Узбекистан и Япония: общие основы развития отношений стратегического партнерства

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
CC BY f
204-213
2
1
Поделиться
Идиров, У. (2020). Узбекистан и Япония: общие основы развития отношений стратегического партнерства. Востоковедения, 1(1), 204–213. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/oriental-studies/article/view/16645
Улугбек Идиров, Ташкентский государственный институт востоковедения

доктор политических наук, профессор

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В данной научной статье проанализированы следующие вопросы: значение и историческая роль установления дипломатических отношений между Республикой Узбекистан и Японией. Также показана огромная роль ратификации договора о стратегическом партнерстве между двумя странами. Рассмотрена  своеобразная  специфика  политической  системы  Японии,  в  том числе, сущность, структура и основные функции парламента и порядок проведения выборов в парламент, место и роль института императора в политической системе,  также  Кабинета  Министров.  Проанализированы  основание  принципа формирования  Кабинета  Министров,  его  роль  в  процессе  реформ  политической системы  общества,  особенности  деятельности  политической  системы,  в  частности,  проблемы  формирования  многопартийной  системы,  причины  успехов  доминантной  либерально-демократической  партии  страны,  роль  ЛДП  в осуществлении  процессов  модернизации  японской  политической  системы,  роль Кабинета  Министров  в  политической  системе  общества,  деятельность  правительства Японии во главе с С. Абе в процессе обновления политической системы, программа правительства по развитию экономики страны, а также особенности практической  реализации  данной  программы,  деятельность  парламента  и Кабинета  Министров  по  внесению  изменений  в  Конституцию  страны,  в  частности, в 1,4,7,9,41 статьи Конституции. Особое внимание уделено процессам по внесению  изменений  в  9  статью  Конституции,  на  основе  которой  главное внимание  уделяется  процессам  изменения  роли  армии  в  стране,  юридическое обновление  статуса  вооруженных  сил  Японии  также  на  основе  этих  изменений завершает «идею создания нормальной» армии Японии. Также  рассмотрено  стремление  Кабинета  Министров  по  расширению  полномочий правительства путем совершенствования юридических норм Конституции, в частности, добавлением в основной закон специальной девятой главы.

Похожие статьи


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2020,

1

204

ХАЛЈАРО МУНОСАБАТЛАР

//

МЕЖДУНАРОДНЫЕ ОТНОШЕНИЯ

//

INTERNATIONAL RELATIONS

ИДИРОВ УЛУҒБЕК

сиёсий фанлар доктори, профессор, ТДШУ

Ўзбекистон ва Япония: стратегик шериклик

муносабатлари ривожининг муштарак асослари

Аннотация. Мазкур илмий мақолада қуйидагилар таҳлил этилган: Ўзбекистон Рес-

публикаси ва Япония ўртасида ўрнатилган дипломатик алоқалар, стратегик шериклик
тўғрисидаги шартномани ратификация қилинганлигининг бугунги кундаги улкан аҳа-
мияти ва тарихий роли, Япония сиёсий тизимининг ўзига хос хусусиятлари, Янония
парламенти, унинг ваколатлари, парламентнинг палаталари, парламентга сайлов
ўтказиш қоидалари, сиёсий тизимда Япония императори институтининг тутган ўрни,
Япония Министрлар Кабинети, уни ташкил қилиш қоидалари, бош вазирнинг жамият
сиёсий тизимини ислоҳ қилиш жараёнидаги роли, Япония сиёсий тизимида партиялар
фаолияти, жумладан кўппартиявийлик тизимини шаклланиши билан боғлиқ муаммолар,
доминант партия сифатида Либерал демократик партиянинг ютуқлари сабаблари,
ЛДПнинг Япония сиёсий тизимини модернизация қилиш жараёнларидаги роли, Япония
Министрлар Кабинетининг сиёсий тизимдаги ўрни, С.Абе раҳбарлигидаги Япония
ҳукуматининг Япония сиёсий, иқтисодий тараққиётини таъминлаш борасидаги фао-
лияти, Япония иқтисодиётини тиклаш ва янада ривожлантириш борасидаги ҳукумат
дастури ва уни амалга оширилиши, Япония парламенти ва Министрлар Кабинетининг
мамлакат Конституциясига ўзгаришлар киритиш борасидаги фаолияти, хусусан
Япония Конституциясининг 1,4,7,9,41 моддаларига ўзгартиришлар киритиш, консти-
туциясининг 9-моддасининг нормаларига ўзгартиришлар киритган ҳолда Япония
қуролли кучларининг статусини янгилаш, Японияда “нормал қуролли кучлар”ни яратиш
ғоясини ниҳоясига етказиш, Япония Конституциясига Министрлар Кабинетига кенг
ваколатлар берилишини таъминловчи бутунлай янги махсус тўқизинчи бобини киритиш
билан боғлиқ жараёнлар таҳлил этилди.

Таянч сўз ва иборалар: Япония сиёсий тизими, парламент, сиёсий партия,

конституция, Министрлар Кабинети, модернизация, доминант партия, вакиллар
палатаси, малаҳатчилар палатаси, сиёсий тараққиёт.

Аннотация. В данной научной статье проанализированы следующие вопросы:

значение и историческая роль установления дипломатических отношений между
Республикой Узбекистан и Японией. Также показана огромная роль ратификации
договора о стратегическом партнерстве между двумя странами.

Рассмотрена своеобразная специфика политической системы Японии, в том

числе, сущность, структура и основные функции парламента и порядок проведе-
ния выборов в парламент, место и роль института императора в политической
системе, также Кабинета Министров. Проанализированы основание принципа


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2020,

1

205

формирования Кабинета Министров, его роль в процессе реформ политической
системы общества, особенности деятельности политической системы, в част-
ности, проблемы формирования многопартийной системы, причины успехов
доминантной либерально-демократической партии страны, роль ЛДП в
осуществлении процессов модернизации японской политической системы, роль
Кабинета Министров в политической системе общества, деятельность прави-
тельства Японии во главе с С. Абе в процессе обновления политической системы,
программа правительства по развитию экономики страны, а также особенности
практической реализации данной программы, деятельность парламента и
Кабинета Министров по внесению изменений в Конституцию страны, в част-
ности, в 1,4,7,9,41 статьи Конституции. Особое внимание уделено процессам по
внесению изменений в 9 статью Конституции, на основе которой главное
внимание уделяется процессам изменения роли армии в стране, юридическое
обновление статуса вооруженных сил Японии также на основе этих изменений
завершает «идею создания нормальной» армии Японии.

Также рассмотрено стремление Кабинета Министров по расширению полно-

мочий правительства путем совершенствования юридических норм Конституции, в
частности, добавлением в основной закон специальной девятой главы.

Опорные слова и выражения: политическая система Японии, парламент,

политическая партия, Конституция, Кабинет Министров, модернизация, доминант-
ная партия, палата представителей, палата советников, политическое развитие.

Abstract. The following issues are analyzed in this scientific article:the significance

and historical role of establishing diplomatic relations between the Republic of Uz-
bekistan and Japan. The huge role of ratification of the strategic partnership agreement
between two countries is also shown.

The peculiar specifics of the political system of Japan, including the nature, structure

and basic functions of the parliament and the procedure for holding parliamentary
elections, the place and role of the emperor’s institution in the political system, as well as
the cabinet of ministers, are examined.

The article considers the basis of the principle of forming the Cabinet of ministers, its role

in the process of reforming the political system of society, the features of the political system,
in particular the formation of a multi-party system, the reasons for success as a dominant
party - the Liberal Democratic Party of the country, the role of the LDP in the process of
modernization of the Japanese political system, the role of the Cabinet of ministersin the
political system of society, the activities of the Japanese government led by Sh.Abe in the
process of updating political system, the government’s program for the development of the
country's economy, as well as the specifics of the practical implementation of this program,
the activities of the parliament and the cabinet to amend the Constitution of the country, in
particular, on articles 1, 4, 7, 9, 41 of the Constitution. Particular attention is paid to the
processes of amending Article 9 of the Constitution, which deals with the issue of legal
updating of the status of the Japanese armed forces, and on the basis of these changes will
complete the "idea of creating" a normal Japanese army.

The cabinet’s aspirations to expand the powers of the government by improving the

legal norms of the Constitution, in particular by adding a special chapter 9 to the main
law, are also considered.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2020,

1

206

Keywords and expressions: political system of Japan, parliament, political party,

Constitution, cabinet of ministers, modernization, dominant party, the House of
Representatives, the House of Councillors, political development.

Ўзбекистон Республикаси бугунги кунга келиб, “Миллий тикланишдан –

миллий юксалиш сари” деган ғоя асосида замонавий сиёсий тараққиётнинг том
маънодаги янги сифат босқичига қадам қўйди.

Ушбу жараёнларнинг амалга ошишида Давлатимиз раҳбари Шавкат Мир-

зиёевнинг ташаббуси билан қабул қилинган 2017 – 2021 йилларда Ўзбекистон
Республикасининг ривожлантиришнинг бешта устувор йўналиши бўйича
Ҳаракатлар стратегиясида белгиланган улуғвор концептуал ғоялар етакчи асос ва
манба бўлиб ҳизмат қилмоқда.

Шу муносабат билан таъкидлаш жоизки мазкур тарихий хужжатда белгилаб

берилган “Чуқур ўйланган, ўзаро манфаатли ва амалий ташқи сиёсат соҳасидаги
устувор йўналишлар”

1

ҳозирги вақтда давлатимиз томонидан изчиллик билан

амалга оширилмоқда ҳамда ўзининг кенг кўламли натижаларини бермоқда.

Мамлакатимиз томонидан олиб борилаётган замонавий ташқи сиёсат ва ҳам-

корликни давр эҳтиёжлари ва талаблари асосида ривожлантирилишининг муҳим
самарасини жумладан, Ўзбекистон ва Япония ўртасидаги муносабатларнинг кенг
қамровли равишда юксалиши жараёнларида ҳам яққол кузатиш мумкиндир.

Маълумки, 1992 йилнинг бошидан бошлаб Ўзбекистон билан Япония ўртаси-

да ўзаро манфаатли ва тенг ҳуқуқли дўстона ҳамкорликни амалга ошириш
принципларидан келиб чиққан ҳолда дипломатик муносабатлар ўрнатилган эди.

2002 йилнинг 29 июлида эса Ўзбекистон Республикаси билан Япония ўрта-

сида дўстлик, стратегик шериклик ва ҳамкорлик тўғрисидаги Қўшма Баёнот
имзоланди. Ҳар иккала мамлакатлар ўртасидаги Стратегик ҳамкорлик алоқала-
рининг самарали ривожланишида Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкама-
сининг 2002 йилнинг 8 августида қабул қилинган “Япония билан ҳамкорликни
янада ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги Қарори муҳим аҳамиятга
эга бўлган эди.

Таъкидлаш жоизки, мазкур сиёсий ташаббуслар ва ўзаро келишувлар асосида

Ўзбекистон ва Япония мамлакатларининг ўзаро ҳамкорлигини изчил ривожла-
ниб бориши учун кенг имкониятлар яратилди. Натижада икки давлат ўртасида
замонавий халқаро муносабатларнинг энг юқори даражадаги сиёсий ва институ-
ционал асосларига таянувчи мустаҳкам алоқалар ўрнатилди.

Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев таъкидлаганидек,

“Бугун Ўзбекистон иқтисодиётини модернизация қилиш ва мамлакатмизни
ижтимоий-иқтисодий ривожлантириш борасида Япония бизнинг энг муҳим ва
устувор шерикларимиздан биридир.

1

O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining O‘zbekiston Respublikasini yanada rivojlantirish bo‘yicha

Harakatlar strategiyasi to‘g‘risidagi farmoni. (Decree of the President of the Republic of Uzbekistan on
the strategy of further development of the Republic of Uzbekistan) – T. “Adolat” 2017, p. 27.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2020,

1

207

Япониялик ҳамкорларимиздан кўрсатилаётган кўмак учун миннатдормиз,

инвестициявий, молиявий-техникавий ҳамкорликни янада кенгайтириш, Ўзбе-
кистон ва Япония ишбилармон доиралари ўртасидаги тўғрисидан-тўғри алоқалар
ва самарали ҳамкорликни ривожлантиришдан манфаатдормиз”

1

.

Шу муносабат билан алоҳида таъкидлаб ўтиш жоизки, Давлатимиз раҳбари

Шавкат Мирзиёевнинг 2020 йилнинг 24 январь куни мамлакатимиз Парламен-
тига тақдим этилган Мурожаатномасида Ўзбекистон ташқи сиёсатининг устувор
йўналишлари тизимида бошқа давлатлар билан бир қаторда Япониянинг ҳам
муҳим ўрин тутиши алоҳида эътироф қилиб ўтилди.

Президентимиз Мурожаатномасида таъкидланганидек “Биз Ўзбекистон таш-

қи сиёсатини фаоллаштириш юзасидан бошлаган кенг кўламли ишларни,
миллий манфаатларимизга жавоб берадиган, очиқ, прагматик ва чуқур ўйланган
ташқи сиёсат йўлини давом эттирамиз. Олис ва яқиндаги барча давлатлар билан
ҳамкорлик алоқаларини, узоқ муддатли ва кўп қиррали шерикликни янада
кучайтирамиз.”

2

Давлатимиз раҳбари томонидан илгари сурилган мазкур концептуал ғоялар

ўз навбатида Ўзбекистон ва Япония ўртасидаги стратегик муносабатлар ривожи
учун янги потенциал имкониятлар базасини мустаҳкамловчи манба бўлиб
хизмат қилади.

Маълумки, мамлакатлар ўртасидаги сиёсий ва бошқа соҳалардаги алоқалар

ривожида уларнинг сиёсий тизимидаги муштарак жиҳатлар, ҳусусан сиёсий
тараққиёт стратегиясидаги манфаатлар яқинлиги муҳим аҳамиятга эга бўлади.
Шу муносабат билан алоҳида таъкидлаш жоизки, Ўзбекистон ва Япония дав-
латлари сиёсий тизимларининг миллий стратегик йўналишлари ва мақсадлари-
даги демократик тараққиёт, тинчлик, ҳамкорлик, барқарорлик, инновацион
ривожланиш тамойилларига асосланиш каби ҳусусиятлар ҳар иккала мамлакат-
нинг ўзаро алоқалари учун асос бўлиб хизмат қилмоқда.

Жамиятимиз сиёсий тизимини энг замонавий ва самарали демократик мезон-

лар асносида такомиллаштириш ва унинг асосида мамлакатимизни жадал ривож-
лантириш борасидаги стратегик мақсадларни амалга ошириш бугунги кунда
юртимизни юксалтиришнинг етакчи мезони сифатида белгиланди.

Давлатимиз раҳбарининг Олий Мажлисига тақдим этган Мурожаатномасида

таъкидлаганидек, “Барча депутат ва сенаторларга, уларнинг тимсолида бутун
Ўзбекистон Халқига мурожаат қилиб айтмоқчиман: демократик ислоҳотлар йўли

1

O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyevning O‘zbekiston Respublikasi va

Yaponiya o‘rtasida diplomatic munosabatlar o‘rnatilganligining 25 yilligi munosabati bilan
Yaponiya Bosh vaziri Sindzo Abega yo‘llagan tabrigi (Greetings from the President of the
Republic of Uzbekistan Shavkat Mirziyoev to the Prime Minister of Japan Shinzo Abe on the 25th
Anniversary of Diplomatic Relations between the Republic of Uzbekistan and Japan) // Xalq so‘zi
(People’s word newspaper) 2017-yil 27-yanvar, №20(6714)

2

O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyevning Oliy Majlisga Murojaatnomasi

(Address of the President of the Republic of Uzbekistan Shavkat Mirziyoyev to the Oliy Majlis) //
Xalq so‘zi (People’s word newspaper) 2020-yil 25-yanvar, 19 (7521)


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2020,

1

208

– биз учун яккаю ягона ва энг тўғри йўлдир. Бу борада биз ҳар куни
изланишдамиз, хориждаги илғор тажрибаларни чуқур ўрганиб, ҳаётимизни, иш
услубимизни янгилашга ҳаракат қилмоқдамиз.

Биз янги Ўзбекистонни халқимиз билан биргаликда барпо этамиз, деган

улуғвор мақсадни ўз олдимизга қўйганмиз. Бу борада “Жамият – ислоҳотлар
ташаббускори” деган янги ғоя кундалик фаолиятимизга тоборо чуқур кириб
бормоқда”

1

.

Шу муносабат билан эьтироф қилиб ўтиш мумкинки, ҳозирги вақтда Япония

ҳукумати томонидан мамлакат сиёсий тизимини янада такомиллаштириш, унинг
демократик асосларини кенгайтириш ва замонавийлаштириш жараёнлари амалга
оширилмоқда.

Таъкидлаш жоизки, Япония сиёсий тизими кўп жиҳатдан ўзига хос бўлган

ноёб хусусиятларга эгадир.

“Японлар ўз мамлакатининг маданий ва географик хусусиятларидан келиб

чиқиб сиёсий жараёнларни толерантлик билан қабул қиладилар”

2

.

Ушбу жиҳат Япония давлати сиёсий тараққиётида ва жамият сиёсий тизими

такомиллашувида ўзининг аксини топиб келмоқда.

Бу ўринда алоҳида таъкидлаш жоизки, замонавий Япония сиёсий тизимининг

шаклланишида 1946 йилнинг 3 ноябрида қабул қилинган Конституцияси муҳим
ҳуқуқий асос бўлиб хизмат қилди. Маълумки, ушбу ҳужжат 1947 йилнинг 3
майидан бошлаб кучга кирди ва ҳозирги кунга қадар амал қилиб келмоқда.

Япония Конституцияси мамлакатнинг Асосий қонуни мақомига эга бўлиб,

унга биноан япон халқи давлат суверенитетини амалга оширувчи етакчи субъект
сифатида белгилаб қўйилган.

Япония Конституциясига кўра сиёсий ҳокимиятни амалга оширишнинг де-

мократик принциплари амал қилади. Конституциявий ҳуқуқнинг илғор ғоялари
асосида “ХХ асрнинг сўнгги чорагида япон жамиятидаги демократик янгила-
нишлар жараёнлари ўзининг юқори натижаларига эришди. Ушбу давр давомида
демократиянинг учинчи тўлқини янада кучайди”

3

.

Бундай самараларга эришилишида Япония сиёсий тизимида рўй берган

янгиланишлар муҳим аҳамиятга эга бўлмоқда.

Япония сиёсий тизимида парламентнинг роли беқиёс каттадир. Аслида

Япония Осиё мамлакатлари орасида энг кўхна бўлган парламентаризм анъана-
ларига эгадир. Албатта иккинчи жаҳон урушидан кейин рўй берган сиёсий
жараёнлар, демократик ислоҳотларни амалга ошириш билан боғлиқ чора-

1

O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyevning Oliy Majlisga Murojaatnomasi

(Address of the President of the Republic of Uzbekistan Shavkat Mirziyoyev to the Oliy Majlis) //
Xalq so‘zi (People’s word newspaper) 2020-yil 25-yanvar, 19 (7521)

2

Qarang: Kalmichek P., Pavlenko P. Politicheskaya sistema sovremennoy Yaponii. (The political

system of modern Japan) – M.: Aspekt Press, 2017. p.7.

3

Qarang: Inoguti T. Razvitie politicheskoy nauka Yaponii (Japan's political science development)

// Polis, 2019, №4. p.60.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2020,

1

209

тадбирлар Япония сиёсий тизими, жумладан унинг муҳим таркибий қисми
бўлган парламентнинг шаклланишига кучли таъсир ўтказди.

Япония Конституциясининг 41-моддасига кўра, “Парламент давлат ҳокимия-

тининг олий ҳамда ягона қонун чиқарувчи органи бўлиб, икки палатадан иборат:
вакиллар палатаси ва маслаҳатчилар палатаси.

Вакиллар палатаси Япония парламентининг қуйи палатаси бўлиб 4 йилга

сайланади. Маслаҳатчилар палатаси юқори палата ҳисобланади ва 6 йилга сай-
ланади. Айни пайтда ҳар уч йилда юқори палата депутатларининг ярми конс-
титуциянинг 46-моддасига кўра қайта сайланиб туради”

1

.

Қайд этиш жоизки, вакиллар палатаси 480 нафар депутатдан иборат бўлиб,

асосий қонун лойиҳаларини кўриб чиқиш ва тасдиқлаш унинг зиммасига
юклатилган.

Япония Конституциясида Парламентнинг ниҳоятда кенгқамровли ваколатла-

ри белгилаб қўйилгандир. Зеро, парламент қонунчилик, молия ва назорат
соҳасидаги ўзининг асосий вазифаларидан ташқари, халқаро шартномаларни
тасдиқлаш, мамлакат конституциясига ўзгаришлар киритиш бўйича ташаббус
кўрсатиш, импичмент судини ташкил қилиш, ижро этувчи ҳокимиятнинг айрим
органларини ташкил қилинишида иштирок қилиш ваколатларига эгадир.

Шу билан қаторда алоҳида таъкидлаб ўтиш жоизки, “Мамлакат бош

вазирини тайинлаш, шунингдек қонунлар ва давлат бюджетини қабул қилиш
парламентнинг энг етакчи вазифаларини ташкил қилади”

2

.

Япония сиёсий тизимида Бош вазир ва министрлар кабинетининг ўрни ўзига

хос хусусиятига эгадир. Министрлар кабинети ижро этувчи ҳокимиятни амалга
оширувчи етакчи орган ҳисобланади. Шу боис ҳам кўпинча министрлар
кабинетини Япония ҳукумати, деб атайдилар.

Министрлар кабинети бош вазир томонидан бошқарилади ҳамда у амалда

давлат раҳбари ҳисобланади. Бош вазир парламент депутатлари орасидан сайла-
ниб император томонидан тасдиқланади. Япония ҳукумати парламент томонидан
тақдим этилган ишонч вотуми асосида ўз фаолиятини амалга оширади.

Таъкидлаш жоизки, 2012 йилнинг декабридан буён Япония Либерал-демок-

ратик партияси томонидан ташкил қилинган Министрлар кабинети фаолият
юритиб келмоқда. Бугунги кунда Министрлар кабинетини таниқли сиёсий арбоб
Синдзо Абе бошқармоқда. Айни бир пайтда у либерал демократик партиянинг
раиси ҳисобланади.

Ижро этувчи ҳокимиятнинг қонунчилик жараёнларидаги иштироки даражаси ан-

ча юқоридир. “Япония Парламенти томонидан қабул қилинаётган қонун лойиҳа-
ларининг 90 фоизини ҳукумат томонидан тақдим этилган лойиҳалар ташкил қилади”

1

1

Qarang: Kalmichek P., Pavlenko P. Politicheskaya sistema sovremennoy Yaponii. (The political

system of modern Japan) – M.: Aspekt Press, 2013. p.58-59.

2

Qarang: Kalmichek P., Pavlenko P. Politicheskaya sistema sovremennoy Yaponii. (The political

system of modern Japan). – M.: Aspekt Press, 2013. p.61.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2020,

1

210

Демак, Японияда ижро этувчи ҳокимият гарчанд ҳокимиятнинг демократик

тарзда тармоқларга бўлиниши доирасида амал қилсада сиёсий жараёнларнинг
энг етакчи субъекти бўлиб хизмат қилади.

Японияда сиёсий ҳокимиятни амалга оширилишида ва умуман Япония

сиёсий тизимида сиёсий партияларнинг ўрни ниҳоятда каттадир. Айнан сиёсий
партиялар Япония сиёсий ҳаётида бўладиган ўзгаришлар ҳамда сиёсий тараққиёт
ғоялари стратегиясини ишлаб чиқувчи муҳим сиёсий институт ҳисобланади.

Парламентда кўпчилик ўринга эга бўлган партия марказий ва маҳаллий

ҳокимият органларини шакллантиради. Айни пайтда Министрлар кабинетини
бошқариш ҳуқуқига эга бўлади.

Таъкидлаш жоизки, 2012 йилнинг декабрь ва 2017 йилнинг октябрь ойларида

бўлиб ўтган Парламент сайловларида “Япония либерал демократик партияси”
ишончли ғалабаларга эришди”

2

Айниқса 2018 йилнинг 22 октябр куни Япония парламентининг вакиллар

палатасига бўлиб ўтган сайлов натижалари Япония ҳукумати раҳбари Синдзо
Абе томонидан олиб борилаётган сиёсий ислоҳотларни янада ривожланти-
рилиши учун кафолатли имкониятларни очиб берди.

Сайлов жараёнида “1100 нафар номзоддан 465 депутат сайланди. Улардан

289 нафари округлардан ва 176 таси пропорционал вакиллик округларидан
сайландилар.

Сайловлар кутилмаган натижаларга ниҳоятда бой бўлди. Либерал-демокра-

тик партия 284 та ўринга эга бўлиб, вакиллар палатасида мутлақ кўпчиликни
ташкил қилдилар. Айни пайтда Комейто партияси билан бирга ҳукумрон
коалиция қуйи палатада 331 та ўринга эга бўлди. Мазкур натижалар туфайли
ЛДП парламент орқали ҳар қандай қонун лойиҳасини ўтказиш ва мамлакат
конституциясига ўзгартиришлар киритиш имкониятини қўлга киритди”

3

.

Япония сиёсий тизимини ислоҳ қилиш жараёнида мамлакатнинг юқори

сиёсий раҳбарлари сўнгги йилларда ўзига хос давлат бошқаруви моделини
яратишга интилиш билан бир қаторда Европа ва Американинг сиёсий тизимига
хос илғор жиҳатларни ҳам олишга интилмоқдалар. Айни пайтда Япония сиёсий
тизими япон халқининг миллий анъаналари ва қадриятларни инкор қилмайди.

Шу муносабат билан таъкидлаш жоизки, “Бугунги Японияда “консерватор-

ларнинг тотал равишда ғалабага эришганлиги”- Япония сиёсий тизимининг
урушдан кейинги даврлардаги ривожининг қонунийнатижаси бўлди. Айни
пайтда ЛДП нинг кўп йиллик муваффақиятлари “бир ярим партиявий тизими”
деган тушунчанинг пайдо бўлишига ҳам олиб келди.

1

Qarang: Kalmichek P., Pavlenko P. Politicheskaya sistema sovremennoy Yaponii. (The political

system of modern Japan). – M.: Aspekt Press, 2013. p.362.

2

Qarang: Molodyakova E. Yaponiya: totalnaya pobeda konservatorov (Japan: total conservative

victory) // Problemi Dalnogo vostoka, 2018. . №1. p.182.

3

Qarang: Streltsov D. Parlamentskie vibori v Yaponii 2017 goda: vozvrashenie “na krugi svoya”

ili noviy etap politicheskogo razvitie (2017 Parliamentary Elections in Japan: Back to Square or a
New Stage in Political Development) // Problemi Dalnogo vostoka, 2018. №1. p.97.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2020,

1

211

Лекин шунга қарамасдан Япония сиёсий тизими томонидан оппозицияга,

улар “сўл”лар бўладими ёки “ўнг” лар бўладими қатъий назар ўз фикрларини
билдиришлари учун барча имкониятлар берилади ва уларнинг хоҳишлари
инобатга олинади”

1

.

Япония сиёсий тизимида мамлакат конституциясининг ўрни беқиёс каттадир.

Айни пайтда 1947-йилдан кучга кирган конституцияга мамлакат сиёсий тарақ-
қиёти эҳтиёжларидан келиб чиққан ҳолда, ўзгаришлар, қўшимчалар киритиш ва
шу орқали уни янгилашга бўлган интилишлар эндиликда жиддий равишда
амалга оширилмоқда.

“2019 йил давомида С.Абе бошчилигидаги Япония ҳукумати конституцияни

кўриб чиқиш бўйича конкрет чора-тадбирларга ўта бошлади. Жумладан, ундаги
сайловга оид нормаларга ўзгартишлар киритиш, ҳокимият органлари ваколатла-
рини кенгайтириш, Япония қуролли кучларини ташкил қилиш ва улардан
фойдаланиш имкониятларини чегаралаш нормаларини белгилаб берувчи 9-
моддани қайтадан янгича талқин қилиш вазифалари анча кескин қўйилмоқда”

2

.

Шу муносабат билан мутахассис экспертлар эътироф қилаётганларидек,

"Япония ҳукуматининг ҳарбий хавфсизлик соҳасидаги фаолият йўналиши жадал
давом этади. С. Абе япон сайловчилари томонидан берилган юксак ишончга
таянган ҳолда, Конституцияга ўзгартишлар жараёнини юқорироқ даражадаги
ишонч билан ҳаракатга келтириб юборади”

3

. Айни пайтда Япония жамиятида

сиёсий партиялар ўртасидаги муносабатларни давр талабларидан келиб чиқиб
янгилаш, умумдавлат аҳамиятига эга бўлган етакчи масалаларда сиёсий пар-
тияларнинг консенсусини таъминлайдиган самарали институционал механизм-
ларни жорий қилиш масалалари ҳам кун тартибида турибди.

Зеро, Японияда фаолят юритаётган сиёсий партиялар ғоявий жиҳатдан бир-

бирига анча яқиндир. Шу боис ҳам мутахассислар хулоса қилаётганларидек,
“Япония самарали сиёсий тизимга эришиш борасидаги тўхтовсиз интилишлари
асосида икки партиявий тизимга асосланган можаритар моделдаги давлат
бошқарувига эришиши мумкин.

Айни пайтда коалицион бошқарувнинг замонавий принциплари асосида япон

жамиятида “косенсуал” демократия асослари кучайиб боради”

4

. Бугунги кунда

Япония ҳукумати С.Абе раҳбарлигида мамлакат сиёсий институтлари самара-
дорлигини ошириш, мамлакат сиёсий тизимни замонавий эҳтиёжлардан келиб
чиқиб ислоҳ қилиш жараёнларини амалга оширмоқда.

1

. Qarang: Problemi Dalnogo vostoka (Problems of the Far East). 2018. №1. p.183

2

Qarang: Rossiya i mir: 2019. Ekanomika i vneshnyaya politika (Russia and the world: 2019.

Economics and foreign policy) // Mirovaya ekonomika i mejdunarodnie otnosheniya, 2019. №5. p.130.

3

Streltsov D. Parlamentskie vibori v Yaponii 2017 goda vozvrashenie na krugi svoya ili noviy

etap politicheskogo razvitiya (2017 parliamentary elections in Japan return to square one or a new
stage in political development) // Problemi Dalnogo vostoka, 2018. №1. p.100.

4

Varyushin P., Tixotsnaya I. Politicheskaya modernizatsiya v Yaponii – vlyaniya Yevropeyskoy i

Amerikanskoy praktiki (Political Modernization in Japan - Impacts of European and American
Practices) // Aziya i Afrika segodnya, 2016. №7


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2020,

1

212

Таъкидлаш жоизки, С.Абе ҳукумати олиб бораётган иқтисодий сиёсатнинг

самаралари ҳам сиёсий тизимни модернизация қилиш жараёнлари учун зарур
бўлган, аҳоли томонидан ҳукуматни қўллаб-қувватлашнинг даражасини юқори
бўлишига сабаб бўлмоқда. Масалан, “ХХI асрнипнг дастлабки ўй беш йили
давомида Японияда бюджет дефицити ялпи ички маҳсулотга нисбатан 6-8
фоизни ташкил қилиб турди”

1

.

Гарчанд ҳозирги даврда Япониянинг давлат қарзлари даражаси анча юқори

бўлсада “Бош вазир Синдзо Абе томонидан амалга оширилаётган иқтисодиётни
тиклаш стратегияси заминида ялпи ички маҳсулот ишлаб чиқариш ҳажмини
йилига 2-3 % гаошириб бориш эвазига 2020 йилга бориб дефицитсиз бюджетга
эришиш вазифалари белгилаб олинди”

2

.

Демак, бугунги кунда Япония сиёсий тизими муҳим такомиллашув даврини

ўтамоқда. Сиёсий тизимнинг замонавийлашуви эса ўз навбатида сиёсий
тараққиёт учун янги манбаларни очилишига замин тайёрлаб беради.

Алоҳида таъкидлаш жоизки, Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат

Мирзиёевнинг Япония бош вазири Синдзо Абенинг таклифига биноан 2019
йилнинг 17-20 декабрь кунлари Японияга қилган расмий ташрифи икки мам-
лакат ўртасидаги ҳар томонлама муносабатларни янада ривожлантирилишида
муҳим тарихий босқич бўлди. Давлатимиз раҳбари Шавкат Мирзиёевнинг
Япония бош вазири Синдзо Абе билан бўлиб ўтган учрашувда Конструктив
сиёсий мулоқотни давом эттириш йўналишлари кўриб чиқилди. Жумладан,
иқтисодий ҳамкорликни самарали ривожлантиришнинг кенг кўламли
истиқболлари муҳокама этилди. “Узоқ муддатли ҳамкорлик бўйича умумий
қиймати 3,5 миллиард доллардан зиёд бўлган, жумладан, энергетика, саноат ва
қишлоқ хўжалигини модернизация қилиш, экология, соғлиқни сақлаш ва бошқа
соҳалардаги лойиҳаларни ўз ичига олган янги дастур ўзаро келишиб олинди.”

3

Алоҳида таъкидлаш жоизки, Ўзбекистон-Япония саммити доирасида эри-

шилган натижалар асосида ҳар икки мамлакат ўртасидаги Стратегик Шериклик
муносабатларининг юксак даражадаги янги даври бошланди.

Олий даражадаги музокаралар якунида “Ўзбекистон Республикаси Президен-

ти Шавкат Мирзиёев ва Япония Бош вазири Синдзо Абе Ўзбекистон билан
Япония ўртасидаги стратегик шериклик муносабатларини янада чуқурлаштириш
ва кенгайтириш тўғрисидаги Қўшма баёнотни имзоладилар.”

4

Таъкидлаш жоизки, мазкур тарихий ҳужжат икки мамлакат ўртасидаги ҳам-

корлик муносабатларининг мисли кўрилмаган юқори даражада ривожланиши

1

Qarang: Dodonov V. Dolgovaya problema Yaponii: Retrospektivniy analiz faktorov I tendentsiy

(Japan's Debt Problem: A Retrospective Analysis of Factors and Trends) // Problemi Danogo
vostoka, 2017. № 2. p.39.

2

Orusova V. Kak lord Djon Keyns pomogaet Yaponii (How Lord John Keynes Helps Japan) //

Aziya i Afrika segodnya, 2017. №1. p.35-37.

3

Qarang: Xalq so‘zi. (People’s word newspaper) 2019-yil 20 dekabr. № 267(7493)

4

Qarang: Xalq so‘zi. (People’s word newspaper) 2019-yil 20 dekabr. № 267(7493)


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2020,

1

213

учун юксак асос бўлиб хизмат қилади. Зеро, Ўзбекистон ва Япония давлатининг
сиёсий тараққиёт стратегиясида бундай ҳамкорлик учун барча зарур имко-
ниятлар мавжуддир.

Давлатимиз раҳбари Шавкат Мирзиёевнинг Япониянинг “Nikkei” газетасига

берган интервьюсида таъкидланганидек, “Япония Ўзбекистон учун доимо вақт сино-
видан ўтган, ишончли ва стратегик шерик бўлиб келган ва шундай бўлиб қолади.”

1

Таъкидлаш жоизки, халқларимиз ўртасидаги маданий алоқалар узоқ тарихга

эга эканлиги ҳам истиқлол йилларида Ўзбекистон ва Япония ўртасидаги дўстона
ва ўта самимий алоқалар ривожига катта ижобий таъсир кўрсатган эди. Бугунги
кунда ҳар иккала мамлакат изчиллик билан амалга ошириб келаётган иннова-
цион демократик ислоҳотлар ва уларнинг улкан самараларидаги муштарак жи-
ҳатлар туфайли, замонавий ҳамкорлик муносабатларининг ижобий истиқбол-
лари ёрқин намоён бўлмоқда.

АБДУЛЛАЕВ НОДИР

сиёсий фанлар номзоди, доцент, ТДШУ

Об исследовании отдельных аспектов внутренней

и внешней политики Сирии

Аннотация. В статье рассматривается региональная политика Сирии, ана-

лизируется эволюция и трансформация внешнеполитического курса официального
Дамаска. В данной статье исследуются политические предпосылки возникновения
и развития региональной проблемы, раскрываются ее особенности, а также
проведен анализ внешних факторов, которые оказывали и оказывают воздействие
на эволюцию ближневосточной проблемы. Представлены оценка результатов
политики руководства Сирии относительно выстраивание отношений со стра-
нами Ближнего Востока. Также в статье анализируется обстоятельства воору-
женного конфликта в Сирии. Исследуются вопросы становления внешнеполити-
ческой деятельности Сирии, анализируется факторы, влияющие на ее регио-
нальную политику, раскрывается позиция Сирии по отдельным направлениям
ближневосточной проблемы. Анализируется ряд факторов, влияющих на эволюцию
внешней политики Сирии в новой геополитической ситуации в регионе. Рассмат-
ривается внешнеполитическая деятельность Сирии с учетом внешних влияний и
контактов, воздействие которых, сказалось на политической жизни страны. В
статье уделяется большое внимание анализу исследований зарубежных востоко-
ведов внутренней и внешней политики Сирии в целом и двусторонних отношений
САР с отдельными странами. Отмечается, что научные работы зарубежных
исследователей, в основном, направлены на изучение внутренней политики, военно-
политической ситуации в Сирии, межконфессиональные отношения, а также на
отдельные аспекты внешней политики Сирии, особенности внешнеполитической

1

Qarang: Xalq so‘zi. (People’s word newspaper) 2019-yil 19 dekabr. № 262(7492)

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов