Маколада адвокат стажёри ва унинг стажировка ўташ тартиби ва муддатлари хориж тажрибаси асосида таҳлил этилган. Олиб борилган илмий тадқиқот натижасида адвокат стажёри фаолиятини тартибга солувчи қонун ҳужжатларини такомиллаштиришга оид таклифлар берилган.
Ushbu maqolada qishloq xo'jaligi hayvonlarini patologoanatomik yorib tekshirishning tartibi va usullari to'liq tartibda yoritilib berilgan
Ma’lumki mehnat intizomi ishlab chiqarish jarayonidagi ob`ektiv zaruratdir. Yuridik adabiyotda mazkur tushuncha turlicha talqin etilib kelinadi. Mehnat intizomi huquqiy normalar bilan mustahkamlab qo‘yilgan ishlab chiqarish ishtirokchilarining o‘zaro munosabatlarini belgilovchi tartib hisoblanadi. Oddiyroq qilib aytganda, mehnat intizomi birgalikdagi mehnatning zaruratini hamda mehnat ishtirokchilarining muayyan tartibga bo‘ysinishini anglatadi. Mehnat intizomi turli fanlar predmeti sifatida o‘rganiladi. Qonunchilik sohasida esa u huquqiy kategoriya sifatida o‘rganiladi va tadqiq etiladi. Mehnat intizomi mehnat huquqining instituti sifatida ham muhim ahamiyat kasb etadi. Uning bu jihati korxonaning ichki mehnat tartibi qoidalarini, xodim hamda ish beruvchining burchlarini tartibga soluvchi, shuningdek, halol mehnat va uni rag`batlantirish choralari hamda mehnat intizomini buzganlik uchun xodimlarning intizomiy javobgarligini belgilovchi huquqiy normalar tizimi sifatida namoyon bo‘ladi. Mehnat intizomi o‘z tabiatiga ko‘ra, muayyan darajada xodimning haqiqiy xulq-atvori va axloqining ko‘zgusi hamdir. Chunki, bunda ma`lum ma’noda xodimning ishlab chiqarish intizomidan va bu borada belgilangan tartibga qay darajada rioya qilayotganidan dalolat beradi. Ushbu maqolada O‘zbekistonda huquqiy normalar orqali korxona va muassasa xodimlarining mehnat intizomi bilan bog‘liq barcha holat tahlil qilinadi. Zotan, ishlab chiqarishdagi mehnat unumdorligini holatiga ko‘p jihatdan mehnat jarayonida xodimlarning mehnat intizomiga rioya qilishi yoki qilmasligiga bevosita bog`liqdir.
Мазкур мақолада халқаро хусусий ҳуқуқ комплекс автоном кодификацион ҳужжатида ҳимоявий изоҳларни қўллаш аҳамияти оммавий тартиб тўғрисидаги изоҳ институти мисолида таҳлил қилинган. Мақолада оммавий тартиб тўғрисидаги изоҳ институтининг салбий ва ижобий концепциялари, турли мамлакатлар қонунчилигида мазкур институтни шакллантиришда қонун чиқарувчининг ёндашуви ҳамда ҳақиқатдан халқаро оммавий тартиб ва ички оммавий тартибнинг бир биридан фарқи атрофлича тадқиқ этилган.
Iqtisodiy jarayonlarni raqamlashtirishning muhim yo‘nalishlaridan biri bu davlat xaridlari tizimiga elektron tijorat tizimlarini joriy etishdir. Tadqiqot maqsadi davlat xaridlari tizimini raqamlashtirish bosqichlarini tahlil qilishdan iborat. Savdo maydonchasining o'rni, uning tashkiliy-huquqiy shakllari va funktsiyalarini amalga oshirishda tovar birjasi orqali davlat xaridlari. Maqolada davlat xaridlari bosqichida buyurtma berish jarayoni, shuningdek, etkazib beruvchi tomonidan shartnomani bajarish jarayoni batafsil tavsiflanadi. Qayd etilishicha, davlat xaridlari jarayoni xavf-xatarlarga xos bo‘lgan oddiy biznes jarayonidir. Davlat xaridlari sohasidagi shartnoma shartlarini to‘liq yoki qisman bajarmaslik davlat byudjeti mablag‘larining samarasiz ishlatilishiga olib kelishi mumkin. Shu bois tovar-xom ashyo birjasi orqali davlat xaridlari uchun kafolatlar, komissiya to‘lovlari va bo‘lib-bo‘lib to‘lash tizimini joriy etish maqsadga muvofiqdir. Elektron savdodan foydalangan holda davlat xaridlari tizimini tashkil etishda xarid qilinadigan tovarlarni lotlarga bo‘lish amaliyoti risklarni kamaytirish va xarajatlarni kamaytirish imkonini beradi. Maqolada tenderlarni tashkil etish tartibi, ularda ishtirok etish shartlari va tartibi bayon etilgan. Davlat xaridlari tizimini yanada takomillashtirish yuzasidan takliflar kiritiladi: xalqaro va milliy standartlarga javob beradigan tovarlar (ishlar, xizmatlar)ning milliy tasnifini ishlab chiqish va joriy etish; davlat xaridlari axborot portali operatorlari sonining ko‘payishi va buning natijasida ular o‘rtasida raqobat muhitining oshishi va h.k.
Мазкур мақола мусулмон жамиятида пул вақфи билан боғлиқ илк назарий-ҳуқуқий асосларнинг шаклланиши, пул вақфидан фойдаланиш механизмининг яратилиши ва Хива хонлигида мазкур амалиётнинг тарихига бағишланади. Дастлаб ушбу илмий муаммонинг жаҳон тарихшунослигида бошқа мусулмон мамлакатлари мисолида ўрганилиши ва Хива хонлигида пул вақфи тарихига бағишланган тадқиқотлар қисқача баён қилинган. Шунингдек, пул вақфи бўйича турли фиқҳий мазҳаб вакилларининг қарашлари ва улар томонидан мазкур амалиёт бўйича билдирилган далиллари келтирилган. Хусусан, аксарият уламолар ва фиқҳий мазҳаб вакиллари пул вақфини таъсис этиш мумкин эмас, деб ҳисоблаган бўлсалар, баъзилари муайян шартлар асосида мазкур амалиётнинг қонунийлигини эътироф этганлар. Натижада пул вақфининг мумкинлиги ҳақидаги далилларга таянган ҳолда дастлаб Усмонийлар империяси томонидан пул вақфининг жоизлиги билан боғлиқ фатво ва у асосда султон Сулаймон (1520-1566) фармони эълон қилинган. Кейинчалик мазкур ҳуқуқий асос ва амалиёт асосида бошқа мусулмон мамлакатларида пул вақфини таъсис этиш ҳамда ундан фойдаланиш тартиби шаклланиб борди. XIX асрнинг 2-ярмидан бошлаб Хива хонлигида пул вақф этиш жараёни оммалаша бошлади ва мазкур аср охирига бориб вақф қилинувчи асосий мулк турига айланди. Ушбу тадқиқотда пул вақфининг Хива хонлигида кўпайиб боришига сабаб бўлган омиллар ва мазкур мулк турининг вақфга айланиши ҳақидаги ҳужжат, яъни вақфномалар, уларнинг ўзига хос жиҳатлари ҳам таҳлил этилган. Хива хонлиги пул вақфига оид вақфномаларида вақф мулкидан асосан ижара ёки музораба тартибида фойдаланиш мумкинлиги алоҳида шарт сифатида ўрнатилган. Бироқ мавжуд тарихий ҳужжатлар таҳлилига кўра пул вақфидан ижара тартибида даромад олиш кенг тарқалган. Бунинг сабабларининг аниқлаш мақсадида ушбу икки амалиётнинг фарқли жиҳатлари ва ишлаш тартиби очиб берилган. Шунингдек, Хива хонлигида тузилган, пул вақфидан фойдаланиш тартиби акс этган тарихий ҳужжатларнинг ички тузилиши ва уларнинг герменевтик таҳлилига алоҳида эътибор қаратилган.И
Мақола кафе, ресторан ва бошқа кўнгилочар муассасаларнинг тунги вақтда иш фаолиятини амалга оширилишини маъмурий-ҳуқуқий тартибга солиниши масалаларини ёритишга бағишланган, уларда жамоат хавфсизлигини таъминлашнинг ўзига хос хусусиятлари тавсифланган.
Мазкур мақолада Тан сулоласи даврида ҳарбий бошқарув тизимидаги имтиҳон системаси ва унинг ички аҳволи ёритилган.
Мазкур илмий мақолада қуйидагилар таҳлил этилган: Ўзбекистон Рес-публикаси ва Япония ўртасида ўрнатилган дипломатик алоқалар, стратегик шериклик тўғрисидаги шартномани ратификация қилинганлигининг бугунги кундаги улкан аҳамияти ва тарихий роли, Япония сиёсий тизимининг ўзига хос хусусиятлари, Янония парламенти, унинг ваколатлари, парламентнинг палаталари, парламентга сайлов ўтказиш қоидалари, сиёсий тизимда Япония императори институтининг тутган ўрни, Япония Министрлар Кабинети, уни ташкил қилиш қоидалари, бош вазирнинг жамият сиёсий тизимини ислоҳ қилиш жараёнидаги роли, Япония сиёсий тизимида партиялар фаолияти, жумладан кўппартиявийлик тизимини шаклланиши билан боғлиқ муаммолар, доминант партия сифатида Либерал демократик партиянинг ютуқлари сабаблари, ЛДПнинг Япония сиёсий тизимини модернизация қилиш жараёнларидаги роли, Япония Министрлар Кабинетининг сиёсий тизимдаги ўрни, С.Абе раҳбарлигидаги Япония ҳукуматининг Япония сиёсий, иқтисодий тараққиётини таъминлаш борасидаги фаолияти, Япония иқтисодиётини тиклаш ва янада ривожлантириш борасидаги ҳукумат дастури ва уни амалга оширилиши, Япония парламенти ва Министрлар Кабинетининг мамлакат Конституциясига ўзгаришлар киритиш борасидаги фаолияти, хусусан Япония Конституциясининг 1,4,7,9,41 моддаларига ўзгартиришлар киритиш, консти-туциясининг 9-моддасининг нормаларига ўзгартиришлар киритган ҳолда Япония қуролли кучларининг статусини янгилаш, Японияда “нормал қуролли кучлар”ни яратиш ғоясини ниҳоясига етказиш, Япония Конституциясига Министрлар Кабинетига кенг ваколатлар берилишини таъминловчи бутунлай янги махсус тўқизинчи бобини киритиш билан боғлиқ жараёнлар таҳлил этилди.
Мақолада ХХI аср сиёсий тизимларнинг ва жараёнларнинг ўзгаришида замонавий сиёсий стратегияларни белгиловчи ва доктринал хусусиятга эга "бошқариладиган хаос" назариясининг ўрни ва аҳамияти таҳлил этилади. Биринчи навбатда қатор муаллифлар стратегик режалаштириш ва бошқарув амалиёти жорий халқаро жараёнларнинг ночизиқлилиги ва нобарқарорлигини ҳисобга олган ҳолда ихтисослашган мониторингини киритишни таклиф қиладилар. Бу каби мониторингни универсал халқаро ташкилотлар (БМТ), минтақавий иттифоқлар (ЕИ), халқаро иқтисодий молия институтлари (ХВФ), мақсадларига нисбатан қўллаш мумкин. Бундай жараёнларнинг хусусиятларини ҳисобга олиш халқаро ўзаро ҳамкорликнинг кўрсатилган нормаларидан келиб чиққан холда танқидий амалга оширилиши лозим. Масалан, жаҳон бозорлари ўзўзини аниқ "мўлжал" билан ташкиллаштириши ёки халқаро куч ишлатиш билан боғлиқ жазоларни (интервенцияларни) пухта ўйлаб қўллаш. Ҳозирча яқин келажакда халқаро бошқарувнинг тўлиқ марказлаштирилган ва самарали тизими яратилиши эҳтимоли ҳақиқатдан анча йироқ. Бундан ташқари, глобаллашув синергетика адабиётларида мураккаб динамик тизимлар ичида энг қудратлиси сифатида намоён бўлади. Юзага келган "кўп векторли тенгсизлик" "совуқ уруш" давридаги тенглик динамикаси ўрнини эгаллади. Ягона асосий конфликт (Шарқ-Ғарб, Шимол-Жануб) ўрнини кўплаб маҳаллий можаролар, улар глобал фалокатга олиб келишлари мумкин (масалан, Яқин Шарқ, Сурия, Ливия, Украина). Дахшат мувозанат ўрнини мувозанатсизлик дахшати эгаллайди. Қатор муаллифлар фикрига кўра, глобаллашув шароитларида бирор-бир алоҳида "бутун жаҳонни бошқарувчи давлат" мавқеига интилиш ўта ҳавфли: биронта ҳам давла тпланетар глобаллашув каби мураккаб динамик тизимда мувофиқлаштириш функцияларини якка ўзи бошқара олмайди. Ниҳоят, баъзи муаллифлар замонавий оламнинг глобал нобарқарорлигини АҚШнинг етакчилигидаги кучлар маркази феномени билан боғлайдилар. Тадқиқотчилар "хаос кучлари", "бошқарилагидан кризислар" стратегияси ва “бошқарувчилик хаоси” тўғрисида ёзадилар. Балки ночизиқлилик динамикаси ва хаос назариясининг концепцияларини "буюртмачининг бошқариладиган хаос"га бўлган буюртмаси манфаатларида ишлатиш, яъни ягона ўта қудратли давлатнинг устувор ҳолатини кучайтириш мумкин бўлар. Глобаллашувнинг энг жиддий хавф-хатарларидан бири – молия бозорларининг ўз-ўзини ташкиллаштириш жараёнидаги беқарорлиги. Глобал молиявий кризис минтақалар бозорида кетмакет синишлар, хонавайрон бўлишларни келтириб чиқариши мумкин. Шу сабабли иқтисодиёт соҳасидаги "бошқариладиган кризислар" стратегияси (масалан, АҚШ ёки Россия каби қудратли давлатлар учун) бутун жаҳон иқтисодиёти учун хавф туғдирмаган ҳолда энг хавфли потенциал рақобатчиларни кучсизлантиришдан иборат.
Мақолада рақамли иқтисодиётга ўтиш ҳолатида Ўзбекистон иқтисодиёти дуч келадиган солиқлардан қочишнинг асосий турлари муҳокама қилинади. Рақамли иқтисодиёт хатарларининг салбий оқибатларини камайтириш учун солиқ органлари фаолиятининг мумкин бўлган йўналишлари. Давлатга миллий глобал рақамли маконни ривожлантириш билан боғлиқ бўлган бизнесни ривожлантириш тенденцияларига қўшимча прогноз қилиш ва ўз вақтида жавоб бериш зарур.
В настоящее время с развитием рыночных отношений в Республике Узбекистан увеличивается важность точного регулирования банковской системы. Требуется правовое регулирование механизмов расчетов, совершаемых в банковской системе. Для этого необходимо правильное оформление отношений, возникающих в данной сфере.
Мақолада Республикамиз озиқ-овқат саноати корхоналарини самарали ривожлантириш жараёнларини прогнозлаштириш масалалари ёритилган. Озиқ-овқат саноатида ялпи маҳсулот қийматининг иш ҳақи фондига, асосий воситалар ва номоддий активлар амортизациясига боғлиқлиги модели ишлаб чиқилган. Энг кичик квадратлар усули ёрдамида вақтли қаторларни текислаш орқали ўрганилаётган ҳолатнинг ўсишига эришиш
тартиби шакллантирилган. Ўзбекистон Республикаси озиқ-овқат саноати корхоналарида иш ҳақи фонди, асосий воситалар ва номоддий активлар амортизациясининг 2014-2020 йиллардаги
динамикаси ўрганилган ва 2021-2027 йилларга прогноз қийматлари аниқланган.