мақолада камбағаллик даражаси, унинг халқаро мезонлари, камбағаллик чегарасини аниқлаш услубиёти, камбағалликнинг келиб чиқиш сабаблари ва ижтимоий-иқтисодий оқибатлари, давлатнинг кам- бағалликни қисқартиришдаги асосий функциялари, жумладан, ривожланган мамлакатларда камбағаллик- ни кщсцартириш борасидаги тажрибалар ўрганилган ва таҳпил қилинган. Шунингдек, мамлакатимизда кам- бағалликни қисқартириш бўйича амалга оширилаётган институционал ислоҳотлар ёритилган.
Мазкур мақолада Ўзбекистон Республикаси ва Россия Федерациясининг фуқаролик процессларида суд харажатлари ва жарималари билан боғлиқ масалаларнинг қиёсий-ҳуқуқий таҳлили акс эттирилган. Шунингдек, икки давлат қонунчилигидаги солиқ соҳасидаги афзаллик ва камчиликлар, суд чиқимлари билан боғлиқ масалалар
таҳлил қилинган.
Мазкур мақолада Ўзбекистон Республикаси Президентининг Олий Мажлисга 2018 йилдаги Мурожаатномасида илгари сурилган таклиф ва ташаббуслар, концептуал ғоялар асосида ижтимоий ривожланишнинг ҳозирги давридаги устувор йўналишлари таҳлил қилинган. 2017–2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йўналиши бўйича Ҳаракатлар стратегияси юртимиз аҳолисининг ҳаётий эхтиёжларини ва қонуний манфаатларини таъминлаш ҳамда муносиб бўлган фаровон ҳаёт асосларини мустаҳкамлаш учун стратегик заминларни такомиллаштиришга хизмат қилаётгани қайд этилади. Шу муносабат билан мақолада Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев томонидан Олий Мажлисга 2018 йил 28 декабрда тақдим этилган Мурожаатномада 2019 йилга “Фаол инвестициялар ва ижтимоий ривожланиш йили” деб ном берилгани мамлакатимизда “Халқ билан мулоқот ва инсон манфаатлари”, “Фаол тадбиркорлик, инновацион ғоялар ва технологияларни қўллаб-қувватлаш” йилларининг мантиқий давоми бўлгани таъкидланади. Бу эса, ислоҳотлар стратегиясининг учинчи босқичида ижтимоий ривожланиш соҳаси давлат сиёсатининг устувор йўналиши сифатида аҳамияти янада ортиб бораётганидан далолатдир. Муаллиф фикрича, инвестициялар жалб этиш ҳисобига мамлакатимиз иқтисодий салоҳиятининг юксалаши ўз-ўзидан ижтимоий соҳалар ривожланишига туртки беради. Мақолада ижтимоий соҳани ривожлантириш масаласига асосий эътибор қаратилган. Муаллиф томонидан “ижтимоий ривожланиш” тушунчасининг моҳияти очиб берилган. “Ижтимоий ривожланиш” жамиятда янги ижтимоий муносабатлар, институтлар, меъёрлар ва қадриятлар юзага келишига олиб келувчи ўзгаришлар деб қайд этилган. Шу жиҳатдан ижтимоий ривожланишнинг ўзига хос белгилари, мезонлари кўрсатиб берилган. Мақолада Президент Мурожаатномасида белгилаб берилган ижтимоий соҳани янада ривожлантиришнинг 2019 йилдаги асосий вазифаларига изоҳ берилган. Жумладан, илм-фан, замонавий ва узлуксиз таълим тизимини янада такомиллаштириш, ёшларни давлат томонидан ижтимоий қўллаб-қувватлашни янада кучайтириш, миллий ғояни ривожлантириш масалаларига доир илгари сурилган ташаббуслар ва концептуал ғояларга шарҳ берилган. Мақолада “инсон капиталига сармоя” тушунчаси кенг ёритилган. Мақолада қайд этилишича, инсон капиталига ажратиладиган сармояларга соғлиқни сақлаш, умумий ва махсус таълим олишга кетадиган харажатлар, иш билан таъминлаш, касбий тайёргарлик, болаларни вояга етказиш ва бошқалар билан боғлиқ сарф-харажатлар киради. Бундай сармояларнинг самараси ҳар жабҳада жамият тараққиётининг суръатларида акс этади. Мақолада мамлакатимиз ижтимоий ривожланишида ёшларга замонавий таълим-тарбия бериш ва уларни ижтимоий қўллаб-қувватлаш масаласи нақадар долзарб аҳамиятга эгалиги кўрсатиб берилган. Мамлакатимизда таълим-тарбия соҳасининг бевосита инсон камолотига янада хизмат қилишини таъминлаш йўлида қўйилган муҳим амалий қадамлар таҳлил қилинган.
В настоящее время международная система учета и отчетности позволяет проводить систематический анализ логистических затрат в системе национальных счетов каждой страны, включая транспортные расходы, как по
внешнеторговым операциям, так и по обороту на внутреннем рынке, который служит важным источником изучения роли и места транспорта и логистики в обеспечении устойчивого роста экономики страны. В этом контексте необходимо оценить добавленную стоимость, которую транспортировка «получила» в конкретном регионе. Использование критерия снижения транспортоемкости экономики рекомендовано
авторами для оценки влияния уровня развития транспортной логистики на конкурентоспособность и экономический рост страны.
Maqolada Fibo mobil beton zavodlari uchun ko'pikli beton ustki tuzilishining yaqinda ishlab chiqilganligi muhokama qilinadi. Ushbu yangi qo'shimcha pudratchilar va quruvchilarga o'z o'rnida yuqori sifatli ko'pikli beton ishlab chiqarish imkonini beradi, transport xarajatlarini kamaytiradi va ishlarni soddalashtiradi.
Maqolada ko'pikli beton va uning afzalliklari, masalan, yengil, energiya samaradorligi va ko'p qirraliligi bilan tanishtiriladi. Fibo mobil beton zavodlaridan foydalanishning afzalliklari, masalan, ularning moslashuvchanligi, samaradorligi, sifati va iqtisodiy samaradorligi muhokama qilinadi. Maqolada yangi ko'pikli beton qo'shimchasi batafsilroq tavsiflanadi, uning qanday ishlashi va u taqdim etadigan afzalliklari tushuntiriladi.
Maqolada byudjetni markazlashtirish va markazsizlashtirish muammosi o'rganiladi. Markazsizlashtirish tarafdori va unga qarshi barcha dalillarni qamrab olishga harakat qilindi. Fiskal markazlashtirish va markazsizlashtirish afzalliklarining qiyosiy tahlili.
So'nggi o'n yillikda "markazlashtirish - markazsizlashtirish" muammosiga e'tiborning ortishi unitar boshqaruvdan federal boshqaruvga o'tish va fiskal federalizm munosabatlarining jadal rivojlanishi bilan bog'liq bo'lgan jiddiy amaliy qiziqish bilan bog'liq.
Илмий мақолада маҳаллий бюджет даромадларини шакллантиришда солиқларнинг аҳамиятини ошириш ва ҳокимият органларининг бюджет салоҳиятини
мустаҳкамлаш масалалари кўриб чиқилган. Маҳаллий бюджет даромадларининг концептуал асосларини чуқур ўрганиш ва уларнинг барқарорлигини таъминлаш бўйича
амалий тавсиялар ишлаб чиқиш зарурлиги асосланди. Солиқларнинг маҳаллий бюджетлар даромадларини шакллантиришдаги аҳамияти ва маҳаллий бюджет даромадларини ошириш ҳамда маҳаллий солиқлар рўйхатини кенгайтириш юзасидан амалий таклиф ва
тавсиялар таклиф этилди.
Maqolada rivojlangan mamlakatlar budjet ijrosida G‘aznachilik tizimi tahlil etilgan. Fransiya, Buyuk Britaniya, Italiya, AQSh mamlakatlarida G‘aznachilikning o‘rni hamda ahamiyati to‘g‘risida ilmiy mulohazalar olib brogan. Jumladan, Fransiyada g‘aznachilikning tashkil qilinish tarixi, unong funktsiyalarini Davlat G‘aznasi va Davlatning hisob-kitob yuritish bosh derektsiyasi o‘rtasida taqsimlanishi hamda barcha moliyaviy resurslar G‘aznachilikning yagona hisobraqamida yig‘ilishi ochib berilgan. Bundan tashqari Davlat G‘aznasi huquqlari, va kadrlar masalasi organilgan. Buyuk Britaniyada G‘aznachiligi Departamenti, ularning tarkibi yoritib berilgan. Italiyada budjet ijrosi dinamikasi tahlil qilingan hamda Italiyaning investorlarni jalb qilish imkoniyatlari o‘rganilgan. AQShda G‘aznachilikni o‘rni, ning tarkibi, tizimda faoliyat yuritadigan departamentlar funksiyalari tahlil qilingan. AQShda g‘aznachilik tizimida moliyaviy aktivlar va davlat qarzlarining barcha turlari bo‘yicha hisob-kitob yuritishda g‘aznachilik roli o‘rganilgan. Tadqiqot natijalari bo‘yicha xulosalar olingan va ilmiy-amaliy takliflar ishlab chiqilgan.