Keyingi yillarda muayyan fanni mustaqil o’zlashtirish uchun tayyorlangan elektron darslik yoki elektron qo’llanmalar tarkibida mustaqil o’rganuvchilarning shu fanga oid bilimlarini sinab ko’rishga oid interfaol uslubda ishlaydigan test dasturlarini yaratish zaruriy ehtiyojga aylandi. Bu borada faoliyat ko’rsatuvchilar mazkur ishda qisman foydalanishlari mumkin. Bundan tashqari, o’quvchilar mustaqil ravishda o’z ustida ishlari uchun ham ularga tayanch bo’la oladigan, ular uchun metodik adabiyotlar xoh qog’ozda bo’lsin, xoh elektron ko’rinishda bo’lsin, imkon qadar ko’proq bo’lgani maqsadga muvofiqdir.
Ushbu ilmiy maqola sinxron tarjimani kognitiv jarayonning ekstremal tun sifatida o'rganishga bag'ishlangan. Sinxron tarjima - bu diqqat, xotira, konsentratsiya, mantiqiy fikrlash va tilko'nikmalarini o'z ichiga olganyuqori darajadagi kognitiv qobiliyatlarni talab qiladigan kasbiy faoliyatning alohida turi. Maqolada sinxron tarjimonda kognitiv yukning xususiyatlari, axborotni qayta ishlashning turli strategiyalaridan foydalanish, shuningdek, tarjimonning kognitiv ishi sifatiga stress omillarining ta'siri ko'rib chiqiladi.
Ушбу мақолада ўрта аср араб ва форс манбаларга асосланиб, хоразмликларнинг XIII аср 30 йилларида Яқин Шарқ мамлакатлари ҳаётида тутган тарихий ўрни кузатилади. Маълумки, Хоразмшоҳлар сулоласидан охирги Хоразмшоҳ-шижоатли Жалолиддин Мангуберди Хоразм ташқарисида ҳам ўн минг аскар йиғиб, мўғуллар билан жанглар олиб борди ва уларнинг ғарб томондаги мусулмон ерларини забт этишга қаратилган зафарона юришларига тўсқинлик қилиб турди. 1231 йили Жалолиддин ҳалок бўлгандан сўнг унинг бошқарувисиз қолган аскарлари бутун Яқин Шарқ мамлакатлари бўйлаб кезиб юришиб, гоҳ салжуқий султонларининг, гоҳ Миср ва Шомда ҳукмдорлик қилиш учун ўзаро ашаддий кураш олиб бораётган аййубий шаҳзодаларнинг ҳарбий хизматида бўлдилар. Шунингдек, хоразмликлар ёрдамида аййубийлар салбчилар устидан ғалаба қозониб, муқаддас мусулмон шаҳри ал-Қудсни ва бир нечта қалъаларни озод қилдилар. Кейин эса мамлук султони Қутуз_ улар ёрдамида араб ерларига бостириб келган мўғуллар устидан ғалаба қозонди. Бу муҳим воқеа-ҳодисаларнинг барчаси Мақризий, Ибн Ийас, Ханбалий, Суйутий, Ибн Тагри Берди ва XIII-XV асрлар бошқа тарихчиларининг солномаларида ўзининг батафсил тасвирини топган. Бу тарихчилар асосан Миср ва Шомда аййубийлардан мамлукларга, яъни- қипчоқ, Хоразм, туркман каби элатлардан чиққан, ёшлигида қуллик тақдирини бошидан кечирган мамлук султонлари даврида ижод қилганлардир. Уларнинг асарларида Яқин Шарқнинг тарихий майдонида XIII аср 30-60 йиллари намоён бўлиб, муҳим роль ўйнаган хоразмликларнинг фаолияти такрор қайд этилиб, шу минтақада яшовчи халқлар тақдирини ҳал қилувчи жангларда хоразмликлар қувватли ҳарбий куч сифатида иштирок этгани таъкидланади. Шунингдек, солномалар муаллифлари хоразмлик ҳисобланган тарихий шахсларга ҳам алоҳида эътибор берадилар. Масалан, улар жориядан Миср маликаси даражасига кўтарилган Шажарат Дуррга ёки ёшлигида қулликка сотилиб, аввал амир, сўнг Миср султони мавқейига кўтарилган Сайфиддин Қутуз тақдирларига батафсил тўхталадилар. Мамлук султони Қутуз ўзининг туркий амирлари билан, шу жумладан ўзи паноҳ берган хоразмликлар билан, 1260 йили Айн Жалут деган жойда (Фаластин минтақаси) Миср чегараларига етиб келиб, таҳдид солаётган мўғулларга муросасиз жангда қақшатгич зарба бериб, араб оламини ёвузлардан озод қилади. Солномаларда бир овоздан Миср султони Сайфиддин Қутузнинг ҳақиқий исми Маҳмуд ибн Мамдуд эканлиги ва у Хоразмшоҳ Жалолиддин Мангубердининг жияни бўлганлиги якдиллик билан таъкидланади, яъни уни Хоразмшоҳлар сулоласига мансублиги кўрсатилади. Юқорида зикр этилган тарихчилар асарларида хоразмликлар мағрур ва мардона инсонлар сифатида тасвирланади. Тақдир тақозоси билан ўз диёридан узоқда, ғурбатликда дарбадар бўлиб юрган Жалолиддин ватандошлари Яқин Шарқнинг турли бурчакларидан жой топиб ўтроқ турмуш тарзига ўтиб, маҳаллий халқларга қўшилиб кетади, аммо қадимги қўлёзмаларда Хоразмнинг жасур ўғлонлари тўғрисида абадий тарихий хотира қолди.
Ценные идеи о необходимости постоянного повышения знаний подчеркнуты в известной книге Восточного мира «Габуснамэ», переведенной на языки большинства народов мира. В этой книге говорится, что человеческое достоинство проявляется в уме и порядочности, а его величие - в просвещении и знании. Само знание характеризуется такими качествами, как мышление, память, воображение, представление и речь [3, с.35-36].
Мазкур мацола икки томонлама кетма-кет таржиманинг лингводидактик ху-сусиятлари масаласини урганиш жараёнида муаллиф томонидан ишлаб чицилган методикага экс-периментал машгулотнинг бир цисми сифатида кириш натижаларини уз ичига олади. Ма^олада урганиш учун зарур шарт-шароитлар, “таржима” атамасини талцин к,илиши, шунингдек, кет- ма-кет таржима фаолиятининг баъзи психолингвистик хусусиятлари уамда кетма-кет таржи-мадаги механизмларининг хусусияти тавсифланган. Тадцицотнинг долзарблиги, жамиятимизнинг турли со^аларида руи бераётган кескин узгаришлар малакали мутахассисларни, хусусан, кетма-кет таржимонларнинг сифатини ошириш заруратига олиб келганлиги билан изоуганади. Макр-ланинг макуади таржима факультетлари тил университетларининг юкрри курс (3-4) талабала-рининг эксперимента! сипов натижаларини тавсифлаш орцали ишлаб чицилган методологиянинг самарадорлигини курсатишдир. Математик тсцлил ва натижаларни уисоблашга ачо^ида эъти-бор берилади. Назарий усуллардан $ам фойданилган: педагогик, психологик ва психолингвистик адабиётлар, нутк, муаммолари буйича адабиётлар, ижодий ва когнитив фаолиятни урганадиган адабиётлар, таржима назарияси ва амалиёти буйича адабиётлар, тил университетининг юк;ори курсларида кетма-кет таржима ук,итиш мазмунини тончил цилиш; таржима назарияси ва амалиёти факультетида эмпирик укув жараёнини кузатиш; талабаларни эксперимент-синовдан ут-казиш; уцитувчилар ва талабаларни суровномадан ут^изиш; укув экспериментини утказиш, экс-периментал маълумотларни тизимлаштириш ва синтез цилиич, уларни шар^лаш. Тадцикрт нати-жалари икки томонлама кетма-кет таржиманинг узига хос хусусиятлари маълум даражада ош-кор к,илини1иида, таржима жараёнида хотиранинг ишлаш механизмлари тавсифланганида ва муаллиф томонидан реал шароитларга яцин шароитларда ишлаб чицилган кетма-кет таржимани уцитиш методикасидан фойдаланиш натижалари тил университетларининг юцори талабалари-га даре беришда фойдаланиш орцали тацдим этилади. Ушбу маолада кетма-кет таржима у^и-тишда муаллифнинг фикри методология соуаси х;амда таржима со^аси мутахассислар учун к, изикррли булади.
Маълумки, кафедра олий таълимни ҳаракатга келтирувчи ва асосий вазифаларни бажарувчи механизм ҳисобланади. Олий таълим тизимида таълим жараёнининг сифат ва самарадорлигини ошириш биламизки кафедралар фаолиятига боғлиқ. Таълим жараёни самарадорлигида энг муҳим механизм кафедралар фаолиятини сифат жиҳатдан юксалтиришдир. Фикримизча, кафедра мудири компетентлиги юқори бўлиши яъни мавжуд назарий билим, кўникма ва малакаларнинг мажмуасини амалиётга тўла мустақил ва ижодий қўллай олсагина, нафақат кафедрада балки олий таълим муассасаларида таълим сифати ва самарадорлиги ошишига хизмат қилади.
Мақолада “Амир Темур ва Темурийлар даври тарихий ва маданий меросининг Ўзбекистон Республикаси ва жаҳон тарихидаги аҳамияти” масаласи махсус ишчи модел асосида тизимли таҳлил имкониятлари доирасида кўриб чиқилган.
Maqolada hozirgi kunda keng tarqalgan neyron tarmoqlari ko’rib chiqilgan. Neyron tarmoqlar, ulaming tuzilishi va qatlamlar orasida sodir bo’ladigan jarayonlar haqida batafsil ma’lumotlar berilgan hamda har bir neyron tarmoqlari qanday masalalarni hal qilish mo’ljallanganligi haqida ma’lumotlar berilgan.
Изучить выраженность когнитивных нарушений у больных с болезнью паркинсона в зависимости от темпа заболевания.
ушбу мақолада этносоциал жараѐнларни социологик тадқиқ этишнинг долзарблиги ва замонавий социологиянинг сўнгги йиллардаги этнометодологик ѐндашувлари, этносоциал назарияларнинг вужудга келиши, назарий-методологик ѐндашувларнинг айрим жиҳатлари тадқиқ тадқиқ этилгиан. Шунингдек хориж социолог олимлари ва тадқиқочиларнинг этносоциал жараѐнлар ва этносоциология фани ривожига қўшган ҳиссалри ҳақида илмий-назарий маълумотлар берилган.
С целью оценки эффективности фармакоаккупунктуры при ПОНМК качества оказания медицинской помощи больным с МИ в период с декабря 2019 г. по октябрь 2020 г. на базе нейрореабилитационном центре в частной клинике «Нейромед сервис»
Maqolada umumta'lim tizimidagi o‘quv jarayonidagi fanlarni integratsiyalashuvining samaradorligi ko‘rib chiqilgan va asoslangani, integrativ yondashuv sharoitida o‘quvchilarning axborotni idrok etish jarayonida reaktsiyalari va ularning xotiraga ta'siri tavsiflanadi. Maqolada "Leningrad qamali" mavzusida tarix va musiqa bo‘yicha integratsiyalashgan darsni tashkil etish tajribasi keltirib o‘tilgan. Dars mavzusiga musiqiy materialni kiritish va uni to‘g‘ri taqdim etish o‘quvchilarning barcha aqliy faoliyati turlarini o‘z ichiga olishi asoslanadi.
Неврологические проявления БП складываются из сочетания моторных и немоторных симптомов, которые развиваются после гибели 60-80% нейронов чернои субстанции. Одними из наиболее распространенных и социально значимых немоторных проявлении' болезни Паркинсона являются когнитивные нарушения (КН). В большинстве случаев память при БП страдает в лёгкой или умеренной степени, преимущественно отмечается нарушение оперативной памяти: затруднительно прежде всего воспроизведение новых сведении, в то время как полученная ранее информация длительно остается сохранной. Наиболее часто используемым в клинической практике тестом является одна из самых простых и распространенных шкал - «Краткая шкала оценки психического статуса» (MMSE, M.F. Folstein, S.E. Folstein, 1975).
Мазкур мақолада инсонлар учун ташқи борлиқни билиш учун асосий вазифалардан бирини бажарадиган “кўриш” туйғусининг бошқа сезгилар билан ўзаро чамбарчас боғлиқлигини инглиз ва ўзбек тилларида мақоллар орқали таҳлил қилиш ҳақида сўз боради. Кўриш сезгисининг психолингвистик табиатини таҳлил қилинар экан, кўриш жараёни қандай кечиши ва унинг натижаси инсон хотирасида қандай сақланиши масаласи ҳам таҳлил қилинади. Бу масалани тадқиқ қилишда эса “Дунёнинг лисоний манзараси” назариясининг асосий доктриналари ҳақида фикрлар билдирилади.
Ushbu maqolada boshlang'ich sing o'quvchilarida o'quv motivlarining shakllanish muammosi yoritilgan. Shuningdek, boshlang'ich sinf o'quvchilarining boshqa psixologik xususiyatlari va irodaviy sifatlarining tarkib toppish muammolari va ularning motivatsiya shakllanishiga ko'rsatuvchi ta'sirlari muhokama etilgan.