Monografiyada hozirgi bosqichda O‘zbekiston Respublikasi tashqi siyosatining eng muhim vositasi sifatida “yumshoq kuch”dan foydalanish har tomonlama ko‘rib chiqilgan. Turli siyosiy maktablarning tashqi siyosat va xalqaro munosabatlarda “kuch” va “yumshoq kuch” toifalariga bo‘lgan yondashuvlari tahlil qilinadi, “yumshoq kuch” resurslarini baholash va uni ta’sirga aylantirishning so‘nggi yondashuvlari ko‘rib chiqiladi, baholash xalqaro va mintaqaviy siyosatning dolzarb tendentsiyalaridan iborat bo‘lib, O‘zbekiston Respublikasining milliy manfaatlari prizmasidan “yumshoq kuch” vositalari va mexanizmlari tasnifi taklif etiladi. O‘zbekiston Respublikasi mustaqillikka erishgan davrdan boshlab “yumshoq kuch”ning genezisi muammolariga muallifning yondashuvi ko‘rsatilgan. Mamlakatning “yumshoq kuch” salohiyati va resurslarini shakllantirish va ulardan foydalanish masalalari atroflicha tahlil etilgan. O‘zbekiston tashqi siyosatida milliy o‘zlikni mustahkamlash va “yumshoq kuch”ni rivojlantirish o‘rtasidagi dialektik bog‘liqlik hamda ushbu konsepsiyani amalga oshirishga yordam beruvchi va to‘sqinlik qilayotgan omillarga alohida e’tibor qaratilmoqda. Dunyoning o‘nta yetakchi davlati va Markaziy Osiyo mintaqasi davlatlarining tashqi siyosiy va tashqi iqtisodiy strategiyalarni amalga oshirishda “yumshoq kuch”dan foydalanish tajribasi tahlil qilingan. O‘zbekiston Respublikasining “yumshoq kuch” siyosatini amalga oshirishning konseptual modeli taqdim etilgan. Monografiya “Xalqaro munosabatlar va siyosatshunoslik” yo‘nalishi bo‘yicha bakalavriat, doktorant, o‘qituvchi va tadqiqotchilar hamda bakalavriat talabalari uchun mo‘ljallangan.
Ушбу илмий мақолада Ўзбекистон Республикасининг ҳозирги даврдаги ташқи сиёсат борасида илгари сураётган стратегик ташаббуслари, жумладан, давлатимизнинг минтақавий хавфсизликни таъминлаш борасидаги кенгқамровли фаолияти хусусида тахлилиий фикрлар баён қилинган.
Ўзбeкистон вa Ҳиндистон ўртaсидaги aлоқaлaр тaриxи узоқ ўтмишгa бориб тaқaлaди. Ўзбeкистон мустaқилликкa эришгaнидaн сўнг ўзaро муносaбaтлaр янгичa мaзмунмоҳият кaсб этиб кeлaди. Мазкур мақолада Ўзбекистон Ҳиндистон ўртасидаги икки томонлама муносабатларнинг сиёсий, тарихий, иқтисодий тадқиқи фанлараро ёндашув илмий тадқиқот услубида ўрганилган. Таҳлил қилиш давомида икки давлат ўртасидаги алоқаларни ўрганган ўзбек ва ҳинд олимларининг асарлари кўриб чиқилади. Ўзбекистон ва Ҳиндистон ўртасидаги муносабатларни ўрганган ўзбек олимларининг илмий асарларида муносабатларнинг иқтисодий, сиёсий ва маданий жиҳатлари таҳлил қилинади. Жумладан, икки мамлакат ўртасидаги муносабатларнининг 2000 йилларгача бўлган даврини диссертация иши даржасида ўрганган олимлардан Р.Асадова, Н.Ибрагимоваларнинг ишлари тадқиқ қилинади. Икки мамлакат ўртасидаги муносабатлар тарихини ўрганишда Ўзбекистон Республикасининг 1993-2004-йиллардаги Ҳиндистондаги Фавқулодда ва мухтор элчилари лавозимида фаолият олиб борган С.Мирқосимов, И.Нематов ва И.Мавлановларнинг илмий мақола ва диссертациялари кўриб чиқилади. Мақолада икки мамлакат ўртасидаги муносабатларни ўрганган ҳинд олимлари Сканд Р. Таял, Барун Де, Раҳул Трипатҳи , В.Чооб, Рамакант Дwиведи, Рамгопал Агарwала , Меэна Сингҳ Рой, Пракаш Шри, Ражорши Рой, К. Сантҳанам, Г-н Бхаргав Митраларнинг илмий асарлари ўрганилди. Ўзбекистон-Ҳиндистон муносабатларининг ёритилиб боришида Республикамизнинг даврий матбуот нашрлари асосий ўринни эгаллаб келмоқда. Мазкур ишда газеталарда икки давлатнинг дўстона муносабатлари тўғрисида мақолалар эълон қилган муаллифларнинг маълумотлари тадқиқ қилинган.
В статье раскрываются сущность и содержание нормативно-правовой базы зарубежных стран по противодействию коррупции, анализируются отличительные особенности законодательства зарубежных стран по противодействию коррупции. На основе норм законодательства зарубежных стран автор
показывает крайнюю необходимость системного изучения и внедрения положительных аспектов международных стандартов по противодействию коррупции. Обосновано, что нормативно-правовая база по противодействию коррупции не ограничена специальными законами и антикоррупционными программами, но также включает в себя нормы смежных отраслей законодательства (государственная служба, административные процедуры, государственные закупки).
Мақолада Ўзбекистонда инфляцион таргетлаш режимига ўтиш шароитида монетар сиёсатнинг стратегик ва тактик мақсадлари ўрганилган. Шунингдек, инфляцион таргетлаш режимига мос келадиган монетар сиёсат
инструментлари тўпламини танлаш ва улардан самарали фойдаланиш амалиёти таҳлил қилинган.
Обеспечение устойчивого развития предприятий является основой стратегии устойчивого развития экономики Республики Узбекистан. Именно предприятия оказывают первоочередное влияние на все элементы устойчивого развития страны и заслуживают наибольшего внимания при изучении данной проблемы. В связи с этим совершенствование теории и практики обеспечения устойчивого развития предприятий пищевой промышленности имеет в настоящее время не только теоретическое, но и важнейшее практическое значение.
Мақолада корхоналар молиявий стратегиясининг назарий жиҳатлари тадқиқ қилинган ҳамда корхонанинг молиявий стратегия босқичлари ва молиявий стратегиянинг мослашувчанлик модели ишлаб чиқилган. Шунингдек, корхонанинг амалдаги молиявий-иқтисодий ҳолати таҳлил қилинган. Таҳлил натижаларидан келиб чиққан ҳолда корхоналарнинг молиявий стратегиясини ишлаб чиқишга қаратилган илмий таклиф ва амалий тавсиялар ишлаб чиқилган.
Мақолада Ўзбекистоннинг ҳозирги шароитдаги минтақавий сиёсатининг моҳияти ва асосий тенденциялари ўрганилади. 2016 йилнинг иккинчи ярмидан бошлаб Ўзбекистоннинг ташқи сиёсатига оид минтақавий ҳамкорлигининг янги тенденциялари ёритилади. Амалиётчи-сиёсатчилар, шунингдек мутахассисларнинг тадқиқотларини таҳлил қилиш асосида Марказий Осиёда барқарорликни таъминлаш шакллари, усуллари ва механизмларининг ворисийлиги кўриб чиқилади. Барча мамлакатлар тенг даражада террорчилик, диний экстремизм, трансмиллий жиноятчилик ва наркотрафик таҳдидига дуч келишидан келиб чиқиб, асосий эътибор шунга қаратиладики, ҳозирги пайтда ривожланиш барқарорлиги истиқболлари бевосита Афғонистондаги тинчлик билан боғлиқ. Давлат чегараларини делимитация ва демаркация қилиш жараёнларининг тезда ва бутунлай якунланиши масалалари ёритилади. Мақолада Ўзбекистон кўп йиллар давомида қўшни давлатлар билан муносабатларга оид барча масалалар бўйича минтақавий тиғизликка барҳам бергани ва умуман минтақа бўйича кун тартибига чиқувчи муаммоларни муҳокама қилиш, қўшма лойиҳаларни ишлаб чиқиш бўйича реал имконият пайдо бўлгани кўрсатилган. Амалга оширилган тадқиқот ҳозирги шароитларда минтақавий ривожланишни таъминлаш институтларини шакллантириш ва ривожлантиришнинг асосий тенденциялари функцияларни, таркибий алоқаларни, фаолият йўналишларини ва ҳоказоларни интеграция қилишдан ташкил топганини кўрсатмоқда, айни пайтда ушбу жараёнлар ҳам минтақавий, ҳам минтақалараро даражада содир бўлмоқда. Мақолада ёритилишича, минтақавий хавфсизлик жавобгарлик ҳудуди мос келмайдиган ва кесишадиган турли тузилмалар томонидан таъминланади, аммо ҳозирги шароитларда ихтисослаштирилган тузилмалар, масалан, ҳарбий-сиёсий блоклар аста-секин универсал тузилмаларга айланмоқда. Тегишли равишда, минтақавий тизимларнинг халқаро-ҳуқуқий базаси мураккаблашмоқда, меъёрларнинг кўп даражали комплекси пайдо бўлмоқда. Марказий Осиёда мавжуд ва юзага келаётган минтақавий муаммолар бўйича минтақавий институтлар шаккланаётгани кўрсатиб берилган. Ушбу жараёнлар Марказий Осиё мамлакатлари ўртасидаги давлатлараро муносабатларга бир-бирларининг манфаатларини ҳисобга олиш ва ҳурмат қилиш, икки томонлама очиқлик ва сиёсий ишонч каби хусусиятлар хос эканлигидан далолат бермоқда. Санаб ўтилган жарёнлар ҳали бошланғич босқичда, ва доимий ўрганишни тақозо этади.
Гендер сиёсати, гендер тенглиги, камситиш, ижобий камситиш, аффирматив камситиш, конвенция, фуқаролик ҳуқуқи, фуқаролик, шахс, жамият.
Мақолада мамлакатимизда инвестицияларни жалб қилиш ва ер қаъридан фойдаланувчиларга солиқ солиш тартибини такомиллаштириш йўллари батафсил ёритилган. Ўзбекистонда ресурс солиқлари ҳамда солиқ имтиёзларидан самарали фойдаланиш асосида солиқ механизмини тaкoмиллaштириш бўйичa тaклиф вa
aмaлий тaвсиялaр ишлaб чиқилган.