Мазкур макрлада XIV-XVII асрларда француз ва итальян тиллари оркали инглиз тилига узлашиб кирган харбии терминларнинг ривожланиш масалалари куриб чицилди. Хусусан, инглиз тили х^арбий терминологиясининг ривожланшиига экстралингвистик омиллар сабаб булганлиги \амда куриб чикилаётган материаллар доирасида инглиз тили царбий терминологиясининг ривожланиш тарихи тах,лил цилинган.
Til madaniyat tashuvchisi bo‘lib, til nafaqat insonni o‘rab turgan real borliq, balki xalqning ijtimoiy o‘z-o‘zini anglashi, uning mentaliteti, milliy xarakteri, turmush tarzi, urf-odatlari, urf-odatlari, axloqi, qadriyatlari, dunyoqarashini ham aks ettiradi. Maqolada lingvokulturologiyaning asosiy vazifalari, folklor, til va madaniyat fanining rivojlanishi, harbiy lug'atning hissiy-rang elementlari, harbiy lug'atning rivojlanishiga ta'sir etuvchi omillar, lug'at uchun lug'at tanlash vazifalari, lug'atning eng murakkab vazifalari. tilshunoslar va lingvokulturologiyaning harbiy atamalar yasashdagi roli.
Маколада х,арбий тсрминологиянинг турли куринишидаги терминларнинг умумий хусусиятилари, киёсий тахдили, тсрминологиянинг ривожланиш омиллари, термин билан суз орасидаги фарклар хдмда олимларнинг бу борадаги фикрлари тахдил килиниб умумлаштирилган.
Мақолада ҳарбий хизматчиларнинг ҳуқуқ ва қонуний манфаатларини ҳимоя қилишда ҳарбий суд-ҳуқуқ тизимини янада ислоҳ этиш, ҳуқуқбузарликларнинг олдини олиш, уларнинг содир этилишига имкон берган шартшароитларни бартираф этишнинг ўзига хос жиҳатлари ёритилган.
Ushbu maqola o'ziga xos harbiy lug'atni ingliz tilidan ona tiliga tarjima qilishning o'ziga xos xususiyatlarini o'rganishga bag'ishlangan. Harbiy tarjimaning sifati va aniqligi, birinchi navbatda, harbiy atamalar va qisqartmalarni tarjima qilish sifati bilan belgilanadi. Tadqiqot harbiy lug'atning doimiy yangilanib turadigan terminologik lug'atini tarjima qilish zaruratidan iborat bo'lib, bu boradagi lingvistik tadqiqotlar, bizning fikrimizcha, etarli emas.
Ушбу мақолада хитой тилида кенг қўлланадиган сўз қўшиш моделининг субъект-предикат модели ҳақида баён этилади.
Мақолада тасаввуф терминларининг шаклланишида метафоранинг қўлланиши ҳақида маълумот берилади. Муаллиф тегишли терминлар мисолида кенг истеъмолдаги лексик қатлам бирликларининг ташқи ўхшашлик, тушунчалар ва вазифалар яқинлиги асосида тасаввуф терминларига айланиши ҳолатларини тақдим этади.
Семейная лексика, представляет собой очень важный элемент речевого общения, устного или письменного, цифрового или религиозного. Она играет важную роль в процессе исторического развития языка. Это непрерывный процесс используется с давних времен, поэтому данное исследование предусматривает стратегию речевого общения среди родных и близких людей в целях успешной речевой коммуникации.
Интеграция Узбекистана в мировое сообщество, бурный рост международных экономических, политических и культурных связей предполагает коренную перестройку в изучении и преподавании иностранных языков. Углубленное знание иностранного языка означает не только практическое владение языком, но и изучение его теоретических основ.
Кишилик олмошлари тилда қатор хусусиятларига кўра аҳамиятли ҳисобланади. Кишилик олмошларининг стилистик функцияси айниқса муҳим. Бундан ташқари кишилик олмошлари миллий маданият, ижтимоий-сиёсий ҳаёт, фалсафий қарашларни ҳам акс эттиргани боис алоҳида тадқиқот объекти бўладиган сўзлар сирасига киради. Қолаверса, кишилик олмошлари сўзловчининг суҳбатдошига муносабати, ижтимоий мавқеи, ҳаттоки, диний ва фалсафий қарашларини ҳам намоён этади. Шу боис Мин даври романлари (XIV-XV асрлар), хусусан, давр насрининг дурдона асраларидан бўлмиш “Уч шоҳлик” романида қўлланган кишилик олмошларининг тадқиқи давр лексикасининг хусусиятларини кўрсатиш билан бир қаторда, ушбу туркум сўзларнинг диахрон ва синхрон аспектда тадқиқ қилиниши хитой тили лексикасининг тараққиёт динамикаси юзасидан ҳам айрим хулосаларни беради. Япон тили кишилик олмошларининг таҳлилини амалга ошириш орқали Мин даври романларининг синосфера ҳудудидаги бошқа тиллар лексикасига таъсири юзасидан хулосаларни олиш мумкин.
Мазкур мақола қисман хитой тилида омонимия тушунчаси ва япон тилшуноссинологи, Японияда хитой тилини ўрганиш бўйича илмий жамият раиси, профессор Т.Кураиси бошчилигидаги олтмиш кишилик тилшунослар коллективи томонидан яратилган “Кураиси луғатига” бағишланади. Маълумки, умумий тилшуносликда луғатлар асосида омонимияни ўрганиш методикаси кенг татбиқ қилинади. Бу луғат ҳозирги замон хитой тилида омонимларнинг миқдор таркиби ва хослигини тадқиқ қилиш учун Токиода 1972 йилда “Иванами” нашриёти томонидан босиб чиқарилган бўлиб, 37 минг сўзлик “Иванами Тю: гокуго дзитэн” – хитой-япон фонетик луғати материал сифатида хизмат қилади. Мақолада луғат тавсифи кенг ёритилган бўлиб, кўрсатилган грамматик маълумотлар туфайли мазкур луғатдан хитой тили сўзлари бўйича турли тадқиқотларда материал сифатида фойдаланиш мумкин.