Yara infektsiyasini oldini olish muammosi zamonaviy jarrohlikning dolzarb muammosi bo'lib qolmoqda. Shoshilinch jarrohlikda bu ko'rsatkich 48,7% ga etadi.
So'nggi yillarda tibbiyotda jigar, ko'krak qafasi jarrohligi va boshqalar operatsiyalari, xususan, yiringli jarrohlikda natriy gipoxloritning elektroliz suv eritmalari (EWS) muvaffaqiyatli qo'llanilmoqda. Biroq, yog'och infektsiyasining oldini olish uchun EWS natriy gipoxloritini qo'llash maqsadga muvofiqligi etarli darajada o'rganilmagan.
Muallif og'irlikni kamaytirish va jarohat asoratlari tez-tezligini kamaytirish maqsadida ekspress-poezd usullarini ishlab chiqdi - 0,2-10 daqiqa va 0,01-60 minutlik rejimlarda natriy gipoxlorit EWS jarrohlik tikuvini qayta ishlash. Rivojlangan rejimlarda ishlov berish uchun har xil turdagi jarrohlik choklarning mexanik mustahkamligini o'zgartirishni o'rgangan.
Operatsion yaraning yumshoq matolarini 0,2% - 5 minut rejimida davolash rejimini morfologik tadqiqotlar oqilona. An'anaviy usulda ishlov berilgan ipak bilan tikilgan va EWS natriy gipoxloritini qayta ishlagandan so'ng tajriba hayvonlarining teri matolarining bo'laklarini qiyosiy morfologik o'rganish natijalari shuni ko'rsatdiki, yaralarning bitishi va o'ralgan matolarning reaktsiyasidagi farqlar aniqlanmagan.
Bakterial kontaminatsiyadan ogohlantirish uchun operatsiya yarasini qo'riqlash usuli ishlab chiqilgan bo'lib, u operatsiya yarasining barcha bo'ylab teriga qorin pardasini tikish va ular orasida 0,2% natriy gipoxlorit bilan namlangan doka salfetkani saqlashdan iborat. Operatsiyaning ekstremal qismida 5 daqiqali ishlov berish 0,2% natriy gipoxloritli EWS operatsiya yarasining har bir qatlamiga elchi tikuv o'tkaziladi.
Klinik material 831 bemorni tekshirish va operatsiya davolashni o'z ichiga oladi, ulardan 502 nafari nazorat guruhiga va 329 nafari asosiy guruhga kiritilgan. Natijalarning qiyosiy tahlili ishlab chiqilgan profilaktika kompleksining yuqori samaradorligini ko'rsatdi, bu yara asoratlari chastotasini 14,8% dan 5,1% gacha kamaytirishga yordam berdi.
Жаррохлик инфекцияларини олдини олиш муаммоси шу кундаги долзарб муамолардан бири булиб колмокда. Шошилинч жаррохликда бу курсатгич 48.7% гача етади.
Охирги йилларда тиббиет сохасида электролизлаштирилган сувли эритмалар уз урнини топмокда, чунончи: йирингли жаррохликда, жигар колдик бушликларини даволашда, перитонитларда кенг кулланилмокда. Аммо бу антисептик шу кунгача жаррохлик инфекцияларини олдини олишда кулланилмаган.
Муалиф гипохлорит натрийнинг электролизлаштирилган сувли эритмаларини жаррохлик инфекцияларининг олдини олиш борасида биринчи маротаба куллаб, 0.4%ли эритмаси билан 5 дакика ичида амалиетдан олдин жаррохлар кулини ювиш, жаррохлик амалиети давомида вакти-вакти билан жаррохлик асбобларини 0.6%ли эритмаси билан 2 дакика, 0.4% - 5 дакика, 0.3% - 7 дакика ва 0.05% - 45 дакика ичида ювиш, жаррохлик кулкопларини 0.6% - 2 дакика ва 0.4% - 3 дакика ичида ювишни тавсия килади.
Муалиф, жаррохлик инфекциялари олдини олиш мажмуаларининг клиник фойдалигини аниклаш учун, жаррохлик амалиетларини жаррохлик инфекцияларнинг хафв гурухларига булиб, клиник балл системасини, амалиетдан кейинги даврда жарохат холатини бахолаш ва жарохатнинг битиш жараенининг клиник балл тизимларини ишлаб чикди.
Клиник материал 643 та бемордан иборат булиб, шулардан 453 бемор назорат гурухини ташкил килади ва 190 бемор асосий гурухга киритилган. Ишлаб чикилган жаррохлик амалиетдан кейинги жарохат инфекцияларини олдини олиш мажмуаси узини юкори даражадаги самарадорлигини курсатди. Ишлаб чикилган жарохат инфекцияларининг олдини олиш мажмуасини амалиетга куллаш натижасида, жарохат инфекцияларини учрашини 15.3%дан 8.9%гача камайтиришга эришилди.
Жаррохлик инфекцияларини олдини олиш муаммоси шу кундаги долзарб муамолардан бири булиб колмокда. Шошилинч жаррохликда бу курсатгич 48.7% гача етади. Охирги йилларда тиббиет сохасида электролизлаштирилган сувли эритмалар уз урнини топмокда, чунончи: йирингли жаррохликда, жигар колдик бушликларини даволашда, перитонитларда кенг кулланилмокда. Аммо бу антисептик шу кунгача жаррохлик инфекцияларини олдини олишда кулланилмаган. Муалиф гипохлорит натрийнинг электролизлаштирилган сувли эритмаларини жаррохлик инфекцияларининг олдини олиш борасида биринчи маротаба куллаб, 0.4%ли эритмаси билан 5 дакика ичида амалиетдан олдин жаррохлар кулини ювиш, жаррохлик амалиети давомида вакти-вакти билан жаррохлик асбобларини 0.6%ли эритмаси билан 2 дакика, 0.4% - 5 дакика, 0.3% - 7 дакика ва 0.05% - 45 дакика ичида ювиш, жаррохлик кулкопларини 0.6% - 2 дакика ва 0.4% - 3 дакика ичида ювишни тавсия килади. Муалиф, жаррохлик инфекциялари олдини олиш мажмуаларининг клиник фойдалигини аниклаш учун, жаррохлик амалиетларини жаррохлик инфекцияларнинг хафв гурухларига булиб, клиник балл системасини, амалиетдан кейинги даврда жарохат холатини бахолаш ва жарохатнинг битиш жараенининг клиник балл тизимларини ишлаб чикди. Клиник материал 643 та бемордан иборат булиб, шулардан 453 бемор назорат гурухини ташкил килади ва 190 бемор асосий гурухга киритилган. Ишлаб чикилган жаррохлик амалиетдан кейинги жарохат инфекцияларини олдини олиш мажмуаси узини юкори даражадаги самарадорлигини курсатди. Ишлаб чикилган жарохат инфекцияларининг олдини олиш мажмуасини амалиетга куллаш натижасида, жарохат инфекцияларини учрашини 15.3%дан 8.9%гача камайтиришга эришилди.
Paxta moyinining sifat kо‘rsatkichlariga turli xil regantlarning ta’siri tadqiq qilingan va maqbul reagentlar tanlangan. Paxta moylarini ishqoriy rafinasiyalashda an’anaviy kaustik sodaning bir qismining о‘rniga natriy silikatning suvli eritmasidan foydalanish moyning sifat kо‘rsatkichlarini yaxshilashi aniqlangan. Paxta moyini an’anaviy kaustik soda va natriy silikatning suvli eritmalari bilan bosqichli rafinasiyalash texnologiyasi ishlab chiqilgan.
Glaserit ajratilgandan keyin eritmalarning tarkibi va reologik xususiyatlarini, shuningdek kaliy sulfat ishlab chiqarishda kaliy xlorid flotatsiyasini mirabilitga aylantirish orqali ona suyuqliklarni bug'lanish jarayoniga texnologik parametrlarning ta'sirini o'rganish natijalari. Tumryuk koni taqdim etilgan. Glaserit ajratilgandan so'ng, ona suyuqlikning bug'lanishining eng intensiv jarayoni 100 ° S haroratda davom etadi. Bunday holda, 60 daqiqadan so'ng, eritmaning hajmi 50% dan ko'proq kamayadi, 80 va 60 ° S da bu ko'rsatkichlar mos ravishda 20 va 5% ni tashkil qiladi. Bug'langan suyuqlik hajmining 5% dan 40% gacha ko'tarilishi bilan cho'kma natriy xlorid miqdori boshlang'ich ona suyuqlik massasining 3,1% dan 22,9% gacha ko'tariladi: K2O-6,86; Na2O-11,67; SO4-2-3.46, CI--16.02; H2O-66,26 20 ° C da. Bug'langan eritma hajmining oshishi bilan ona suyuqliklarining zichligi 20 ° C haroratda 1,250 g / sm3 dan 1,358 g / sm3 gacha va 80 ° C da 1,210 g / sm3 dan 1,330 g / sm3 gacha, yopishqoqlik 40% namlik bug'langanda 2,126 mPa s dan 2,007 mPa s gacha va harorat 20 ° C dan 80 ° C gacha ko'tarilganda 0,914 mPa s gacha kamayadi.
Мақолада функционал овқатланиш маҳсулотларидан фойдаланиб, организмда ош тузини пасайтиришни таъминлаш самарадорлигини баҳолаш натижалари келтирилган.
Изланишлар калийга бой ва натрий миқдори кам бўлган маҳаллий маҳсулотлардан тайёрланган “NUMA Функционал овқатланиш маҳсулотлари функционал овқатланиш маҳсулотларини қабул қилган талабаларда сийдик орқали натрийнинг чиқариб юборилиш даражасининг ошишига олиб келиши исботлаб берилган.
Проблема реабилитации пациентов с рубцовыми поражениями кожи лица и шеи до сегодняшнего дня не утратила своей актуальности. При неотложных и плановых хирургических операциях, когда ткани пациента рассекаются хирургическим скальпелем, речь, как правило, идет о спасении здоровья, а часто и жизни, пациента. Поэтому хирурга волнует, прежде всего, не качество будущего рубца, а то, как более успешно решить основную задачу лечения (например, вскрытие флегмоны, резецировать опухоль и т.д.).
Проблема реабилитации пациентов с рубцовыми поражениями кожи лица и шеи до сегодняшнего дня не утратила своей актуальности. При неотложных и плановых хирургических операциях, когда ткани пациента рассекаются хирургическим скальпелем, речь, как правило, идет о спасении здоровья, а часто и жизни, пациента. Поэтому хирурга волнует, прежде всего, не качество будущего рубца, а то, как более успешно решить основную задачу лечения (например, вскрытие флегмоны, резецировать опухоль и т.д.).
Проблема реабилитации пациентов с рубцовыми поражениями кожи лица и шеи до сегодняшнего дня не утратила своей актуальности.