёти университетини ташкил этиш тўғрисида”ги фармони, 2017 йил 24 майдаги ПҚ–2995-сонли “Қадимий ёзма манбаларни сақлаш, тадқиқи ва тарғиб қилиш тизимини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги қарори, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 17 февралдаги ПҚ–2789-сонли “Фанлар академияси фаолияти, илмий тадқиқот ишларини ташкил этиш, бошқариш ва молиялаштиришни янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги қарори ва мазкур фаолиятга тегишли бошқа меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишда ушбу диссертация тадқиқоти муайян даражада хизмат қилади.
Mamlakatimizda so‘nggi yillarda ta’lim sohasini yanada rivojlantirish va yangi bosqichga olib chiqish borasida ko'plab ijobiy ishlar amalga oshirildi. Jumladan, chet tillami o‘rganish va o‘qitishning kompleks tizimini shakllantirish maqsadida Yurtboshimiz tomonidan
2012-yil 10-dekabrda qabul qilingan “Chet tillami o‘rganish tizimini yanada takomillashtirish chora-tadbirlari to‘g‘risida”gi PQ-1875-sonli qarori c'lon qilindi. Ushbu Qarordan kelib chiqib zamonaviy pcdagogik va axborot-kommunikatsiya texnologiyalaridan foydalangan holda o‘qitish-ning ilg“or uslublarini joriy ctish yo‘li bilan, o‘sib kclayotgan yosh avlodni chet tillarga o‘qitish, shu tillarda erkin so‘zlasha oladigan mutaxassislami tayyorlash tizimini tubdan takomillashtirish hamda boning ncgizida ulaming jahon sivilizatsiyasi yutuqlari hamda dunyo axborot resurslaridan keng koMamda foydalanishlari, xalqaro hamkorlik va muloqotni rivojlantirishlari uchun shart-sharoit va imkoniyatlar yaratish bugungi kunning eng dolzarb masalalaridan biriga aylandi.
Belgilangan dolzarb masalalar orasida rivojlangan xorijiy mam-lakatlar tajribasini o‘rganish va ulardan bizning sharoitga mos keladigan ijobiy jihatlarini o‘zlashtirish zaruriyati alohida ahamiyat kasb etadi. Shuni e’tiborga olgan holda huquqshunoslaming xorijiy tillami kasb talabi darajasida cgallashlari zaruriyati kelib chiqqanligini e’tiborga olib ushbu “English” nomli darslik tayyorlandi va keng kitobxonlar ommasiga taqdim qilinmoqda.
Ushbu darslik turli mazmundagi detektiv matnlarni o4z ichiga olgan bo‘lib, O'zbckiston Rcspublikasi HVga qarashli Oliy ta’lim muassa-salarida ta’lim olayotgan tinglovchi va kursantlar uchun mo‘ljallangan. Ushbu nashming maqsadi bo‘lg‘usi huquqshunoslarga turli interfaol mashqlami bajarish orqali matnlaming mazmun mohiyatini tezroq o‘zlashtirib olish hamda og‘zaki nutqni rivojlantirishga yaqindan yordam bcrishdan iboratdir.
Mazkur darslik ilk marotaba tayyorlanganligi bois unda muayyan kamchiliklar uchrashi tabiiy. Shu bois muallif ushbu darslik yuzasidan bildirilgan tanqidiy fikr-mulohazalar va takliflami mamnuniyat bilan qabul qiladi va kclgusi ishlarida ulardan foydalanadi.
This article is dedicated to a new grammar teaching approach – context-based teaching. In order to be proficient at four language skills, having a good understanding of grammar is required. However, learning grammar rules may be difficult, confusing or tiring. This paper, therefore, aims to shed some light on the analysis of context-based approach and discusses its importance in language training. In addition to this, one sample lesson using above-mentioned method will be presented to illustrate and clarify opinions.
Ўзбекистон Республикаси Фанлар Академияси Абу Райҳон Беруний номидаги Шарқшунослик институти фондида 2225 рақамли қўлёзма сақланади. Ушбу қўлёзма Жалолиддин Румийнинг “Маснавийи маънавий” асарига ёзилган мукаммал шарҳ бўлиб, олтита дафтарни ўз ичига олади. Шарҳ “Шарҳи Маснавийи Мавлавий” деб номланади, муаллифи – Айюб. Шарҳда “Маснавий”нинг баъзи сўзларига изоҳ берилиши билан бирга, Румийнинг ҳаётига оид ва айтган ўгитлари акс этган ҳикоялар берилган. Баъзи ҳикоялар шориҳнинг ўзи томонидан келтирилган. Айюб берган ҳар бир изоҳи ёки ҳикоясининг аввалида ўша маълумот олинган манбани қайд этган. “Маснавий”ни шарҳлашда шориҳ қуйидаги асарлардан фойдаланган: Абдураҳмон Жомийнинг “Найнома”, “Юсуф ва Зулайҳо”, “Нафаҳоту-л-унс”, Аҳмад Афлокийнинг “Маноқибу-л-орифин”, Шайх Абдураҳим Бихорийнинг “Кашфу-л-луғот ва-л истилоҳот”. “Маснавий”нинг баъзи байтларида Қуръони карим оятларидан бир сўз ёки ибора келтирилади. Шориҳ шарҳда шу оятни тўлиқ ҳолатда, баъзан оятнинг бир жумласини бериб сўнг уни изоҳлайди. Румий “Маснавий” матнида Ҳадисларга ёки пайғамбарлар тарихидаги бирор-бир воқеага ишора қилиб ўтади. Айюб ўша Ҳадис ёки воқеани тўлиқ ҳолатда беради ва кейин унинг изоҳига ўтади. Шориҳ “Маснавий”га ёзилган бошқа шарҳлардан ҳам фойдаланади ва баъзи фикрларга ўз мулоҳазаларини айтиб ўтади, бироқ ўша манбани аниқ кўрсатмай “баъзи шориҳлар ёзмишлар” дея чекланади. Шарҳда “Маснавий”нинг бошқа қисмларидан мисоллар келтирилган ҳолатлар ҳам учрайди. Айюб шарҳни ёзишдан аввал Румий ҳаёти ва ижодига оид кўплаб асарлар мутолаа қилган, луғатлар билан ишлаган, диний ва тасаввуфий билимларини такомиллаштирган, ундан олдин ёзилган шарҳлардан маълумотлар тўплаган. “Шарҳи Маснавийи Мавлавий” асари учун фойдаланилган манбалар Румий ҳаёти ва ижодига оид кўплаб бошқа манбаларнинг энг сараларидир.
Монографияда XIX аср охири – XX аср бошлари Хоразм адабий муҳитида фаолият юритган Муҳаммад Ҳасан Мутриб Ҳожи Табиб ўғли (1853-1923) ҳаёти ва адабий мероси қўлёзма ва тошбосма манбалар асосида тадқиқ қилинган. Шоир шеърияти қўлёзмаларининг илмий-монографик тавсифи амалга оширилган. Мутриб шеърлари қиёсий-матний таҳлил этилиб, лирик асарлари матншуносликнинг матн тарихи, таҳрири ва талқини сингари назарий масалалари кесимида ўрганилган. Бирламчи манбалар асосида ижодкор лирик шеърларининг ишончли матнлари тикланган.
Монография матншунослик ва адабий манбашунослик, ўзбек мумтоз ва миллий уйғониш даври адабиёти билан қизиқувчи олимлар, тадқиқотчилар ва филолог мутахассислар учун мўлжалланган.
This article explores the benefits and strategies of using literary texts as a tool for improving lexical competence. Developing and expanding lexical competence is an essential component of language learning and can lead to improve reading comprehension, writing proficiency, and overall communication skills.
Ёзув инсоният тарихидаги улуғ кашфиётлардан бири саналади. Ҳозирги кунда мавжуд бўлган ва қадимда бор бўлган тиллар ўз такомил босқичларида турли ёзув турларидан фойдаланганлар. Қадимги туркий халқлар ўз тиллари учун алифболи ёзувдан фойдаланган. Улар орасида кўк турк, уйғур, араб, лотин, кирилл ёзувлари бор. Ушбу ёзувларни барча туркий халқлар қўллаган. Уларни бир сўз билан умумистеъмолдаги ёзувлар деса бўлади. Лекин туркий тил учун қўлланган ёзувлар ичида тор доирада, фақатгина қабилалар ёки бирор диний-фалсафий таъл-имотга топинадиганлар қўллаган ёзув турлари ҳам бўлган. Улар сон жиҳатидан анча кўп. Масалан, сурёний ёзувини турк-насронийлари, браҳмий ёзувини эса турк-буддавийлари, моний ёзувини эса турк-моний жамоалари қўллаган. Уларнинг орасида ҳозирги кунимизгача кўплаб ёзма ёдгорликлари етиб келгани турк-моний ёзуви ҳисобланади. Моний ёзувининг қўллануви монийлик таълимотининг туркий халқлар орасига кириб келиши билан боғлиқ. Турк-
моний ёзувида монийчилар тавбаномаси “Хуастуанивт”нинг Берлин қўлёзма нусхалари, туркмоний дуолари ва бошқа асарлар етиб келган. Фақат жамоалар даврасида, тор доирада қўлланилган ёзувлар орасида моний ёзуви туркий тилга анча мослаштирилганидир. Мазкур мақолада моний ёзувининг туркий тилга мослашиши, унда ёзилган манбалар, унлилар ва ундошларнинг берилиши, сингармонизмнинг амалда бўлиши каби масалалар ёритилган. Шу билан бирга, юқорида келтирилган масалаларни ёритишда айнан турк-моний ёзувида битилган асарлар, қўлёзмаларнинг фотонус-халаридан намуналар келтирилган. Мақола сўнггида туркий тилга мослаштирилган моний ёзувининг туркий матнларда келтирилган ҳарфлари алифбо шаклида берилган. Турк-моний матнларини ўқишга киришганлар ушбу алифбо орқали ёзувни ўрганишлари мумкин