Ўзбекистонда демографик жараёнлар билан боғлиқ муаммоларнинг мавжудлиги меҳнат ресурсларини иш билан таъминлашда айрим муаммоларни вужудга келтирмоқда. Шу ўринда таъкидлаш керакки, демографик ҳолат мураккаб ижтимоий-иқтисодий жараён бўлиб, бу жараён мамлакат аҳолиси сонининг динамикасини, аҳолининг такрор барпо бўлишини, оила ва унинг таркибидаги ўзгаришларни, аҳоли миграциясини, аҳолининг миллий ва ижтимоий таркибини ва ундаги ўзгаришларни тавсифлайди. Аҳолининг иш билан оқилона бандлиги шаклланишининг муҳим шарт-шароитлари қуйидаги мезонлар асосида амалга оширилади: иш ва яшаш жойини эркин танлаш, аҳоли мобиллигининг турли маъмурий чекланишларини бекор қилиш, меҳнат ҳақидаги қонунларга қатъий риоя қилган ҳолда ишга жойлашиш кафолатини беришдан иборатдир. Мажбурий меҳнат қилишдан воз кечиш ҳар бир шахснинг ижтимоий ишлаб чиқаришда ишлаш ёки ишламасликни эркин танлашини англатади. Бунда меҳнат қилишнинг ҳуқуқий амалга оширилиши, шубҳасиз, ходимларни меҳнат бозори орқали ёлланишларини, ва энг яхши шароитлари учун ўзаро мусобақалашишлари назарда тутилди. Келтирилган мезонларга кўра ходимлар расмий эркин бўлишлари етарли эмас. Ёлланма меҳнат самарали бўлиши учун иқтисодий шароитлар ва ижтимоий кафолатлар зарур. Булар ичида энг кам иш ҳақининг аҳоли жон бошига кун кечириши учун зарур бўлган энг кам миқдори қонун асосида белгиланиши ва ишчилар даромадларининг чекланишини бекор қилиш - асосийси ҳисобланади. Меҳнатга қобилиятли аҳолининг иш билан оқилона бандлигини шакллантиришнинг асосий демографик манбаларидан бири унинг иқтисодий фаол қисми кенгайишидан иборат. Иқтисодий фаол аҳолининг иш билан бандлиги унинг ўзаро боғлиқ иқтисодий ва ижтимоий-демографик жараёнлар бирлигидаги ҳаракатини акс эттиради.
Мақолада архив хужатлари ва мавжуд адабиётлардаги маълумотлар асосида Россия империяси хукумронлиги даврида Фарғона водийси қишлоқларида халқ ғалаёнлари ўрганилган. Муалиф тадқиқ этилаётган даврда дехқонларнинг аянчи аҳволи, уларнинг мустамлакачи хокимяти, маҳаллий феодалларга қарши норозилик харакатлари ва уларнинг оқибатларини тахлил қилади.
Мақолада Ўзбекистонда аёлларнинг илмий-тадқиқот соҳасида иш билан бандлиги ҳолати ҳамда унга таъсир этувчи ижтимоий-иқтисодий омилларнинг эконометрик таҳлили амалга оширилган. Янгиланаётган Ўзбекистонда илм-фанни ривожлантириш масалалари давлат даражасига кўтарилган бир вақтда аёлларнинг
илмий-тадқиқот соҳасида иш билан бандлигига айнан қайси омиллар таъсир кўрсатиши аниқланган ва бу соҳада аёлларнинг иш билан бандлигини оширишда тегишли хулоса ва таклифлар чиқарилган.
Maqolada inson potentsialini tavsiflashning "faol" yondoshuvi hamda shaxs va jamoalarning ehtiyoj va qobiliyat kabi ijtimoiy rol va funksiyalarni bajarishga tayyorlik tizimi tahlil qilinadi. Inson salohiyati “qobiliyat”ga, qobiliyat esa “ehtiyojlar”ga asoslansa, kapital kategoriyasi “tanlash”, ya’ni ehtiyoj va qobiliyatlarni boshqaruvchi mexanizm sifatida mujassamlanadi. Shuningdek, inson va jamoaviy xususiyatlarning ijtimoiy-iqtisodiy jihatlarini sharhlashda hozirgi vaqtda ularning kapitalga bo'lgan ehtiyojining asosi bo'lgan "sotib olish" funktsiyasi (moddiy boylik, bilim, ijtimoiy munosabatlar, ta'sir) qo'llaniladi, shuningdek, iqtisodiy resurslar , ya'ni ko'chmas mulk, qimmatli qog'ozlar, biznesning jihatlari va boshqalar hozirgi tendentsiyalarni o'zida mujassam etgan sotsiologik tasniflar yordamida o'rganildi.
Мазкур мақола пенитенциар жиноятчилик тушунчаси, унинг моҳияти, сабаблари, ўзига хос хусусиятлари ҳамда озодликдан маҳрум қилиш жойларида содир этиладиган жиноятларни профилактика қилиш чоратадбирларига бағишланган. Шулар билан бир қаторда мақолада озодликдан маҳрум қилиш жазосини ижро этиш муассасалари фаолиятини яхшилаш юзасидан амалга оширилиши мумкин бўлган чора-тадбирлар баён этилган.
Ушбу мақолада IX-XII асрларда Самарқанд диёридан етишиб чиққан фақиҳлар ва уларнинг фиқҳ илмининг ривожига қўшган ҳиссалари ҳақида сўз боради. “Самарқандий” нисбаси олган фақиҳ алломалар ҳаётига доир манбалардан бири шубҳасиз Абулфайз Муҳаммад ибн Абдужамол ас-Самарқандийнинг “Қандияи хурд” асаридир. Бу асарда Самарқанд алломалри ҳаёти баён қилинади ҳамда Самарқанд атрофидаги жой номлари ҳақида ҳам батафсил тухталади. Бу асар ҳалигача тўлиқ ўрганилмаган. Илм фан марказларидан бири бўлган Самарқанд алломаларининг ҳаётини ўрганилиши бугунги кунда долзарб муаммолардан биридир
Мақолада Ўзбекистонда аёлларни интеллектуал меҳнат билан банд бўлиш жозибадорлиги ва муаммолари кўриб чиқилган, хотин-қизларнинг интеллектуал
меҳнат билан банд бўлишнинг босқичма-босқич модели таклиф этилган, шунингдек, жаҳонда аёлларни иш билан бандлигининг ретроспектив таҳлили амалга оширилган.
Ushbu maqolada boshlang‘ich sinf o‘quvchilarining mehnatga bo‘lgan layoqatini oshirish va ularda ijobiy munosabatlarni shakllantirish haqida bayon etilgan. Bosh lang‘ich sinflarda mehnat darslarining o‘tilishi, uning ahamiyati haqida so‘z yuritilgan.
Мақолада Х1-ХП–асрларда яшаган аллома Юсуф Хос Ҳожибнинг фалсафий-дидактик асари "Қутадғу билиг" ("Саодатга элтувчи билим") асарида сўз, тил одоби ва ахлоқий қарашлари таҳлил этилган. Туркий ёзма адабиётнинг илк йирик обидаси, туркий халқлар дидактик фалсафасининг ўзига хос кўриниши бўлган “Қутадғу билиг” асари ўз даврининг илғор ижтимоий-сиёсий, маънавий-ахлоқий масалалари, туркий халқлар тарихи, маданияти, илм-фани, урф-одат ва анъаналари, турмуш тарзи, қадриятлари хусусида батафсил маълумот беради. Поэтик усулда ёзилган ушбу асар мавзулари ғоят кенг қамровли, мазмундор бўлиб айниқса инсон, унинг ижтимоий моҳияти, тафаккури, ахлоқига оид масалалар образли, бадиий юксак мисралар, шеърий ҳикматлар вамақоллар орқали баён этилган. Мутафаккирнинг асаридаги рамзлар, тимсоллар орқали инсон ва имон-эътиқод, инсон ва жамият, инсон ва бурч каби масалалари сўз ва тил одоби билан алоқадорликда таҳлил этилган ва замонавий аҳамияти кўрсатилган.
Shaxsning qadriyatlar va emotsional intellektining o‘zaro aloqadorligi muammosi mamlakat va jamiyatning asosiy tayanchi hamda rivojlantiruvchi kuchi bo‘lgan yoshlarda zamonaviy kasblarni o‘zlashtirish, mutaxassis sifatida professional mehnat faoliyatini olib borish, shaxslararo munosabatlar jarayonida faol ishtirok etishiga bo‘lgan ehtiyojining ortib borishi yillar davomida emotsional intellekt va qadriyatlar bog‘liqligi borasida zamonaviy psixologik tadqiqotlarni amalga oshirish zaruriyatini hanuz saqlab qolmoqda. Maqolada emotsioanl intellekt va qadriyatlar o‘zaro aloqadorligini tadqiq etishga doir empirik natijalar tahlil qilinadi
Мазкур мақолада халқаро меҳнат ташкилотининг ташкил топиши тарихи, унинг асосий мақсади ва вазифалари, меҳнат соҳасидаги халқаро стандартлар, кейинги юз йилликда ташкилотнинг янги кенг кўламли ислоҳотлари ёритилган.
Maqolada mehnat sohasidagi xalqaro standartlar, shuningdek, О‘zbekistonning milliy mehnat qonunchiligi tizimida yollanib ishlovchi xodimlar mehnat sharoitlari, ular hayoti hamda salomatliklariga xavf solmasligiga oid normalar sharhlangan bo‘lib, xavfsiz va munosib mehnat sharoitlarini tashkil etishning asosini mehnat munosabatlari sohasidagi davlat siyosati, О‘zbekiston Respublikasida ish joylaridagi xavfsizlik va mehnatni muhofaza qilish, fuqarolar sog‘lig‘ini ta’minlash masalalari davlat ijtimoiy siyosatining ustuvor yо‘nalishlari kabi masalalar o‘rganilgan.