мақолада камбағаллик даражаси, унинг халқаро мезонлари, камбағаллик чегарасини аниқлаш услубиёти, камбағалликнинг келиб чиқиш сабаблари ва ижтимоий-иқтисодий оқибатлари, давлатнинг кам- бағалликни қисқартиришдаги асосий функциялари, жумладан, ривожланган мамлакатларда камбағаллик- ни кщсцартириш борасидаги тажрибалар ўрганилган ва таҳпил қилинган. Шунингдек, мамлакатимизда кам- бағалликни қисқартириш бўйича амалга оширилаётган институционал ислоҳотлар ёритилган.
The article defines the tasks of the development of agriculture in the system of territorial division of labor for the future, taking into account the emerging conditions of increasing water scarcity and environmental tension, and developed proposals for reorienting the territorial and intersectoral structure of the agro-industrial complex of the republic on the basis of increasing the specialization of agricultural production. At the same time, the main principles of the mechanism of economic regulation in the agro-industrial complex, which are capable of ensuring intersectoral changes, taking into account the interests of the republic, regions and producers, are revealed. The main purpose of the study is to determine the task in the areas of poverty reduction, socio-economic development of regions, transformation of enterprises with state participation, formation and implementation of investment policy, development of entrepreneurship in the country.
Ushbu maqolada kambag‘allik tushunchasi, kambag‘allik muammosi va uni mamlakatda bartaraf etishning o‘zigaxos xususiyatlari yoritilgan.
Ушбу мақолада магистрал қувур тушунчаси, унинг турлари, бошқа транспорт турларидан афзалликлари ёритиб берилган. Шунингдек, мақолада магистрал қувур транспортининг халқаро хусусий ҳуқуқий тушунчаси ва тавсифи берилган.
АННОТАЦИЯ
Мақолада трасология тушунчаси ва ривожланиш тарихи, тор маънодаги излар тушунчаси, трасологик тадқиқотларда қўлланиаётган замонавий техник-кримналистик воситалар, суд-трасологик экспертизаси тадқиқотларининг хорижий давлатларда самарали қўлланилаётган янги русумдаги қурилма ва воситалар ёрдамидаги замонавий имкониятлари кўриб чиқилган. Суд-трасологик экспертизасининг ривожланиш босқичида интеграцион экспертиза тушунчаси ўрганилган ҳамда бу турдаги экспертиза тадқиқотларига оид вазифаларни ҳал қилишда махсус билимлар интеграциясининг аҳамияти, суд-трасологик экспертиза доирасида ўтказилиши мукин бўлган комплекс тадқиқотлар турлари ёритилган.
Ушбу мақола ўрта асрларда Ҳиндистонда (Жанубий Осиё) “адабий жамоалар” нинг шаклланиш муаммосини ўрганишга бағишланган. Хорижий Шарқ адабиёти тарихини ўрганишда адабий бирлик ва жамоаларнинг шаклланишида маълум бир қонуният аниқланади. Ўрта асрлар даврини тахминий равишда адабий йўналишларнинг олдинги даврларга нисбатан жуда кўп миқдордаги манбаларни акс эттирадиган адабий мажмуаларнинг бевосита шаклланиш даври деб ҳисоблаш мумкин. Ўзига хос "адабий уюшмалар" ни яратишга ёрдам берган омиллардан бири − бу тил бўлиб, у адабиётнинг бошланғич элементи ҳисобланган. Хорижий Шарқ адабиёт тарихини ўрганиш давомида пайдо бўлган ғарбий европача “махсус адабий жамоалар” тушунчаси бизнинг фикримизча, шарқшунослар, айниқса ҳиндшунослар учун жуда муҳим. Яъни, ушбу тушунча ҳинд манбаларининг дастлабки ўрганиб чиқилганига нисбатан анчагина кенг ва умумлаштирилган тушунчага эга бўлиши мумкинлигини мазкур мақолада кўрсатишга ҳаракат қилдик. Аниқроқ айтганда, “махсус адабий жамоат” − миллий адабиётлар ҳамжамияти бўлиши шарт эмас. Бошқача қилиб айтганда, “махсус адабий жамоат” тушунчаси “миллий адабиёт” тушунчасидан кўра кенг қамровли тушунчадир. Ҳиндистон (Жанубий Осиё) − тарихий ва замонавий аснода инсон омилларининг ниҳоятда хилмахил уюшмалари, жамиятлари билан ажралиб туради. Шунга кўра хилма хил адабий жамиятлар ҳам адабиётшунос кўз олдида намоён бўлади. Ҳиндистонда I-аср охири – II-минг йилликнинг бошларида, асосан классик намуналардан нусха кўчирилган тақлидий асарлар билан ифодаланган санскрит тилидаги адабиёт билан бир қаторда жонли тилларда яратилган адабий анъана пайдо бўлди. Ушбу мақолада биз "махсус адабий ҳамжамият" тушунчасининг ҳиндшунослар ва умуман, шарқшунослар учун қанчалик истиқболли эканлигини кўриб чиқдик. Шу билан бирга, ушбу мисоллардан етарлича далиллар асосида айтишимиз мумкинки, миллий адабиётларнинг “махсус жамоалари” фақат кенгроқ ҳодисанинг махсус ҳодисасидир, яъни “махсус жамоалар” бошқа ижтимоий асосга эга бўлган бошқа турдаги адабиётлар ўртасида ҳам мавжуд бўлиши мумкин.
Мазкур мақолада мамлакатимизда оилавий тадбиркорликни ривожлантириш, уни иқтисодиётдаги роли ва камбағалликни қисқартиришда барқарор иқтисодий ривожлантириш бўйича таклиф ҳамда тавсиялар баён қилинган.
Бугунги кунда мамлакатимизда бозор иқтисодиётига босқичма босқич ўтиш йўли танланган экан, демак, мажбуриятда шахслар ўзгариши амалиётда кенг жорий қилиниши ва фуқаролик ҳуқуқи субъектлари ушбу ҳуқуқий имкониятлардан фойдаланиш имкониятини беради.
Мазкур мақолада жиноятчиликка қарши курашда халқаро ҳуқуқий ҳамкорликнинг тушунчаси ва шаклларига оид илмий-ҳуқуқий қарашлар таҳлил этилган. Ушбу соҳадаги илғор хорижий тажриба миллий амалиёт билан қиёсланган. Илмий мақола якунида мазкур масалаларга муаллифлик ёндашувлари илгари сурилган ҳамда хулоса ва таклифлар келтириб ўтилган
Понятие публичного порядка (ordre public, public policy) отличается в судебной практике и доктрине многих государств крайней неопределенностью; более того, некоторые юристы утверждают что неопределенность — основной характерный признак этого понятия. Суды используют оговорку о публичном порядке с целью ограничения, а иногда и полного отрицания применения иностранного права. Определение пределов применения этой оговорки во многих государствах полностью предоставляется судейскому усмотрению. В результате центр тяжести переносится на правоприменительную деятельность судов, справиться с горой помогает накопленный мировой опыт применения оговорки и высокая квалификация судей.