Ushbu mаqоlаdа Fargʼona vodiysi viloyatlarida oʼzbek millatiga mansub aholi salmogʼidan soʼng yuqori turuvchi tojik va qirgʼiz millatiga mansub aholi istiqomat qiluvchi mahalla fuqarolar yigʼinlarida «Inson kapitalining etnosotsial guruhlar turmush sifatini oshirishdagi imkoniyatlarini baholanishi» mavzusida sotsiologik tadqiqot olib borildi. Etnosotsial guruhlarning turmush sifatini oshirishning bir qator indekslarini tahlil qilish asosida mazkur tadqiqotning mohiyatini yanada chuqurroq oʼrganishga harakat qildik. Shuningdek, etnosotsial guruhlar daromadining bugungi kun talabiga mosligi darajasi, salomatlik, dam olish va boʼsh vaqt masalalari, mahalladagi ijtimoiy muhit sotsial munosabatlar, etnosotsial guruhlarning jamiyatda boʼlayotgan jarayonlardan qoniqish darajasi, ijtimoiy tarmoqlarning ijtimoiy turmush tarzdagi ahamiyati, ijtimoiy himoyalanganlik holati va uning etnik identifikatsion xususiyatlari tadqiq etilib bir qator xulosa, taklif va tavsiyalar ishlab chiqildi.
Евросиё кенгликларида айниқса, Хоразм воҳаси аҳолиси энг қадимий ўтроқ деҳқонлар сифатида билинади. Улар ўзлари яшаётган ҳудуднинг табиий шартшароитларига кўникма ҳосил қилиб, кўп асрлик тажрибалари натижасида табиат ва инсон орасида “ўзаро мулоқот”ни йўлга қўйган, яъни атроф-муҳитга имкон қадар зарар етказмасдан, замонавий тил билан айтганда экологияни бузмасдан ердан фойдаланиб келишган. Экологик муаммолар бутун жаҳон бўйлаб долзарб бўлиб турган бугунги кунда табиий ресурслардан, биринчи галда ердан қай йўсинда оқилона фойдаланиш, бу борада мавжуд тажрибаларни ўрганиш учун қадимий деҳқончилик ҳудудларини ўрганиш талаб этилмоқда. Шу боис, АҚШ, Европа, Россия, Хитой, Япония каби жаҳоннинг етакчи илмий мактабларида, хусусан, ижтимоий – гуманитар фан соҳасинингмаданий-антропологик тадқиқотлар йўналишида деҳқончилик тарихи ўрганилар экан, Хоразм воҳасига ҳам алоҳида эътибор қаратиб келинади. Дарвоқе, бир томондан Евросиёнинг энг катта чўллари – Қизилқум ва Қорақум оралиғида жойлашиб, жазирама иссиқ, иккинчи томондан эса шимолдаги дашт ҳудудларнинг кескин ва ўзгарувчан иқлими таъсирида бўлишига қарамай, воҳа аҳолиси табиат билан курашиб деҳқончилик бўйича юксак билимларга эга бўлганликлари тарихчи, географ, эколог ва бошқа яна бир қатор соҳа тадқиқотчиларини қизиқтириб келади. Ушбу мақолада холислик ва тарихийлик тамойиллари ҳамда хронологик, тизимлилик, қиёсий таҳлил, архив материалларини таҳлил қилиш орқали Хоразм воҳасида Хива хонлиги даврида ердан фойдаланиш тартиби, ерга эгалик муносабатлари ва уларнинг турлари ўрганилган.
Ўзбекистонда демографик жараёнлар билан боғлиқ муаммоларнинг мавжудлиги меҳнат ресурсларини иш билан таъминлашда айрим муаммоларни вужудга келтирмоқда. Шу ўринда таъкидлаш керакки, демографик ҳолат мураккаб ижтимоий-иқтисодий жараён бўлиб, бу жараён мамлакат аҳолиси сонининг динамикасини, аҳолининг такрор барпо бўлишини, оила ва унинг таркибидаги ўзгаришларни, аҳоли миграциясини, аҳолининг миллий ва ижтимоий таркибини ва ундаги ўзгаришларни тавсифлайди. Аҳолининг иш билан оқилона бандлиги шаклланишининг муҳим шарт-шароитлари қуйидаги мезонлар асосида амалга оширилади: иш ва яшаш жойини эркин танлаш, аҳоли мобиллигининг турли маъмурий чекланишларини бекор қилиш, меҳнат ҳақидаги қонунларга қатъий риоя қилган ҳолда ишга жойлашиш кафолатини беришдан иборатдир. Мажбурий меҳнат қилишдан воз кечиш ҳар бир шахснинг ижтимоий ишлаб чиқаришда ишлаш ёки ишламасликни эркин танлашини англатади. Бунда меҳнат қилишнинг ҳуқуқий амалга оширилиши, шубҳасиз, ходимларни меҳнат бозори орқали ёлланишларини, ва энг яхши шароитлари учун ўзаро мусобақалашишлари назарда тутилди. Келтирилган мезонларга кўра ходимлар расмий эркин бўлишлари етарли эмас. Ёлланма меҳнат самарали бўлиши учун иқтисодий шароитлар ва ижтимоий кафолатлар зарур. Булар ичида энг кам иш ҳақининг аҳоли жон бошига кун кечириши учун зарур бўлган энг кам миқдори қонун асосида белгиланиши ва ишчилар даромадларининг чекланишини бекор қилиш - асосийси ҳисобланади. Меҳнатга қобилиятли аҳолининг иш билан оқилона бандлигини шакллантиришнинг асосий демографик манбаларидан бири унинг иқтисодий фаол қисми кенгайишидан иборат. Иқтисодий фаол аҳолининг иш билан бандлиги унинг ўзаро боғлиқ иқтисодий ва ижтимоий-демографик жараёнлар бирлигидаги ҳаракатини акс эттиради.
Profilaktik tibbiyot tibbiyotning asosiy bo'limidan biri bo’lib, sog'liqning yuqori holatini ta'minlash va kasalliklarning oldini olish maqsadida davlat, ijtimoiy iqtisodiy, gigiena va tibbiy tadbirlarini o'z ichiga oladi.
Bugungi kunda Yaponiya o‘zining barqaror iqtisodiyoti va shaharsozligi tufayli dunyoning eng rivojlangan davlaridan biri hisoblanadi.Mamlakat poytaxti metropoliten hududi aholi 41 million kishidan ziyod bo‘lgan Tokyo esa dunyoning aholi eng zich bo‘lgan shahardir. Ho‘sh atrofi suv bilan o‘ralgan, cheklangan yer maydoni va tabiiy resurslari deyarli mavjud bo‘lmagan Yaponiyada urbanizatsiya va shaharsozlik qanday qilib taraqqiy etdi? Mazkur savolga quyida batafsil javob topishga harakat qilamiz.
Мақолада Ўзбекистон иқтисодий тараққиётининг ҳозирги босқичида ҳудудларни ижтимоий-иқтисодий ривожлантириш мақсад ва вазифалари таҳлил
қилинган. Шунингдек, қишлоқ ҳудудий тизимларини ривожланишини баҳолаш мезони, уларни бошқариш тамоиллари ҳамда асосий шартлари таклиф этилган.