Мақолада ёшлар томонидан содир этиладиган рецидив жиноятларининг олдини олишга оид долзарб масалалар ёритилган бўлиб, унинг ўзига хос сабаблари берилган.
Ушбу мақола ёшларнинг мехнат бозорини ўрганиш ва тадқиқ қилишга бағишланган. Мамлакат мехнат бозорида ишсизлик ривожланишнинг маълум бир босқичида асосий кўрсаткич эканлиги қайд этилган. Мақолада муаллиф томонидан Ўзбекистон Республикаси ва халқаро мехнат бозорида муаммолари кўриб чиқилган ва таҳлил қилинган. Солиштирма таҳлил асосида бандлик ва ишсизлик кўрсаткичи бўйича мамлакатлар кўрсатилган. Ёшларни олган касблари бўйича муваффақиятли иш қидириш имконияти, шунингдек ёшлар сонини мехнат бозорида кўпайиши ва сабаблари харакат қилинган. Мехнат бозорига ёшларни жалб қилиш хусусиятлари ва қонуний жихатлари асосланган. Мақолада ёшларни мехнат бозорида қўллаб-қувватлаш бўйича давлат сиёсатининг асосий йўналишлари ишлаб чиқилган.
«Государственная политика в области информатизации» Закона об информатизации Республики Узбекистан гласит: государственная политика в области информатизации направлена на создание национальной информационной системы с учётом современных мировых тенденций развития и совершенствования информационных ресурсов, информационных технологий и информационных систем.
Узбек халқи ўзининг неча минг йиллик тарихига эга. Ҳар қандай миллат ўз тарихи давомида ўзининг аждодлари қандай инсон бўлганини, уларнинг яшаш тарзини билмоги ва шу билан бирга тарихий меросини ҳам авайлаб асрамоги керак.
Ушбу мақолада айрим хорижий мамлакатлар жиноят қонунчилигида оилага ва ёшларга қарши жиноятлар учун жавобгарлик масалаларини такомиллаштириш ҳақида тадқиқ қилинган.
Мамлакатимизда ёшларга оид давлат сиёсати соҳасида кенг кўламли ишлар амалга оширилмоқда. Ўтган вақт ичида ёшларни ҳар томонлама қўллаб- қувватлаш, уларнинг ҳуқуқ ва қонуний манфаатларини ҳимоя қилиш, мамлакатимиз истиқболи учун масъулиятни ўз зиммасига олишга қодир, ташаббускор, шижоатли ёшларни тарбиялаш борасида алоҳида тизим яратилди.Ўзбекистон Республикаси Ёшлар ишлари агентлиги, Олий Мажлис палаталари ҳузурида Ёшлар парламентлари, Ўзбекистон Республикаси Инновацион ривожланиш вазирлиги қошида Ёшлар академияси ташкил қилинди. Ҳудудларда «Лойиҳалар фабрикаси» иш бошлади.Ёш авлоднинг соғлом ўсиши, сифатли таълим олиши ва баркамол шахс бўлиб вояга етишини таъминлаш, шунингдек, ёшларнинг маданият, санъат, спорт, ахборот технологиялари ва китоб ўқишга бўлган қизиқишини ҳар томонлама қўллаб- қувватлашга қаратилган «беш муҳим ташаббус»ни жорий этиш бўйича самарали ишлар амалга оширилмоқда. каби долзарб вазифалар белгилаб берилди.
Ushbu tezisda chet tillarini o’rganish borasidagi fikr, mulohazalar bildirilgan. Tezisda chet tillarni o’rganish davr talabiga aylangani, bu sohada turli yoshdagi kishilarni chet tillariga bo’lgan qiziqishlari, uni o’rganishda e’tiborga olish uchun zarur bo’lgan uslub va tavsiyalar xususida mulohazalar berilgan.
Chet el va milliy tajribani o‘rganish ko‘rsatadiki, Ombudsman instituti bolalar huquq va erkinliklarini himoya qilishning milliy va xalqaro tizimida muhim organ bo‘lib hisoblanadi. Bundan tashqari, O‘zbekiston Respublikasining yangi Konstitutsiyasida bolalar va yoshlar aholi o‘rtasida ijtimoiy ahamiyatga ega bo‘lgan guruhlardan biri sifatida e’tirof etiladi. Shunday ekan, olib borilgan tadqiqotlar “Bolalar Ombudsmani” institutining shakllanishi va takomillashtirilishi har bir bolaning huquq va qonuniy manfaatlarini himoya qilishga qaratilgan muhim qadam ekanligini ko‘rsatadi.
Мы не раз слышали, что молодежь является будущим страны, от них зависит прогресс страны через определенное время. Международная общественность, в том числе и Узбекистан давно утвердили, что не технологии или экономика является толчком развития цивилизации, а именно человек, который создает все это. Страна, которая инвестирует для развития молодежи, выкладывает для прогресса страны.
Mazkur maqolada yoshlarni ma’naviy tahdidlardan himoyalashda oilaning ahamiyati va o’rni haqida batafsil yoritilgan. Farzand tarbiyasida qo’llash zarur bo’lgan usul va tarbiya vositalaridan foydalanish yuzasidan taklif, tavsiya va xulosalar berilgan.
Ушбу мақолада муҳожирларнинг фарзандлари тил ва маданий интеграцияси амалга ошаётган Германиянинг ҳозирги тил сиёсатининг муҳим саволларидан бири кўриб чиқилган. Интеграцияни маданий жиҳатдан ҳам гапириб ўтилади. Немис тилини билиш ва интеграциянинг имкониятлари бевосита боғлиқ ҳолдаги жараёндир. Германия 2015–2016 йилда содир бўлган миграция инқирозидан сўнг бу муаммо долзарб аҳамият касб этган. Ўша давр оралиғида мамлакатга 1,139 млн. қочоқлар келган эди. Мигрантларнинг кўп сонлилиги ҳозирги немис адабий тилининг бузилишига, сўзлар маъносини нотўғри талқин қилиниши ҳолатида турибди.Бу ҳолатга мисол тариқасида асли туб аҳолининг Яқин Шарқдан келган “биродарларга” тақлид қилиши жараёнини келтириш мумкин. Германия ёшлари, жумладан, немислар қочоқларнинг шевасини кўчиришга мойилдирлар. Қочоқлар эса катта қизиқиш ила соф немис акцентини ўрганмоқда. Тилдаги фарқдан ташқари яна маданий ва диний фарқлар ҳам мавжуд. Маданиятлардаги ўзига хослик бунга яққол мисол бўлади. Германия ҳукумати олдида аҳоли ҳаётининг янги жабҳаларига доир қўшимча муаммолар пайдо бўлмоқда. Муҳожирларнинг улкан оқими иқтисодий барқарорликнинг парчаланишига замин бўлиб, унинг маданий ва сиёсий ҳаётига хавф солмоқда Даромад солиғининг оширилиши ва бунинг ҳисобидан қочоқларнинг мамлакатга келиши ҳамда барча керакли анжомлар ва қулайликлар билан таъминланиши немислар норозилигининг асосий сабаби бўлиб хизмат қилмоқди. Шунинг билан бирга, немислар учун ноқулайликлардан яна бири бу – Ислом дининиг тарқалишидир. Бугунги маълумотлар “уммони”да Ислом динини нотўғри ракурсдан намойиш қилиш борасида мисоллар етарли даражада кўп. Бу, албатта, қочоқларнинг янги давлатдаги интеграция жараёнига ёмон таъсир ўтказмасидан қолмайди. Мамлакатга доимий яшаш учун келган катталар ва болаларнинг тил ўрганиш интеграцияси давлат даражасидаги масалага айланмоқда. Бундай баҳсли ҳолатларда шу нарсага эътибор қаратиш лозимки, ГФРда кўплаб миллатларнинг биргаликда бирданига яшаб кетиш жараёни қийин кечади. Мақолада Германия ҳукуматининг тил масаласидаги танг ҳолатни самарали ечимлар билан ҳал қилиши масаласи ўрганилади.
Mazkur maqolada talabalarning g‘oyaviy-mafkuraviy bilimini rivoj lantirish muammosining falsafiy-pedagogik adabiyotlarda o‘rganilishi yoritib berilgan, muallif tomonidan nazariy materiallarni tahlil etish asosida “ta’lim tarbiya”, “g‘oya-mafkura”, “immunitet-mafkuraviy immunitet” tushunchalari mohiyatini ochib bergan.
Жаҳон миқёсидаги глобаллашув тизимида иқтисодий ресурсларнинг энг муҳим манбалари сифатида билим ва инновациялардан фойдаланиш асосида ижтимоий ишлаб чиқариш самарадорлиги ўсиши янги парадигмаси шаклланмоқда. Узбекистон ҳам жаҳон иқтисодий тизимига кирган ҳолда, давом этаётган жараёнлардан четда қолиши мумкин эмас, шунинг учун тегишли иқтисодиётни яратиш бўйича инновацион стратегияни ишлаб чиқиш XXI асрнинг биринчи ярмида унинг ривожланишининг асосий йўналиши ҳисобланади. Бундай шароитда мамлакатнинг инновацион ривожланиш стратегиясини шакллантиришнинг фалсафий асосига айланадиган яхлит қарашлар тизимини ишлаб чиқишни тақозо этади. Бундай яхлит тизим, бизнинг фикримизча, дунёқараш позициясига асосланиши керак, унинг ичида инсон ҳар қандай ривожланишнинг асосий манбаи сифатида тан олинади ва шу билан бирга ҳар доим эришилган ижтимоий муносабатларнинг натижаси ҳисобланади.