Ушбу мақолада хитой тилида кенг қўлланадиган сўз қўшиш моделининг субъект-предикат модели ҳақида баён этилади.
Til birliklari, jumladan, uning leksik guruhlari ham sistema, struktura va me’yor yoki normalarining dialektik munosabati asosida yuzaga keladi. Bunda sistema el ementlarining yaxlit majmuidan, struktura esa shu majmuaning ichki tuzilishidan iborat bo‘ladi. Binobarin, til hodisalarini sistem-struktur aloqasida o‘rganish, birinchidan, sistema tashkil qiluvchi elementlar yig‘indisini belgilash va, ikkinchidan, mazkur elementlar orasidagi ichki munosabat va aloqalarni aniqlash, ularning o‘zaro pog‘onali (iyerarxik) joylashishi hamda bir elementning ikkinchi elementdan hosil bo‘lish yo‘llarini ochib berishni taqozo etadi. Buni til leksikasidagi so‘zlarni ma’lum guruhlarga ajratib o‘rganishda kuzatish
O‘zbek adabiy tili tarixi shakllanishi jamiyatning iqtisodiy va siyosiy rivojlanish omillari bilan yaqin aloqada bo‘lgan ijtimoiy fikrlar tarixi, madaniyati va adabiyot tarixi bilan uzviy ravishda bog‘langan. Ammo tilning barcha xususiyat va tomonlari hamma vaqt ham jamiyat hayotidagi iqtisodiy va siyosiy o‘zgarishlarni bevosita, bir xilda aks ettiravermaydi. O‘z navbatida, tarixiy taraqqiyotning turli davrlarida til qurilishida va uning xizmat qilish sohalarida yuz beradigan o‘zgarishlar ham jamiyatning rivojlanishi bilan bir xil darajada bog‘langan emas.
Мажбуриятлар ижросини таъминлаш ҳуқуқий институти кредитор ва қарздорнинг инсофсиз хулқ-атвори, фор-мажор ҳолатлари ҳамда ҳимояланмаган бир неча ҳаётий шароитларга боғлиқ. Тадбиркорлик фаолиятидаги муайян тижорат таваккалчиликларининг хавфлилик даражасини пасайтириш учун узоқ йиллар муқаддам “мажбуриятларнинг бажарилишини таъминлаш” деб номланган юридик конструкция кашф этилган. Ҳуқуқда мазкур конструкция айрим нормалар кўринишида пайдо бўлишига хусусий ҳуқуқнинг диспозитивлиги ва шартнома эркинлиги умумий принципининг амалга оширилиши имконият яратди.
Дунё бўйича бинолар энергиясамарадорлиги ва зилзилабардошлиги долзарб масала ҳисобланмоқда. Ушбу мақолада кам қаватли турар жой биноларининг энергиясамарадорлиги ва зилзилабардошлиги бўйича республикамиздаги биноларнинг ҳолатлари таҳлили келтирилган.
O‘zbek adabiy tili tarixi shakllanishi jamiyatning iqtisodiy va siyosiy rivojlanish omillari bilan yaqin aloqada bo‘lgan ijtimoiy fikrlar tarixi, madaniyati va adabiyot tarixi bilan uzviy ravishda bog‘langan. Ammo tilning barcha xususiyat va tomonlari hamma vaqt ham jamiyat hayotidagi iqtisodiy va siyosiy o‘zgarishlarni bevosita, bir xilda aks ettiravermaydi. O‘z navbatida, tarixiy taraqqiyotning turli davrlarida til qurilishida va uning xizmat qilish sohalarida yuz beradigan o‘zgarishlar ham jamiyatning rivojlanishi bilan bir xil darajada bog‘langan emas.
Мақолада турли шакл ва физик-механик хоссаларга эга бўлган ёнғоқ, ўрик данаклари ва бодомларни чақиш учун саноат ва уй шароитида фойдаланиш мумкин бўлган қурилманиг тавсифи ва ҳамда унинг синов тажриба асосида олинган натижалари таҳлили келтирилган. Изланишлар асосида чақилган мағизнинг бутунлигини сақлаш ва иш унумини ошириш имконини берувчи қурилма конструкцияси ишлаб чиқилди.
Ushbu maqolaning qisqacha mazmuni shundan iboratki, chet elda qo’llanilib ommalashayotgan
qurilish konstruksiyalarinig montaji taxnologiyasi va materialini O’zbekiston sharoitiga mos bo’lgan turini tanlab Respublikamizda qurilishga tadbiq etish maqsadida ko’p bo’shliqli monolit orayopmalarni nazariy asosda hisoblab, xozirda Respublikamizda qo’llanilayotgan konstruksiyalar bilan montaj texnologiyasi jihatidan raqobatbardosh ekanini isbotlash.
Тадкикот объекти: 1,4 классдаги трактори кабинасининг ҳимояловчи синчи.
Ишнинг мақсади: трактор кабинаси синчини мустаҳамликка синаш методикасини ишлаб чикиш ва 1,4 классдаги трактор кабинаси синчи мустаҳкамлик параметрларини илмий асослаш.
Тадкикот методлари: ағдарилган трактор кабинасининг юк кўтарувчи элементлари эгилишлари, вактга боғлиқ бўлмаган ҳолда (квазистатик ечим), математик ва экснериментал моделлаштириш усулларини билан тадкик этилди.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги:
- трактор кабинаси синчини мутаҳкамликка ҳисоблаш бўйича математик модел ишлаб чикилди;
- транспортнинг ҳимояловчи кабинаси синчини мустаҳкамликка ҳисоблаш методикаси синч конструкцияси элементларининг кўндаланг кесими баландлиги ва узунлиги бўйича пластик деформация зонасининг таркалиш жараёнини ҳисобга олади;
- синч конструкцияси стержен элементларининг мустаҳкамлик тавсифларининг букувчи моментга ва эгрилик радиусига боғликлик қонуниятлари.
Амалий ахамияти: кабинани мустаҳкамликка ҳисоблаш методикаси консгрукцияни лойиҳалаш ва меъёрига етказиш босқичида талаб этилган мустаҳкамлик тавсифларини катта аниқлик билан хисоблаб тониш имконини беради (ЭҲМ дастури учун патент № DGU 01583). ТТЗ 80.20 трактори кабинаси конструкцияси кўпвариантли тахдил килинди ва янги синч конструкцияси таклиф этилди (фойдали модел учун патент № FAP 00563).
Татбик этиш даражаси ва иктисодий самарадорлигии: ишнинг натижалари, тракторлар кабинаси янги синчларини ишлаб чикиш ва модернизация қилиш бўйича синов- конструкторлик ишларини бажаришда амалий қўллаш мақсадида, “Трактор” махсус конструкторлик бюросига тақдим этил ди.
Қўлланиш сохаси: автомобилсозлик ва тракторсозлик.
майдалаш-эзиш ускунасининг ишлашини Оқим модели муҳим аҳамиятга эга, чунки у тош материалининг майдалаш камераси орқали пастга силжишини таминлайди. Майдаланиш ҳаракати ёки эзиш хусусиятларига булакчалар назорат қилинадиган шароитларда майдаланган ҳолда тошни булагини сиқиш асосида синовдан ўтказиш орқали эришилди. Кириш маълумотларига (CSS), тезлик, зарба, камера геометрияси, узатма қиймати тақсимоти ва материалнинг механик хусусиятлари каби параметрлар ҳисобланади. Турли хил маҳсулот рудалари учун ишлашни кўрсатадиган аньанавий конусли майдалагичнинг ишлаш. Конусли майдалаш эзиш ускунасининг номинал конструкцияси бажарилди. Ушбу босқичда майдалагич камерасини тавсифловчи номинал параметрлар тўпламини ҳисоблаш мумкин. Номинал зарба ва қатлам қалинлиги камеранинг кесимининг ҳар бир нуқтасида аниқланади. Худди шу материал симуляция ва дала синовларида ишлатилган. Ҳар бир сиқиш синовидан сўнг, материал элакдан ўтказилди. Ҳар бир текшириш учун олинган ўлчамларни тақсимлаш. Экспериментал маълумотларга мослаштирилган иккита ўзгарувчига эга танлов функцияси. б) 3D форматдаги функция кўриниши. Текширилаётган порфирит материалининг нормаллаштирилган майдаланиш ҳаракати. б) кварц ва порфиритнинг майдаланиш хусусиятларини солиштирилди.
Базой налогообложения (или налогооблагаемой базой) является конкретная (количественная, физическая, стоимостная или другая) характеристика определенного объекта налогообложения. Именно с этих позиций определяется налогооблагаемая база в ст.26 Налогового кодекса Республики Узбекистан: «Налогооблагаемая база представляет собой стоимостную, количественную, физическую или иную характеристику объекта налогообложения в показателях, применительно к которым установлена ставка налога или другого обязательного платежа». Данная норма, по сути, не претерпела изменений по сравнению с редакцией Налогового кодекса РУз 1996г. 1 Для сравнения более громоздкая и спорная конструкция при определении налоговой базы закреплена Налоговым кодексом Республики Казахстан