Маълумки, тарихий асар таржимасида миллийлик ва хос сўзлар муҳим вазифалардан бири ҳисобланади. Хос сўзлар асар тилининг ажралмас қисми бўлиб, улар ёрдамида муаллиф қаҳрамон образини яратади, халқнинг миллий хусусиятини тасвирлаб беради. Улар бадиий асарнинг миллий колоритини ифода этади, турли услубий вазифаларни бажаради, ҳодиса ва предметларнинг хусусиятини ҳаққоний, тўғри тасвирлашга ёрдам беради”. Шунинг учун ҳам реалиялар бадиий-тарихий таржиманинг таржимонни қийнаб қўядиган, таржимани мураккаблаштирадиган, кўпинча уни чалғитадиган жиҳатларини ташкил этади. Миллий хос сўзларда тарихий асар таржимасида киши номлари ва лақабларининг берилиши ҳам мавжуд. Мазкур мақола орқали биз машҳур араб сайёҳи Ибн Баттутанинг “Саёҳатнома” асарида келган тарихий шахсларнинг исмлари асл араб тилида, шунингдек, турк ва ўзбек тилларига ўгирилган таржималарда қандай берилганлиги ҳамда таржимонларнинг маҳорати ҳақида тўлақонли маълумотларни кўришимиз мумкин.
Мазкур мақолада XIII аср иккинчи ярмида Хоразм, қипчоқ, туркман қабилаларидан чиққан мамлук амирлари Миср ҳокимияти тепасига келганда мамлакат ҳаётида туркий омилнинг кучайиши кузатилган. Бу туркий омил сиёсий-ижтимоий ва маданий ҳаётда ўзини намоён қилди. Туркий амирлар бошчилигида мисрликлар диёрига босиб кирган салбчиларни 1250 йили Мансура шаҳри ёнида тўхтатиб тор-мор қилишди. Бу 7-салбчиларнинг юриши эди ва унинг мағлубиятга учраши бутунлай насронийларнинг салб тажовузкор юришларига хотима ясади. Мамлук султони Қутуз эса, 1260 йилда Айн Жалут деган жойда босиб келаётган мўғулларга қарши жанг қилиб, уларнинг устидан катта ғалаба қозонгани бутун ислом дунёсини қувонтирди, чунки мисрликлар мўғулларнинг араб оламидаги зафарона юришини тўхтатиб, уларга қаттиқ зарба бериб, орқага улоқтириб ташлаган эди. Бу икки ёрқин ғалаба натижасида Миср биринчи мамлук султонлар даврида душманларга қарши тура оладиган, ташқи савдоси, суғориш тизими ва деҳқончилиги яхши ривожланган кучли давлатга айланди. Шунингдек, мақолада XIII–XIV асрда Мисрда аббосий халифат емирилгандан сўнг мусулмон маданияти марказига айлангани кўриб чиқилган. Мисрда бутун мусулмон оламидан олимлар йиғилди, янги мадраслар қурилди, биринчи мусулмон энциклопедиялари яратилди. Улар илми-фаннинг турли соҳалари – жуғрофия, тарих, филология, фалакшунослик, аниқ фанлар бўйича ўзида етиб келган ва ислом тамаддунида пайдо бўлган билим-маълумотларни қамраб олган. Мадрасаларда араб устозлари билан бир қаторда Хоразм, Олтин Ўрда, Озарбайжон каби туркийзабон минтақалардан келган олимлар ҳадис, мантиқ, нотиқлик санъати, фиқҳ ва бошқа диний илмлардан дарс берарди. Мамлуклар даврида Мисрда турк тилига, айниқса, қипчоқ ва Хоразм шеваларига қизиқиш катта бўлди. Олимлар шу тилларнинг лексикаси ва грамматикаси бўйича махсус илмий ишлар яратиб, араб-туркий луғатлар туздилар. Мисрда шу даврда бизгача етиб келган туркийзабон бадиий адабиёт шаклланди. Унинг бошида Сирдарё қуйиларида туғилган ва тақдир тақозоси билан Мисрга келиб қолган таниқли Сайфи Саройи турар эди. У чиғатой (эски ўзбек) тилида асарлар ёзган, ўзбек адабиётига асос солган адиблардан ҳисобланади. Сайфи Саройидан бошқа Мисрда ижод қилган яна 8 нафар шоирларнинг номи маълум бўлиб, кўпчилигининг нисбаси “Хоразмий”дир. Мамлуклар даврида соф араб адабиётида ҳам катта ўзгаришлар рўй берди. Мўғуллар зарбасидан кейин араб оламида анъанавий сарой шеърияти инқирозга учрайди, Миср адабиёти эса халқ оғзаки ижодига яқинлашиб, шеъриятида “мавал”, “зажал”, “мувашшах” каби янги жанрлар пайдо бўлди, шунингдек, “адаб” жанри равнақ топди. Бу жанр солиҳ мусулмоннинг тарбиясига йўналти-рилган бўлиб, илмий маълумотларни оммабоп тарзда, турли ибратли ҳикоят ва шеърий парчаларни тақдим этарди. “Адаб” жанри асарлари ўзида бой бадиий ва дидактик материалларни мужассамлаштириб, ўша давр адабиёти тўғрисида тасаввурни кенгайтиради. Афсуски, мамлуклар даври Миср маданияти, жумладан, адабиёти яхши ўрганилмаган. Айниқса, туркий омилни Мисрнинг сиёсий-ижтимоий ва маданий ҳаётга кўрсатган таъсири ҳанузгача чуқур тадқиқ этилмаган. Ваҳоланки, туркий элатларининг таъсири ҳарбий ва кундалик маиший ҳаёт лексикасида, янги қадриятлар, одат ва удумлар кириб келишида, ҳатто кийим кийишида, таомда яққол сезилди. Туркий қабилалардан чиққан, ҳаёт тақозоси билан оқ қуллар – мамлукларга айланиб, сўнг машҳур тарихий шахс мавқеига кўтарилган малика Шажарат ад-Дурр, мамлук султонлари Қутуз ва Бейбарслар Миср халқининг миллий қаҳрамонлари сифатида танилган, улар тўғрисида ривоятлар, халқ романлари – сиралар тўқилган. Ҳозирги кунда ҳам улар Миср халқининг тарихий хотирасидан ўчгани йўқ. Машҳур араб ёзувчилари улар тўғрисида тарихий романлар ёздилар, уларнинг номлари кўчаларга қўйилиб, ҳайкаллар ясалган. Ҳанузгача телесериаллар олиниб, телеспекталлар намойиш қилинмоқда. Ушбу мақолада мамлуклар даври Миср маданий ҳаётида биринчи бор туркий унсурлар кўриб чиқилиб, Миср ва Марказий Осиё ўртасидаги алоқаларнинг маълум бўлмаган баъзи саҳифалари ёритиб берилган.
Мақола форс тили газета матнлари таҳлили асосида уларда қўлланган от ва сифат сшў туркумларининг ўзига хос услубий хусусиятларини ёритишга қаратилган. Таҳлил давомида аввало газета матнларида қўлланган отва сифат сўз туркамларининг грамматик категориялари тадқиқ этилиб, энг фаол ва нофаол граммтик категориялар аниқланган, уларнинг фаоллик сабаблари очиб берилган. Шу билан бирга мақолада айнан газета матнларида қўлланувчи от ва сифатлар таҳлилга тортилиб, уларнинг қўлланишидаги услубий ўзига хослик очиб берилган. Публицистик матнлар, хусусан, газета матнини лингвистик таҳлил қилишга функционал ёндашувда тил бирликларининг семантикаси ва шакли, уларнинг матн ҳосил қилишдаги вазифасидан келиб чиқиб ўрганилади. Ушбу функцияни бажаришда тил бирлигининг семантикаси ва шакли уни газета матнини вужудга келтирувчи воситага айланади. Эроншуносликда ҳам сўз туркумлари ва уларнинг маъновий гуруҳларини функционал услублар доирасида қўлланиши таҳлили алоҳида аҳамият касб этса-да, бу борада махсус тадқиқотлар амалга ошириш долзарб ҳисобланади. Форс тили газета-публицистик услубини тадқиқ этиш замонавий эроншуносликнинг муҳим йўналишларидан саналади. Шундан келиб чиқиб, от ва сифат сўз туркумларининг услубий-функционал аспектда ёритишда мазкур мақола долзарблик касб этади.
В ряду основных научных категорий цивилистики, таких как гражданское правоотношение, абсолютные и относительные права, право собственности и вещные права вообще, выделяется понятие обязательства. Несмотря на общий, основополагающий характер этого понятия, в науке гражданского права до сих пор нет
единства в его определении. Поэтому понятие обязательства и другие вопросы обязательственного права останутся актуальными еще долгое время и будут неизменно привлекать внимание цивилистов
Dalillarga asoslangan tibbiyot ma’lumotlar bazalarida vitamin-mineral komplekslarni qabul qilish samaradorligini o’rganadigan tadqiqotlar profilaktika (birlamchi profilaktika) sifatida yoshga bogliq makular degenerasiyasi (YBMD) ning yuqori xavfini ko’rsatadi. Tadqiqotning maqsadi kasallikning oldini olish uchun YBMD xavfi yuqori bo’lgan shaxslarda lutein-zeaksantin vitamin-mineral kompleksini o’z ichiga olgan preparatlardan foydalanish samaradorligini baholash edi. Tadqiqot materiali YBMD rivojlanishining eng yuqori xavfi bo’lgan 1-chi (asosiy) guruhdagi 98 kishi (196 ko’z) bo’lib, ular YBMD profilaktikasida ishtirok etishga rozi bo’ldilar va 2-chi (nazorat) guruhidan 90 kishi (180 ko’z) , turli sabablarga ko’ra preparatni qabul qilishdan bosh tortdi, ammo vaziyatni kuzatishda ishtirok etishga rozi bo’ldi. Kuzatuv muddati 3 yil edi. Kuzatish natijalari shuni ko’rsatdiki, 1-guruhdagi odamlarda kuzatishning butun davri davomida ko’rish keskinligi va ko’rish sohasi ko’rsatkichlari, makula zonasining oftalmoskopik va tomografik rasmida barqarorlik mavjud. Kuzatuvning 3-yiliga kelib 2-guruhdagi odamlarda ko‘rish keskinligi 2,5 martaga yomonlashgan bo‘lsa, periferik ko‘rish maydonining umumiy chegaralari 47,10 ga toraygan, nisbiy va mutlaq skotomalar paydo bo‘lgan (p<0,05). Druzenning ko’rinishi kuzatildi va 8 ko’zda (4,44%) yoshga bog’liq to’r pardaning makula degeneratsiyasi, erta bosqich tashxisi qo’yildi. Xulosa. YBMD (1-guruh) rivojlanish xavfi yuqori bo’lgan shaxslarning giyohvand moddalarni iste’mol qilishdan saqlanishning tavsiya etilgan sxemasi retinaning funktsional holatiga sezilarli ijobiy ta’sir ko’rsatdi, 3 yillik kuzatuv davomida ko’rish funktsiyalarining barqaror saqlanishiga olib keladi va paydo bo’lishining oldini oladi. 100% shaxslarda YBMD.
Dalillarga asoslangan tibbiyot ma’lumotlar bazalarida vitamin-mineral komplekslarni qabul qilish samaradorligini o’rganadigan tadqiqotlar profilaktika (birlamchi profilaktika) sifatida yoshga bogliq makular degenerasiyasi (YBMD) ning yuqori xavfini ko’rsatadi. Tadqiqotning maqsadi kasallikning oldini olish uchun YBMD xavfi yuqori bo’lgan shaxslarda lutein-zeaksantin vitamin-mineral kompleksini o’z ichiga olgan preparatlardan foydalanish samaradorligini baholash edi. Tadqiqot materiali YBMD rivojlanishining eng yuqori xavfi bo’lgan 1-chi (asosiy) guruhdagi 98 kishi (196 ko’z) bo’lib, ular YBMD profilaktikasida ishtirok etishga rozi bo’ldilar va 2-chi (nazorat) guruhidan 90 kishi (180 ko’z) , turli sabablarga ko’ra preparatni qabul qilishdan bosh tortdi, ammo vaziyatni kuzatishda ishtirok etishga rozi bo’ldi. Kuzatuv muddati 3 yil edi. Kuzatish natijalari shuni ko’rsatdiki, 1-guruhdagi odamlarda kuzatishning butun davri davomida ko’rish keskinligi va ko’rish sohasi ko’rsatkichlari, makula zonasining oftalmoskopik va tomografik rasmida barqarorlik mavjud. Kuzatuvning 3-yiliga kelib 2-guruhdagi odamlarda ko‘rish keskinligi 2,5 martaga yomonlashgan bo‘lsa, periferik ko‘rish maydonining umumiy chegaralari 47,10 ga toraygan, nisbiy va mutlaq skotomalar paydo bo‘lgan (p<0,05). Druzenning ko’rinishi kuzatildi va 8 ko’zda (4,44%) yoshga bog’liq to’r pardaning makula degeneratsiyasi, erta bosqich tashxisi qo’yildi. Xulosa. YBMD (1-guruh) rivojlanish xavfi yuqori bo’lgan shaxslarning giyohvand moddalarni iste’mol qilishdan saqlanishning tavsiya etilgan sxemasi retinaning funktsional holatiga sezilarli ijobiy ta’sir ko’rsatdi, 3 yillik kuzatuv davomida ko’rish funktsiyalarining barqaror saqlanishiga olib keladi va paydo bo’lishining oldini oladi. 100% shaxslarda YBMD.
Ёш болаларда йирингли яллиғланиш касалликларни эрта аниқлаш, малакали жарролик ёрдамини тўғри кўрсатиш ва асоратларнинг олдини олиш тиббий талаблардан биридир. Амбулатор шароитда ўткир жарролик инфекциясини даволаш бўйича нисбий кўрсатмалар мавжуд. Тадқиқотнинг мақсади - бу ёшдаги болаларда пайдо бўладиган ўткир йирингли яллиғланишни эрта ташхислаш ва даволаш кўрсаткичларини аниқлаш. 2015-2020 йилларда биз Тошкент педиатрия тиббиёт институти клиникасининг жаррохлик инфекцияси бўлимида беморларни даволадик. Ёш болаларда йирингли - яллиғланиш касалликлари билан касалланган 474 беморнинг анамнези ўрганилди.
Мақолада форс тилидаги феъл синонимиясини ўрганиш билан боғлиқ умумий масалалар муҳокама қилинади. Мақоланинг бошида синонимиянинг умумий масалалари кўриб чиқилади, турли хил олимлар - тилшуносларнинг ушбу ҳодиса ҳақидаги қарашлари очиб берилади, шунингдек форс тилида синонимия муаммоларини ёритишга бағишланган асарларнинг қисқача таҳлили берилган. Синонимиянинг умумий белгилари ва синонимиянинг мезонлари кўриб чиқилиб, мақола қайси мезонлар форс тилининг феъл луғатига тегишли эканлигини аниқлайди. Синонимларни синхрон ҳодиса сифатида кўриб чиқиш кераклиги таъкидланган, бу эса эскирган ёки ишлатиб бўлмайдиган сўзларни синоним сифатида кўриб чиқиш имкониятини истисно этмайди. Форс тилидаги синонимларни фарқлашнинг асосий мезонлари фонетик, морфологик ва семантик-стилистик мезонлардир. Сўзларнинг овозли тузилиши жиҳатидан фарқ қилиши кераклигига асосланиб, тилда мавжуд бўлган бир хил сўзнинг фонетик вариантлари синонимия учун алоҳида аҳамиятга эга эмас, гарчи улардан фойдаланиш бадиий ва стилистик восита бўлиб хизмат қилиши мумкин. Морфологик мезонга кўра синонимлар нутқнинг ўша қисмига тегишли бўлиши керак. Семантик-стилистик мезон ўзаро алмашиниш билан боғлиқ. Бундан ташқари, мақолада форс тилининг феъл луғатига нисбатан турли хил ҳиссий-експрессив рангларга, стилистик фарқларга эга ва тенг синтактик фойдаланишга эга бўлган сўзларнинг форс тилида мавжудлигини ҳисобга олган ҳолда бир-бирини алмаштириш мумкин, деган хулосага келиш мумкин. Натижада, сўзлар бир хил лексик муҳитга тегишли бўлса ва эквивалент контекстда ишлатилса, бир-бирини алмаштириш мезони "ишлайди" деган хулосага келиш мумкин.
Ушбу мақолада бошқарув қарорларни қабул қилиш асоси нуқтаи назаридан йўл ҳаракати хавфсизлигини таъминлаш тизимида таҳлилнинг ўрни ва роли кўриб чиқилган. Йўл-транспорт ҳодисалари таҳлили турлари ажратилган ҳамда авариялар кўрсаткичлари таҳлил қилиниб, уларнинг афзаллик ва камчиликлари аниқланган.
Таъкидланишича, таққослаш усули аварияларни таҳлил қилишнинг асосий усули сифатида ишлатилади, улардан фойдаланиш учун қайси объектлар, жараёнлар, омиллар бир-бири билан таққосланиши кераклигини аниқ билиш керак, қандай тавсифларга, хусусиятларга, кўрсаткичларга кўра таққослаш керак, қандай аниқ ҳисоблаш тартибини киритиш керак. Абсолют кўрсаткичлар ва ҳар қандай солиштирма ва нисбий кўрсаткичларнинг энг кенг тарқалган таҳлил усули бўлган авариялик кўрсаткичларининг ўзгариши динамикасини ўрганиш ва таққослашга алоҳида эътибор қаратиш лозим. Йўл ҳаракати хавфсизлигини таъминлаш бўйича фаолият натижаларини баҳолашда, ноқулай тенденцияларни аниқлашда самарали фойдаланиш мумкин бўлган ва авариялар ҳолатини ўзгартириш динамикасини ўрганиш ва таққослашнинг бир нечта асосий усуллари ажратиб кўрсатилган, шунингдек зарур профилактика чораларини кўриш учун ушбу ноқулай ўзгаришларнинг сабабларини аниқлашга қаратилган кейинги таҳлил учун асос бўлиб хизмат қилади.
Йўллардаги воқеалар ривожланишини башоратлаш имкониятларини шакллантирадиган ҳамда йўл-транспорт ҳодисаларини олдини олишга мўлжалланган йўл-транспорт вазиятларни таҳлил қилиш усули кўриб чиқилган.
XXI век является веком высоких технологий и
глобального развития информационно-
коммуникационных технологий. Указанное развитие привело к возникновению новых технологий, возможностей и тем самым новых общественных отношений, которые должны быть урегулированы правом. Одним из таких явлений – Интернет и существующие в нем доменные имена. Именно с возникновением доменных имен начали также возникать многие проблемы, которые должны быть урегулированы правом.