Tibbiyot oliygohi o‘qituvchisi faoliyatida pedagogik mahorat asosiy o‘rin tutadi. Ushbu maqolada mualliflar pedagogik mahoratning ta’rifini, uning tarkibiy qismlarini, shuningdek, tibbiyot oliygohlarida o‘quv jarayonini rivojlantirishda pedagogik mahoratning rolini ko‘rib chiqadilar. Shuningdek, ular tibbiyot oliygohi o‘qituvchilariga o‘qitish ko‘nikmalarini rivojlantirishga va talabalarni o‘qitish sifatini oshirishga yordam beradigan usullarni tavsiflaydi. Maqolada mualliflar pedagogik mahorat tibbiyot oliygohi o‘qituvchisining muvaffaqiyatli faoliyatining zaruriy sharti bo‘lib, kasbiy faoliyat jarayonida rivojlanishi va qo‘llab quvvatlanishi kerak degan xulosaga kelishgan.
В статье рассматривается вопрос определения роли цифровой компетентности в процессе цифровой трансформации образования в Казахстане, освещена проблема формирования цифровых компетенций будущего педагога. Отмечено, что данная компетенция играет значительную роль в профессиональной компетентности педагога и развитии его профессионально-педагогической культуры. Цель работы –
выявление цифровой компетентности педагогов в Казахстане В статье использован компетентностый подход, метод проблемной подачи материала, анализ литературных источников, анкетирование с помощью
программы Google Forms. В исследованиях цифровых компетенций педагогов можно выделить ряд научных подходов. В работе дан научный подход к вопросу оценки цифровой компетентности. В статье рассматривается вопрос определения роли цифровой компетентности в процессе цифровой трансформации образования в Казахстане, освещена проблема формирования цифровых компетенций будущего педагога.
Отмечено, что цифровая компетентность играет значительную роль в профессиональной компетентности педагога и развитии его профессионально-педагогической культуры. В исследовании было выделено 4 вида цифровой компетентности педагогов, которые реализовывается в различных видах деятельности в информационной среде: информационная и медиакомпетентность, коммуникативная компетентность, техническая компетентность, потребительская компетентность. Сделаны выводы о необходимости преодоления разрыва между уровнем цифровых компетенций необходимым для цифровой трансформации образования, путем развития цифровых компетенций педагогов, привлекая для этого новые технологии обучения.
В статье исследуется проблема формирования и развития информационно-коммуникативных компетенций будущего учителя в условиях цифровой трансформации образовательного процесса. Актуальность исследования обусловлена задачами цифровизации образования и направленностью на развитие всех видов цифровой деятельности педагога.
Maqolada “kompetentlik” tushunchasi ta’lim sohasiga psixologik izlanishlar natijasida kirib kelganligi, o‘qituvchilarning innovatsion ta’lim muhiti talablari asosida pedagogik kompetentligini rivojlantirish davr talabi ekanligi yoritilgan. Quyida kasbiy kompetentlik negizida aks etuvchi sifatlarning mohiyatiga kisqacha to‘xtalgan.
Ушбу мақола олий таълим тизимида ёшларнинг фуқаролик фаоллигини шакллантириш оила ва маҳалланинг ўрни масаласини тизимли-функционал ёндашув асосида ўрганиш таълим тизимида амалга оширилаётган ислоҳотларнинг амалий аҳамиятини ёритишда, таълим сифати ва самарадорлигига эришиш механизмларини тадқиқ этишда манба сифатида фойдали бўлиши мумкин. Бугунги талаба ёшлар эртанги кунда мамлакатимиз олдида турган улуғвор вазифаларни амалга оширишга тайёрланаётган кишилардир. Бинобарин, талаба меҳнати ўзининг алоҳида хусусиятларига эга бўлган ақлий меҳнат экан, демак бу меҳнат аъло ўқишда, илмий фаолиятда ва фан асосларини ижодий ўзлаштиришда ўз ифодасини топади. Бу эса талаба ёшларнинг профессионал фаолиятидир. Жамиятимиз ривожининг ҳозирги босқичида ёшларнинг маънавий соҳадаги фаоллиги уларнинг ўз актив ҳаётий позициясини онгли ва ижодий равишда амалга оширишидан иборатдир. Бундай позиция- юртимизда озод ва обод Ватан, эркин ва фаровон ҳаёт қуриши сиёсатининг моҳиятини билишни, ижтимоий ҳодисаларга теран муносабатни, жамият тараққиётининг устувор вазифаларини чуқур ўрганишни, яъни назария билан амалиётни моҳирона қўшиб олиб боришни, меҳнатга фаол муносабатни, юксак эътиқод ва ахлоқий фазилатларни намоён этишни англатади
Hozirgi kunda taʼlim tizimida boʻlayotgan islohotlar, xususan professional taʼlim hamda kasbiy faoliyatga tayyorlashda kompetensiyalarning roli va ahamiyati, dolzarbligi amalga oshirilayotgan ishlar oʻz samarasini bermoqda. Maqolada boʻlajak muhandis pedagoglarning malaka talablarini oʻzlashtirishdagi qiyinchiliklar hamda ularni bartaraf etishga oid tahlil va tavsiyalar berilgan. Shu bilan birga, mualliflar kasb taʼlimi oʻqituvchisining innovatsion faoliyatga tayyorgarligi koʻrsatgichlari mazmuni yoritishga harakat qilgan.
This article discusses the actual problems of the teacher in the field of teaching and learning students from different universities. The undesirable behavior of students during the lesson, the features of their solution and the correct approach of the teacher to such situations in their activities are also considered.
Таржима бўйича сўнгги тадқиқотларга кўра ўқувчи, тизим, вазият, берилган (таржима қилинган) матннинг нуқтаи назарини ўз ичига олади. Ҳозирги кунда нафақат бир томонлама таржима тенденцияси қўлланилмоқда, балки (берилган ёки таржима қилинган) матнга эътибор бериш учун тўғридан-тўғри таржима тадқиқотлари таржима тушунчасини диверсификация қилиш бўйича қайта кўриб чиқиш тенденциясини таклиф қилмоқда. Баъзан берилган (таржима қилинган) матнни ўқиётганда бирон бир нарса етишмаётгандек туюлади. Масалан, ўқувчи таржима қилинган матн баъзи муҳим қисмларни қамраб олмаганлигини ёки асл нусхани ва таржимани ўқиётганда ҳис-туйғулар турлича эканлигини сезиши мумкин. Манба матни ва таржима матни ўртасидаги фарқ маданиятлар (мамлакатлар, тиллар) ўртасидаги фарққа боғлиқ. Таржиманинг оғишлари иккала томондан ҳам кўрилиши керак. Машҳур таржимон Энтони Пим (2010) айтадики, ҳар қандай таржиманинг асосий мақсади бу алоқа. Яхши таржимон шунчаки манба матнига риоя қилмаслиги керак, чунки ўқувчи иккала матнни ҳам тушуниши муҳим. Бошқача айтганда, Пим таржимонга янги йўналишни кўрсатади. Маданиятлараро фарқлар янги матн, янги тил тушунчаси, янги ҳаёт учун яхши бошланғич нуқта бўла олади. Таржима фақат манба матни билан бир хил мос келиши керак эмас. Шунингдек, у тиллар ўртасидаги фарқни ҳам эътиборсиз қолдирмаслиги керак. Таржима хатолар ҳақида маълумот бериши ва уларни олдини олишга ёрдам бериши керак. Таржима жараёнида тил ҳаракати таржимон призмасидан (фантазия) келиб чиқади ва унинг таржимага оид билимларини ўз ичига олади. Бу таржимонга янги матн яратишда ёрдам беради. Ушбу мақола таржима қилиш орқали янги матнни яратишда муаллиф ва таржимоннинг ролига бағишланган. Мақола муаллифи Навоий Театрининг биносидаги ёдгорлик ёзуви мисолида (тошга ўйилган битиклари) уч тилга: ўзбек, инглиз, япон тилларига қилинган таржимага эътибор қаратади.
Ҳозирги вақтда Яқин Шарқ дунёдаги энг портловчи минтақалардан бири бўлиб қолмоқда. Бугунги кунда Сурия глобал сиёсий инқирознинг ўзига хос марказига айланган. Ушбу мақолада минтақавий муаммонинг пайдо бўлиши ва ривожланишининг сиёсий шартлари ўрганилган бўлиб, унинг ўзига хос хусусиятлари очиб берилган ҳамда Яқин Шарқ муаммосининг ривожланишига таъсир қилган ва таъсир кўрсатиб келаётган ташқи омиллар таҳлил қилинган. Зиддиятларнинг ўсиб бориши ва Яқин Шарққа таъсир кўрсатиш кучи учун курашнинг кучайиш шартлари ўрганиб чиқилган. Суриянинг етакчи араб мамлакатлари ўртасидаги ҳамда Эроннинг минтақавий раҳбарлик учун рақобати доирасидаги роли таҳлил қилиниб, уларнинг Яқин Шарқдан кўзлаган манфаатлари тўғрисида хулосалар берилган. Суриянинг ташқи сиёсатини шакллантириш масалалари ўрганилиб, Фаластин омилининг унинг минтақавий сиёсатига таъсири таҳлил қилинган ҳамда Суриянинг Ливан муаммосига муносабати очиб берилган. Минтақадаги янги геосиёсий вазиятда Суриянинг ташқи сиёсати эволюциясига таъсир қилувчи бир қатор омиллар тадқиқ қилинган
Ушбу мақолада тўлов балансининг иқтисодий моҳияти ва уни тузишнинг зарурияти ёритилган. Тўлов балансига нисбатан назарий қарашларнинг эволюцияси ва уларнинг асосий қоидалари таҳлил қилинган.
Япон жамиятида 家-ie –“Уй” жуда муҳим ва кенг қамровли тушунча ҳисобланади. Уй - уй эгаси ва оиладан ташкил топган яхлит системадир. 家-ие –“Уй” сўзи яшаш жойи, оила, оилавий гуруҳни, бирор уруғга тегишлиликни, меросхўр, ижтимоий мавқе каби турли маъноларни англатиши кўриб чиқилади. Ушбу мақолада主人сюдзин –эр, 家内(канаи)-хотин, 奥さん(окусан)-рафиқани, 嫁(ёмэ)-келин каби терминларнинг 家-ие –“Уй”га боғлиқлиги изоҳланади. Қавм-қариндошлик бирликларининг қиёсий-солиштирма тадқиқотлари кўпгина олимлар томонидан олиб борилган. Бундан ташқари, антропологик, диалектик жиҳатдан, тарихий-типологик, прагматик жиҳатдан қилинган тадқиқотлар кузатилди. Япон тилининг қариндош-уруғчилик номларининг ўзига хослиги ҳақида энг аввало европалик ва америкалик олимлар (Эмбрее, Норбеcк, Koрнелл, Беардлей, Бефу, Фишер), кейинчалик япон олимлари (Судзуки,Фужи,Комори) чуқур тадқиқотлар олиб боришган. Ушбу мақолада асосан қариндош-уруғчиликка оид лексик бирликларнинг 家-ие –“Уй”га боғлиқлиги жиҳатдан олиб борилган тадқиқотлар таҳлилга тортилади. Қариндошчилик номларининг қўлланилувида Уй мезон сифатида олинадиган ижтимоий позиция, статус номлари (positional terminology, social status) сифатида олинадими ёки Ўзини марказда қўйиб аниқ маънодаги қавм-қариндошлик терминлари (kinship terminology) ёки ўзгарувчан текноним(modified teknonymy)сифатидами ,オイコニミーойконим(oikonymy , oikos (イエ) жиҳатдан қараб ишлатиладими бу 4 хил қараш мунозарали мавзу ҳисобланади. Бугунги кунгача қилинган тадқиқотларда қавм-қариндошлик бирликларининг маънолари таҳлилга тортилмаган, шу бирликлар қўлланилишида шахс тафаккуридаги ўзига хос тушунчалар етарлича ўрганилмаганлиги аниқланди.
Мазкур мақола “Қадимги Хитойда анъанавий математикада рақамларнинг ишлатилиши “ деб номланиб , унда математика саҳасига оид бўлган жараён акс этган. Мақолада қадимги Хитойда математик терминларнинг келиб чиқиши ва ишлатилишига оид аниқ адабиётлар келтирилган. Бир қанча олимларнинг фикрлари баён қилинган.