Maqola asosiy harbiy atamalarni, ingliz harbiy terminologiyasini tushunish muammolarini, zamonaviy matbuot nutqidagi harbiy to'qnashuvlarni, harbiy harakatlar va terrorizmga qarshi operatsiyalarni tavsiflashda ommaviy axborot vositalari tilining ayrim xususiyatlarini ko'rib chiqishga bag'ishlangan.
В этой работе рассматривается изучение результатов опроса, направленное на выявление выразительности использования эмоции и жестов каракалпаками при общении, которое привело к выводам, представляющие интерес для данного исследования
Мақолада, малакали боксчиларни мусобақа фаолиятининг юқори натижасига эришишга тайёр бўлишнинг шахсга хос шарт-шароитлари тадқиқ қилинган. Чалғитувчи омиллар бор ва йўқ бўлган вазиятларда мусобақа фаолиятининг умумий натижадорликни оширишда боксчиларни шахсга хос хусусиятлар билан боғлиқлиги корреляцион таҳлилий натижалар орқали ёритиб берилган.
Ушбу мақола ёш футболчиларнинг машғулот мотивацияси самарадорлигини педагогик технология орқали ошириш, спортчини машғулот жараёнида диққат –эътибори жамланса, натижавий мотивация содир этилса, футболчиларнинг спорт маҳоратини эгаллаш самарадорлиги ошиши, уларда тегишли малака ва кўникмалар ривожланиши жадаллашиши кузатилиши мумкинлигини илмий исботлашга бағишланади.
В статье рассматривается эмоциональный интеллект как фактор результативности выступления спортсмена на соревновании, показан сравнительный анализ влияния эмоционального интеллекта на спортсменов командных и индивидуальных видов спорта. Выявлено значение эмоционального интеллекта, так как он оказывает влияние на способность спортсменов справляться со стрессом. Это связано с тем, что понимание эмоций других людей, умение сопереживать текущему эмоциональному состоянию другого человека, управление своими эмоциями и эмоциями других, контроль эмоциональных проявления влияет на моделирование спортивной деятельности, адекватному оцениванию факторов, которые способствовали бы выполнению деятельности или преодолению препятствия в соревновательной деятельности.
Yoshlarni tarbiyalashda biz uchun qadrli bo‘lgan milliy urf-odatlarimiz, an’analarimiz, o‘chmas merosimizga mehr-muhabbat ularga sodiqlik ruhini shakllanitira olsak har birimiz uchun ijobiy natija bajarayotgan ishlarimizning mahsuli ekanligi bilinadi. Maqolada inson hayotini saodatga, sof insoniy faoliyatga erishishida tarbiyaning roli to’g’risida mulohazalar bildirilgan.
Quyidagi maqolada baholashning bir turi bo‘lgan ipsativ baholash va kons-
truktiv fidbek berishning ta’siri haqidagi nazariy tahlillar keltirilgan. Fidbek va ipsativ baholash reflektiv baholash kompleksi sifatidagi jadvalda buning yaqqol namunasi keltirilgan.
Ushbu yondashuv ta’lim tizimidagi samaradorlikni ma’lum ma’noda ta’minlaydi.
Мақолада талабаларнинг психологик тайёргарлиги омиллари таҳлил қилинади, университетда таьлимнинг дастлабки босқичида муваффақият қозонишига таьсир қилади. Ўқишга психологик тайёрлик бу ажралмас таьлим, университетда ўқиш шароитларига тез мослашиш ва таьлим дастурини ўзлаштириш муваффақиятининг муҳим башоратидир. Тадқиқот натижалари шуни кўрсатдики, психологик тайёргарликни тиббиёт университетида ўқув ва касбий фаолият самарадорлигининг узоқ муддатли прогнози сифатида кўриб чиқиш мумкин.Таьлимнинг дастлабки босқичида психологик тайёргарлик омили психологик ҳолат бўлиб, ўзига хос хусусиятларини акс эттиради. университетда турли даражадаги муваффақиятга эришган талабаларнинг мослашуви. "Энг яхши муваффақиятга эришган" талабаларнинг мослашуви ортиқча психологик ва шахсий психологик ресурсларнинг кўп сарфланиши билан бирга келади. Соғлиқни сақлаш ҳолатини субьектив баҳолашнинг ўзгариши, алоқа ва фаолият соҳаларидаги бузилишларни аниқлаш психологик тайёргарликнинг пасайишини эрта Маниқлаш ва уни оширишга қаратилган ўз вақтида тузатиш имконини беради.
На сегодняшний день изучение психологических особенностей студентов в частности типов темпераменты становится актуальной проблемой в необходимостью учета свойств личности в процессе обучения. По мнению психологов, темперамент влияет на проявление черт характера, на уровень дисциплины и поведение учащихся на занятиях и выборе дальнейшей сферы деятельности. Особенно остро это проявляется в стрессовых ситуациях, с которыми связана быстрота действий для выбора направление в медицинской практике.
Мазкур мақолада жамоатчилик онгини манипуляциялашнинг хилма-хил сиёсий психологик технологиялари қиёсий таҳлил қилинади. Шунингдек, мазкур турдаги манипуляция технологияларини қўллашда нафақат
жамоатчилик онги, қолаверса, уларнинг ҳиссиётларига ҳам алоҳида диққат
қаратилади. Айниқса омма билан ишлашда эмоцияларнинг ақлни чеклаш
хусусиятидан унумли фойдаланилиши масаласига алоҳида урғу берилади.
Оила шахснинг тўлақонли тарбияси ва ижтимоийлашишини таминлайдиган энг муҳим ижтимоий институтдир. Мақолада бугунги кун замонавий ўзбек оиласига хос янгича имиж, унинг ижтимоий-психологик асослари ҳақида фикр юритилади.
Мақолада тиббиёт олийгоҳлари талабаларини бўлажак касбий фаолиятга тайёрлаш жараёнидаги психологик педагогик омиллар, талабалар ўртасида мотивация ва ўз-ўзини фаоллаштиришни шакллантиришнинг турли усуллари ва ёндашувлари, шунингдек, ўқув жараёнининг муваффақиятига таъсир қилувчи омиллар муҳокама қилинади. Талабаларга индивидуал ёндашиш, рағбатлантирувчи ўқув муҳитини яратиш, ўз ўзини баҳолаш ва қўллаб-қувватлашга катта эътибор берилади. Мақола муаллифи томонидан тиббиёт олийгоҳлари талабаларини бўлажак касбий фаолиятга тайёрлашда психологик ва педагогик омиллар муҳим аҳамиятга эга эканлиги ва ўқув жараёнида албатта эътиборга олиниши кераклиги таъкидланади.
Мақолада “Касбий ўзини-ўзи белгилаш” тушунчасининг таърифи кўриб чиқилади. Касбий ўзини- ўзи белгилаш илмий тадқиқотларда шахснинг касбий ривожланиншининг ажралмас ва муҳим таркибий қисми сифатида қаралади. Ўсмир шахсини ривожлантиришда аҳлоқ,ўзига хос онг алоҳида аҳамиятга эга. Ўсмир шахсини шакллантиришда унинг атроф-муҳитга, ижтимоий ҳодисаларга, одамларга муносабатини ҳисобга олиш керак.
Мазкур мақолада тиббий олий таълим муассасаларида ECTS кредит технологиясини жорий этиш масалалари, кредит-модул тизими моҳияти, тамойиллари, қоидалари ва улардан ўқитиш жараёнида фойдаланиш хусусиятлари баён этилган.
Mazkur maqolada oʻsmirlik davri stress holatlarini korreksiyasiyalash ishlarini olib borish bo‘yicha tavsiyalar berilgan.
Ushbu maqolada o‘quvchi va o‘qituvchi munosabatlarining xorij psixologiyasida qanday akas etgani haqida yoritilgan.
Бугунги кунда педагоглар, психологлар ва тиббиёт ходимлари узларининг амалий фаолиятларида анъанавий психиатрия доирасида клиник атамалар билан таснифлаш кийин булган куплаб психологик муаммоларга дуч келмоадалар. Ушбу муаммолар кундалик хаётимиздаги шахснинг турмуш тарзи ва шароитларига мослаша олмаслик, ёшга оид инкирозлар, ижтимоий девиация, шахслараро муносабатлар дисгармонияси кабилар билан богликдир. Кенг доирадаги мазкур муаммолар клиник психология ва психотерапия сохасидан ажралиб чиккан нисбатан янги фан тармоги “Психологик консультация ва психокоррекция” нинг устувор йуналишлари хисобланади.
XX ва XXI асрлар чегарасида бутун дунёда юз берган оламшумул ижтимоий узгаришлар Уйгониш даврида вужудга келган цивилизация типидан инсоннинг кундалик хдётидан энг янги технологиялар, шу жумладан ахборот технологиялари кенг урин эгаллаши билан богликбулган янгича типдаги цивилизацияга утиш билан тавсифланади (бу ерда мухими шундаки, ахборот постиндустриал жамият коди булиб хизмат килади).
Tadqiqotlar nuqtaiz nazaridan qaraganda, o‘z-o‘zini anglash, o‘zigaxos xususiyatlar, jumladan xulq-atvor, xatti harakat va his-tuyg‘ulami anglashni o‘z ichiga oladi. Aslini olganda, bu psixologik holat bo‘lib, o‘z-o‘ziga c’tibor markazida bo‘ladi.