Ушбу мақола замонавий глобал жараёнларда АҚШ ва Хитой каби халқаро тизим акторларининг Марказий Осиёдаги манфаатларига бағишланган. Жумладан, Фредерик Старрнинг “Катта Марказий Осиё” концепцияси, АҚШнинг 2019-2025 йилларга мўлжалланган Марказий Осиё бўйича стратегияси ҳамда Хитойнинг “Бир макон – бир йўл” лойиҳаси таҳлил қилинган.
Мустақиллик йилларида Ўзбекистоннинг жанубидаги қадимги тарих ва моддий маданиятни ўрганиш борасида самарали ишлар амалга оширилмоқда. Хусусан, қадимги Суғддаги археологик тадқиқотларнинг салмоғи ҳам анча юқори. Бизга маълумки, Суғд тарихига оид ёзма маълумотлар “Авесто”да Суғд-Суғуда этнонимининг пайдо бўлиши билан бошланиб, эллинизм, илк ўрта асрларда янада кўпроқ келтирилади. Бу ҳолатни даврий жиҳатдан уч даврга: 1) “Авесто” ва Суғднинг Аҳамонийлар давлати таркибига кирган давр; 2) Эллинизм даври; 3) Ўрта асрлар даври.
Central Asia is a key region of the Korean administration's vision of building a global hub and building an overseas Korean community. Until now, the South Korean government has laid the foundation for northern diplomacy in Central Asia. It has developed strategies and visions for Central Asia through the Eurasian Initiative policy, Northeast Asia peace policy initiative, and the promotion of the New Northern Policy. As such, Central Asia, such as Uzbekistan, is a key country with high geopolitical and geographical strategic value, and has served as a cooperative base for previous governments to enter the Eurasian market. The fact that research on cooperation between Korea and Central Asia can look at institutional reforms being pursued by Central Asian countries after the transition to the socialist system has many implications. In other words, it is very meaningful in terms of the Korean government's construction of a global central country, the construction of an overseas Korean community, the establishment of a foundation for overseas unification, and the study of a unification model.
Дунё ўтмиш тарихи асосан халқлар, жамиятлар, давлатлар тарихи билан белгиланади. Аммо ана шундай жамиятлардаги ижтимоий муносабатлар инсониятнинг дастлабки ўтмиш тузуми ҳисобланган ибтидоий жамоа тузуми давридан то ҳозирги кунгача битта социал муносабатга асосланган. Бу аёл ва эркак муносабатларидир.
XXI асрда дунёнинг турли ҳудудларида “ислом омили’нинг давлатлар ички ва ташқи сиёсатидаги таъсир доираси ортиб бораётганлиги очиқ намоён бўлди. Бу таъсир “совуқ уруш”нинг якунланиши, икки қутбли тизимнинг йўқ бўлиши, жаҳонда бир қутбли ривожланиш жараёнининг бошланиши, турли давлатлар манфаатларининг бузилиши, янги мустақил давлатлар нинг пайдо бўлиши ҳамда уларнинг умумжаҳон сиёсати ва иқтисодиётида фаол субъект сифатидаги иштироки натижасида рўй берган глобал геосиёсий ўзгаришлар билан узвий боғлиқдир. Исломнинг жамият ва сиёсатдаги ролининг глобаллашуви нафақат мусулмон давлатлари ва ҳудудлари, балки мусулмон бўлмаган, ғарб давлатларини ҳам қамраб олди.
Мақолада Ўзбекистон ва Марказий Осиё мамлакатларида Хитой давлатининг ташаббуси билан амалга оширилаётган «Бир макон, бир йул» лойихаси доирасида транспорт-коммуникация и инфратузилмалар соҳасидаги имкониятлар кўриб чиқилган.
2016 йил Ўзбекистоннинг ШҲТга аъзо бўлганлигига 15 йил тўлди. Бу йил ШҲТнинг навбатдаги йиғилиши ҳам Тошкентда катта тантана билан ўтказилди. Мақола шуни эътиборга олиб, Хитойнинг тарихи давомида шаклланган сиёсий маданиятининг айрим қирраларини ўрганишга эътиборни қаратади.
В данной статье рассматриваются факторы и тенденции формирования русской топонимической системы в Центральной Азии. В качестве объекта исследования выбраны города и посёлки городского типа, расположенные на территории Казахстана, Киргизии, Таджикистана и Узбекистана. Анализируется влияние различных факторов на процесс образования названий географических объектов, таких как исторические события, природные условия, экономические и культурные особенности региона. Обозначаются основные тенденции в развитии русской топонимии в Центральной Азии, включая увеличение количества новых названий, адаптацию к местным языкам и традициям, а также появление смешанных названий.
Мазкур илмий мақолада Ўзбекистон Республикаси вилоятларида ХХРнинг бизнес фаолияти, ривожланиш хусусиятлари ва истиқболлари, шунингдек, таъсири масалалари таҳлилга тортилади.
Мазкур мақолада XIX аср биринчи ярмида инглизларнинг Ост-Индия компанияси томонидан Афғонистон ҳудудига юборилган жосуслари, элчилари ва миссияларининг мақсадлари, уларнинг минтақада амалга оширган геосиёсий мақсадлардаги фаолиятлари, Афғонистоннинг давлат тузими, бошқарув шакли, қўшни давлатлар билан муносабатлари, Афғонистоннинг топографияси, афғон халқининг иқтисодий, сиёсий ва ижтимоий аҳволи, уларнинг, урф-одатлари, анъаналари, турмуш тарзи, миллатлар ранг-баранглиги, бу даврнинг ўзига хос хусусиятлари таҳлил этилади. XIX асрнинг энг муҳим халқаро муаммоларидан бири бўлган “Марказий Осиё” масаласи, шу асрнинг ўттизинчи йиллари охирида Британия Афғонистонга бостириб кириш учун олиб борган ҳарбий-сиёсий ва дипломатик тайёргарликларини, Ост-Индия компанияси Афғонистоннинг иқтисодий ва сиёсий ҳолатини, ҳудуд орқали ўтган барча йўлларни аниқлаши, муҳим географик нуқтада жойлашган ҳар қандай объектларни ўрганиши, аҳолининг ижтимоий-сиёсий қатламини тадқиқ қилиш кўриб чиқилади. Афғонистонга тадқиқотчиларнинг турли қиёфада, асосан, савдогар, дарвеш, сайёҳ, муқаддас жойларни зиёрат қилувчилар ниқоби остида юборилганлиги, улар минтақанинг энг хилват жойларигача кириб, ҳудуд жойлашувини мукаммал ўрганишганлиги ва эҳтиёткорлик билан тўпланган маьлумотларни қайд этиб боришганлиги масалалари таҳлил қилинади. Буюк Британиянинг махфий хизмат тармоқлари, уларнинг фаолияти тизимли ва узлуксиз олиб борилиши, бу йўналишда ҳар қандай воситалардан фойдаланиши, биринчи инглиз-афғон урушига (1838-42) инглизларнинг узоқ йиллик тайёргарлик жараёни бўйича маълумотлар таҳлилий ёритилади.
Surunkali beqarorliklar natijasida Afg‘oniston iqtisodiyoti og‘ir tushkunlikni boshidan kechirmoqda. Bir necha yillar davomida xalqaro hamjamiyat tomonidan ushbu davlatning iqtisodiyotini tiklash va siyosiy barqarorlikni ta’minlash bo‘yicha bir qancha yordam va ko‘maklar taqdim etilishiga qaramay, ko‘zlangan natijaga erishilmadi va 2021-yilning avgust oyida Afg‘oniston toliblar nazoratiga o‘tdi. Ushbu maqolada Afg‘onistonda hokimiyat tepasiga toliblar kelish fonida O‘zbekiston tashqi siyosiy vektorida iqtisodiy, ijtimoiy, geosiyosiy o‘zgarishlar, o‘zaro munosabatlarning istiqbollari, oqibatlari, imkoniyatlari o‘rganiladi va tahlil qilinadi.
Марказий Осиё минтақаси қадимдан Ғарб ва Шарқ давлатларининг диққат марказида бўлиб келган, чунки у муҳим геосиёсий ва геоиқтисодий мавқега эга бўлиб, Осиё ва Европа давлатларини боғловчи кўприк бўлиб келган. Бир неча асрлар илгари Буюк ипак йўли Хитой ва Ҳиндистондан Европага ўтишни таъминлаган.
Ушбу мақолада Бирлашган Миллатлар Ташкилоти мисолида халқаро ташкилотлар билан хавфсизлик, экология ва ижтимоий соҳаларда ҳамкорлик бўйича Ўзбекистон ташқи сиёсатининг тегишли йўналишлари тадқиқ этилган. Мақолада кўп томонлама ҳамкорликнинг кейинги ривожига таъсир этувчи омил ва шароитлар таҳлил қилинган.
Мақола ўтган йилларда ўзбекистонлик хитойшунослар ва турли соҳа мутахассисларининг Хитойни ўрганишга бағишланган монографик асар ва мақолалари таҳлилига бағишланади.
Monografiyada jahon tartibini o‘zgartirish masalalari Markaziy Osiyodagi zamonaviy mintaqaviy qurilish jarayonlari kontekstida har tomonlama ko‘rib chiqilgan. "Dunyo tartibi" toifasini o'rganishga nazariy va uslubiy yondashuvlar tahlil qilinadi, muallifning globallashuv sharoitida Vestfal modeli tamoyillari evolyutsiyasiga oid qarashlari va nazariy nuqtai nazardan dunyo tartibining transformatsion modeli. plyuralizm taklif etiladi. Markaziy Osiyodagi mintaqaviy jarayonlar prizmasida zamonaviy dunyo tartibini o‘zgartirish xususiyatlari, shartlari va omillari o‘rganiladi. Muallifning zamonaviy xalqaro siyosiy tizim transformatsiyasi sharoitida Markaziy Osiyoda mintaqaviylik va mintaqaviy tartib muammolariga kontseptual yondashuvlari bayon etilgan. Mintaqa davlatlarining tashqi siyosati ularning milliy rivojlanish strategiyalari va mintaqadan tashqari subyektlarning Markaziy Osiyo mintaqaviyligiga nisbatan pozitsiyasi kontekstida batafsil tahlil qilinadi. O‘zbekiston Respublikasining o‘zining yangi tashqi siyosiy doktrinasini amalga oshirish nuqtai nazaridan Markaziy Osiyoda tizim yaratuvchi roliga alohida e’tibor qaratilmoqda. Monografiya “Xalqaro munosabatlar va siyosatshunoslik” yo‘nalishidagi magistrantlar, doktorantlar, o‘qituvchi va tadqiqotchilar hamda bakalavriat talabalari uchun mo‘ljallangan. Shuningdek, u xalqaro munosabatlar va tashqi siyosatga qiziqqan kitobxonlar uchun foydali bo'ladi.
Мақолада Марказий Осиё республикаларининг таълим соҳасидаги сиёсатидаги ўзига хос хусусиятлар таҳлил қилинар экан, уларга нисбатан Эрон томонидан амалга оширилган оммавий дипломатиянинг асосий йўналишлари очиб берилади. Эрон минтақа давлатлари билан ҳамкорликда таълим ва маданият соҳасида қатор лойиҳаларни амалга ошириш орқали Марказий Осиёда “юмшоқ куч” сиёсатини қўллай олиши имкониятлари ва амалга ошириш ресурслари, механизмлари ҳам ўрганилган. Шунингдек, Эроннинг ушбу давлатлар таълим бозоридаги иштироки
динамикаси таҳлил қилинади. Хусусан, Қирғизистоннинг таълим бозорида Эрон
иштирокининг ошганлиги, аксинча, сўнгги йилларда Тожикистонда унинг нисбатан
камайиши кузатилгани қиёсий ўрганилади.
The article tells about the scientific work of the great Uzbek scientist Muhammad al-Khwarizmi and his historical merits in the world science. Algorithms are one of the hundred names of al-Khwarizmi. The article details the evolution of this term. The article also shows the role of algorithmic ideas and the al-Khwarizmi scientific school in becoming of well-known European mathematicians such as Leonardo Pisansky, Paccioli and many other Renaissance scientists.
Мақолада буюк ўзбек олими Муҳаммад ал-Хоразмийнинг илмий фаолияти ва унинг дунё фанидаги тарихий хизматлари тасвирланган. Алгоритм ал-Хоразмийнинг юзлаб исмларидан биридир. Мақолада ушбу атаманинг эволюцияси батафсил тафсирланган. Мақолада, шунингдек, Леонардо Писанский, Пакчиоли ва кўплаб бошқа Уйғониш даври олимлари каби машҳур эвропалик математикларнинг шаклланишида алгоритмик ғоялар ва ал-Хоразмий илмий мактабининг ўрни кўрсатилган