Shaxsning kamoloti uning inson sifatida uning kelajakka,hayotga,turmush va mehnatga, kelajakda o‘z o‘rnini topishga bo‘lgan munosabati asosan vatan ichidagi
kichik vatan bo‘lmish oilada shakllanadi. Oila jamiyatning muhim bo‘g‘ini hisoblanadi. Darhaqiqat oila, ayniqsa o‘zbek oilasi asrlar osha yosh avlodni tarbiyalashda, komil insonni voyaga yetkazishda muqaddas maskan bo‘lib kelgan. Har bir insonda vatan tushunchasi ilk bor o‘sib kelayotgan yosh go‘dakning ongi, ruhi va qalbiga kirib boradi, butun umri hayotiy faoliyati davomida rivojlanadi
Мазкур мақoла бадиий таржима билан бoғлиқ масалалар тўғрисида қилинган ишлар, муносабатлар таҳлили бўлиб, унда бадиий таржиманинг ўрганилиш тариxи, фан сифатида майдoнга чиқиши унинг таълими бoрасида фикр юритилади. Бу сoҳанинг бoсиб ўтган йўли, сoҳа ривoжига ўз ҳиссасини қўшган oлимлар тўғрисида таҳлил қилинади. Мақoлада бадиий таржиманинг нафақат таржимашунoслик нуқтаи назаридан балки лингвистик жиҳатдан тадқиқoт oбъeкти сифатида қаралиши мумкин бўлган илмий фикрлар ўз аксини тoпган. Зeрo, мeтафoра, мeтoнимия, мубoлаға лeксикстилистик вoситалар ва фразeoлoгик бирликларнинг асл бадиий матнда қўлланиш xусусиятлари ва уларнинг таржимада бeрилиш усуллари, ушбу лисoний бирликларни таржима қилиш стратeгиялари ҳамда икки xил таржима нусxаларини қиёслаш асoсида таржима қилиш тexнoлoгияси тилшунoслик билан чамбарчас бoғлиқдир. Шуни айтиш мумкинки, бадиий таржима кeнг қамрoвли сoҳа сифатида oлимларнинг унга турлича ёндашувлари, нуқтаи назарлари, илмий xулoсалари билан қизиқарли фандир. Биргина лингвистик жиҳатдан унинг турли тoмoнларини тадқиқ этиш қанчалик салмoқли изланишларни oлиб бoриш мумкин бўлса, шунчалик, нутқий кoммуникатив, псиxoлoгик, этимoлoгик, маданий, фалсафий, диний каби тарафлардан ўзига xoс жиҳатлари билан ўрганиш oбъeкти бўлиб xизмат қилади. Унинг таснифий бeлгилари ҳам oлимлар диққат марказида, турли илмий изланишларнинг ўрганиш oбъeкти сифатида ҳам кўришимиз мумкин. Шу маънода, мақолада бадиий таржиманинг таснифига oид ёндашувлар ҳам таҳлилга тoртилади. Муаллиф Еврoпа ва ўзбeк таржимашунoслигида амалга oширилган таснифлар ёки бу бoрадаги уринишлар xусусида мулoҳаза юритиб, таржимашунoслик қирраларини кашф этишдаги амаллар турлича эканлигини ва унинг таснифий бeлгиларини бoйитиш кeраклигини мақсадли вазифа қилиб бeлгилайди.
На сегодняшний день изучение психологических особенностей студентов в частности типов темпераменты становится актуальной проблемой в необходимостью учета свойств личности в процессе обучения. По мнению психологов, темперамент влияет на проявление черт характера, на уровень дисциплины и поведение учащихся на занятиях и выборе дальнейшей сферы деятельности. Особенно остро это проявляется в стрессовых ситуациях, с которыми связана быстрота действий для выбора направление в медицинской практике.
Жахон мамлакатлари миллий иктисодиётининг глобаллашув жараёнида транспорт инфратузилмасининг роли ва ахамияти ортиб бормокда. Давлатимиз рахбари таъкидлаганларидек: “Хаётнинг узи ва утган йиллар -зжрибаси худудларни комплекс ривожлантиришни ва инфратузилма фаолиятини тубдан узгартиришни таъминлашдаги жиддий камчиликларни бартараф этишни талаб килмокда. Шу сабабли йул-транспорт, мухандислик-коммуникация ва ижтимоий инфратузилмани ривожлантириш ва модернизация килиш буйича дастурларнинг прогноз параметрларини ишлаб чикиш ва амалга оширишни назорат килиш хамда уларга лишиш лозим. Якуний максад - иктисодиёт тармоклари учун ишончли инфратузилмани шакллантириш, захар ва кишлок ахолисига кулай шарт-шароит яратиб беришдир.”
Ushbu maqolada xalqaro baholash dasturlari, boshlang‘ich ta’limning xalqaro hujjatlari, PISA, PIRLS, TALIS xalqaro dasturlarining boshlang‘ich sinf o‘quvchilarining bilimlarini baholovchi dasturi, STEAM xalqaro dasturida boshlang‘ich ta’lim yo‘nalishlari hamda boshlang‘ich sinf o‘quvchilarining STEAM yo‘nalishlari bo‘yicha qobiliyatlarini rivojlantirish muhokama qilinadi.
Историческая наука Узбекистана за годы независимости претерпела кардинальное обновление и вышла на новый уровень развития. Она пополнилась большим объемом архивно-документального материала, на основе которого были сделаны новые выводы, значительно обновилась и методология исторической науки.
Тадқиқотда бухгалтерия ҳисобининг ижтимоий табиатига оид муаммолар ва қарама-қаршиликлар хорижий тажриба асосида ўрганилган. Иқтисодчи олимларнинг ижтимоий ҳисобга оид тадқиқотларини ўрганиш натижасида муаллифлик ёндашуви шакллантирилган. Бухгалтерия ҳисоби илмий мактабининг социологик йўналиши вакилларининиг қарашлари батафсил таҳлил қилинган. Шунингдек, иқтисодий адабиётларни тадқиқи асосида бухгалтерия ҳисобининг ижтимоий табиати моҳиятини очиб берувчи илмий асосланган хулосалар келтирилган.
Глобальный скачок от традиционной индустрии к компьютеризованной, характеризуемой господством преимущества мгновенной передачи информации, способствовали тотальной реконструкции системы социальной коммуникации, предопределив дальнейший вектор развития человеческой цивилизации. Переход к постиндустриальной эпохе, сопровождаемой трансформацией всех уровней общественного производства обратил «информацию» в самостоятельный элемент инновационно производственного сектора, изменив нс только источники сс получения, но и способы её обработки и передачи. Известный американский социолог, профессор Гарвардского Университета Дениел Белл выделяет три технологические революции, предопределившие направление и развитие информационной эпохи: изобретение паровой машины в XVIII веке, научно-технологические достижения в области электричества и химии в XIX веке и создание компьютеров в XX веке. Совокупность перечисленных факторов, связанных с глубокими цифровыми модификациями, усилили рост сетевых технологий и возрастание процесса виртуализации социальных отношений.
Феъл семантикасини тасвирлаш анча қийин вазифа саналади. Чунки феъл мазмуни унинг дистрибуциясига кўп жиҳатдан боғлиқ. Шуни эътиборга олган ҳолда феъллар ўзаро билдирган маъно йўналиши ҳамда улар алоқага киришган субъект-объектлар бор-йўқлиги ва агар бор бўлса, уларнинг миқдорига қараб тасниф қилинади. Хитой тили тадқиқотчилари томонидан ҳаракат феъллари гуруҳи таркибида ҳаракат йўналиши феъллари ажратилади. Бу феъллар гапда мустақил феъл предикати вазифасида ҳам, модификатор ёки йўналиш морфемаси сифатида қўшимча гап бўлаги вазифасида ҳам кела олади. 来[lái] келмоқ va 去 [qù] кетмоқ ҳаракат йўналишини ифодаловчи содда феъллардир. Булар иштирокида айни маънодаги қўшма феъллар ҳосил қилинади. Ҳаракат сўзловчи (ёки объект)га йўналган бўлса, 来 (келмоқ), аксинча, сўзловчи (ёки объект)дан узоқлашиш маъноси ифодаланса, 去 (кетмоқ) феъли қўлланилади. Ориентир ўз навбатида объект ёки субъект томонидан белгиланиши мумкин: гапда ориентир аниқ кўрсатилганда – объект, кўрсатилмаган бўлса – субъект томонидан белгиланади. 来 [lái] феъли хитой тилида асосий содда ҳаракат йўналиши феъллари гуруҳига киритилган. 来[lái] кўп маъноли ва гапда мустақил феъл, кўмакчи феъл ҳамда ёрдамчи сўз вазифаларида қўлланила олади. 来[lái] келмоқ феъли семантикасидаги ўзига хос жиҳат шуки, бу феъл орқали ҳаракат ориентири ёки йўналишидан ташқари хабарнинг баён қилиниш нуқтаси, вазиятнинг ким (ёки нима) нуқтаи назаридан тавсифланаётгани ҳам белгиланади. Мақолада来 [lái] ҳаракат йўналиши феълининг семантик хусусиятлари ўрганилган ва таржима жараёнида ўзбек тилидаги эквивалентлари аниқланган. Люй Шусянгнинг «现代汉语八百词吕叔湘» (Ҳозирги хитой тилининг 800 та сўзи) китобидаги материаллар асосида来 [lái] феълининг мустақил ва кўмакчи феъл ҳамда ёрдамчи сўз вазифасидаги моделлари таҳлил қилинган. Хитой тилидаги 来 [lái] ва ўзбек тилидаги келмоқ феълларининг ўзаро ўхшаш ва фарқли хусусиятлари ёритилган.
Ushbu maqolada XVI-XVIII asrlarda Buxoro xonligida me’morchilik va san’at rivoji taraqqiyotiga oid ilmiy izlanishlar o‘rganilgan. XVI-XVIII asrlarda Buxoro xonligida me’morchilik va san’at rivoji taraqqiyotiga oid ilmiy izlanishlar nafaqat O‘zbekistonda, butun O‘rta Osiyo va boshqa xorijiy davlatlarda ham olib borilgan. Sovet davriga kelib bu sohadagi izlanuvchilar soni ancha ortdi. Asosiy ilmiy tadqiqotlar XX asrdan boshlab olib borilgan bo‘lsa, mustaqillik yillarida esa bu harakatlar yangi pog‘onaga chiqdi. Tadqiqotchilarning deyarli barchasi XVI asrdan boshlab Buxoro xonligidagi shaharlarda me’morchilik va san’at sohasiga yangi yo‘nalish va o‘zgacha uslub kirib kelganligini takrorlashadi. Aksariyat nashrlarga e’tibor bersak, asosiy urg‘u poytaxt Buxoro, undan so‘ng Samarqand shaharlariga qaratiladi. Xattoki, Termiz, Shahrisabz va Qarshi shaharlari tarixi ham kam o‘rganilgan.
Ushbu maqolada o‘zbek tilining nafis, jozibadorligi, xalqimiz uchun uning tarixiy ahamiyati, o‘zbek tilini yuqori cho‘qqiga ko‘targan she’riyat sultoni A. Navoiyning tilimiz boyishiga qo‘shgan benazir hissasi, o‘zbek tiliga davlat tili maqomining berilishi bugungi kunda ona tilimizning birligi va rivojlanishi yo‘lidagi ba’zi bir muammolar va ularning yechimi haqida bayon etilgan.
Таржима бўйича сўнгги тадқиқотларга кўра ўқувчи, тизим, вазият, берилган (таржима қилинган) матннинг нуқтаи назарини ўз ичига олади. Ҳозирги кунда нафақат бир томонлама таржима тенденцияси қўлланилмоқда, балки (берилган ёки таржима қилинган) матнга эътибор бериш учун тўғридан-тўғри таржима тадқиқотлари таржима тушунчасини диверсификация қилиш бўйича қайта кўриб чиқиш тенденциясини таклиф қилмоқда. Баъзан берилган (таржима қилинган) матнни ўқиётганда бирон бир нарса етишмаётгандек туюлади. Масалан, ўқувчи таржима қилинган матн баъзи муҳим қисмларни қамраб олмаганлигини ёки асл нусхани ва таржимани ўқиётганда ҳис-туйғулар турлича эканлигини сезиши мумкин. Манба матни ва таржима матни ўртасидаги фарқ маданиятлар (мамлакатлар, тиллар) ўртасидаги фарққа боғлиқ. Таржиманинг оғишлари иккала томондан ҳам кўрилиши керак. Машҳур таржимон Энтони Пим (2010) айтадики, ҳар қандай таржиманинг асосий мақсади бу алоқа. Яхши таржимон шунчаки манба матнига риоя қилмаслиги керак, чунки ўқувчи иккала матнни ҳам тушуниши муҳим. Бошқача айтганда, Пим таржимонга янги йўналишни кўрсатади. Маданиятлараро фарқлар янги матн, янги тил тушунчаси, янги ҳаёт учун яхши бошланғич нуқта бўла олади. Таржима фақат манба матни билан бир хил мос келиши керак эмас. Шунингдек, у тиллар ўртасидаги фарқни ҳам эътиборсиз қолдирмаслиги керак. Таржима хатолар ҳақида маълумот бериши ва уларни олдини олишга ёрдам бериши керак. Таржима жараёнида тил ҳаракати таржимон призмасидан (фантазия) келиб чиқади ва унинг таржимага оид билимларини ўз ичига олади. Бу таржимонга янги матн яратишда ёрдам беради. Ушбу мақола таржима қилиш орқали янги матнни яратишда муаллиф ва таржимоннинг ролига бағишланган. Мақола муаллифи Навоий Театрининг биносидаги ёдгорлик ёзуви мисолида (тошга ўйилган битиклари) уч тилга: ўзбек, инглиз, япон тилларига қилинган таржимага эътибор қаратади.